Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #25☕💖

Počela sam juče da pišem ovaj post međutim verujte mi na reč da je sve bilo protiv mene, tako da kucam danas. Februar je bio dobar mesec. Iskreno gotovo mi je svaki dan bio savršen i uživala sam. Kada se januar završio nisam mogla da dočekam „novi početak“ pa je tako februar počeo sjajno. I zaista ne mogu da se setim momenta u ovom mesecu koji mi nije bio obeležen dobrim stvarima. Mentalno sam bila jako dobro, fizički sam se osećala dobro, sve je bilo savršeno. Zato i teme ovog meseca su uglavnom pozitivne i vedre čak pomalo i blesave. O njima vam pišem danas,

Let’s go😉

Ne odričem se svog pink ćebeta za slikanje nikada

1. Nesanica

Februar je kako što sam u uvodnom delu napomenula bio dobar mesec, međutim postojao je jedan problem. Čini se kao da me ove godine stare drugarice posećuju često tako se vratila još jedna, sa kojom se, da budem iskrena mnogo češće srećem a zovu je insomnija. 

Kupila sam novi lap-top i jako sam srećna

Sa insomnijom se borim od kad znam za sebe, ja sam neumorno stvorenje. Uvek imam energije čak i viška i gotovo nikada mi se ne spava. Meni treba dan koji će trajati 48 sati čak i to bi mi bilo malo. A oduvek je bilo tako, čitavog života me je dan uspavljivao i samo bih se provlačila dok bi me noć držala budnom i davala mi snagu. Moja energija se podiže tak oko 7-8 uveče  do tad zevam, provlačim se kroz dan i svaki put mi se čini da ću to veče otići u krevet ranije, hah kava zabluda ništa od toga kako počne da pada mrak eto vampira u meni koji se budi i može da  gradi svet, ma pucam od energije čoveče. Bromazepan pomaže-ali nije zdravo piti svako veče tako jak lek, Valerijana kapi su mnogo blaže ali prirodnije -ali koja je poenta živeti i na tome. Najveći problem leži u tome što ja zaista nisam mogla da utišam svoju glavu. Ono da nateram samu sebe da mi se misli utišaju, te sam bila primorana da svako jutro vidim do 5-6 i onda ustanem u 1 popodne i dan ode u… kapirate već. Naravno logičan savet je „probaj da ustaneš jednom ranije i da vidiš kako ćeš da spavaš uveče“. Mislite da nisam probala? Nakon što sam legla u 6 ustala sam u 10 ujutru, četiri sati sna je trebalo da me obori uveče u krevet. Kafu ne pijem a ni energetska pića, tako da sam provela čitav dan držeći oči polu otvorene…do nekih 8 sati uveče kada sam opet mogla da gradim svet.

Opšte je poznato da Marli voli da pozira

Kako sam našla rešenje. Počela sam da radim treninge i da šetam. Svaki put nakon šetnje ili treninga osećala sam se dovoljno umornom da želim da zaspim. Naravno to još uvek nije normalno (više ne idem u krevet u 6 već u 3 ali napredak) ali bitno je da sam je se barem delimično rešila.

2. Ko sam ja?

Mislim da je ovo za mene godina traženja. Traženja same sebe, traženja onog što jesam i traženja šta želim da budem? Iskreno govoreći a sada vam pričam kao što bih to rekla nekoj bliskoj osobi, kraj faksa na mene ostavlja gorko-sladak ukus (što je jedan od razloga zašto nastavljam master studije), ja ne znam ko sam ako nisam student?

Jasno vam je da volim ovu boju

Zvuči smešno i patetično? Znam, verujte mi na reč i ja kada kucam ovo razmišljam o tome koliko nelogično zvuči. Pa nisam ceo život bila student. Mislim da problem leži u tome što ja zaista nisam odrasla osoba. Da punim 24 za mesec dana ali se ja ne osećam kao da pripadam svetu odraslih i da znam da devojke u mojim godinama imaju muževe i decu (mada ne znam zašto tako rano ali ono „you do you“ OK.) ali ja lično nisam odrasla osoba. Fizički sa 175cm verovatno da, mentalno nikako ne. Taj ozbiljan svet u kome ljudi pričaju o ozbiljnim temama i ja smo dva sveta. Ja ne umem da pričam o ozbiljnim temama jer moj život je bezbrižan, ja ne umem da diskutujem o političkim temama jer sam apolitična i ne umem da vam imenujem 3 ministra u vladi (često se zezam da moj opseg apolitičnosti dostiže „Predsednik Francuske je tako HOT“ i „Premijer Kanade je tako cool“ pa vi vidite) i sad ja treba da se uozbiljim  (da ja koja gledam Dizni filmove i pevam  uz „How Far I’ll go“) i uđe m u taj svet. A to postavlja jedno veliko pitanje- ko sam zapravo ja i šta želim od svog života? Školovala sam se za pravnika ali iskreno govoreći ne vidim sebe u tim vodama. Mislim da ću se vremenom već preorijentisati ali nikada nisam mogla da napustim faks jer to jednostavno nije imalo smisla. Ali što više vreme odmiče sve više shvatam da to nije život koji ja hoću za sebe koliko god sebično da zvuči.

Ono što ja hoću je da budem pisac. Danas u našoj zemlji to prosto nije lako. Znate li koliko puta sam dobila sugestije da iskoristim tragične događaje iz mog života (gubitak majke, leukemija, ćale koji nije u mom život, život sa bakom i dve mlađe sestra…) ali pre bih se ubila nego napisala knjigu koju će ljudi da kupe da bi mene sažaljevali. Osim toga moj život je imao tragične trenutke ali on zaista nije bio tragičan, niti je bilo prevelikog mučenja (da li sam napomenula da studiram privatni faks) niti nekih toliko teških trenutaka da bih sad imala šta da kažem. Ali poenta je ista-ne želim karijeru iz sažaljenja ja znate ono kad pročitate „nije mi bilo lako ali sada sam izgurala i ovde sam“ a svi sa „blago-telećim“ pogledam gledaju u tebe kao „oh kako dirljivo jadna ti  mora da je bilo teško“ ljudi moji, to nisam ja. Ja želim karijeru koja dolazi samo i isključivo od mog talenta a to će da ide malo teže, no ne opterećujem se sada sa tim. 

Moja najmlađa sestra Mina i ja

Definitivno mi je drago što imam još malo vremena da razmislim o tome ko sam ja i šta želim od života do tad, guram svaki novi dan kao novu šansu da nešto uradim i  pronađem sebe, gde će me to odvesti? Pojma nemam ali se radujem da vidim.

3. Dobro sam

Dugo sam želela da ovo napišem. I konačno to mogu jer u februaru sam se osećala prokleto dobro. Ma ništa na ovom svetu nije moglo da mi stane na put. Imala sam dosta energije, uživala sam u svakom danu i zaista po prvi put od početka godine bila sam srećna što imam priliku da živim ovaj život koji mi se u januaru usled anksioznosti činio tako lošim i dosadnim.

Boy meets evil je totalno drugi univerzum

Mislim da je zahvalnost bila ključ svega. Počela sam da osećam zahvalnost prema svim dobrim stvarima koje su mi se dešavale umesto da se obazirem na loše. Ponovo sam isključila sve portale koji prenose vesti iz mog života (toliko da danas kad se glasalo ja nisam imala pojma za šta se to glasa), počela sam da gledam ono što je dobro u danu. A sve je počelo sa pisanjem dnevnika zahvalnosti. Slušala sam o dnevniku zahvalnosti dugo, ali iskreno ignorisala sam maksimirano, pre svega jer me je mrzelo da pišem to svako veče. Međutim naterala sam sebe. Prvo sam počela nedelju dana sa tri stvari na kojima sam zahvalna. Svakog dana morala sam da napišem 3 stvari na kojima sam tog dana zahvalna i zašto volim život u tom trenutku, što je automatski značilo da moram da se setim barem 3 dobre stvari koje su se desile tog dana, sledeće nedelje 3 su postale pet da bih danas dogurala do 9 plus kao desetu sam uvela stavku „Ponosna sam na sebe zbog…“ odnosno  jednu stavku u kojoj ću sebi udeliti kompliment (nešto u čemu definitvno nisam dobra) i to je verujte mi na reč mnogo pomoglo. Kupila sam lepu svesku sa Frozen koricama (Dizni me čini srećnom pa sam rešila da ti motivi dominiraju sveskama u kojima ću pisati zahvalnosti) počela da pišem i promena je ogromna. Promena je tolika da čak i juče kada nije bio baš najbolji dan na svetu uspela sam da zadržim pozitivna stav i da me to ne pogodi uopšte jer sam na kraju dana morala da se setim barem 3 dobre stvari koje su mi se desile tog dana.

Ljubav prema "Prestolu" nikada ne umire

Ako prolazite kroz težak period, iskren savet imate -počnite da vodite dnevnik zahvalnosti, korak po korak i videćete koliko daje dobih vibracija u vašem životu i koliko pomaže da se izborite sa negativnim mislima i lošim trenucima.

4. Sve je na tebi

Naravno nisam mogla da se izvučem iz moje tmurne i sumorne situacije bez velike volje. Kada je januar došao pred kraj bila sam odlučna da moj život koji je do tada izgledao kako je izgledao ne treba da izgleda više tako. Verovala sam u to da pošto je u februaru početak godine psa (ja sam rođena u godini psa i veruje se da će ljudima rođenim u ovoj godini ići na bolje) nešto mora da se promeni, ali naravno ništa dok ne mrdne svoju zadnjicu (jer ja sam veliki vernik u to da ne možeš ti da privučeš ništa na svetu dok se ne mrdneš i sam ne uzmeš stvari u svoje ruke, sorry svim velikim vernicima u zakon privlačenja ali ovo je moj stav ja ni u igra na sreću ne verujem, verujem samo u ovo- ako nešto hoćeš moraš da radiš na tome).

Volim da fotkam nebo i pejzaže sa mog prozora

Tako sam odlučila da više neću zapostavljati blog, posvetila sam se onome što volim i shvatila da mene obaveze zapravo usrećuju. Ja volim da budem okupirana i volim da imam šta da radim, kad nemam osećam se beskorisno i jadno. Rad me čini srećnom, rad me čini da se osećam korisno. Ja sam osoba koja nikada nema „popodnevnu dremku“ i poludim kada mi neko kaže da mu je omiljena aktivnost spavanje jer kako možeš da voliš dan koji je otišao u vetar? Što sam više sebi obaveza dodavala tao sam se bolje osećala plus mi je pomagalo. Od čitanja o Južnoj Koreji do izučavanja raznih stvari život mi je zaista bio ispunjeniji i veseliji.

Bila sam žešći zavisnik o čokoladno mleko

Ako prolazite kroz težak period a imate višak energije kao ja ovo vam je iskren savet- okupirajte sebe sa što više obaveza. Rad je zaista delotvoran u takvim situacijama, veruje mi meni je pomoglo.

5. O ukusima  (ne)treba raspravljati

OK, sada je vreme da budem realna sa vama. Od kad znam za sebe slušam o tome da se o ukusima prosto ne raspravlja. Kada sam bila klinka bila sam striktni protivnik toga, jer u mojoj glavi da bi se nešto procenilo zaista mora da se raspravlja o tome. Međutim kasnijih godina naučila sam da se o NEKIM ukusima ne raspravlja, što ne znači da ovo pravilo treba da važi za sve. 

BTS Suga je moja večita inspiracija

Hoćete da mi kažete da kada vidite devojku u gradu u kratkom šorcu i bosim nogama  u čizmama sa budnom na -10 ne raspravljate o tome? Hoćete da mi kažete da kada vam neko kaže da gleda reality program vi ne raspravljate o tome? Hoćete da mi kažete da kada dođe neko kome je omiljeni autor Šeldon  (li neko iz te orbite) i kaže mi kako je on visoko načitan ja ne treba da kažem naravno to je tvoj ukus? To je čista laž, jer neki (ne) ukusi su prosto suđeni da se o njima raspravlja. Žao mi je, slobodno recite da sam teška kučka ali ako mi neko kaže kako mu je omiljena pesma neka pesma polu raspale cajke ne može da očekuje da ću ćutati. Brate dobićeš celu prezentaciju zašto je muzika cajki ubila dobru muziku u Srbiji i zašto je to nešto što ne treba da slušaš- jer to sam ja. Ako sedim sa nekim  u društvu i on upali cajke/narodnjake…automatski ću reći da je meni to „shit muzika“ i da ja to ne želim da slušam „ali Sara to je njegov/ njen lični ukus“ ne srećo to je neukus i tu nema diskusije.

BTS, OREO i knjige su tri stvari koje obožavam

Poneta je sledeća-ne sudim svima, i ne sudim za stvari koje nisu vredne toga da im sudim. Ali o ukusima treba raspravljati i treba diskutovati. Jer diskusijom možda možeš da pomogneš nekom ko ne vidim da je na pravom putu da shvati da to što radi/gleda/čita nije nužno dobro. Dakle raspravljate o ukusima kada za to ima potrebe jer nema ničeg lošeg u tome.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prethodne šolje kakaoa

☆ Moj instagram

♡ Moj Goodreads

☆FB stranica

♡Twitter

☆Novi tumblr

Naravno da moja maskota završava ovaj post, ne postoji pas koji više voli da leži na kjigama od njega
provereno tvrdim.

To je to za ovaj post. Kako vam se dopao? Sve što vam je na pameti pište mi dole. Za sve što vas interesuje kontaktirajte me na mail saramilenkovic1994@gmail.com .

Hvala na čitanju,

With love, S.