Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #20☕💖

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Kada vidim brojku u naslovu teško mi je da verujem ali dođoh ja  (a i vi kao čitatelji sa mnom, jer da nije vas nikada ne bih održala ovu rubriku koja je generlano najčitanija rubrika na blogu) do broja 20. Dakle 20 meseci i rekla bih oko 100 tema (mislim da me stota čeka baš u ovom postu), i post koji uvek kucam sa velikim entuzijaznom jer nema ograničenja o čemu mogu da pišem. Ovo sam ja. Ovo su moji stavovi. Kada sam napisala prvu "Mesečnu šolju" uradila sam to jer više nisam mogla da trpim sve(t) oko sebe i večito primoravam sebe da prećutim i ublažim stvari jer ne želim da budem "loš policajac" u celoj priči. Ovo je bilo mesto gde mogu da kažem brutalno iskreno ono što mislim, što je i razlog zašto cover ili naslovna slika (kako god želite da je zovete) izgleda tako jednostavno jer ovo je post koji ne pokušavam da ulepšam ili prilagodim bilo kome ovo sam ja. Tako i  nastavljam -brutalno iskreno i otvoreno. Hvala vam mnogo što ste održali ovu rubriku i što ste mi dali šansu da iskažem svoje misli. Kao i uvek i ovaj post prate slike koje su obeležile moj avgust plus favoriti. Udobno se smestite, skuvajte sebi šta god želite kafu, čaj, kakao ili sipajte Pepsi koji ja pijem dok ovo kucam i uživajte,



Let's go 😉

Godinama sam imala stid od sopstvenog tela,
onda je moja sestra slikala ovu sliku na plaži i rešila sam da je
objavim jer niko nije savršen  i treba prihvatiti sebe najbolje što možemo:)

1.Poštovanje, stvar koju današnje 

društvo zaboravlja

Da li to samo ja vidim ili je danas  sve manje ljudi koji zaista umeju da poštuju druge ljude? Shvatam  da je današnji tempo života primorao ljude da se ubrzaju i gledaju prevashodno sebe, ali da li to znači da treba da izgubimo poštovanje koje imamo prema drugima?  Stojim iza toga da poštovanje u pravom smislu te reči treba da se pre svega zasluži, međutim govorim o onom osnovnom poštovanju koje čovek kao biće ima prema drugom čoveku jer mi se čini da ga je sve manje.

Videla sam ovu knjigu u jednom časopisu i baš me je zainteresovala
na žalost još uvek nije dobro vreme za čitanje pa sam je ostavila
za neki drugi put:)

Pre par nedelja bila sam u jednom super marketu i stojim ja u redu na kasu kada  iza mene dolazi žena sa bebom u rukama. Pustim je ispred nisam snob valjda se podrazumeva da starije osobe i osobe  sa decom ili daleko bilo povređene osobe puštamo ispred sebe. Ja puštam i ljude kada vidim da imaju 2-3 artikla a gde neću ženu koja drži dete? Imam 23 godine, mlada sam i nemam decu niti bilo šta slično što me ometa a budimo realni ako sam čekala do tad ne košta me ništa da sačekam još malo. Međutim  niko ispred više nije hteo da je pusti i žena je stajala sve dok je žena na kasi nije videla i pozvala je napred. Izašla sam iz marketa sa takvim osećajem razočarenja. Razočarenja u naše društvo. Razočarenja da gubimo nit ljudskosti koja nas veže i da pre svih potreba na svetu imamo potrebu da budemo ljudi. Ljubaznost i poštovanje ne koštaju ništa, a vrede mnogo. To je način na koji sam ja vaspitana, baka bi me i sada opominje kada se žalim na neke stvari daleko bilo da se ne ponašam kako treba,  nema tu "nije strašno još si mlada ne znaš šta je život" to kod moje bake nikada nije pilo vodu . Ja ne znam šta je život, jer se još uvek nisam srela sa odraslim  svetom, ali ipak sebi ne dozvoljavam da zaboravim da smo na ovom svetu svi jednaki i da svako zaslužuje poštovanje sve dok ne dokaže suprotno. Uvek budite ljubazni i uvek poštujte činjenicu da nije samo važ život vredan -svaki život je isto tako vredan i cenite ljude, jedino tada možete da cenite sebe.

Tokom avgusta sam čitala Džejn Ostin "Pod tuđim uticajem",
moja sestra Mina (13) idalje čita "Gordost i Predrasudu" ide sporo ali bitno je da se trudi :D

Svi negde žure, svi negde jure, svi se plaše da će zakasniti a kada zaista živimo? Živimo onda kada udahnemo duboko i zahvalimo silama koje god ime da im dajete što dišemo ovaj vazdiuh. Živimo onda kada poštujemo druge koliko poštujemo i sebe. Živimo onda kada smo ljudi.

2. Srbi. Moj večiti poblem.

Ironično je što kad god pomislim da ljudi sa ovih prostora ne mogu da me iznenade, desi se upravo suprotno. Negativno, jer kako drugačije.  Ja nikada nisam imala  problem sa stvarima sa kojima naši ljudi uglavnom imaju problem -kriza me ne dotiče jer biram da budem zahvalna na onome što imam radije nego da kukam za stvarima koje nemam, politiku ne pratim, a posao još uvek nema potrebe da tražim. Moj problem su ljudi. Ima nešto u genima ovog naroda  što me strašno nervira, ili možda nije do gena možda ima u tome što je narod kao narod patio pa ima večitu želju da se dokaže da sve zna i sve ume. Iskreno-pojma nemam ali mi se ne dopada.

Moja sestra Maša je uvek dobro društvo, sa njom smeh je zagarantovan :)

Ceo svoj život sam stranac. Mada po krvi nisam stranac kao neko ko je rođen i odrastao u jednom gradu u provinciji, nije trebalo da se osećam kao outsider, ali ceo svoj život se baš tako osećam -kao neko ko ne pripada ovde. Ja sam ta koja vidi sve drugačije. Ja sam ta koju nikada nećete videti u noćnom klubu kako pada uz sevdah uz popularne hitove cajki (nikada me nećete videti u noćnom klubu tačka). Ja sam ta koja ne gleda domaće serije i ja sam ta koja (uglavnom) ne zna replike iz domaćih filmova (ali zato znam brdo stranih). Ja sam ta koja ne voli Giljoma Musoa i koja  nije romantična duša, koja ne zna da igra kolo, ne zna da kuva, ne želi da bud enečija žena i majka, ta koja ne jede pečenje i ne uživa u veseljima. Ja sam ta koja se ne inati i ne pokušava da dokaže da zna sve jer ne znam i nije me blam. Ja sam čudak. Međutim poslednja od kapi koja već uveliko preliva moju čašu je to što danas većina ljudi sa ovih prostora ima dva lica -jedno za javnost i jedno "pravo". Ono za javnost je uvek savršeno-to pljuje cajke, to zna lepu književnost, to gleda samo kvalitetne filmove, to živi kao ljudi sa zapada... Sa druge strane kada dođu kući puste cajke, gledau program za najveći šljam...Moje pitanje je prosto -zašto nosite masku? Zašto igrate dvostruku ulogu koju ne treba da igrate? Zar nije lakše da budete ono što jeste. Ja kapiram sve -ljudi se plaše da neće biti prihvaćeni, žele da budu što bolja verzija sebe. Biti najbolja verzija sebe nije uopšte loše,  težite ka tome ali težnja znači da danas birate npr. Džejn Ostin umesto knjige naše" popularne blogerke", ne da pred drugima birate Ostin a onda kući tajno čitate blogerku.

Učenje je ponovo postalo sastavni deo mog dana :)

Osećaj ne pripadanja nije lep osećaj. Godine i godine osećanja da ne pripadam samo su utemeljile moj problem sa našom nacijom  tako sam zbog toga našu muziku (osim ponekad starog roka) u potpunosti prestala da slušam, jedva par naših knjiga imam pročitanih (ovo planiram da promenim jer zaista imamo kvalitetnu književnost) a naše filmove i serije gledam jednom u sto godina. Samo zato što ne podnosim potrebu naroda da se pravi važan u bilo kom smislu, samo zato što ne mogu da podnesem da je ovde drugačije automatksi loše odbacila sam dosta toga, a ljdui sa dva lica  žive bez griže savesti da je sve to pogrešno. Imam i ja svoja grešna zadovoljstva -slušam Šona Mendeza i Little Mix ponekad i ne stidim se toga jer to je ono što sam ja. Ne nosim masku niti bilo šta slično i mada sam često neshvaćena imam jedva par prijatelja ( ne računajući internet prijateljstva) cenim sebe kao osobu i srećna sam što ne moram da se krijem. To je ono u čemu je suština  -biti svoj.

3.Hajp, nešto što mrzim.

Koliko volim novu sezonu "Game of Thrones" toliko mi lakne kad se završi, života mi mog. Ne znam da li sam ikada pisala a verujem da jesam ali ja gledam seriju doslovno od kada je počela da se emituje. Prva epizoda je koliko se sećam emitovana 17. aprila ja sam gledala na tviteru šta ljudi pišu neko je napisao "OMG he is ....his sister" i ja sam bila u tripu -OK ja ovo skidam. Sledećeg dana sam je skinula. Dakle 7 prokletih godina. I za sve te godine ovo je bila prvasezona u kojoj sam poželela da  prestanem da je gledam i da se vratim negde nakon 2-3 meseca kada više niko ne priča o njoj i gledam  je bez da me išta iritira. Zašto? Zato što hajp ubija i ono što najviše voliš. Barem meni.

"Ljubavnik Ledi Četerli" roman sa kojim imam love-hate odnos

Postoje dve vrste ljudi -oni kojima hajp stvara euforiju pa ih motiviše da gledaju i oni (moja grupa) koje hajp žestoko odbija i od stvari koje vole. Hajp je genralno grozna stvar a u Srbiji je nekako  još gora stvar jer ovde po običaju svako zna bolje od tebe i svako ima bolju teoriju. Pre godinu dana tokom emitovanja šeste sezone bila sam član jednog našeg foruma i odluka da ga napustim bila je jedna od boljih jer nisam mogla da trpim toliko pasionirano branjenej svojih stavova i dokazivanje "zašto ja mislim bolje". Pre svega jer koliko god voleli neku seriju, film, knjigu... to objektivno nije nešto što treba shvatati preozbiljno, pa to je samo serija aman. Sa druge strne kasnije sam to činila i na  jednom stranom forumu i zaista sam se lepo osećala, ljudi koji nisu sa Balkana zaista imaju toleranciju i boli ih uvo ako ti voliš lik koji oni ne vole i obrnuto. Mada ima i tamo fanatika kad se samo setim da su neki pokušali samoubistvo kada je Džon Snežni ubiijen...da to je bolesno to ne treba da radite. Postoji  par ljudi sa bloga (prepoznaće se) sa kojima mi je milina da komentarišem i svaka čast svakom izuzetku ali ovde se ne radi o seriji konkretno mada ću je koristiti kao primer. Ovde se radi o tome da ljudi zbog hajpa rade ono što ne vole.  Ove godine hvala Bogu na forumima nisam visila (niti imam nameru ikada više), ali zato su tu bile socijalne mreže, OK tu je bio instagram ja druge gotovo i ne koristim.  Hajp na  mrežama uništava sve pred sobom. A najgore od svega je što  neki ljudi gledaju nešto samo zato što je popularno -pa gde svi tu i mali Mujo. Ne kažem da neko treba da gleda seriju ili bilo šta samo ako će detaljno da komentariše -taman posla, nisu svi veliki fanovi, čak ne smatram da moraju da pročitaju knjige (mada je poželjno ne zbog serije već zato što su zaista dobre milion puta bolje nego serija ako mene pitate), pa da idu u detalje.Ne već prosto ne treba da gledaju i rade nešto što ih ne zanima ili im se ne dopada, jer to onda dovodi to toga da neko ko gleda jer tako treba, krene da te ubeđuje kako je tvoje mišljenje pogrešno pa čuješ ovakve stvari (par primera iz ličnog iskustva)
1. Deneris  je najbolji lik zato što je lepa.
2.Tvoja omiljena kuća su Lanisteri? Kako možeš pa i ti si onda zla.
3.Voleti bilo koju kuću koja nije Targerijan ili Stark je pogrešno, posebno ako voliš neku manje bitnu kuću poput Grejdžoj, Tajrel, Martel... Preproučuje se da voliš Starkove a onda Targerijne jer je Deneris iz te kuće.
4.Kako to misliš nisi plakala kada su ubili Roba Starka?
5.Ako više voliš Džoru i Deneris nego Džona i Deneris ti si bolestan jer Džora je mator i nije lep kao Džon.
6.Kako možeš da voliš Džejmija ? Pa on je zao, gurnuo je Brana kroz prozor.
7.Sersi Lanister je loša glumica zato što je zla.
8.Sačuvaj bože da objasniš nekome da voliš Stanisa u knjigama jer je izuzetno kvlaitetan lik, jer bože moj računa se samo ono što su Den i Dejv prikazali
Samo par primera koje sam ili doživela, ili imala prilike da čujem od osoba  koje poznajem. Ljudi moji to je gledanje zato što je trend a ti zapravo ne uživaš. To je pogrešno. Svako ko gleda zato što voli razume materiju i razume likove barem toliko da može da da kakav takav normalan komentar o njima dakle, primera radi:  "Volim Deneris jer je jaka, jer sam videla/video  njen proces odrastanja, jer je prešla mnogo i naučila dosta, jer je dobar čovek..." -to je pristojan i dobar komentar koji ne mora da ulazi u duboku analizu već ukazuje da ne radiš nešto zato što je nametnuto već zato što stvatno voliš dok prvi pominjani je samo puko gledanje bez da te nešto interesuje.

Rođendan moje sestre Mine (desno) je bio 4. avgusta, a mi imamo tradiciju ludih slika za njen rođendan
pa se tako i ove godine održala sa ovom slikom :)

Ljudi "Prijatelji" su jedna od nagledanijih serija svih vremena, međutim meni se ne doapda i nemam problem da kažem to. Ne volim je i ne gledam je nikad "Uvod u Anatomiju" mi je dosadan i pojma nemam  likove osim da je onaj glumac iz "Začarane" glumio nekog lika koji je riknuo pa su žene plakale. Nije problem ne voleti GOT niti bilo koju seriju,film, knjigu...šta god ne pišem o tome problem je raditi bilo šta i primoravati sebe da voliš bilo šta  samo zato što svi to vole pa hoćeš da budeš upućen. Verujte mi na reč niko od vas neće biti glup, ili manje vredan samo zato što ne gleda nešto što svi vole, budite svoji i radite šta volite samo to se računa.

4.Moj lek protiv depresije

Pisala sam vam da sam u julupala u neku blažu depresiju. I sad ako ovo kojim slučajem  čita neki profesionalac nije to prava depresija radije osćeaj smorenosti koji je trajao par dana dok jednom u sred noći me nije probudila čudna ideja -želim da naučim novi jezik. Želim da naučim danski. Ustajem u gluvo doba noći, palim komp, otvaram Duolingo i krećem prvu lekciju. I život je savršen.

Jedan od dražih trenutaka u "Game of Thrones" je bio baš ovaj

Za danski jezik sam se zainteresovala gledajući film "Kraljevska Afera" sa Madsom Mikelsenom i Alisijom Vikander koji danas smatram jednim od mojih najomiljenijih filmova ikada. Prvi film koji sam gledala na ovom jezikuostala sam zaljubljena iste sekunde -u jezik, u Alisiju i Madsa, u priču, u sve. Međutim pročitala sam negde da se smatra jednim od najtežih jezika u Evropi pa sam bila skeptik. Jezike učim brzo oduvek, govorim sasvim lepo tri strana jezika (engleski jezik, španski jezik i francuski jezik a delimično razumem i italijanski jezik) moj problem je uvek bila gramatika, jer ja lako pamtim ono što možeš da naučiš kroz filmove, muziku.. da ne morašđ da štrebaš, pa tako reči upijam brzo ali ono što treba da se štreba  i uči napamet me žestoko zeza (ja sam bila dete koje je čak i  na pismenim zadacima iz srpskog uvek imalo 4+ ili 5 dođe gramtika jedva 3 što objašnjava dovoljno) drugim rečima lenja sam. Međutim uprkos tome što sam svesna da brzo upijam, dugo mi je trebalo da okušam sreću i probam da naučim neku reč ovog prelepog jezika.  Danski jezik nije jezik koji meni treba, razlozi za učenje istog su kranje sebični kada pogledate sa strane -radim iz čistog zadovoljstva i to je jedini razlog zašto to radim. A da li je to zaista loše? Da li je loše raditi nešto i ako ne moramo da radimo? Udovoljavati sebi u sitnicama nije loša stvar, naprotiv smatram da ponekad ne samo da trebamo već i moramo da udovoljimo sebi i radimo nešto što nas čini srećnim i ako to možda nema nekog smisla. Tako je jedan od težih jezika na svetu za mene lagan i brzo upijam reči, radim zato što volim, možda mi nikada neće trebati čak i kada jednom budem posetila ovu zemlju stanovništvo uglavnom tečno govori engleski pa će to svakao biti bolja opcija. Možda nekome deluje kao bačeno vreme ali mene čini srećnom i samo to se računa. Za mene učenje danskog jezika predstavlja izduvni ventil, par minuta u svetu koji volim i i mogu nešto da naučim i baš uživam u tome.

Kosa mi je u haosu ali bitno je da sam raspoložena :)

Savet za sve vas koji se premišljate da li da radite nešto što dugo želite ili ne -prestanite sa premišljanjem odmah, uzmite i uradite nešto što ste oduvek hteli videćete koliko će vam se život poboljšati jer suština je uvek u tome da je najvažnija stvar na svetu -lykke (sreća).

5. Nolanova lekcija

Negde krajem avgusta naišla sam na članak na koji ne mogu da prestanem da mislim od kada sam ga pročitala. Kristofer Nolan je držao govor na nekom fakultetu i pričao je o svom filmu Inception (dole će biti link celog članaka) evo šta je on rekao :

"In the great tradition of these speeches, generally someone says something along the lines of 'Chase your dreams. But I don't want to tell you that because I don't believe that.I want you to chase your reality. I feel that over time, we started to view reality as the poor cousin to our dreams, in a sense. ... I want to make the case to you that our dreams, our virtual realities, these abstractions that we enjoy and surround ourselves with — they are subsets of reality...The point is, objectively, it matters to the audience in absolute terms: even though when I'm watching, it's fiction, a sort of virtual reality. But the question of whether that's a dream or whether it's real is the question I've been asked most about any of the films I've made. It matters to people because that's the point about reality. Reality matters."

Retko dajem jednu zvezdicu ali ovu knjigu nisam mogla da smislim,
 pa sam je dala sa zadovoljstvom

Čitavog  života smo učeni da sledimo svoje snove. Sve što danas čujemo u vezi saveta za budućnost vezuje se za neki oblik sanjarenja o većoj i boljoj budućnosti i  onda dođe Nolan i kaže nešto ovako i ne možeš da se ne se ne zapitaš - da li ovaj čovek ima pravo? Sanjarenje o nečemu većem, boljem, moćnijem je sasvim prirodna stvar, ali koliko često zaboravljamo da primenimo to na naš život. Nolan ima poentu, naša relanost je postala jadna zamena naših snova i sve više živimo za sutra sve manje živimo danas to je činjenica jer naš život ne nudi ono što mi smatramo da zaslužujemo.

Sreća se nekad krije u sitnicama

Pre sveg savet broj 1- obavezno pogledajte njegov film Inception jako je poučan i izuzetno moćan film. Evo šta ja mislim -sanjati nije toliko loše, sve dok snove korisitmo kao šablon za ono što želimo da stvorimo. Sanjarenje za ljude koji pišu pa stvaraju svetove u svojoj glavi (što je standardna situacija kod mene) je normalno sve dok imaju granicu i zanju da razlikuju svetove isto važi i kada čitate. Sve dok te snove gledamo da što pre pretvorimo u realnost, sanjarenje je super, ali to ne znači da treba da gledamo milion koraka unapred. Treba živeti i treba živeti sada i iskoristiti najbolje od tih momenata jer jednom kada odu više se ne vraćaju.

💟Favoriti meseca💟 

Prelazim na "opušteniji" i zabavniji deo posta :)

Rob Stark jedan od retkih likova koje više volim u adaptaciji dela nego u samom delu.

📺Serija meseca 📺

Leah Remini: Scientology and the Aftermath 

Prva pomisao kada sam sastavljala ovaj post bila je "Game of Thrones". Međutim  kada sam malo razmislila shvatila sam da nije loše da vam preporučim nešto što je zaista poučno i na neki način korisno. Ovo je dokumentarni serijal koji sam ja sasvim slučajno našla a glumica Lija Remini koja je dugo bila član Sajentološke crkve uz Marka Rendera čoveka koji je izašao iz crkve u kojoj je bio jedan od glavnih ljudi pričaju priče  o užasima ove sekte, i koliko je zapravo bolesna sa namerom da podignu svest o tome koliko je loše biti deo iste. Svaku epizodu prati priča sa nekim od bivših članova i fokusria se na određene teme u oblasti Sajentologije a bivši članovi otvoreno govore o teroru io paklu kroz koji su prošli. Jako korisna serija, jako dobro odrađena (nagrađeni su Emijem za najbolji dokumentarni serijal) a Lija je žena vredna divljenja. Pogledajte zaista vredi.

📚Knjiga meseca📚

"Hari Poter i vatreni pehar" Dž.K. Rouling

Možda nije dobra kao "Zatvorenik" ali to ne znači da nisam uživala i u ovom nastavku.

🎬Film meseca🎬

The Artist

Nisam mogla da zamislim da ću toliko zavoleti "Umetnika"  ali me je očarao, i obožavam ga.

🎧Pesma meseca🎧

Major Lazer - Powerful (feat. Ellie Goulding & Tarrus Riley)

Volim Elin glas ima nešto jako senzualno u ovoj pesmi baš sam je često slušala.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prethodne šolje kakaoa
☆Recenzija filma "Kraljevska Afera"
♡Članak o Nolanu
☆"Kraljevska Afera" na IMDb
♡Kako sam ja videla "Hari Potera i vatreni pehar" na Goodreads-u
☆ Duolingo
♡ Filmovi Avgusta
☆Moj instagram
♡Hari Poter-na pola puta


To je to za ovu šolju. Kako vam se dopala? Sve što vma je na pameti pišite mi dole. 😉

Tradicionalno završavam sa Marlijem :)

Hvala na čitanju,

With love, S.