Search This Blog

💜Story Time: Stress Killer💜


Pozdrav ljudi. What's up? Dugo nisam pisala nikakv story time, a kako je jun prošao i vreme prijemnih i upisivanja na fakultet je  prošlo, mislila sam da se vratim  4 godine unazad i taj 30. jun  kada sam se ja sa diplomom ekonomske škole zaputila u Beograd na polaganje prijemnih ispita.  Moje "avanture" u Beogradu trajale su kratko ali bilo ih je dovoljno da se ispiriča par priča. Ja za vas imam 3, a ovo je prva u nizu i govori o jednom malom događaju. Pa to je sve što treba da znate pre no što počnem,



Let's go 😉

Četvrta godina srednje škole je polako dolazila do svog kraja, a ja sam bila više engo srećna da je napustim, ne nikako se nismo razumele srednja i ja. Još na početku iste bila sam sigurna da u upisati Pravni fakultet u daleko bližem gradu, jer Beograd i ja smo uvek imali loše uspomene. Oh da, svaki naš pređašnji susret imao je loš ishod i tu se ništa nije moglo. Moje prvo traumatično iskustvo deslilo se kada sam prvi put sa svega sedam godina sa školskom  ekskurzijom krenula put naše prestonice, i mada je to poduža priča koju neću ispirčati sada peonta je sledeća -crna paunica krenula je da širi rep i krešti direkt iza mojih leđa ja sam se okrenula i imala blaži nervni slom (bukvalno). Moje drugo loše iskustvo desilo se kada mi je bilo 14 i kada su me ostavili na "institutu za majku i dete" na lečenje od bolesti za koju nisu bili sigurni da li je anemija, kancerogena bolest ili nešto slično, ono što je bilo uskoro vrlo jasno je da hvala Bogu nije bio nikakv oblik raka, pa osim ako Leukemiju ne smatrate rakom krvi onda na neki način jeste, jer je konačna dijagnoza moje bolesti bila takva da sam zahvatila najniži oblik Leukemije čak nisam primila ni sve hemoterapije, što je eto bila sreća u nesreći ali pre no što ću to znati morala sam da provedem skoro 8 meseci na lečenju, ako . Ako se pitate zašto to pišem ovako hladno odgovor je prost -slavim život radije nego da žalim za onim što se desilo u prošlosti. Da se vratim na tekst, uzevši ovo u obzir verovatno  shvatate da Beograd nije bio najsrećnije mesto za mene. A onda je tu i "fakultet iz snova" (dobro relanih snova ipak su Jeil i Oksford bili nedostižni) je delovao kao nešto od čega ne može da se živi, čak i večitom sanjaru kioji gleda kroz ružičaste naočare kao što sam ja. Sve što znam je umetnost, ja nikada nisam bila nadarena za neke normalne radnje kao što imate ona kefala koja znaju matematiku, sa drgue strane večiti sam buntovnik nikada štreberčina pa su sve moja zanimanja iz snova, u Srbiji u 21. veku bila nerelana. Vidite, bez obzira što sam ja i sa 23 idalje zapravo 15-ogodišnjakinja, nezrela i neozbiljna,  ako sam nešto naučila u životu to je da ljudi imaju pogrešnu predstavu o nekim stvarima pa tako se često naježim kada čujem da "ne postoji cena koja nije vredna da se plati zarad ostvarenja snova" za mene postoji, nikada ne bih bila "nemoralna" zarad toga da nađem nekog da me pogura bez obzira što i dan danas sanjam da postanem pisac, to mislim sada ali tada je sutuacija počela da se menja. Ali tih prolećnih dana  nakon, što sam 8. aprila proslavila svoj 19. rođendan, klinka koja sanjari je počela da odbacuje svoje prvobitne stavove, nekako ona devojčica koja je sa bolničkog kreveta gledala u "Zapadnu kapiju Beograda" sanjajući da jednog dana hoda tim ulicama rešila je  da sreću okuša na književnosti i upuiti se put Beograda, pravni fakultet je svakako primao dovoljno studenata da čak i da padnem u drugom roku ću moći da ga upišem, na kraju krajeva ja sam bila dovoljno svesna da koji god fakultet da upišem na budžetu neću biti sigurno. Kako bih ipak imala rezervnu opciju sanjajući snove o tome da grad koji mi je doneo toliko lošeg možda postane mesto za mene, rešila sam da pokušam i na višoj dizajnerskoj svesna da da su veće šanse tu nego na akademiji umetnosti koja svakako nije primala mnogo studenata. Moja baka je sve podržala pa su tako tog 30. Juna 2013. godine naši koferi bili spakovani, i nas 4  (baba plus moje dve sestre plus ja)smo se sa ujakom koji nas je vozio uputile  u moju, barem sam tada tako verovala, neizvesnu budućnost.

💜Knez Mihajlova, 2013. i ja sa par kila viška nego što imam sad 💜

Put je i dan danas se sećam bio jako lep pa smo brzo stigli, odsedale smo kod bakine prijateljice koja je imala stan na Vračaru, i još od dolaska tamo znala sam da ću obožavati ovaj kraj. Živela je visoko,  i imala pogled od kojeg mi je zastao dah -pogled na hram Svetog Save i ceo vračar se odatle video jako lepo,  moja zaljubljenost se dugo zadržala još te isto noći dočekala sam ispitni dan u taj pogled pokušavajući  da zamislim svoj  život tu. Ali sad se vraćam na dan pa kako smo vež bile odmorne, i bile smo tu u Beogradu hajde da ga upoznamo. Da strpljenje je u ovom slučaju odigralo glavni potez jer nas je  kiša naterala na čekanje no na sreću brzo je stala te smo se uputili u obilazak uz to ne sećam se tačno zašto ali znam da sam morala nešto da uradim na fakultetu a nije prijava jer je bakina prijateljica već to uradila. Sećam se prvog ulaska u studentski park i svog oduševljenja istim, a onda preko puta i ulaska na fakultet u koji sam polagala sve nade. Sa slika možete videti koliko sam bila oduševljena.


💜Kao Alisa u zemlji čuda💜

Potom je sledila ulica koju ću, kako će se ispostaviti  kasnije najviše zavoleti od svih, mada realno je reći da je to bila ljubav na prvi pogled -Knez Mihajlova. Ulica, puna raznobojnih prodavnica, svirača, mirisa grada nakon kiše koji obožavam,  u njojj svega, a ja kao "Alisa u zemlji čuda" međutim ne treba da čudi da  su mi učični sliakri, prodavci knjiga i galerija umetnosti ipak najdraže ostali u srcu, jer ja sam uvek bila i ostala umetnica. Da ja jesam provnicijalka ali sam takođe gradsko dete i da viđala sam galeriju i muzeje, i ulične svirače  i kući ali ne takvu umetnost kakvu sam viela tamo, naravno moje ružičaste naočare su ponovo vidlele svet lepši no što zaista jeste, jer kada se prepustiš trenutku sve je nekako lepše. Vidite ne sećam svega što sam osećala šetajući tim ulicama, čovek istini na volju nikada to ni nemože da uradi, ali sećam se jasno jednog -po prvi put nisam delovala kao čudak, i po prvi put osećala sam se kao da moja energija negde na ovom svetu pripada.

💜Večiti zaljubljenik u umetnost💜


Sutradan je doša dan ispita. Tradiciju da pred važne stvari u životu ne jedem ništa zadržala sam i tada ali i  godinama kasnije. Bakina prijatelica me je ovaj put odvezla do fakulteta ostavila me i rekla kada zavšim da je zovem. Da li uopšte treba pomenuti da sam uradila najtipičniju stvar za mene -zakasnila sam. Zakasnila na prijemni ispit! Ne sećam se koji sam izgovor imala ali mora da je bio prokleto dobar jer su me pustili da ga polažem. Ljudi moji tremu koju sam imala tog dana ne mogu da objasnim rečima, ja nisam nhajladnija osoba kada dođe do takvih stvari ali nisam vala ni paničar. Međutim ovaj prijemni je izvukao neku nepoznatu ja i  bukvalno sam dok sam pila vodu polila malo po sebi koliko su mi se ruke tresle a tih sat-dva (toliko sam bila nervozna da se ni ne sećam koliko sam vremena ) koliko sam provela tamo izgledale su kao večnost barem u mojim očima.

Kada sam izašla sa fakulteta osećala sam se kao da mi je slon pao sa leđa,  ali realnost još nije mogla da mi dopre do glave, pa sam umesto da zovem bakinu prijateljicu rešila da prvo sednem u lokl koji se nalazio jako blizu fakulteta. Stavila novac na sto, i traćila nešto "da ubije stres"  a konobarica je (valjda zaključivši po mom licu da sam prestravljena) donela malu čašicu koja se dimila i rekla mi "ovo je vrelo moraš da eksiraš" , a potom mi ostavila novac i rekla da "kuća časti". Tako sam osim jednog iskustva dobila  i jedan besplatan koktel, koji je uzgred rečeno bio dovoljno jak da me iste sekunde opusti,  pa tako  danas više ne moram da se sećam tog dana  kao dana u kojem sam bila prestravljena, radije kao dana kada sam u sred Beograda dobila besplatan koktel.

💜Besplatan koktel, za nervoznu Saru💜

Kada pogledam sada četri godine unazad, pojma nemam da li sam donela dobru odluku da ipak studiram prava, zaista ne  znam sa fakultetom sam pri kraju ali me idalje čeka pravosduni ispit kao bih mogla da polažem za notara. U Beorad nisam išla četri godine, ali sam obećala da ću se jednom vratiti. Kada? Pojma nemam. Život je spontana stvar i tako ga i treba živeti, ne planiram da gledam u daleku u budućnost naprotiv živim da ulepšam ono što je sada, dok ne dođu još bolji dani.😉

Hvala na čitanju,

With love, S.

4 коментара:

  1. Baš sam, najiskrenije, uživala u tvojoj priči - kao i doživljajima sa Malte, hvala ti na ovoj rubrici, jer omogućava neki poseban, neposredan uvid u tvoj svet i način doživljavanja istog.:)
    A i podsetila si me sopstvenih brucoških dana, što kroz fotografije, što kroz ova sećanja na tremu i prvi susret sa velikim gradom, ali i preispitivanje tih životno važnih odluka...BRAVO za rubriku, još jednom, mada su sve sa tvog bloga zaista podjednako kvalitetne, originalne i raznovrsne.

    Setila sam se, kao što rekoh, sopstvenog iskustva i čitajući tvoj tekst opet mi je sve "proletelo" kroz glavu.:) Prijemni sam polagala baš negde u ovo doba, pre tačno DESET godina (generacija 2007), za koje pojma nemam kad mi pre proleteše!:) Nisam imala dilemu oko fakulteta za koji ću konkurisati, uvek je književnost bila opcija, mada sam se spremala i za filozofiju, ali, eto, slučaj je hteo da se te godine polaganja poklope u terminima i morala sam da prelomim. Mislim da nisam pogrešila.
    Krenuli smo u cik zore, tečo (koji je vozio), tata i ja. Kupili neke kifle u pekari na Rakovici, mada ja od nervoze nisam bila gladna. Inače, ja sam prvi put videla Beograd nešto kasnije od većine dece, tek sa 15 godina, kada su nas vodili na predstavu u Jugoslovensko dramsko, u prvom razredu Gimnazije. Posle sam, do kraja srednje škole, svake godine išla organizovano na Sajam knjiga, ali grad nisam poznavala dok nisam počela tamo da živim.

    Sam prijemni mi nije bio problem, ali sam imala neopisivu tremu, kojoj sam ostala sklona do današnjeg dana. Za deo iz gramatke sam od decembra išla na pripremne časove, esej i analiza pesme bili su mi laganica, nisam otvorilč one glupe "Interpretacije" nikad. Sećam se odlično ogromne, prepune Sale heroja, čak i rasporeda sedenja pojedinih ljudi, koji će mi kasnije postati kolege, neki se i ispisati do kraja prve godine....sećam se da je Ana, moja najbolja drugarica i buduća cimerka, sedela na drugom kraju amfiteatra i jedan lik je pokušao da prepisuje od nje, čemu smo se kasnije smejale. Obe smo polagale samo za različite smerove - ona za srpski jezik, ja srpsku književnost sa opštom književnošću. Sećam se fasciniranosti ogromnom, hladnom i starom zgradom, koja će postati moj praktično drugi dom.
    Nisam bila zadovoljna delom testa koji se odnosio na analizu pesme! Bio je Crnjanski te godine, "Sumatra", a ja ga nisam volela i bila sam ubeđena da zbog toga padam ili gubim budžet (što mu u mom slučaju dođe na isto). Esej sam pisala na temu Kafkinog "Procesa", oduševljena, jer sam taj roman u srednjo školi "rasturala".
    Po završetku polaganja, prošetala sam sa tatom po Knezu i kupio mi je filigranske minđušice na jednoj od onih tezgi sa rukotvorinama, kad kreneš prema Kališu. Fascinirao me osećaj koji pominješ, gradskog duha, slobode, osećanje da napokon negde pripadam, nisam "crna ovca"...ima ih još!:) Popodne smo se vratili za Čačak.
    Položila sam, upisala se na budžetu (moj smer je primao malo studenata i zato sam strepela), ostalo je istorija, što bi rekli...na upis sam već išla sama, sa drugaricom, sećam se dobijanja indeksa, popunjavanja i lepljenja slike, gluvarenja po Studenstkom trgu...:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno Isidora :)
      Pre svega divnu si si priču podelila i jako mi ej drago što jesi. Ali iznad svega SVAKA ČAST.
      Ja sam morala da imam barem dve rezerve jer su moje ocene bile prilično loše, znala sam da na srpski jezik (jezikčki deo) nema svrhe da konkurišem jer (što se da primetiti) meni gramatika niakda dobro nije išla, a za dizajnersku sam znala iste skeunde kad sam polagala prijemni da tamo ne pripadam. Ne brini ništa svakako će to da se sredi, ja sse ne sećam koliko je primao u vreme kad sam ja polagala ali drastično manje nego što su npr. pravni i ekonomski primali (po 800 studenata ako se sećam). Što se budžeta tiče to je bila tek odbacijuća opscija za mene, nije bilo šanse da oderem prijemni nikako. Ali još jednom hvala što si podelila uspomene i što si uspela da razbiješ sa faksom, grozno je kad sve moraš da plaćaš., veruj mi znam na svojoj koži :) .

      Избриши
  2. Da nisam upala na budžet, ne bi bilo ništa od mog školovanja. Zahvaljujući tome što nisam plaćala školarinu, uspela sam da izguram (finansijski) i osnovne i master i, evo, sad doktorske studije. Budžet i stipendije i mnogo odricanja, jer mojima je kirija sa računima i hranom već bila preveliki trošak.
    Kad se osvrnem, uprkos mnogim teškoćama i stresu, studentske godine bile su najlepši period mog života.:)
    Završila sam ono što sam volela, u čemu verujem da sam jedino mogla dati svoj maksimum. Ne kajem se zbog svog izbora, mada mi je žao što nisam uspela da se zaposlim i što sam opet "kod mame i tate na hrani", ali, to već nije krivica ni fakulteta ni nas koji ga završimo...volela sam i volim književnost, učila sam i trudila se, divim se svojim profesorima i ponosni sam diplomac Filološkog. Da sad upisujem faks, opet bih isto, samo što bih volela da me neko upozori da se manje nadam, a da tražim posao već tokom studija i da budem opuštenija, da ne žrtvujem sve slobodno vreme zbog štrebanja. Ali, generalno sam zadovoljna.

    Hvala ti mnogo na ovom lepom tekstu i izvini što se raspričah.:*

    P.S. Ova slika na stepeništu je sa moje Katedre, za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima!:)))) Ispred sala 33/34 i 35...koliko se puta virilo kroz tu jezivu "gotsku" ogradu, čekajući početak predavanja u hodniku....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I da nema razloga da se kaješ što si "kod mame i tate" jer nije do tebe sve do države je prvenstveno kriva e sad nema sramot u tome, prosto je "viša sila" pa barem viša od nas :)
      Jaoj idalje se sećam koliko me je douševio taj gotski stil, bio je divan :)

      Избриши

Омогућава Blogger.

Wikipedia

Резултати претраге

Translate

Ознаке

007 1 10 10 things i hate about you 100 posta 2 2015 2016 21 gram 21 grams 7 of 7 9/11 a clash of kings a life as we know it A Storm of Swords a streetcar named desire actors actresses all about eve allied american gods american history x american hustle american sniper amy adams angelina jolie april arrow art aura balkan blogger beauty bed bed time before before sunrise before sunset benicio del toro benisio del toro birdman birthday biutiful black swan blistav um blog blog blogorodjendan blogger blogspot blue valentine book books brad pitt bradley cooper bts callenge captain america casino royale cate blanchett challenge chris hemsworth chrismas christian bale Christian Grey christmas christoph waltz cinderella clive owen closer coffee coldplay column common girl conversation crazy heart crime critic dancing with the stars daniel craig david o russell dead poet society disney divergent diy dog downton abbey dracula the silence of the horror picture show emma stone essence f.f facts fantazija fashion favorites february fifty shades of grey film filmovi food from filmography fun game of thornes danncing with the stars game of thrones george r r martin girly gladiator glista glumci golden age golden rose gordost i predrasuda got hair halloween hannibal hero holiday horror hot house of cards hulk hunger igra prestola igre prestola inglorious bastards inside llewyn davis iron man jaime lannister james bond jane eyre january javier bardem Jennifer Lawrence jeremy renner johnny depp jon snow Josh Hutcherson julia roberts july june kate winslet katniss keanu reevs kritika la la land ladies Lady Chatterley's lover leonardo dicaprio leto letters to juliette life limitless lipsck loreal lost in translation lotion lipstick rimmel love love actually love rosie ludo srce m.l madn men magic mike make up malta maltese march mariah carey marley marlon brando maroon 5 marvel may maybelline me me movieis me time memories meryl streep michael buble michale fasbender mlata models mona lisa smile monica belucc movie movie blog movie blogger movie review movies music muzika my own private idaho nails naomi vatts never forget new year new york Nicholas Sparks nivea no north country once upon a time oscars outlander peeta pet play list post priča pride and prejudice prohujalo sa vihorom ps i love you queen questions ramsay bloton random real red review revolutionary road rimmel rip river phoenix robert de niro rock romance ryan gossling s. chat san francisko scandal school sean penn september serbia serbian blogger serije Shailene Woodley shelock holmes single sister snow soaf son pen song of ice and fire songs spectre story story time stuff summer summer book tag summer tag superhero tag team lannister the walking dead the age of adaline the avengers the best of me the borgias the crown the danish girl the hunger games the incredible hulk the ring the shining the walking dead the walkking dead Theo James this is us thor time titanic tom hansk tom hardy top lista top10 travel tv tv show uk valentine's day vanity case victoria vikings vrad pitt vrati se zone vs warrior wham winter world x men young victoria zona zamfirova 2

Sponsor