Art Thursday with Mademoiselle S. #2

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Pre par meseci sam napisala jedan ovakav post i to je do dana današnjeg jedan od najčitanijih i najbolje prihvaćenih postova na mom blogu.  Od tada do danas sam se posvetila čitanju i istraživanju o umetnosti i otkrila mnoga nova dela, sakupljala sam ih u folder u telefonu. Kada sam pogledala folder u telefonu i šta sam sve nakupila shvatila sam da imam materijal ne za još jedan nego 2-3 posta minimum i rešila da je vreme da napišem jedan post, zato sam tu danas. Za one koji prvi put čitaju moj blog ili su od skoro tu razlog za postojanje ovog posta je jednostavan -prosto ja sam ljubitelj umetnosti i jako volim slikarstvo i sama sam amaterski slikar (nemam diplomu ali sam izlagala i slikam za sebe), ja sam osoba koja će uvek pre odabrati galeriju nego bilo koji kafić ili klub ako hoćete da me vodite negde -sad znate😉. Ono što karateriše ovaj post i što negde mene samu karakteriše kao umetnika je to što volim slike koje pričaju priču iprenose osećaj, takve slike se i nalaze na ovom postu. Imam 10 slika za vas, za dobru većinu verovatno niste čuli jer sam birala ne tako znana imena i ako ste ljubitelj umetnosti nastavite da čitate. Redosled je random određen, kako sam se koje setila.

Let's go😉

1. "A Vaccination" Anna Ancher, 1899.

Ana Ančer je bila danska slikarka i jedan od članova lokalne slikarske umetničke kolonije. Poznata po tome što je slikala prevashodno male slike sa jednom ili dve figure na istim, Ana je tek oko 1900. godine okušala sreću sa većim slikama. Za ovu konkretno je napravila mnogo skica pre nego što ju je donela na platno. Slika predstavlja vakcinaciju dece koja se obavljala nakon detetovog sedmog rođendana a koja se u Danskoj obavlja od 1810. godine. 

Ono što se meni jako dopada na ovoj slici je što priča priču, jasno je uhvatila dečiji strah tokom vakcinacije, to vreme i to mesto na kome se održava. Boje su jarke i daju svetlost celoj slici što mi se takođe dopada. Ono što meni najviše drži pšažnju je zapravo pod. Napukao drveni pod, koji stvara realan osećaj i daje tu notu stvarnosti ovoj slici fascinantne su i boje koje su korišćene da bi se to postiglo.

2. "Kosciuszko" William Piguenit, 1903.

Vilijam  Piguenit je bio australijski slikar prevashodno poznat po svojim pejzažima. Glavni uticaj na njegovo stvaranje umetnosti imala je njegova majka koja je držala školu za "mlade dame" gde je predavala francuski jezik, muziku i slikarstvo. Želja za slikarstvom ga nikada nije napustila tako je 1873. godine napustio svoj "dnevni" posao i otisnuo se u Tasmaniju gde je počeo da slika pejzaže, posebno mu se dopadao zapad Tasmanije. Ova slika predstavlja planinu Košćuško, najvišu planinu u Australiji.

Na ovoj slici mene prevashodno kupuje  osećaj divlje priode, koja je takva u svom sirovom obliku. Nebo koje  prkosi stenama, boje koje se utapaju jedna uz drugu a ipak odskaču. Meni najdraži deo slike je upravo deo planine koji vidimo kroz maglu nagoveštava njenu veličinu i visinu pa preko slike osečaš oštar vazduh koji preseca dah. Mogu da osetim šta je slikao i to je ono što pravi razliku između ove i neke druge slike.

3. "Poplars on the Epte" Claude Monet, 1891.

Kada sam spremala ovaj post išla sam na manje poznate umetnike (rekoh to u uvodu ali uvod je pisan dodatno) i manje poznate slike pre svega jer imam dosta materijala da vam pišem o tome, nekako prvi deo je obuhvatao baš te "velike" slike dok sam ovaj htela da posvetim manje znanim. Međutim listajući svoju galeriju u kojoj skupljam umetnost i dela naišla sam na ovu sliku čuvenog Moneta i rekla sebi "bez malo impresionizma nije to to" (moj omiljeni slikarski pravac) i zato se našla ovde. Slika je bila deo Monetovog "serijala" o topolama naslikanim između proleća i jeseni 1891. godine . Iskoristio je čamac kao plutajući studio kako bi uhvatio prelepe sjajne efekte  sunca na vodi.

Stapanje boija u vodi kao reflekcija drveća i cela atmosfera su ono što daje život ovoj slici. Sam impreosionizam je živ pravac ali Monet daje svoj lični pečat koristeći to pretapanje boja i njegove pokrete četkicom kao zaštini znak tako da čim je pogledaš znaš ko ju je naslikao. Detalj koji se meni najviše dopada je reflekcija drveća u vodi, fascinantno je koliko dugo mogu da gledam u to i da se izgubim.

4. "The Offering" Saturnino Herrán, 1913.

Saturnino Herrán je bio meksički slikar i pionir u meksičkoj umetnosti 20. veka, koji je živeo u turbulentom periodu meksičke revolucije. Razlikovao se od ostalih slikara iz ovog perioda jer je pokazivao meksičke i evropske kulture kako se stapaju zajedno što su u stvarnom životu zapravo i činile. Ova slika predstavlja porodicu mešanaca u tradicnionalnoj odeći. Oni putuju na brodu punom nevena, cvetu koji se koristi za "Dan mrtvih". 

Dopada mi se priča iza ove slike, nisam neko ko je oduševljen realnim slikama ali ova ima nešto posebno. Reka koja čak i na slici deluje da je stvarna, dete zavijeno na leđima žene, njihova umorna lica spremna za put...osećam ono što je naslikao to je ono što je njena prava čar. Osećam umor tih ljudi, oseća brzinu reke i miris nevena.

5. "Ophelia" Alexandre Cabanel, 1883.

Francuski slikar Alexandre Cabanel, bio je poznat po istorijskim i religijskim slikama. Ova slika predstavlja čuvenu Šekspirovu junakinju Ofeliju kako se lagano sušta u vodu  na slomljenom kraku krhe vrbe. Cabanel joj daje izgled srednjovekovne princeze, tako je vidimo kao plavušu , svetle puti i jako je lepa.

Dopala mi se sama atmosfera slike -voda, vrba, njena haljina, ceveće u kosi... Posebno mi se dopada prizor iza Ofelije  gde vidimo proplanak sa drvećem i sunčevu svetlost koja balgo navire. Ne znam zašto ali zbog tog dela mogu da osetim vreme i da udišem taj vazduh gledajući u sliku.

6. "The Sheepfold, Moonlight" Jean-François Millet, 1856-1860

Žan Fransoa Milet je rođen 1814. godine i bio je jedan od osnivača Barbizon škole u ruralnim delovima Fransucke. Pripadao je pokretu realizma. Ova slika predstavlja noćnu scenu koja se odigrava između sela Barbizon i Chailly i prikazuje mesec koji baca misterioznu svetslot na zvaršetak između ovih mesta.Na slici takođe vidimo farmera i ovce koji se tiho vraćaju.

Uh, baš sam se naježila. Mračna je, jeziva a u isto vreme prelepa. Kao što vidite po ovom postu ja jako volim slike koje pričaju priču i stvaraju atmosferu a ova to radi na najvišem nivou. Detalj koji mi se najviše dopada je kako je prikazana mesećeva svetlost-mir, i samo dosjaji koji nagoveštavaju kakva je noć u jednom mestu negde u Francuskoj sredinom 19. veka, pa priču mogu od toga da napravim. Mogu da zatvortim oči i budem tamo u tom trenutku to je ono što me impreisonira.

7. "Shower Below the Summit" Katsushika Hokusai, 1830-1832.

Kacušika Hokusaj je bio japanski grafičar i slikar najpoznatiji po seriji drvoreza "Trideset i šest pogleda na planinu Fudži". Kao kolorista bio je istovremeno smeo i osetljiv i većina njegovog uspeha zavisila je od kombinacije crteža i boja. A ova slika predstavlja planinu Fudži, najvišu planinu u Japanu.

Sama sam imala prilike da naslikam Fudži, mada je moja slika predstavljala ovu planinu u poleće. Kada sam videla ovu grafiiku prvi put stajala sam dugo i gledala u nju, prosoto mi se činilo da kombinacija takvog tradicionalno japanskog ili kako često kaću "anime" stila sa klasičnim skiciranjem ne može da bude realna, međutim prevarila sam se, može. Boje koje su korišćene dale su život ovoj slici sa jedne strane sa druge zadržao je taj faktor skiciranja  gde si svestan da nije stvaran već nacrtan. Najviše mi se dopadaju boje koje se pretapuju niz Fudži od crvene preko borodo do braon. Fascinantna je.

8. "View of the Bay of Naples" Carl Gustav Carus, 1829/1830

Karl Gustav Karus je bio samouki nemački slikar, koji je pripradao romantičnoj eri slikara. Bio je veliki zaljubljenik u putovanja i pejzaže te ne treba da čudi što većina njegovih slika to i predstavlja -pejzaže sa putovanja. Ova slika naslikana je dok je Carus boravio u dvorcu "De'll Ovo" u Napulju, Italija. Iz slike se jasno zaključuje da je u Karusu ležao nepopravljivi romantik a pogled koji vidimo je pogled iz njegove sobe.

Da čovek može da se preseli u neku sliku ja bih se ovde preselila iste sekunde. Osećaj koji pruža transportuje me u Napulj sa kraja 19. veka i mogu da osetim miris mora i toplotu sunca koje pada po podu terase... Detaljnost kojom je Kraus oslikao ovo je zapravo najneverovatnija stvar na svetu. Kada pogledate u daljinu tamo iza broda jasno vidite građevine, nijansiranje oslikavanju neba tako da se stvori efekat sunčeve svetlosti je fantasitčan govoto kao da gleadate u fotografiju. Moj omiljeni deo je terasa na kojoj pada sunce, detalji na reštkama su fascinantni dole more i brodovi, divna je.

9. "The Valley of Oaxaca" José María Velasco, 1894

Hoe Maria Velasko je bio  meksički slikar i naučnik čije su slike slavile njegovu prelepu domovinu i njene pejzaže. Bio je karakterističan po slikama koje su predstavljale pogled sa velike distance  i visine (što možete videti i na ovoj slici). Ova slika predstavlja jedno mesto u južnom Meksiku koja je važno arheološko nalazište.

Danas u 21. veklu kada je i 3D slikanje i crtanje došlo na scenu ovakve slike možda ne deluju fascinantno. Međutim kada sam je prvi put videla bila sam ubeđena da je rađena u realtivno skorije vreme jer je davala taj 3D osećaj, ima dimenziju i ima celinu deluje gotovo živo. Posebno mi se dopadaju oblaci koji su neverovatno realni i dolina koju vidimo odlično se vidi da je odradio dimenziju na slici jer deluje kao da nije slikana po ravnom platnu već da udubljenje zaista postoji.

10. "Portia Wounding Her Thigh" Elisabetta Sirani,1664.

Elisabeta Sirani je bila italijanska slikara iz perioda Baroka, mada je živela kratko bila je priliično uspešna i bila je najpoznatija žena slikarka tog vremena i osnivač akademije za umetnosti za žene. Ova slika predstavlja Prošu Katonis, ženu iz rimske istorije  bila je supruga Bartosa a verovalo se da je imala udela u planu za ubistvo Gaja Julije Cezara. Konkretno scena na slici Predstavlja nju i ranu koju je zasekla  i patila u tišini danima kako bi dokazala svom suprugu da može da čuva tajne.

Jako su mi se dopale  boje koje su ovde korišćene. Sama ideja iza priče aludira da je ovo slika strasti -crvena haljina, pa isto tako crvena krv dok nogu drži na crvenoj stolici. Izuzetno realan prikaz žene i krvi i same prostorije. Nalazim da je Elisabeta kao slikar krajnje fascinantna ličnost kao neko ko je bio žena u muškom svetu i u muškom vremenu.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prvi post o umetnosti

♡Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆Twitter

♡Novi tumblr

To je sve za ovaj post. Baš sam uživala psiajući ga. Obećavam da sada kada više čitam o umetnosti i imam dosta materjala (za dva posta još minimum) će biti ovakvih postova ako ne jednom onda barem jednom u dva meseca sigurno. Kako vam se dopao? Sve što vam je na pameti pišite mi dole.

Hvala na čitanju,

With love, S.