Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #23☕💖

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Još jedan mesec se završio pa je tako došao red na moju mesečnu rubriku. Dakle mesečna šolja kakaoa koja u decembru nios možda i najprikladniji naslov, jer je ovaj topli napitak idealan za zimske dane. Kod mene je uglavnom bez snega. Jezivo hladno,  ali bude sunčanih  dana, tako da mi nedostatak snega ne smeta. Zapravo u ovoj godini naučila sam da je sunčano vreme (osim paklenih vrućina) moje omiljeno vreme, sunce me veseli i raduje i to je činjenica. Uglavnom novembar je bio prilično dobar mesec, nije se dešavalo ništa veliko (osim činjenice da je za mene kao BTS fana bio najbolji mesec na svetu toliko lepih stvari se desilo) ali ja sam se trgla i to je ono što je bitno. Da više ne smaram sa uvodom,

Let's go 😉

Novembar je yapo;eo favoritima oktobra

1. Bunt

Iskreno pojma nemam kako ću ovu temu da nazovem ali uglavnom sve čeće dobijam ovo pitanje "zašto večito kontriraš?"

Obajšnjenje ljudi koji me sreću je to da ja večito idem mimo sveta. Ako svi idu desno ja idem levo. Znate šta? Donekle oni imaju pravo. Oduvek sam volela jedinstvenost. Bila sam protivnik đačkih uniformi koje bi sve učenike obojile u istu boju i time ukinule šansu da se sami izraze. Nikada nisam nosila ono što je IN i što vidim da svi nose. Čak i moj omiljeni crveni karmin koji je u jednom momentu postao toliki hit, posebno ovde (zapad preguram nekako) sam prestala da nosim. Tako sam često dobijala ovakve komentare:

"Sara sve te manje viđam sa crvenim karminom a znam da ga obožavaš"

"Normalno da me viđaš manje kad ga dobar deo Srbije nosi"

Crveni karmin je bio moja velika ljubav, Seks i Grad je bio moje vleiko razočarenje

A priča o meni i crvenom karminu je jedinstvena. Sve je počelo zbog bunta. Htela sam da izrazim svoj stav, da pokažem da niko u školi ne gospodari mojim odlukama.Pa sam tako jednog dana svratila u parfimeriju i kupila svoj prvi crveni karmin i crvenu olovku. Sledećeg dana otišla u školu sa njim. Svi su smatrali da je boja prejaka, da su sada sjajevi i nude boje u trendu (ne treba pominjati da sam par meseci kasnije videla polovinu tih istih kako nose tu boju karmina). Ja sam jedna od retkih koje zaista mogu da ga nose, ko god da me je video (do te mere da kada sam otišla da polažem prijemne u Beogradu par žena/devojaka me je zaustavilo da mji kaže da mi prelepo stoji) rekao je da izgledam kao da sam se rodila sa njim. Međutim čak ni svi ti komplimenti nisu mogli da promene moj stav -ne želim crveni karmin, ne dok je u jeku popularnosti. Ista situacija bila je sa crvenom kosom. Malo ko zna ali ja se nikada nisam farbala. Moji tamno-smeđi talasi su 100% priodni. Međutim kada mi je kosa opala (od hemoterapije) nosila sam crvenu periku. Crvena kosa je tada (2008) bila jako retka i meni se jako sviđalo kako mi stoji. Imala sam u planu da čim mi poraste kosa uzmem crvenu farbu i ofarbam se. Znate šta se desilo? Sve više devojaka je počelo da se farba u crveno a ja sam se zavetovala da ovu boju ne planiram da nosim dok sam živa. To su samo dva primera. Ima ih milion. Možemo da kažemo da mi je u krvi. Moja baka kaže da osim što fizički ličim strašno na moju pokojnu majku imam  i njen stav o individualnosti -ona je radila identčno kao ja. Sa druge strane postoje stvari zbog kojih nisam bunotvnik već prosto smatram da su pogrešne. Tako ću uvek imati samo loše reči za današnju muziku u Srbiji, briga me, msilite šta hoćete ali ne zna se šta je bolesnije -tekstovi ili muzika (ili ljudi koji to zovu dobrim pesmama #sorrynotsorry). To nije bunt. To je činjenica.

Retko kad postavljam svoje slike, ovo je jedna od tih retkih situacija

Ja jesam bntovnik. Oduvek sam bila. Kad svi idu desno ja uvek idem levo. Nisam komplikovana već u tom moru identičnih riba biram da budem stena koja se vidi sa površine. Idnetičnost nije IN, to što ćeš iskopirati šminkanje usana neke poznate zvezde (a ne želim da pričam o uzorima današnjih devojaka, ispašće hejt post), ili kada vidite da svi nose jednu stvar i vi letite da je kupite vas ne čini modernim čini vas kloniranim. Uvek budite ono što jeste. Uvek se držite onoga što ste vi, da bunt...nije uvek dobra stvar ali ako mene pitate u ovom slučaju apsolutno jeste jer bunt može da znači i reč ne standardima koje društvo nameće. Svi imamo svoj ideal, tu težnju za nečim što želimo da promenimo u ovom svetu (barem bi trebalo da ga imamo ako nemamo ideale onda mi objasnite svrhu postojanja?) moj ideal je individualizam i jedinstvenost. Svet pun različitosti koja se voli i ceni.

2. Želeti više -sebičnost ili potreba

Dugo sam razmišljala o pojmu "Želim više od života"  prevashodno jer mi je dugo trebalo da zaključim da li je dobro ili loše. Ovaj pojam ide iz krajnosti u krajnost sa jedne strane on je fantastičan. Život i treba iskoristiti maksimalno, uvek treba težiti boljem i tada sebičnost ima opravdan razlog. Želeti bolju budućnost, ne prihvatati ono što ti se nudi samo da bi imao nešto, želeti nešto lepše, raditi na sebi. Sa druge strane ovaj pojam ima i negativnu stranu, jer  može da odvede predaleko. Vidite ovako, ljudi kažu da je ambicija vrlina. Međutim ona je vrlina do određene granice. Onog momenta kada vaše ambicije (ne mora da bude posao može da bude izgled, posedovanje određenih stvari...bilo šta) postanu veće od vašeg razuma ovaj pojam "želeti više" postaje jedna kranje negativna stvar.

Sitnice koje su obeležile novembar

Za sebe mogu da kažem da sam umereno ambiciozna, ali da sam neko ko teži za uzbudljivim životom . Da me ne shvatite pogrešno, daleko od toga da ima išta loše u sledećoj rečnici koju ću da napišem i ja ne osuđujem ljude, na kraju radimo sve ono što nas usrećuje. To što potencijalno usrećuje mene ne znači da će usrećivati i vas i obrnuto. Ali, ja zaista smatram da ako se jednog dana probudim, sa poslom koji ne ispunjava moj pun potencijal, daleko bilo udata, još dalje bilo kao majka koja vodi taj rutinski, normalan život ja ću se ubiti. Ne zato što je to loše. Već zato što to nisam ja, i to nije moj smer. Znala sam da ne želim da budem nečija ni žena ni majka još od detinjstva. Sećam se jedne svadbe kada sam pitala baku zašto se par venčava a ona mi je rekla razlog i dodala "tako ćeš i ti jednog dana" ja sam joj rekla "ne nikako, to nisam ja". Znala sam to sa 7 sada sa 23 još uvek imam identičan stav, ja želim život pun avantura (imam tu sebičnost koja nema nameru da ih deli sa nekim) ne želim običan život. Znam ko sam. Još bitnije znam ko nisam. Sa druge strane moja ambicija  za uzbudljivim životom zna granice. Nikada ne bih mogla da gazim i kidam zarad svojih snova, prosto zato što imam savest koja je veća od toga. Nikada nisam bila dete koje će optužiti drugog ako je uhvate da prepisuje na testu-ako već nemam  sreće daj da priznam greška je svakako moja. Kod mene u biografiji ovde na blogu stoji da sam ličnost koja je uvek na granici nečeg. Sada vam je malo jasnije zašto sam to napisala.

Jesenje čari

Kako naći balans? Prosto nije loše želeti više od života. Vaš je, i treba da ga proživite najbolje što možete. Ne sledite pravila života -moraš ovo, i ovo jer "tako svi rade već vekovima tako i ti". Reci ne stvarima koje ne želiš, tvoja odluka kreira taj život. Ali uvek imaj granicu i meru. Jer ako moraš da povrediš nedužnu osobu na putu do tog života onda sve što radiš nije vredno, jer ostaješ sam sa sobom i kada se pogledaš u ogledalo videćeš jednu jako ružnu osobu. A to ti ne treba u životu.

3.Polna neutralnost

Isidora i ja smo skoro razgovarale o temi polne neutralnosti, mislim da je bila neka moja šolja kakaoa. Uglavnom dugo sam razmišljla na tu temu. Na temu slobode izražavanja generalno. Moj stav je ovakav protivnik sam svega što je ošte poznato kao bolesno -predofilija, zofilija... Ja sam jedna od retki koji mogu da se pohvale da su odrasli u kući u kojoj te stvari nikada nisu bile tabu tema. Moja baka je prva koja homoseksualizam, biusekuslizam nije smatrala ničim bolesnim (side note-moja baka je '49-o godište iz Niša dakle nije neko ko je odrastao na zapadu).Ako gledam "polnu neutralnost kao opšti pojam mogu da kažem da sam odrasla u polno neutralnoj kući, prosto uvek je postajalo objašnjenje da  nema "muških" i "ženskih" igračaka niti "muških" i "ženskih" stvari. Još pamtim kada smo jednom išle da kupujemo mojoj srednjoj sestri neku stvarčicu, ja sam imala oko 7 godina i  prodavačica je pitala mamu zašto traži zeleno ako je za devojčicu, tada mi je majka objasnila da ne treba da gledam tako te da odeća i boje koje nosim ne treba da zavise od toga što sam devojčica. To je jedan do načina na koji mi samosveno prihvatamo da postoje "muške" i "ženske" stvari (ovo je banalan primer) samo društvo nam nameće da gledamo tako.

Moj sto je u večitom haosu

 Međutim postoje ljudi koji se zaista deklarišu kao polno neutralni (ne sad kao ja npr. volim da nosim muške košulje ali ja sebe ne smatram polno neutralnom -ja sam žensko). Odnosno ljudi čiji um ne može da se smesti ni u jedan od dva pola. Ja sam ovo uvidela gledajući čuveno takmičnje Ru Pola "Drag Race". U ovom takmičenju imate muškarce, koji kada skinu svoj "drag" sebe smatraju muškarcima ne ženama. Međutim imate i one za koje ne možete da prepoznate da li su van drag kostima jedno ili drugo i koji se deklarišu kao polno neutralni jer osećaju osobine oba pola uprkos  "fizičkom" polu, odnosno polu koji su "dobili" po rođenju. Ovi ljudi se razlikuju od transrodnih osoba koje su zapravo rođene u pogrešnom polu. Ne, ovi ljudi osećaju polnu pripadnost na obe strane. Ili jednostavno rečeno ne deklarišu se kao polovi već samo kao ljudska bića. Ostaviću vam dole sliku Vajolet Čački. Vajolet je pseudonim Džejsona Darda, pobednika sedme sezone Polovg takmičanja Drag Race. Vajolet je prosto to nit je on nit je ona. Čuveni šminker i vlasnik make-up kompanije Džefri Star (koji je takođe polno neutralan) je ovu pojavu obajsnio rečima da "nema potrebe stavljati obeležje na čoveka" sa čim se ja zapravo salžem, zašto davati obeležja. Sad uprkos liberalnim stavovima prema neutralnosti u mojoj porodici moram da priznam da nisam verovala dugo da je polna neutralnost moguća.

Dobro jutro!

Prosto se rodiš sa nekim "osobinama" svog pola. Ali sada verujem da definitivno jeste moguće. Više mi nije čudno da vidim muškarca u štiklama full našminkanog koji plače na romantične filmove i ima omiljeni ship u Hari Poteru. Prosto svi oni su ljudi, a novo vreme sve više daje ljudima šansu da budu ono što jesu, a to savetujem i vama. Ne osuđujte, ne kritikujte. Seksualnost i polove zaista ne treba obeležavati, pustite ljude da budu šta žele sve dok to ne prelazi granicu, mislim da je sve OK.

Vajolet Čački

4. "Live however you want, it’s yours anyway"

Srednja škola je bila moj neprijatelj. Prijatelje gotovo nisam imala, i nikako se nisam uklapala. Ulizica nikada nisam bila tako da je i kupovanje pažnje profesora palo u vodu. Moj karakter je takav -ja prosto ne delim kompilemnte osim kada to zaista ne mislim. Tako da te stvari poput velikog osmeha i "jao što vam je lep komplet" ili "mnogo vma je lepa tašna" ...ja nikada nisam radila niti bih mogla. Kroz srednju sam prošla kao neko ko nije pokazivao emocije prema bilo čemu (mada ja sam generalno takva osoba) od ocena do prijateljstva. Nikada nisam bila spremna na kompromise, prosto ja sam to što jesam i ne želim da se menjam.

Jesen

 Kada imaš 16 godina, kada imaš težak karater a urpkos tome u tim si godinama gde želiš da imaš prijatelje život postane, pa hajde da kažemo gadan i komplikovan. Ljudi očekuju da ćeš se prilagoditi a ti, ako si kao ja očekuješ da će oni prihvatiti tebe. Hajde da vam "olakšam" ako ste kao ja -neće. Možda će se naći jedan (i to samo možda) koji će da kaže "OK  ona ne voli klubove, izlaske do kasno, glasnu muziku, kafanu, naše pesme, ne kapira šale iz domaćih filmova, štikle, haljine, nakit, ne interesuje je ko je sa kim u vezi i da li onaj lik misli da je ona lepa ili nije, koja je svrha sedeti i deliti jednu flašu piva dok gledate neke klipove sa YT-a gde neki momak glumi neke devojke u raznim situacijama ili gledati sport koji te ne zanima, samo da budete sa društvom..." (da navedem neke od primera šta danas devojke vole a ja ne volim niti sam volela). Svet vidi život plitko, za "normalne" ljude život je satkan od ovih stvari koje sam navela (između ostalog) samo čovke koji je drugačiji  može da vidi svet  kroz tvoje oči i da te razume, od ostalih ne očekuj. To što ja sednem i krenem da razgovaram o traženju smisla, shvrhe i ideala u životu, verujte mi na reč, većina ljudi ne može da razume jer prosto ne "opterećuje mozak" takvim pitanjima. Sa druge strane meni je priča o knjigama i filmovima (uz pravu analizu a ne baš je dobar i baš je interesantna radnja) taj relax deo života. To je nešto što ja a i vi koji čitate ako ste bar malo slični meni, moramo da prihvatimo, jer to je realnost.

Obožavam kada je nebo pink

Sad savet je teško dati. Ja ću vam ipak dati onaj koji smatram najispravnijim a to je da je bolje živeti tako da imate prijatelje koje gotovo ne možete da izbrojite na prstima jedne ruke nego da živite žrtvujući sebe i radeći ono što vam ne prija. To me je podsetilo na čuvene stihove BTS-a i pesme Fire koji kažu ovako:

"Live however you want, it’s yours anyway

Stop trying, it’s okay to lose"

I to je suština.

5. Vaš malo je nekome mnogo

Govorila sam o ovoj temi delimično u mom poslednjem postu, međutim smatrala sam da treba da napišem malo opširniji tekst. Pre par nedelja Anđelija, autorka bloga "Cosmoholic" je na instagramu (inače njene tekstove i insta slike OBOŽAVAM) postavila sliku u kojoj je pomenula da je dobrovoljni davaoc krvi, što me je iskreno oduševilo pre svega jer kad god se ženskom pomene davanje krvi obično kažu da bi umrle na mesto kada bi morale da daju, većina njih premre od običnog vađenja krvi a kamoli od davanja. Međutim, vrlo je važno probuditi svest o tome koliko krv zapravo znači. Ja nisam davaoc ali to znam odlilčno. Zato što sam bila primaoc iste. Primila sam 11 kesa krvi i oko 30-ak kesa trombocita (oni uvek idu u više kesa i idu mnogo brže).

24. novembar je dan kada je MicDrop izašao

Ne mogu da kažem da mi je život visio o koncu jer nije imao ko da da krv. Bolovala sam od leukemije i bila sam strašno malokrvna ali valjda zbog toga što sam bila smeštena u čuveni "institut za majku i dete" pa se uvek našao neko ko će dati krv jer je ipak za dete ili što je moja krvna grupa A najčešća krvna grupa -uvek je bilo krvi to nije bilo upitno, tako da ne želim da dajem tragičan ton toj priči. Ali davanje krvi je jako važno. Donirajući to možete da potencijalno spasite nekoliko života. Donirajući krv donirate i trombocite -bela krvna zrnca, tako da je to kao dupla donacija. A krv je nešto što je uvek i stalno potrebno u svakoj bolnici. Zahvalnost koju osećate prema osobi koju ne poznajete iz perpektive nekog ko je sam bio primalc iste je neopisiva. Zbog toga što je došao i dao vi imate veće šanse. A da ne govorim o pacijentima koji su prevezeni iz sobraćajki, porodiljama koje počnu da gube velike količine krvi...te boce krvi spašavaju život.

Baš volim da fotkam nebo

Svesna dam da je većinu strah ali smatram da za ovako nešto strah treba da ostavite barem na kratko po strani (barem da pokušate) i razmišljate u pravcu toga da možete da pomognete. Ja na žalost ne mogu da dajem krv, moja bolest je ostavila trajne posoledice  u vidu malokrvnosti, plus ja sam prošla kroz hemoterpiju. Ali verujte mi kada  bih mogla daval bih. Aludiram posebno na te retke ljude sa AB i B krvnim  grupama. AB posebno je JAKO retka krvna grupa, ako je imate OBAVEZNO donirajte, vaš bol će proći pre nego što trepnete a nekome to može da napravi veliku razliku u životu.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prethodne šolje kakaoa

♡Jeffree Star

☆ Moj instagram

♡ Moj Goodreads

☆FB stranica

♡Twitter

☆Novi tumblr

To je to za ovaj post. Kako vam se dopao? Sve što vam je na pameti pište mi dole. Za sve što vas interesuje kontaktirajte me na mail saramilenkovic1994@gmail.com .

Hvala na čitanju,

With love, S.