💜Book review: "Jane Eyre " Charlotte Brontë 📚💜

Pozdrav drage moje gospođice. What’s up? Najavljivala sam ovaj post već duže vreme i (konačno) je došao red i na njega. Dakle danas pišem knjišku recenziju/kritiku za „Džejn Ejr“ autorke Šarlot Bronte. 

Džejn Ejr smatra se književnim klasikom 19. Veka i u vreme kada je izdat pokrenuo je mnoge kontraverze samim tim jer je bio prvi koji je govorio o ženskim osećanjima a da ga je napisala žena, mada ga je Šarlot objavila pod muškim pseudonimom. Džejn Ejr govori o mladom siročetu Džejn koja živi sa ujnom koja je ne voli i suočava se sa problemima odrastanja tamo gde nije prihvaćena. Ubrzo Džejn šalju u crkveni intenrat koji možda nije luksuzan i lep kao dom u kome je odrasla ali Džejn u njemu pronalazi prijateljstva i ljubav koja su joj nedostajala svih godina odrastanja. Kada sazre Džejn napušta internat i odlazi na poziv jedne gospođe da podučava jednu devojčicu gde upoznaje gospodina Ročestera koji krije veliku tajnu.

Džejn Ejr počela sam da čitam neplanirano. Negde sredinom juna videla sam da je vulkan izdao novo izdanje, a kako sam uvek želela da je pročitam a na koricama je bio Majkl Fesbender (totalno pogrešan razlog da padne odluka, kriva sam znam) rešila sam da je kupim. Bilo je leto i znala sam da će mi takva knjiga prijati, očekivala sam da ću je  završiti negde do kraja leta no trebalo mi je mnogo više od toga. Ovaj post ne želim da bude da ja kritikujem toliko čuveno delo Šarlot Bronte, niti  bilo šta slično ovo je samo način na koji sam ja videla knjigu.

Svoje putovanje kroz Džejn Ejr mogla bih da podelim na  četri dela:

1)Mlada Džejn kod Ridovih

2)Džejn u internatu

3)Džejn kod Ročestrovih

4)Džejn nakon Ročesterovih

-Džejn kod Ridovih (početak)-

Početak knjige i prve glave koje su sledile slutile su na to da ću ovo knjigu obožavati. Džejn je bila samo mala devojčica, siroče za koje si morao da navijaš. Radoznala i željna znanja a tako ne prihvaćena od ostalih bila je junakinja koju sam jako brzo zavolela njen  razgovor kada je gospođa Rid pošalje u internat  me je oduševio, iskazivanje jedne jake ličnosti u vreme kada to većina žena a kamoli devojčica nije smela da radi, me je fascninirao.  Bila je istniski neko kome se divim. Delovi kada ona još uvek boravi kod Ridovih su bili jako zanimljivi za čitanje, njen odnos sa služavkom njena patnja i bol koju je preživela sama zarobljena u sobi imali su realistične i moćne opise. Način na koji je Šarlot Bronte počeka svoju knjigu slutio je da se radi o jednom sjajanom delu.

-Džejn u internatu (moji omiljeni delovi)-

Onog momenta kada Džejn ode u crkveni internat kreću moji omiljeni delovi knjige. Gutala sam svaki segment opisa intenrata. Džejnino sklapanje prijateljstva. Opisi prvog Džejninog gubitka su čak i kod mene hladne stene uspevali da dotaknu barem neki emotivni deo. Šarlot nije patetisala kada je opsivala prvi Džejnin gupitak, a opet nije ga hladno opisala, bolest koja je vladala interantom i jasne slike kojima si mogao da pogledaš ono što se tada u to vreme tamo dešavalo bile su magične iskreno sam želela da potraje duže.

-Boravak kod Ročestera (nit ljubavi i mržnje)-

Kada Džejn odraste ona odlazi na imanje godpodina Ročestera gde podučava njegovu štićenicu Adel. Boravak kod Ročesterovih je za mene varirao- bilo je delova koje sam kao hipnotisana čitala  a bilo je i onih koje sam jedva čekala da peđem. Njen odnos sa Ročestrom mi se dopao i njihovo igranje igre topo-hladno i njih dvoje kao dve suprotnosti koje su se pronašle mi je bilo lepo sklopljeno a opet nije bilo kliše. Međutim kako nema Ročestera tako je postajalo dosadno. Malu Adel sam želela da ubijem kroz celu knjigu mi je bila „levo smetalo“ već tada počinjem lagano (ali me još uvek drži ono od pre dovoljno da ne omrznem lik) da gubim konekciju sa Džejn. Džejn je ta svetica, ta devojka koja je samo tu da služi svom gospodaru, Džejn je smirena, Džejn ne traži ništa...Džejn je neko ko je previše savršen da bi bio isinit. Sve zavisi od likova kakve volite znate ja volim grešnike. Ja nisam savršena, činila sam svoje greške i  lakše se  povezujem sa likovima koji čine greške. 

-Džejn nakon Ročesterovih (deo mizerije)-

Kada Džejn napusti imanje Ročesterovih, kreće za mene kao čitaoca prava agonija. Kada se sretne sa Džonom i njegovim sestrama počinje po meni najdosadniji deo knjige a glave su, naravno, nikad duže (ili se barem meni tako činilo).  Ni njegov pokušaj prosidbe Džejn, ni to što je saznala veliku tajnu nije pomoglo da se ja zainteresujem. Zbog tih delova sam je i odužila do sada. Kraj je bio solidan, nekako sam možda ja očekivala malo drugačiji kraj ali kakv je bio celokupan poslednji deo (osim onoga kada ona sazna šta se zapravo deslio Edvardu kada je ona otišla)  kraj je bio ok.

Likovi:

Džejn Ejr

Džejn kao lik mogu da podelim na dva dela: 

-Mladu (malu) Džejn koju sam obožavala

-Staju koja mi je bila po prilično dosadna

Teško je verovati da jedan lik može toliko da se promeni ali to je slučaj sa Džejn. Džejn kao malda devojčica je puna života, puna kratera puna energije i samopuzdanja neko  kome se diviš.  Ona je heroj u pravom smislu te reči. Međutim za odraslu Džejn je teško verovati da je to ista osoba. Kompletno je bezlična (ako je to dobar izraz), previše savršena deluje kao potpuno nebitna osoba za ovaj svet. Džejn crta svršeno, ona je učiteljica, ona svira klavir, ona je dobra prema svima. I sada knjiga je pisana iz njenog načina gledanja. I svi oko nje greše i Ročester je grešnik (i to svojevrstan), i Adel ponekad ume da bude naporna i greši, i Ridovi i Seint Džon i svi oko nje greše ali Džejn-ne. Ona sedi sa sestrama od ujaka (koje su btw bile odvratne prema njoj) i crta im portrete, ona  oprašta gospođi Rid, ona deli sa Seint Džonom i njegovim sestrama.... ja znam kada vi ovo čitate pitate se kako mogu da ne volim nekog ko je takav, ali  meni treba nešto u liku da mogu da ga doživim kao ljudsko biće to ljudsko što svaki lik ima i Deneris je dobra pa opet pravi greške po nekad reaguje ljudski. Očekivala sam da će barem da udari Ročestera za onakvu laž, da će sestrama da sape sve u lice...ali ne ne Džejn Ejr.Celokupna druga polovina mog čitanja se svodila na to kada će Džejn da odregauje ljudski, kada ću nešto  malo stratvenije iz nje da dobijem-nisam našla taj deo. Zato je moj celokupan utisak o njoj i ne tako pozitivan, prosto trebalo mi je nešto da se saživim sa njom. Ja nisam savršena, ja ne reagujem smireno na sve i samim tim nisam uspela da pronađem sebe u Džejn.

Edvard Ročester

Sa Ročesterom je već bila druga priča. On je neko ko je zadobio moju pažnju u potpunosti i da je roman pisan iz njegovog ugla verovatno bih još više uživala. Edvard je dobar čovek, čovek koji je svoje srce otvorio u potpunosti i nije gledao osobe po tome ko su i šta su. Čovek koji je štitio čak i one koji mu nisu naneli dobro. Ali Edvard je čovek, čovek koji je grešio. Čovek koji nije uvek radio kako treba i to ga čini voljenijim likom od Džejn. Inače film Džejn Ejr koji sam ja gledala (iz 2011-e) mi se dopao pa sam se pitala kako je moguće da nisam ostal pod istim utiskom i sa knjigom  i onda sam shvatila da je to verovatno zato što ja obožavam Majkla Fesbendera a on igra Ročestera. Tako da i ako je Edvard opsian kao prilično ružan čovek u knjizi u mojoj glavi je bio Majkl.

Stil pisanja Bronteove je čitak, lep i nije težak za čitanje. Opisi su lepi mada nisu skloni tome da ti stvore celokupan osećaj (barem meni nisu). Ovo nije knjiga koju će te teško čitati. Meni se nije dopalo obraćanje sa „dragi čitaoče“  ali to nije zamerka već prosto nešto što mom čitalačkom oku ne prija.

Celokupan utisak: Srž ovog romana jeste u tome da se saživiš sa emocijama jedne žene koja nije ništa posebno već samo obična žena. Kao ne tipično žensko i večita čudakinja ja to na žalost u potpunosti nisam uspela. Možda je probelm u meni, ja zaista ne volim ljubavne romane, a ovaj itekako ima  delove koji ga barem dleimično čine ljubavnim romanom. Postojali su trenuci  u kojima sam bila impresionirana ali sam provela i dobar deo  kolutajući očima i trudeći se da što pre prođem to. Džejn nije lik kakv ja volim, meni treba nešto malo buntovnije (svi kažu da će mi se junakinja Šarlotine sestre Emili verovatno zato više dopasti) nešto što u sebi ima krvi i života ne neko ko je toliko savršen. Sa druge strane znam da mnoge devojke obožavaju ovaj roman i sigurna sam da će vam se ako uzmete dopasti. Da je klasik-klasik je, i ne mogu reči da je loša knjiga, prosto je samo činjenica da meni lično možda nije legla onako kako sam se nadala da će.  I to je uredu ne može sve da nam se dopadne.

Knjigu izdaje Vulkan i možete je naći u njhovim knjižarama (ili na sajtu) košta nekih 800 dinara.

Da li ste čitali ovu knjigu? Kako vam se dopala? Koliko se vaše viđenje razlikuje i podudara  sa mojim? Sve što vam je na umu pišite mi dole 💜

Hvala na čitanju, 

With love, S.