Pozdrav dragi ljudi. What's up? Znam da ovomesečna šolja mnogo kasni jer za par dana je već decembar, međutim negde nisam bila sigurna kako da je napišem a da je ne pretvorim u mračnu. Ja nisam mračna osoba niti sam neko ko ima tendencije da se žali na život, ali je ovaj put bilo teško izbeći tako nešto. Na svu sreću dodala sam teme koje nisu toliko mračne. Šta razlikuje ovomesečnu šolju? Uglavnom to što je prošli oktobar, tačnije kraj oktrobra bio najteži za mene u poslednje 2-3 godine sigunro. Nisam bila sigurna da želim da podelim a onda sam razmislila i shvatila da je hrabar onaj koji se otvoreno suoči i pokaže da život ne ide uvek sjajnim tokom, to sam naučila gledajući Vija iz BTS-a koji je na jednom koncertu otovreno podelio kako se oseća zbog gubitka bake, tada sam mislila "on je hrabar" i isitna je da podeliti sa nekim kako se osećaš nije kukavički, već naprotiv hrabro. Pa sam rekla sebi "pričati javno o problemu je hrabra stvar" zato danas delim sa vama kako sam se osećala, naravno ima i laganijih kao i vedrijih tema jer moj duh ne može ništa da slomi.
Let's go 😉
 |
| "Indisjki Zaćin" mi je bio jedan od favorita oktobra |
1.Teška vremena
To jutro 19. oktobra bilo je kako i svako drugo. Ustala sam čačkala telefon listala časopis... Kući nije bilo nikog ali to nije bilo ništa čudno, Maša i Mina, moje mlađe sestre, su u školi a baka je verovatno izašla do prodavnice. Negde oko 12 sati se vraća Maša, malo sam u šoku jer ona nikada nije kući pre 2 popodne, i kaže meni "Sara nemoj da paničiš, ali babi jutros nije bilo dobro, pa sam je vodila kod lekara a oni je poslali u drugi grad sa hitnom". I tu ide blokada, kako, šta, koliko dugo ostaje...kada te "opali" šta se dešava tada kreće histerija, plakanje, urlanje negiranje vrištanje. Jer kako je moguće, moja baba koje je juče sasvim normalno izgledala sada je u bolnici, zašto? Ne pamtim te prve sate kada sam se suočila sa činjenicom da je nešto ozbiljno, Maša kaže da sam izgledala užasno i da nsiam znala gde se nalazim ni šta se dešava oko mene. Ali to je život, donese ti tornado kada ga ne očekuješ.
 |
| Ne volim doručak i ovakvav obrok je nešto što ja jedem u 90% slučajeva |
Sledećeg dana slavili smo Mašin rođendan, mirno jer slavlje bez bake nije slavlje. Nisam imala tortu niti išta, da kuvam ne znam a i da znam u stanju nisam. Sreća je bila što su se našle drugarice moje pokojne mame koje su u zadnji čas pritekle u pomoć i donele tortu, i roštilj. Na tome sam beskrajno zahvalna. Isti dan došao je i ujak koji je koliko-toliko smirio stvari. Ali bilo je teško, još teže kada su mi rekli da je zapravo imala blaži infarkt. Prosto na tekve stvari nisi spreman psihički, nikada posebno ne kada živiš sa nekim kao što je moja baka koja za moje 23 godine nije posetila lekara gotovo nijednom, uvek je bila dobro. Tri dana sam živela na bromazepanu, sa 69 kila spala sma na 65 (a visoka sam 175-6cm), sam organizam mi nije prihvatao hranu sve što sam pojela odmah sam (da izvenete) povratila. A onda sam uzela telefon i pustila pesmu BTS-a "Not Today", moji momci su me trgli i nastavila sam da finckionišem, zbog toga niakda neću prestati da govorim o njima.
 |
| 20. Oktobra smo slavili Mašin 17. rođendan |
Na kraju se sve dobro završilo. Nakon 20-ak dana baka se oporavila i izašla iz bolnice, još uvek je ona stara, kaže da neće da dira cigarete mada joj niko ne veruje, a ja sam dobila lekciju života a to je da nikada ne znaš šta da očekuješ, jer život je satkan od dobrih i loših stvari, na tebi je da ustaneš i kada poželi da te slomi kažeš mu -Not Today.
2. Kad sve stane
Vreme je čudna stvar. Nekada 3 sata deluju kao 3 minuta, nekada 3 minuta deluju kao 3 sata a nekada prosto stoji. Taj osećaj da svet oko tebe funkcioniše i nastavlja da živi dok tvoj svet stoji u mestu je sve samo ne prijatan. Agonija. Onda i teško shvatanje realnosti. Činjenica da u podsvesti i znaš da će to da se promeni u tom treutku ne znači ništa, jer ti si u delirijumu i ne kapiraš da, mada sada nije tako to je prosto prolazno. Ali verujte mi, koliko god teško zvučalo krizni period jeste prolazan. To je ono kroz šta sam ja polazila. Nisam znala kada je početak a kada kraj dana sve se nekako odvijalo tako da je moj život u neku ruku još uvke postojao ali za mene je stajao.
 |
| Korejsiki jezik, je jako težak ali ja još uvek pokušavam da naučim po neku reč. Naučila sma pet do sad, bravo za mene! |
Čitala nisam ništa, gledala nisam ništa, samo sam se vukla kroz dan. Međutim to je, koliko god razumno bilo, jako loše i strašno, ali strašno sam ljuta na sebe zbog toga. Na meni je bilo da se trgnem i nastavim, uvek moraš da se trgneš ne treba dozvoliti vremenu da stoji u mestu. Moraš da imaš pozitivan stav i iskoristiš najbolje od života. Ljuta sam što nisam izašla na ispit, ljuta sam što sam 4 dana sedela u krevetu sa slušalicama gledajući u jednu tačku, ljuta sam što sam zapostavila blog. Jer pravi borac to ne radi nikada.
 |
| Marli 2014. godine, ovde je imao svega mesec-dva, prisetila sam se ove fotke jer mu je 15. oktobra bio rođendan |
Moj savet vam je ako vam se, daleko bilo desi nešto kao meni, razgovarajte sa nekim, nađite način da se trgnete i nastavite dalje. Život mora da bude više od vašeg problema a vreme mora da teče nikako ne treba da stoji. Borba. Uvek.
3. Ljudi i ljudski odnosi
Velika sam pričalica i imam prilično pristojan vokabular, međutim moram da priznam da nisam neko ko najlakše sklapa prijateljstva. Prosto ja imam svoj svet, i svoja viđenja koja se, posebno na Balkanu teško prihvataju (ima deo o tome i u današenjem tekstu) pa me ljudi često obeležavaju kao čudnu, drugačiju, ne definisanu....
 |
| Ja prosto živim u svom svetu |
Naučiš da živiš sa tim, to je prosto tako, nemaš druge nego da privahtiš da ne možeš svakom da se objašnjavaš. Zapravo imaš, možeš da se prilagodiš, e sada pitanje je da li si voljan da se prilagodiš. Godinama gledam svoju sestru kako tako brzo sklapa prijateljstva, njen muzički/filmski /generalno životni ukus se uklapa u Srbiju 21. veka. Moj se ne uklapa. Sama porodica me često smatra čudnom "oh Sara, to je teško za objasniti, čudno dete" su reči koje najčešće možete da čujete kada drugi govore o meni. Međutim ja se ne predajem. Zašto? Mala žrtva svojih verovanja zarad društvenog života nije loša. jel da? Meni jeste. Jako je loša. Ja mogu da se prilagodim do neke sitrne granice, tako npr. ne mora neko da voli iste knjige/filmove...kao i ja napraviš kompromis ne govoriš o određenoj temi. Međutim sve više od toga ne mogu. U klub nikada kročiti neću, nikada neću slušati narodnjake i cajke (to bi bili ovi moderni narodnjaci, ja to zovem cajke), nikada neću juriti da imam vezu jer je to in, to nisam ja, ne želim da budem ono što nisam. Prosto ne želim i koliko god sebično to zvučalo, želim da ostanem dosledna sebi, želim da vidim kako mogu da se oblikujem bez da bilo koja osoba utiče na mene. Želim da budem ja, neka su pored mene 3 umesto 30 osoba, želim da budem ono što sam.
 |
| Što se Milke tiče -težak sam zavisnik |
Budite ono što jeste. Koliko god da ste ljudima čudni, ne pravite od sebe nešto što niste i ne oblikujte se po standardima društva jer ako izgubite sebe gubite sve. Svoju čudnost sam prihvatila raširenih ruku, ona me ne čini lošom, čini me jedinstvenom, ja sam uvek "ona devojka koja misli čudno" i srećna sam zbog toga jer je to deo moje ličnosti. I ostajem verna tome. Zauvek.
4. Da li sam ja razmažena
Mnogi ljudi koji su me sretali tokom života naveli su kao moju najveću manu razmaženost. Prosto bez obzira što nisam ni histerična ni hirovita (ni najmanje) ljudi nalaze da to što nisam neko ko se dobro nosi sa poblemima čini mene razmaženom. Možda imaju pravo ne poričem svi imamo svoje mane. ja ipak mislim da sam ja više zaštićena. Znate kako kažu da je jako važno proći kroz "uličnu školu". Ja nikada nisam prošla kroz istu. Kod mene je "glavni" ili "nadležni" uvek postojao u vidu mame, bake...nikada nisam imala slobodu da odem od kuće i ne javim se par sati i vratim se kad ja hoću. Bila sam (zapravo i sada sa 23) ono dete koje je znalo u koliko sati mora da bude kući, sa kim sme i gde sme.
 |
| Čokolada je uvek tu |
Moja baka je, mnogi kažu previše zaštitnički nastrojena, posebno prema meni. Najstarija sam od 3 sestre, razlika između mene i srednje sestre je 6,5 godina i dugo sam bila jedinica, možda je zato oduvek bila takva. Baka je uvek bila tu da mi čuva leđa, štitila me je od svega čak i od istine tako npr. nisam znala svoju dijagnozu bolesti sve dok nisam izašla iz bolnice i to par meseci kasnije. Nije želela da mi kaže da je leukemija jer bi me to slomilo. Nikada se ne dere na mene, pa sam tako jednom prilikom kada mi se profesorica u školi razdrala otrčala kući plaćući -na mene se niko ne dere kako je mogla to da uradi?Kada je sada zavrišla u boilnici niti je dozvolila da je posetim niti sam ja sam smela -prosto istina bi me suočila sa realnošću i bila bih povređena, još jednom moja baka je odradila maestralan poosao -zaštitla me je. Ali to je donelo negativan odaziv u očima drugih, ljudi su me videli kao dete koje ne ume samo na nogama da stoji a još gore od svega videli su me kao razmaženu. Pitanje je da li je toliko loše biti nekio ko je zaštićen i vaspitavan striktno? Defintinvo ima mana, tako ja nisam jedna od onih koji "niču gde ih baciš" i koji se lako snalaze. Ali ima i pozitivnih strana, kao što su lepi maniri i držanje dame koje dobiješ striktnim vaspitanjem a ja biram da budem zahvalna.
 |
| Da li vam se nekada desilo da slučajno kupite nastavak knjige i da ne znate to? Meni se to desilo sa ovom knjigom, strašno sam se zeznula :) |
Nađite balans, nije loše umeti sam da se snalaziš i definitivno ne treba biti previše zaštićen, ali nije loše ni imati dozu kontrole. Slušajte ljude koji vas vole, ne možete da omanete tako jer su oni uvek, ali zapamtite uvek, na vašoj strani.
5.Veliki korak zemlje kengura
Australija je dobila pravo da glasa za gej brakove i izglasala je da. Ako kojim slučajem ima homofoba ovde (a za mene homofob je svako ko smatra da je homosekualnost bilo kakav vid bolesti dakle čak i vi "ja ih ne mrzim, ali..." i vi ste homofobi, ne naslini ali homofobi) bolje neka se isključi ne želim homofobe na blogu. Dakle ja nisam LGBTQ+ ali sam neko ko ne da podržava gej prava, ja podržavam ljudska prava iznad svega i pre sveka, pravo svakog čoveka da živi. Ovo je više novembarska nego oktobarska tema ali želela sam da pričam malo o tome.
 |
| Sitnice koje čine dan boljim |
Svet je napredovao drastično mnogo. Kada pogledate unazad vidite dokle smo došli. Zato me je to što su ljudi iz Australije glasali većinski za gej brakove jako obradovalo, u svetu punom mržnje pokazalo se da još uvek postoje ljudi koji veruju u dobio i da ih je na sreću većina. Ovde na Balkanu stvari se menjaju sporo, ali na sreću se menjaju. Jako mi je teško kada čujem da LGBTQ+ ljude ovde nazivaju bolesnima i nakazama i nešto slično. Ti ljudi nisu nakaze. Nakaza je pedofil, nakaza je nasilnik, nakaza je svako ko tretira ljude loše, ko se iživljava na nedužnima. LGBTQ+ osoba nije bolesna, seksualnost je loše definiati i ne treba je definisati, ti ljudi su rođeni sa nečiim drugačijim nego ti i ja, ali zar nismo svi rođeni sa nečim drugačijim? Kao što sam ja rođena kao izrazita brineta, gotovo crnka a moja rođena sestra je plavuša -bukvlano tako ,nema razlike. Niti su bolensi, niti su nakaze niti ih treba gledati kao nešto što šteti svetu. A onda moje "omiljeno" pitanje: "šta da kažem detetu kada vidi dva muškarca kako se drže za ruke?" isto što bi mu rekao/rekla kada bi videlo muškarca i ženu "oni su par i oni su zaljubljeni" nema neke filozofije. Samo zato što smo naučeni na neke standarde ne znači da ne trebamo da ih menjamo "gej par" je par kao i svaki drugi koji sretneš na ulici, ne šteti ni tebi ni meni ni nikom. Biseksulani ljudi imaju privlačnost ka oba pola i to je cela filozofija. Transrodne osobe su osobe rođene u pogrešnom telu i one to znaju od malena gledajte dokumentarce imate brdo na YouTube-u, nađite devojku koja se zove Nikita Dragun na YouTube-u ona je transrodna osoba, devojka koja je rođena u telu muškarca i sada je promenila pol, imate celu njenu priču. Transrodna osoba i transeksualac nisu isto. Transeksualac je muškarac koji ne smatra da se rodio u pogršenom telu već ima izmišljeni lik i igra ulogu žene za potrebe nastupa, gledajte drag show Ru Pola "Drag Race" genijalan je. Imate i polno neutralne osobe i to je OK. Sve što ne šteti nekom nije loše i nema potrebe da smatrate tu osobu bolesnom, obrazujte se.
 |
| Sin mi se jako dopao ako pisac, jedva čekam da vidim šta me čeka sa tatinom knjigom |
Zato sam srećna što je Australija još jedna od zemalja gde su gej brakovi legalni. To samo pokazuje da smo daleko stigli kao društvo i kao planeta.
To je to za ovaj mesec. Ja se izvinjavam što nije entuzijastična i moćna kao što inače ume da bude, ali ovaj mesec je prosto takav mesec bitno da je iza mene, na sreću već mogu da najavim da će novembar biti daleko bolji jer nakon kiše uvek dođe sunce. Kako vam se dopao? Sve tšo vam je na pameti pišite mi dole.
 |
| Imala sam dosta Šeldonovih knjiga zadržala sam samo ovu...jer ima lepu naslovnicu |
Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
Na žalost morala sam da je pomerim htela ili ne, prot trebalo mi je dosta da nateram sebe da je napišem ali nikada je ne bih propustila kakve god teme da imam volim da ćarvljam na blogu ma šta god imala da kažem :)
ОдговориИзбришиHvala ti jošđ jednom puno, hvala Bogu najgore je prošlo i sad ide bolji deo, i u potpunosti si upravu život nekad sam daje lekcije i pkažeti da si ajči od onog što misliš da si zapravo :)
Hvala za divan kompinlemt i jako mi je drago što samte isnirisala na bilo koji način. Takođe se slažem prtosto nekad moraš da sikuliša sam te život natera da staviš sve na pauzu mada ja generalno ne volim to da radim :)
Bukvlano potpisujem svaku reč, mis mo ti koji moraju da nauče da žive sa prihvatanjem sebe. Jendom kada prihvatiš sebe i drugiće početi da te prihvataju pre svega jer neće moći ništa protiv toga :)
ОдговориИзбришиHvala ti na rečima ohrabrenja ja gotovo na dnevnom nivou dobijam to n"razmažena si" i neaš čvrstinu" jer većina ne kapira da je moj životni put bio drugačiji ali isitna ej da su stariji išli stazama kojima mi idemo i oni uglavnom zanju štasrdi i šta miriše a kao što si i sama rekla život "opali" šamar kad tad :)
Ja mislim da ljudi koji mešaju kulturu i tadiciju sa slobodom izražavanja da koga voliš čine pre svega grešku. Možeš da poštuješ religiju i kulturu i da veruje u Boga a da uz to podržiš pravo da se ljudi koji su LGBTQ+ venčavaju. Ja sam spiritualna, radije nego religijska, lagala bih kada bih rekal da baš verujm u sve što piše u Bibiliji ali definitivno veurjm u višu silu.
Ja sam mislila da polno neutralne osobe ne posotje, međutim više puta sma se uverila da posotje mogla bih da u slkedećojšolji pojasnim zašto i kako sam se uverila da postoje polno neutralne osobe da ne smaram sad ovde :)
Ja sam nekako naivkla da imam više energije u šoljama ali hvala ti, nekad je prosto moralo da se zalomi da bude teška :)
ОдговориИзбришиJaoj videla sam akciju neke devojke je digoše kao da nema ništa bolje, bila sma u stilu -ja ovo preskačem i čekam noć knjige u Laguni. Znači bolje da su dali 3 za 100 pa da odaberem 3 kvalitetne ko čovek nego 10 od kojin ne možeš ni dve pristojne da probereš :)