Negde sam pročitala, a bilo je toliko davno da se više ni sama ne sećam gde, da ako želiš nešto da uradiš-zadaj sebi zadatak. Vodeći se po toj logici upravo to sam i uradila. Zapala sam u čitalačku blokadu-već duže vreme. Koliko god pokušala da se vratim na pravi put nije išlo. Imala sam ja svoje zalete, ali kao i auto koji iz treće vratiete u prvu svaki put kad morate da ubrzate ne mili vam se-već ste navikili na tu brzinu. Filozofiram previše. Da pređem ja na stvar.

Pozdrav dragi ljudi. What’s up? Kada sam pre par nedelja napisala post o istinama i lažima koje vam govori moderna psihologija jako vam se dopao. Pre par dana razmišljala sam o novim temama za postove kako bi blog dobio svežinu i shvatila sam da bih imala dosta materijala da nešto tako napišem i za ljubitelje knjiga (ne terajte me da koristim reč knjigoljubci iz nekog razloga sam alergična na tu reč ne znam zašto). Međutim umesto da vam napišem kao u tom postu šta oni govore pre ću analizirati vrste ljudi koji čitaju. Ja sam odabrala pet vrsta koje su dosta česte (ili se bar ja sa njima srećem često) i analiziraću koliko je sve to realno a koliko ne. Naravno da odmah napominjem da je vaš izbor-vaša stvar kao i da ovaj post ne služi da bih ja nekog uvredila već prosto da se zabavimo. Ako sam bila jasna

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Srćna vam ova nova godina i neka vam donese mnogo lepih trenutaka. Zapravo želim vam da sami stvorite  svoje lepe trenutke jer glavni kreatori našeg života smo sami mi. Ja sam ove godine zapisala okvirno ciljeve nisam želela da preciziram jer deo mene veruje u sudbinu i ne želim da je izazivam sa jasnim ciljevima život mora da ima deo spontanosti pa sam tako ostavila delimično otvorene karte  barem kada se radi o ciljevima. Ono čemu se nadam je da će biti srećna godina. Sa druge strane meni se pokazalo da kakav mi je Božić -takva mi je cela godina, tako da čekam nedelju da ozbiljno započnem neke stvari koje želim, biće i posta u nedelju naravno tradicionalno objavim nešto za Božić i uvek mi se ispostavi kao pametan potez tako da čekajte post negde oko 3-4 popodne u nedelju mada imam jedan i u petak (što je razlog zašto ovaj ide u sredu a ne u četvrtak da ne budu spojeni dani). 

Pozdrav ljudi. What's up? Današnji post je malo drugačiji jer ga pre svega ne  pišem ja. Ja ću napisati uvodnu i završnu reč. Sve što danas pročitate pisala je moja sestra Mina. Mina ima 13 godina, razlika između nas dve je čitava decenija. Za razliku od mene Mina nije oduvek bila preterano zainteresovana za književnost, međutim sredinom godine baka i ja smo rešile da unapredimo njen vokabular i stil pisanja (stalno je na pismenim zadacima dobijala neke trojke jer nije imala dobar vokabular) i krene Mina da čita. Jedna knjiga, druga knjiga dođe na red i treća knjiga. Od izbora koji sam imala da joj ponudim (ne mogu baš Martin da joj dam) odluči se ona za "Gordost i Predrasudu" jer sam joj ja rekla da je to klasik i da je poželjno da je pročita (da budem iskrena pojma nemam šta da preporučim nekom od 13 godina ali ovo je delovalo kao prikladno).

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Dan kad ja kucam ovaj post je četvrtak i ne znam za vas ali ovo vreme me je uništilo, legla sam da čitam probudila se nakon 2 sata pa sam se ubila tražeći kog se poslednjeg dela u knjizi sećam, dugo mi se to nije desilo. Kako je septembar na izmaku vreme je da rezimiram šta sam čitala u avgustu. Znatno manje nego prethodnih meseci ali više ne marim za broj već radije da čitam nešto kvalitetno.Pročitala sam 4 dobre knjige i jednu katastrofu  no dorbo uvek se zalomi ta jedna. Formalno napominjem da je redosled hronološki odnosno kako sam koju završila nije nikakva top lista. Ništa da vas više ne davim idem direktno na post,

Već je podne u mojoj polu-zamračenoj crvenoj sobi. Dok mi na kompu Stiven Frej završava još jedno poglavlje “Hari Potera i Reda Feniksa”, vruć čaj od hibiskusa mi greje ruke. Čoveče nikada mi nije bilo jasno kako ljudi popiju litar kafe dnevno, ja mislim da bih tačno umrla, zato je čaj mnogo bolje rešenje. Frej završava svoje poglavlje, a ja ortvaram svesku listajući okvirni "skelet" posta koji treba da napišem. Ideja za ovaj post došla mi je na pravi “umetnčki” način ako mogu to tako da nazovem -u sred noći između 2. i 3. septembra. Koncept sam sastavila istog trenutka, prvo prvo na telefonu, potom sam ga sutradan prenela u svesku. Moj screen locker na telefonu -Remus Lupin zagledan negde u daljinu me je dodatno podstakao da ideju pretvorim u realnost. Pre nego što počnem unapred ponavljam sebi da on, Sirus i Snejp nisu jedini likovi te da moram da budem što objektivnija.

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Avgust je sada i zvanično prošao, a ja nisam napisala "Wrap up" za jul. Nema veze -bolje ikad nego nikad, raspored mi je bio malo čudan tokom avgusta no vratila sam se starom dobrom planiranju postova i ovakvi "ispadi" mi se više neće dešavati. Lista od sedam knjiga koje sam pročitala tokom jula  je tu, i evo mojih utisaka o njima. Redosled je hronošloški u skladu sa tim kako sam završavala koju knjigu.

Poslednji dani zatvora. Za Senku sitnog prevaranta kome je robija skraćena na pola, još samo par dana agonije. Nakon što izađe promeniće svoj život. Biće zahvalniji na slobodi koju ima, biće bolji prijatelj, voleće svoju ženu još više. Inače mirnog Senku samo par dana pre izlaska obuzima čudan osećaj agonije. Nešto nije uredu. Čak i poziv njegove supruge Lore, ne uspeva da ga uteši. Već sledećeg jutra javalju mu najgore moguće vesti -Lora je poginula u saobraćajnoj nesreći zbog čega ga puštaju ranije iz zatvora. Izgubljen, očajan i  zbunjen Senka kreće kući. Spletom okolnosti u avionu, naćiće se u prvoj klasi gde upoznaje čudnog čoveka, koji se predstavlja kao  Gospodin Sreda. Ovaj čudan čovek čini se zna više o Senki nego sam on, mada deluje kao da je sve samo puka slučajnost jasno je da Sreda nije običan čovek. Nudi mu posao a nakon što Senak odbije jer ga čeka posao u klubu svog najboljeg prijatelja Senka mu govori  ga da je ostao bez posla jer je osim njegove supruge poginuo i njegov najbolji prijatelj- Senka misleći  da nema šta da izgubi  pristaje ne shvatajući kod kakvog je čoveka pristao da radi, ali Sred nije običan čovek i Senka kreće na put gde su mitovi deo stvarnosti, gde  Bogovi hodaju ulicama.

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Moram da priznam da nisam impresionirana ovim letom malo mi je monotono no dobro preživi čovek i to. Post o tome šta sam čitala tokom juna je ovde. Sramotno ili ne čitala sam samo 6 knjiga, ironično je (ali ja sam "Mile kontraš") ljudi više čitaju leti dok ja leti čitam manje prosto mi se ne sedi pored knjige ali broj me ne opterećuje za nekog ko je prethodne godine pročitao ukupno 15, šest knjiga u jednom mesecu u sred ispitnog roka je za mene bio pa uspeh to je sigurno. Da ne smaram sa uvodnim delom, ovo sam vam spremila, redosled je identičan onome kako sam ja završavala sa knjigama. Linkovaću vam Goodreads (klikom na naslov knjige) da ne bih vam pisala sinopsise.

Pozdrav moje drage gospođice. What's up? Kako je leto došlo tražila sam neki opušteni letnji tag sa koliko-toliko interesantnim pitanjima, naišla sam na ovaj knjiški. Pitanja su lagana i ne ponavljaju se plus odlična je prilika da vas pitam za savet za neko baš letnje štivo jer sam shvatila da jako malo poznajem oblast letnjih knjiga pri tom ne mislim na laganicu neku (na ono što ljudi uglavnom zvou "letnjim knjgama")   već knjigu koja baš ima leto kao bitnu karakteristiku ako znate takvu pišite mi u komentarima rado ću je potražiti.

Nil Gejmen, verovatno sam pre nego što ću uopšte uzeti nešto njegovo da čitam čula njegovo ime milion puta, čak se sećam da sam "Nikadođiju" stavila na listu za pročitati, na Goodreads-u, no smatrala sam da će to biti jedna od onih knjiga koje ću se setiti da pročitam, tek kada mi inspiracije za čitanje ponestane. Sećam se i kada sam prvi put ugledala "Nordijsku Mitologiju" negde na instagramu verujem da je to bilo. Na jednoj od, verovatno, najlepših naslovnica ikada, sa mešavinom sive i crne zlatni Mjolnir je stajao i gledao u mene:
-"Ćoveče" mitologija severa, Vikingški bogovi, i sve to kao fikcija -moram da dodam na listu za čitanje".

Pozdrav moje drage gospođice. What's up? Pre nego što uopšte počnem post i objasnim o čemu pišem da kažem da me nije bilo zato što je laptop na popravci već nedelju dana, majstor me doslovno laže da će "sutra" biti gotov (to govori od utorka), a to sutra nikako da svane, i strašno se nerviram, iskreno se nadam da će sledeće nedelje biti gotov.  

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Danas je nedelja i iskreno se nadam da sam izvukla živu glavu sa ispita, uzveši u obzir da ovaj post pišem nedelju dana ranije nadam se da sam dobro prošla. Maj je bio OK mesec za mene, iskreno da vam kažem nisam čitala svaki dan, ispini rok mi je za vratom bio i prioritet je morao da se napravi ali 9 knjiga je OK , svakako nije u broju. Prvu polovinu meseca provela sam sa knjigama koje mi nisu bile pretrerano zanimljive, druga polovina je već bila bolja jer sam shvatila da moram dobro da razmislim šta uzimam da čitam, pa kako god ispalo ovo su knjige koje sam čitala tokom maja (redolsed je naravno, hronološki nije top lista).
Let's go 😉

Ako se nešto pokazalo istinito tokom prethodnog meseca, to je da nije u kvantitetu, već u kvalitetu. Ozbiljno nikada više knjiga nisam imala, nikada nezadovoljnija nisam bila. Zato sam ovog meseca usporila i umesto 6 knjiga koliko sam čitala odjednom prešla na 4, odlučna da ih pažljivo biram. Jer od broja nemate ništa ako samo čitate da nagomilavate. Bilo je i dobrih i loših ali  najgore je što je većina onaj tip koji ne ostavlja utisak. Pa sad šta je –tu je, ovo su knjige koje sam čitala tokom Aprila.

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Pre nekih mesec dana draga Ivana sa bloga  The Stuff Dreams Are Made Of  me je tagovala da uradim ovaj tag i vrlo rado sam privhatila da uradim isti. Pitanja su jako zanimljiva, meni su se jako dopala, postoje par pravila a to su :

♡ Moraš a budeš iskren/a,

♡ Ne može da ne odgovoriš na pitanje,

 ♡ Moraš da taguješ bar još četvoro ljudi

Ja ću ovo poslednje prekrišit jer ne znam koga da tagujem a da nije već tagovan i tagovaću svakog kome se tag dopao da uradi isti. Bez većeg odugovlačenja,

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Pre svega da vam poželim srećan Uskrs i da ga lepo proslavite. Kao što sam obećala premestila sam post o tome šta sam čitala da ne bude baš pred kraj meseca nego pre sredinom istog. Dakle u martu sam pročitala ukupno 7 knjiga, i čini mi se kao da je prošlo jako dugo od kada sam pojedine čitala, mada zapravo nije. Od 7 koliko sam pročitala dve su „papirne“ dok su 5 elektronske samim tim naslovi elektronskih će ostati na engleskom jeziku jer za pojedine ne znam da li su izdate, dok za neke znam da kod nas nisu izdate pa da se ne zeznem u prevodu (jer ne znam kako je kod nas postavljen naslov, koji ponekad nije direktan prevod sa engleskog).  Redosled nije po rangu već redosledu kada sam zavrišila knjigu tako da je prva knjiga onu koju sam prvu završila, dok je poslednja ona koju sam poslednju završila. Šta preporučujem, šta definitivno trebate da zaobiđete čitajte u nastavku,
Let’s go 😉

📚1. „Nisi onaj koga želim“ Aleksandra Poter📚

Sinopsis: Priča prati devojku koja  još u ranoj mladosti upoznaje maldića u Veneciji –on je iz Amerike ona iz Britanije međutim na tom putu su nerazdvojni i opasno se zaljube jedno u drugo, kako bi im ljubav ostala „večna“ oni se poljube ispod mosta za koji se veruje da će ih zauvek povezati. Prolaze godine i Lusi se tek skoro preselial u Njujork, i ako je prošlo toliko godina ona je idalje istim žarom zaljubljena u Nejtenijela. Sasvim slučajno oni se (gle slučajnosti) sreću ponovo, ali šta ako oni nisu jedno za drugo?
Ako nešto „karakteriše“ mene kada pišem recenzije na Goodreads-u je da ja jako retko dajem pet zvezdica, ali još ređe dajem jednu –jer neko je napisao to i „svaka roba ima svog kupca“ pa kao dve su minimum za trud (ja bih bila očajan profesor to vam je bar jasno), možete da zamislite koliko mi se ova knjiga nije dopala kada sam joj dala jednu jedinu zvezdicu. Postoje knjige koje su tu da opuste i nasmeju ali idalje imaju neku poentu zašto se radnja dešava –ova nema, ovoj je poenta misaona imenica, nije OK da kažem ali moram da kažem da je ovo sranje. Stajala je godinama u kućnoj biblioteci, verovatno sam je kao tinejdžer kupila privučena simpatičnim koricama i večitim sanjarenjem o slučajnim susretima. Verovatno mi se ni tada nije dopala jer radnju nisam ni zapamtila. Definitivno ne, nikako mi se nije dopala, preskočite ovo.

📚2.  „The Wrath & the Dawn“ Renee Ahdieh📚

Sinopsis: Priča je zapravo YA (ili NA jer ima malo slobodnijh scena nisam sigurna, mislim da je YA) verzija priče o Šeherezadi (ne nužno „Hiljadu i jednoj noći“ jer nema fokus na širčama već na samoj Šeherezadi). I piriča je smeštena u fantazija verziji našeg sveta, u istočnim zemljama u kojima  vlada mladi dečak-kralj koji se svake noći ženi jednom devojkom, provede noć sa njom, a kada sunce izađe ubija je. Šeherezada,  najbolja drugarice jedne od njegovih žrtava se dobrovoljno udaje za kralja kako bi mu se osvetila i spasila ostale devojke.

Ne sećam se razloga zašto sam uzela ovu knjigu, mislim da me je privukla lepota korica (užasan razlog ali oh well), sećam se da ju je Ivana pominjala ali tada me ta tema nije zanimala. Međutim kako sam počela da je čitaam tako me je tema privlačila sve više i više. Jako je lepo napisana, ima mističnost i mada sam svesna svih njenih mana kao i toga da je negde na sredini knjige poenta počela da bledi ova knjiga je moje „gršno“ zadovoljstvo. opalo mi se što ne kopira klasičnu 1001 noć već se temelji na toj priči ali kompletno drugačije. Jako mi se dopala, baš sam je brzo pročitala i uživala sam u njoj, odnos Šeherezade i Kalida je interesantno opisan, imala sam love-hate odnos sa njima  jer cela njihova romansa mi je bila pogrešna, bazirana na pogrešnim stvarima ali priznajem da sam se u pojedinim trenucima osećala kao balavica koja uživa u tome što obična devojka menja okrutnog mladića. Proces koji imaju likovi i kako se prikazuje druga strana priče je jako lep. Knjiga ima svojih mana to je činjenica ali opet kažem ne želim da se pretvaram da mi se ne dopada jer - meni se dopala. Videla sam da je jedna naša knjižara prirpema i na našem jeziku i planiram da je kupim. Drugi deo nisam uspela da nađem, ali to je OK zadovljna sam i sa ovim.

📚3.  „A Court of Thorns and Roses“ Sarah J. Maas📚

Sinopsis: Priča prati Freje devetnaestogodišnju devojku koja je prinuđena da se stara o svojoj porodici –ocu i dve sestre, koji su večito oslonjeni na nju. Jednog dana u toku lova ne razmišljajući, povučena praznim stomakom i željom da porodici obezbedi hranu ubija životinju koju nije smela. Uskoro će na njena vrata zakucati čovek koji zna da je prekršila pravila i u zamenu za život nudi joj prelezak u drugu zemlju, za nju potpuno novi svet –Freje pristaje i odlazi sa njim.

Ovu knjigu sam pročitala zbog Ivanine preprouke (ona je napisala odličnu recenziju koja če vas navesti više nego moj kratak tekst da je čitate i možete čitati OVDE), ona mi je i poslala knjigu još tokom leta ali ja sam već dugo čitala Martinov serijal nisam htela da započnem drugi dok njega ne zavrišm. Konačno došao je red na ovu knjigu.  Ja bih je opisala  kao –Lepotica i Zver sreće Igre Gladi, neverovatno je koliko me  Frej podseća na Ketnis, ali nije strašno ja volim Ketnis. Imala sam problem sa knjigom sve do momenta kada sam počela da upoznajem lik Tamlina, od tog momenta čitala sam je tako što nisam znala za vreme i prostor u kome se nalazim, retko knjiga koja me je kompletno izmesitla iz sopstvene kože (ako ima nekog smisla ovo što pišem) i bila sam u tom svetu, dve noći zaredom sam ja sedela i čitala ovu knjigu a onda počela malo laganije jer sam želela da uživam što duže u  njoj. Nedavno sam zavrišla i drugi deo, pisaću vam već o njoj u knjigama koje sam čitala tokom aprila, i čak mi se više dopao nego prvi.

📚4. „Pogrebni Običaji“ Hana Kent📚

Sinopsis: Sever Islanda 1829. godine. Agnes Mangusdoutir je osuđena na smrt zbog saučesništva u ubistvu. Kao osuđenicu odvode je na farmu službenika Jouna Jonsona, na kojoj će provesti svoje poslednje dane sa njim, njegovom suprugom i njihove dve ćerke . Porodica nije oduševljena što je neko ko je osuđen na smrt zbog ubistva doveden da boravi u njihovoj kući, i izbegava je maksimalno, jedini koji sa njom razgovara bez ikakve osude je mladi đakon Touti, mladić koji je Agnes pomogao u najpotrebnijem trenutku u mladosti. Zima postaje sve jača i članovi porodice nemju vremena za razmišljanje o njenom zločinu jer dodatan par ruku svakako znači, polako shvataju da Agnesina priča nije onakva kako su mislili. Da li je ona zaista ubica ili samo nevina žrtva?

Pisala sam vam o ovoj knjizi u postu OVDE. Definitivno moja omiljena knjiga kojiu sam pročitala tokom marta.

📚5. „The Silver Linings Playbook“ Matthew Quick 📚

Sinopsis: Priča prati Pata momka koji veruje da je njegov život film koji je producirao sam Bog. Pat veruje da mu je sam Bog odredio misiju da nakon izlaska sa „lošeg mesta“  postane fizikčki bolji i i pshički jači i otvoreniji kako bi povratio svoju suprugi Niki. Pat sada pušten na kućno lečenje obavezn da posećuje svog psihijatra  redovno pokuašva da nastavi svoj život tamo gde je stao ali i da ga poboljša –on redovno trči, trenira, čita klasike iz književnosti, ali sve izgleda čudno i nikako ne uspeva da se uklopi. On će uskoro uopznati Tifani, sestru žene njegovog najboljeg druga koja ima slične probleme nakon smrti supruga. Ona ucenjuje Pata da će mu pomoći da stupi u kontakt sa Niki ukoliko joj pomogne da poebedi na plesnom takmičenju.

Ako vam je naslov poznat verovatno ste čuli za film za koji je Dženifer Lorens osvojila Oskara. Sećam se da sam gledala film polovično i da sam ga prekinula, tako da je knjiga bila novina. Rešila sam da čitam SLPB jako spontano, trebalo mi je nešto opuštajuće i rešila sam da probam sa ovom. Da mi se dopala malo je reći. Bukvalno sam preko sto strana u toku dana prolazila.  Knjiga se bavi jako ozbiljnom tematikom –život nakon nervnog sloma, nakon toliko vremena provedenog u bolnici za mentalno obolele ali pre svega život sa verom u  tu srebrnu nit da će na kraju sve biti sasvim dobro. A opet Kuvik prilazi radnji na jedan duhovit i komičan način, pri tom mi skoro do kraja ne saznajemo zašto je Pat bio na „lošem mestu“ kako on oslovljava ustanovu u kojoj je boravio. Cela knjiga je pisana iz Patove glave tako da možete da vidite svet iz ugla jednog čoveka koji kreće od nule i koji kao dete vidi svet kao savršen i ima veru u dobro i veru u  to da će ponovo naći svoju srebrnu nit uprkos tome što mu se žena ne javlja a on ne sme da je kontaktira on istinski veruje da ako sve popravi ona će se vratiti. Njegovi pogledi na ljude oko njega, presmešni komentari na račun Hemingveja i Ficdžeralda i njihovim tragičnim knjigama. Komična je, duhvoita a opet izuzetno ozbiljna knjiga. Dala sam joj pet zvezdica na Goodreads-u što dovoljno govori o tome koliko mi se dopala.

📚6.  „Gone, Baby, Gone“ Dennis Lehane📚

Sinopsis: Patrik Kenzi i Endži Genaro su privatni Bostonski detektivi koje jedna porodica zapošljava kako bi pronašli četvorogodišnju Amandu McCready koja je nestala jedne letnje noći iz svog kreveta. Najveća sumnja stavljena je na njenu neodgovornu majku –narkomanku i alkoholičarku koja ne ume da se stara o sebi a kamoli detetu i koja je imala veze sa nekim od najopasnijih bostonskih kriminalaca. Uskoro se Patrik i Endži nalaze pred nejvećim izazovom –ostati hladan u istrazi kojoj je potencijalna žrtva nevino dete ali i konfliktom sa sopstvenim osećanjima –Endži koja veruje da je raditi ispravno stvar srca i Patrik koji veruje da je jedino ispravno ono što je sa strane zakona.

Pisala sam vam o filmu OVDE, i rekla sam da su mi se identično dobali i knjiga i film. Knjigu sam čitala prvu. Za Denisa Lehana sam čula relativno skoro, ali su mi njegova dela kao filmske adaptacije bila itekako poznate –Istvudova „Mistična reka“ je jedan od meni omiljenih filmova ikada. Naišla sam na Lehana baš u vreme kada sam čula za film „Gone, Baby, Gone“ pa kada već imam knjigu smatrala sam da je red da je pročitam, u prilog tome je išlo što je samom reditelju filma ovo omiljena knjiga- odlično taman da uporedim kako sam je ja doživela u odnosu na to kako ju je Aflek doživeo. Jako mi se dopao koncept knjige, jako su mi se dopale poruke koje knjiga nosi –koliko je „ispravna strana zakona, ona prava strana zakona?“ i „da li smo mi dovoljno sposobni da sudimo bilo kom čoveku?“ su samo neke od tema kojima se bavi. Dok zadržava okvire svog žanra –krimi romana, ona ipak odlazi dublje u emotivne konfilkte koje prvenstveno Parik prolazi u svojim razmišljanjima jer radnju vidimo iz njegovog ugla. Do kraja ne znaš kako će se završiti i ko je oteo devojčicu i pod kojim okolnostima, da li je živa... tera te da konstanto razmišljaš o tome. Ima isti kamen temeljac poput knjiga Agate Kristi i Artura Konana Dojla ali pošto je modernija daleko savremeniji način izražavanja i slobodniji jezik. Opet napisana je jako lepo, nema previše lirskih izraza (prosto ne idu uz knjigu), ali stičeš utisak da je autor jako harizmatičan čovek koji je sa cigaretom u ruci i viskijem kraj svog kompjutera kucao ovu priču. Denis je odličan u pretstavljanju svog rodnog grada –Bostona i njegovih kvartova, jednako odličan kao njegov sugrađanin Ben u prenošenju istog na filmsko platno. Veoma realni, brutalni opisi, knjiga drži pažnju. Ovo je inače četvrta knjiga koja prati Kenzija i Genaro ali svaka knjiga je za sebe pa nema potrebe čitati od prve (što nisam ni ja uradila). Kod nas je bila ali videla sam da je rasprodata na Delfiju, i bila je samo na engleskom.  Ako uspete da nađete neku Lehanovu knjigu svakako preporučujem  (ko zna da se snađe na sajtovima koji prodaju polovne može i tu da pogleda) meni se njegov stil dopada imate preporuku od mene.

📚7.  „Confessions of a Shopaholic“ Sophie Kinsella📚

Sinopsis: Rebeka Blomvud ima sve –lep stan u lepom kraju u Londonu, grupu glmuroznih prijatelja, i orman pun najbolje garderobe međutim ona ne može sve to da priušti. Njen posao u jednom magazinu je strašno smara a plus je neisplatiljiv uz to dobija pisama iz banke za sve dugove koje mora da isplati, Rebeka pokušava da se izuvče i traži najlakši način za rešenje svojih problema.

Za knjige Sofi Kingsele sam čula da su smešne, zabavne i da mogu da opuste. Međutim ova je mene strašno smorila, nije mi se dopalo kako je napisana a lik Rebeke me je strašno nervirao. Idalje imam komplet nekih njenih knjiga i idalje želim da nekoj dam šansu međutim ova mi se nije dopala.

Moje recenzije na Goodreads-u za svaku od ovih knjiga, ukoliko želite detaljnije (klikom na nalsov knjige možete čitati recenziju):

♡ Nisi Onaj Koga Želim

☆ The Wrath & the Dawn

♡ A Court of Thorns and Roses

☆ Pogrebni Običaji

♡ The Silver Linings Playbook

☆ Gone, Baby, Gone

♡ Confessions of a Shopaholic

☆ Šta sam čitala u Februaru

To je sve za ovaj post, drage moje. Ukoliko imate želju da pročitate neku od ovih elektronskih knjiga o koima sam pisala možete me kontaktirati na meil -  saramilenkovic1994@gmail.com  javite mi koju knjigu da pošaljem  vrlo rado ću vam poslati bilo koju od ovih knjiga meilom. Kako vam se dopao post? Da li vas je neka knjiga isnspirisala da same pročitate? Sve što vam je na umu pišite mi dole,😉

Hvala na čitanju,

With love, S.

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Sada kada sam sela da kucam ovaj post, shvatila sam koliko kasnim sa ovim postom. Moraću da ga premestim pre taga (tj. nakon mesečne šolje kakaoa) jer je ovo već kraj marta a ja pišem šta sam čitala u februaru. Ukupan broj knjiga koje sam uspela da pročitam do kraja februara je 7, pa tehnički 6, 5 jer imam „Gozbu za vrane –deo drugi“ što je zapravo druga polovina Martinove knjige „Gozba za Vrane“ tako da je 6,5 realan broj pročitanih knjiga prethodnog meseca. Od ovog mesca uvela sam i knjige koje se nadam da ću pročitati do kraja sledećeg meseca (u mom slučaju aprila) tako da je vreme da krenem sa postom, prvo krećem sa knjigama koje sam pročitala. Redosled je hronološki tj. krećem od one koju sam prvo završila do one koju sam poslednju završila.
Let's go 😉

Prvi put kada sam  čula za „Pogrebne običaje“  Hane Kent, nisam mnogo slušala o čemu je knjiga, u mojoj glavi odzvonjavala je samo jedna rečenica - „realistični opisi Islanda“.  Knjiga na Islandu? Ne zanima me kakva je, moram da je imam! To vam je jedna od onih ishitrenih odluka kada rešite da kupujete na slepo. Kada sam videla da prevod postoji kod nas i da je izdaje „Laguna“ –odluka je bila doneta, čim skupim novac kupujem ovu knjigu. Verovatno da sam znala o čemu je nikada se ne bih upustila u kupovinu ove knjige, pa sada iz ove perspektive jako mi je drago da nisam jer ovo je knjiga koju sam morala da pročitam. Dobila sam lekciju koju ću dugo pamtiti. A zašto i vi trebate da je pročitate, čitajte u nastavku (da napomenem da nema spoilera koji utiču na radnju).😉

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Taj dan u mesecu kada ja radim tag je došao! Ozbiljno mislila sam da je i jedan mesečno previše, a onda sam videla da booktuber-ke rade jedan nedeljno –ok je normalna sam. U moru interesantnih tagova naišla sam na „The Netflix Book Tag“ koji je jedan od najpopularnijih tagova trenutno i pošto ima samo deset pitanja, a nisu neka koja se ponavljaju iz prethodnih rešila sam da odradim taj. Ne pitajte me zašto se ovako zove –pojma nemam radim onako kako sam našla pitanja na internetu. Pa bez većeg odugovlačenja,
Let’s go😉

Pozdrav drage moje gospiđce. What’s up? Današnji post se razlikuje od tema koje inače pišem na blogu tim pre što ne pričam o konkretnoj temi  vezanoj za neku od tema kojom se bavim na blogu(kao što su klasici koje volim ili romantični filmovi od kojih mi nije muka...), već jedan post u kome vam uopšteno pišem o svom procesu. Naime gledala sam dosta booktube videa na ovu temu, i mada više volim da sama smislim, smatrala sam da je ok da i ja uradim jedan ovakav post. Smatram da je svaki čitatelj za sebe te da nije preprisivanje ako obradiš istu temu samo prilagodiš sebi. Pre svega ja čitam celog svog života ali nisam pasionirani čitatelj. Šta sam sada rekla? Knjige su u mom životu od detinjstva, moja pokojna majka je bila pasionirani čitatelj, čitala mi je pre no što sam znala za sebe, međutim oduvek  sam tip osobe koji je „na sve strane“ volim toliko stvari da nikada nisam mogla da imam strast ka smo jednoj. Dakle volim da čitam, više od toga volim da pišem, volim da gledam filmove i analiziram iste a volim i serije. Kada mi sve to dosadi crtam, verovatno bih kao hobi mogla da navedem i učenje jezika (govorim 3 pored našeg –francuski, španski i engleski delimično razumem i italijanski) ali to spada u film na neki način jer ja jezik ne mogu školski da učim (ja generalno teško štrebam ja moram da glumim šta čitam, da  vizualizujem da bih naučila, a, ironično,  studiram fakultet koji je sve ono što me nervira kod učenja –prava) već moram da slušam da bih naučila. Kao klinka sam išla u muzičku školu gde sam svirala klavir. Potom sam delimično naučila i gitaru. Mesto me ne drži te ne mogu da sedim satima pored knjige, moram da odem makar na pola sata da šetam, da gledam film, da ćaskam sa mojima, da pišem blog, da pišem priče koje sama smislim, pa epizoda serije, a kad je ispitni rok sve ovo plus najveći deo vremena ispiti. Dakle ne umem da držim fokus samo na jednoj delatnosti, ja sam uvek svuda okolo. Uzmite to kao manu ali šta da radim imam isuviše energije. Međutim ove godine sam želela da malo više čitam, ne drastično ne preterano već malo više. Samim tim imam već neke ustalene navike, danas pričam o njima. Smatram da je interesantno da kada pogledam za godinu dana vidim da li se nešto promenilo ili ne.  Podelila sam u sedam teza i ako vas uvod nije smorio, nastavite da čitate.