Search This Blog

Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #37




Prošlo je po prilično dosta od kada sam poslednji put pisala mesečnu šolju kakaoa. Imala sam raspored koji se sastojao od dva posta nedeljno i plan je bio drugačiji, međutim početak stažerstva mi je malo poremetio planove. Sad da li sam mogla da postignem da svake druge nedelje pišem po dva posta? Verovatno da međutim o planovima u daljem tekstu. 



Početak Septembra i još uvek letnji dani


Pozdrav dragi ljudi. What's up? Danas sam tu sa mojom rubrikom koja postoji već dosta dugo i u kojoj vam pišem o pet tema koje su me interesovale prethodnog meseca. Obično se u ovoj rubrici osvrnem na društvene i političke teme, ovaj put su radije personalne. Post prate slike koje su obeležile septembar i ako vas zanima o čemu pišem nastavite da čitate.

Da više ne dužim,
Let's go😉


Vikendi su za doručak u krevetu


1. Umorna sam

Ovih dana primećujem da sam konstat-no umorna. Danas sam spavala do 4 popodne (ne šalim se) i tako svakog dana. Sve mi teže pada da ustajem i idem u kancelariju i svakog dana kada se vratim kući oči mi se sklapaju. Naravno ovo nije poremetilo moj biološki sat koji me posle ponoći vrati u život i opet natera da prisilno odem u krevet najranije u dva. Svesna sam da delimično problem leži u mom lošem rasporedu vremena. Svako ko ustane u 7 a ode u krevet u 2 će biti umoran tokom dana.


 Prvo jesenje lišće



Međutim mislim da je kod mene delimično psihički problem. Priznajem da se moja anksioznost popravila od kad imam redovan "organizovan" život. Ali me takođe stiže i problem "vreme leti". Da, da da. Dobra stara Sara i njen strah od prolaska vremena. Imam utisak da sve što želim neću imati vremena da ostvarim. Konstano se preispitujem da li je ovo život kakav želim? Da li sam srećna u životu. I odgovor je ni da ni ne jer sam u određeno delu života gde ne mogu sebi da dozvolim da mislim o budućnosti ali sa druge strane nema nikavu vezu sa svojom sadašnjošću.


Evo i mene



Čudno je zaista. Mislim da me izjeda blaga depresija ali se trudim da to promenim redovnim vežbama. Za sada sam polako uvela rutinu uz pomoću koje se barem tokom nedelje ne osećam toliko umorno i nisam loše držimo palčeve da uspe. Možda sam ja jednostavno trenutno umorna od života. I to je OK. Tek sam počela.




2.Prvih mesec dana stažerstva

Moje stažerstvo počelo je tek tako. Mislila sam da neće krenuti iznenada ali sam poptuno nepripremljena počela da stažiram. I evo me ovde, ubačena u mašinu zvanu "ja imam odgovornost". Prva tri dana je bila mizerija. Krenula sam u sredu naredna dva nisam želela da mislim o tome da će moj život postojati od 3 pa nadalje. Ah da plakala sam u nedelju uveče jer u ponedeljak moram u kancelariju, a onda je posalo lakše.



Knjiga, planer i Ateez ...jedan septembarski dan



Moj život se promenio. Ne. To je zapravo velika laž. Moj život se nije promenio samo je dodao nešto što je eto narednih devet meseci moja obaveza. Lakše je nego što sam očekivala. Očekivala sam da će bit mnogo teže međutim nije. Dan po dan, nedelja po nedelja mesec dana je brzo proletelo. Radim pored lepog parka koji će te videti na slikama pa me uvek obraduje što mogu da čitam za vreme pauze u takvom okruženju. Sa druge strane imati "posao" je ništa kao škola. Nema onog pritiska koji osećaš kao školarac. I to je sjano. Radim sa super ljudima sa kojima nemam konflikt nikakav što je još jedan plus.


Jesen u kroz prozore moje kancelarije




Šta sam naučila do sad? Iskreno govoreći još nemam neku lekciju. Naučila sam da je prokleto dobar osećaj kada dobiješ svoju platu (slobodno se smejte jesam totalno luda ali kunem se sjajan osećaj). Da te radno okruženje inspiriše i imam sjajne ideje za buduće postove i daleko sam kreativnija posebno sa vremenom jer nemam drugog izbora. Se u svemu -navika se stvara 21 dan, i tako je i u mom slučaju bilo. Drago mi je što sam došla do zaključka da sam se ipak rodila za osobu od karijere umesto za domaćicu! Planiram da počnem da pišem po dva posta svake druge nedelje (tako da sledeći ide u četvrtak) jer sam naučila šta je moć kreativnosti i planiranja blog ne zapostavljam i znate da sam ovde uvek tu za vas. Za neredovnost koju sam imala do sada se još jednom zaista izvinjavam!




3.Ne, nisam žena i nemoj tako da me zoveš

Postoji jedna rečenica koja me strašno iritira "ti si žena moraš da razumeš". Ne krivim ljude što se osobi od 25 obraćaju tako, ali ja...nisam. Mislim da se titule dodeljuju ljudima po osnovu na kome oni smatraju da treba. Ja konkretno sam previše nezrela i vidim sebe jako mladoliko (a tako i izgledam) da bi neko koristio titulu žena. I očekujem da se to poštuje.



Subota i pasije šapice




Broj 25 je upravo to samo broj. I veoma je alternativno kako osoba od 25 vidi sebe. Neko u mojim godinama ima već par godina radnog staža, muža dete...a sa druge strane imamo mene. Ja sam u svojoj glavi kilinka. OK imam odgovornosti osobe od 25 ali ne zavaravajte se nisam ja previše zrela. Još uvek gledam život kroz voje ružičaste naočare i ne vidim loše koliko vidim dobro. Osim toga zar nisam baš ja juče (ne samo juče nego i danas) sedela i gledala anime i Produkciju 101 padala u napad slatkoće svaki put kada bih videla Dongpjoa i umirala jer je Songvu prokleto zgodan a Johan prokleto lep? O da ja sam ta. To nije odlika žene definitivno. I super stvar je što ne moram to da menjam. Moja vremenska linija i tvoja dragi čitoce su smo naše. Kako se odnosimo prema životu je samo na nama i na nikom više. Živeti u setu odraslih ne znači da moraš da se ponašaš kao svaka odrasla osoba, odnosiš se prema sebi kako ti misliš da ti odgovara.


Klasici



Što se mene tiče razgovori koji vode odrasli ljudi- pričanja o tuđim životima,  razgovori o udaji i sličnom  nisu za mene. A imenicu "žena" ne volim tako da vas molim kada govorite koristite devojka ili devojčica jer ja  smatram da sam ja u toj zoni. I svako od vas ko čita ovo- ne dozvolite da vam iko kreira vremensku liniju ili govori šta morate da budete- ništa ne morate i sve je na vama. To je sve što imam da kažem da ovu temu.





4. Obrnuti rasizam i heterofobija

Da se odaljim malo od mojih "životnih tema" htela sam da pričam o jednoj koja je radije društvena/politička a koja me je jako zanimala prethodnog meseca. Dakle radi se o tome da li obrnuti rasizam i heterofbija postoje. Dakle u Bostonu je krajem avgusta održana strejt parada- jako neuspešno. Došlo je dosta protestanata koji nisu bili za ovu manifestaciju što je nateralo američko desno krilo da kaže kako su ljudi heteroffobični. Što me je nateralo da razmisim da li je heterofobija realna stvar. Nakon debate da (mržnja može da se uperi prema bilo kom pravcu, ide se u ekstremitete) i ne. Odgovor je prevagnuo da heterofobija ipak nije realna.


Moje omiljene krofne




Evo i zašto. Naime problem leži u tome da strejt ljudi nikada nisu imali oduzeta prava. Muškarac i žena su mogli da se venčaju od nastanka braka do danas bez da im iko išta kaže. Međurasni brakovi su u Americi bili problem ali ne i obični strejt brakovi. Usvajanje dece za jedan normalan strejt par takođe nije bio probleam a niko na ulici nije bio spreman da te ubije zbog toga što voliš suprotan pol. Dakle ne heterofobija nije realna.


Knjiga (koju završavam i koja mi se jako, jako dopada), kapućino i plazma su moja dnevna rutina



Iz istog razoga obrnuti rasizam nije realan. Postoje beli ljudi koji su patili ali ne postoje beli ljudi koji su bili diskriminisani samo zbog svoje boje kože.  Diskriminacija može da postoji samo i jednio ka manjinama. Što se propale strejt parade tiče- drago mi je što je propala. Mislim da je veće poniženje što su je imali ali je bila nikakva nego da je nisu imali pa da su mogli da idu na soluciju država nije dala a ljudi su hteli da dođu. Budimo svesni naših privilegija i toga što možemo slobodno ulicom da se krećemo i nikada ne podržavajte ovakve projekte koji donese smo loše.




5. Kako sam ponovo stekla ambiciju

Kako je mesec proticao polako sam se vraćala u normalu. To je značilo i da sam malo po sam se dizala sa dna na kom sam bila tokom cele godine. A onda sam se u jednom trenutku našla u totalnom haosu od života gde je sve krenulo nizbrdo. Obaveze koje do sada nisam imala su postale moje i sve je išlo nizbrdo. I tada sam otvorila oči i zapitala se "da li je ovo život koji želim da živim?" odgovor je bio jasan ne. 


Додајте натпис




Ovaj život malogradske devojke zatvorene u svojoj ljušturi nije život koji ja želim da živim. Želim više. I želim da živim život kakav zaslužujem. To nije sebično. Jednostavno je vreme da sažaljevam sebe i dignem se sa ovog dna. Vreme je da uzmem rečenicu "Carpe Diem" za ozbiljno i živim kao viking- kao da mi je svaki dan poslednji.



Jesen u parku u kome čitam u pauzama 



Korak po korak počinjem da zatvaram vrata saosžaljenja i života kakav sam nekad živela jer od toga nemam ništa. Potpuno sam sposobna ososba od 25 koja ima još dosta vremena i želje i volje da ostvari život kakav smatram da zaslućujem i to je sjajna stvari srećan sam zbog toga. I sako od vas ima tu istu priliku, nije kasno iskorisitete je!







To je to za ovaj post. Kao i uvek sve što vam je na pameti, pišite mi dole. Sledećiide u četvrtak. To je to za danas kraća šolja nego inače jer nisam dobro pripremila stvari ali sledećeg meseca će biti bolja.


Naravno Marli za kraj



Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
Twitter


Hvala na čitanju,

With love, S.

2 коментара:

  1. Draga Saro, uvek je uživanje čitate tvoje "Šoljice", pa ni za ovo izdanje nisam stekla utisak da je (kako kažeš) "kratko" i "ne tako dobro pripremljeno", baš naprotiv. Sve je veoma sadržajno.:)

    1. i 2. tema:
    Pre svega, ponoviću i ovde da mi je mnogo, mnogo drago zbog tvog pripravničkog i što si se lepo uklopila. Ne volim ono "jesam li ti rekla?", ali, eto, srećna sam što sam bila u pravu da ćeš se i sama uveriti koliko je lepo raditi nešto konkretno, osetiti se korisnim, samostalnijim, koliko je tek "sladak" svaki dinar koji SAMA zaradiš, ma neverovatan osećaj.:) Sem toga, imam utisak da će ti promeniti, zapravo, već menja, odnos prema tvojoj struci (pravosuđu) i da više nećeš imati onoliku odbojnost. To je zanimanje koje pruža dosta mogućnosti i nije suvoparno kao što nekima izgleda sa strane, a najbitnije je da, kada se jednom uhodaš, uopšte ne mora da ti oduzme vreme i prilike za bavljenje onim što ti je primarna želja (pisanje). Takođe mi je drago što si se lepo uklopila u kolektiv, jer je to veoma važno, ako ne i najvažnije na svakom poslu: ukoliko je čovek već prinuđen da radi sa drugima, kada su ti drugi sjajni, sve bude nekako lakše istrpeti: i umor, nervozu, nezgodne šefove, malu zaradu, itd. U svom skromnom radnom iskustvu, upravo srdačne kolege su mi najviše pomogle i upoznala sam mnogo divnih ljudi i u biblioteci, i na radiju, i u Kulturno-prosvetnoj, zaista gde god da sam bila.
    Ono glavno: dobro je što ti se ukazala prilika da relativno brzo nakon završetka studija budeš "bačena u vodu", jer ćeš tako lakše moći da napreduješ, u bilo kom smeru. Metaforički rečeno, što pre zaplivaš, dalje ćeš dogurati!:) Danas je inače teško naći posao, kamoli pristojan, a koliko god ti radni dan bio naporan, ipak je bolje imati kakvu-takvu obavezu, nego se vrteti u krugu uzaludnosti. I biće ti sve lakše i bolje kako vreme bude odmicalo, garantujem. Nemoj se sekirati zbog toga. :*
    Blog nigde ne beži, svi smo tu, eto, i ja sam manje aktivna nego pre, a od januara ću morati na neko vreme da potpuno pauziram zbog pisanja teze: šta da se radi, svi znamo prioritete i nekad naprosto ne možemo sve da stignemo. To je u redu, neka te ne brini. Svi smo tu i sa radošću ćemo čekati svaki novi tekst.:)

    ОдговориИзбриши
  2. Tema 3:
    A zamisli da imaš 31 godinu i nervira te kad te nazovu "ženo" ili "gospođo"?!:) Razumem te u potpunosti. Meni lično, koliko god možda to bilo nenormalno, stvarno smeta, jer, realno, nit' sam jedno (žensko i žena nisu isto), nit' drugo. Čujem da sad planiraju da ukinu kategoriju "gospođice" u govoru, što je stvarno strašno i na neki način baš diskriminišuće. Pravda za neudate!:) Haha, a sad ozbiljno, možda je ovo tužno, smešno, nezrelo, šta god, ali ja se ne osećam, ne izgledam, ne živim i ne ponašam kao neko u tridesetim godinama. U poređenju sa svojim vršnjakinjama koje su uglavnom već porodične žene, zaposlene, "ozbiljne", stvarno delujem nedoraslo i "neozbiljno". Ali, mislim da ću takva biti do kraja života i nema tu ništa strašno. Ti si i sama svesna toga, a kao mlađa od mene TEK nemaš razloga da brineš. I još jedan mali savet: nemoj se opterećivati time šta okolina "očekuje". Te govorancije oko braka, dece, posla, "normalnih" stvari koje neko "mora" da u određenim godinama radi, neće prestati i samo će se, s vremenom, pojačavati. Naprosto oguglaš, ne primećuješ. Kao sa tabloidima i turbo folkom, ili Vučićem i političarima. Znaš da postoje, ali ne daš da te taj otrov izjeda. Imaš svoj put i eliminišeš sve što ti pravi prepreku.

    4. Odlična poenta. Eto, baš je u Čačku krajem septembra bila organizovana nekakva "Porodična šetnja", kao reakcija na Prajd. Smejurija. Pre svega, porodice se šetaju svakoga dana, ne vidim poentu. Drugo, heteroseksualnost nikad nije bila diskriminisana, kao ni bela rasa. Postoje stereotipi, da (mačo-drvoseče ili "white trash"), ali taj stereotip može da se prikači na bilo kog pripadnika ljudske populacije i nije ni blizu rasizmu ili isključivosti. Sve to mi deluje kao čisto prepucavanje u stilu "Kažeš da ti je teško? E, pa, MENI je teže!" i nema nimalo smisla.

    5. Draga Saro, nema potrebe da brineš. Veruj mi na reč, na dobrom si putu i samo je važno da se ne predaješ NIKADA unutrašnjoj nesigurnosti i malodušnosti. Samo to je ubitačno. "Malograđanka" ne možeš postati i nisi, kako god da okreneš: malograđanština je stvar svesti i stava, nevezano za to gde živimo i odakle dolazimo. Malograđana ima i u Beogradu, kao što ljudi sa urbanim razmišljanjima ima na selu. Sredina nas nipošto ne određuje, niti oblikuje, mada ograničava. Jednostavno, gde god te život odveo, radi na sebi i drži nivo.
    Svaki put me ohrabriš svojim tekstovima i neverovatnom količinom motivacije koja iz njih zrači. Ne znam jesi li svesna toga, ali zaista pomažeš.
    Eto, držim pesnice da novo poglavlje tvog života bude kotak bliže ostvarenju svega što želiš, jer si zaslužila da doguraš daleko!:*
    P.S. Velika pohvala za fotografije!

    ОдговориИзбриши

Омогућава Blogger.

Wikipedia

Резултати претраге

Translate

Ознаке

007 1 10 10 things i hate about you 100 posta 2 2015 2016 21 gram 21 grams 7 of 7 9/11 a clash of kings a life as we know it A Storm of Swords a streetcar named desire actors actresses all about eve allied american gods american history x american hustle american sniper amy adams angelina jolie april arrow art aura balkan blogger beauty bed bed time before before sunrise before sunset benicio del toro benisio del toro birdman birthday biutiful black swan blistav um blog blog blogorodjendan blogger blogspot blue valentine book books brad pitt bradley cooper bts callenge captain america casino royale cate blanchett challenge chris hemsworth chrismas christian bale Christian Grey christmas christoph waltz cinderella clive owen closer coffee coldplay column common girl conversation crazy heart crime critic dancing with the stars daniel craig david o russell dead poet society disney divergent diy dog downton abbey dracula the silence of the horror picture show emma stone essence f.f facts fantazija fashion favorites february fifty shades of grey film filmovi food from filmography fun game of thornes danncing with the stars game of thrones george r r martin girly gladiator glista glumci golden age golden rose gordost i predrasuda got hair halloween hannibal hero holiday horror hot house of cards hulk hunger igra prestola igre prestola inglorious bastards inside llewyn davis iron man jaime lannister james bond jane eyre january javier bardem Jennifer Lawrence jeremy renner johnny depp jon snow Josh Hutcherson julia roberts july june kate winslet katniss keanu reevs kritika la la land ladies Lady Chatterley's lover leonardo dicaprio leto letters to juliette life limitless lipsck loreal lost in translation lotion lipstick rimmel love love actually love rosie ludo srce m.l madn men magic mike make up malta maltese march mariah carey marley marlon brando maroon 5 marvel may maybelline me me movieis me time memories meryl streep michael buble michale fasbender mlata models mona lisa smile monica belucc movie movie blog movie blogger movie review movies music muzika my own private idaho nails naomi vatts never forget new year new york Nicholas Sparks nivea no north country once upon a time oscars outlander peeta pet play list post priča pride and prejudice prohujalo sa vihorom ps i love you queen questions ramsay bloton random real red review revolutionary road rimmel rip river phoenix robert de niro rock romance ryan gossling s. chat san francisko scandal school sean penn september serbia serbian blogger serije Shailene Woodley shelock holmes single sister snow soaf son pen song of ice and fire songs spectre story story time stuff summer summer book tag summer tag superhero tag team lannister the walking dead the age of adaline the avengers the best of me the borgias the crown the danish girl the hunger games the incredible hulk the ring the shining the walking dead the walkking dead Theo James this is us thor time titanic tom hansk tom hardy top lista top10 travel tv tv show uk valentine's day vanity case victoria vikings vrad pitt vrati se zone vs warrior wham winter world x men young victoria zona zamfirova 2

Sponsor