Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #31

Februar je bio kratak mesec. Tako je i proleteo. Mesec dana zaljubljenih i mesec  groznih temperatura. Ali to nije bitno. Moja februarska šolja malo kasni (ali bolje ikad nego nikad) u svakom slučaju kasnila ili ne, evo je tu.

Prvi dan februara i Seventeen!

 Pozdrav dragi ljudi. What's up? Danas sam tu sa novom mesečnom šoljom i pišem vam o pet tema koje su me najviše interesovale tokom februara (četri februarskih plus najava aprila) i o kojima sam duboko razmišljala. Da više ne dužim, 

Let's go 😉

Bila sam zavisna o plazmu krcko (valjda se tako zove) i jela sam je svaki drugi dan

1. Oporavak

Svi znate da sam ja sa mojim mentalnim zdravljem bila ni tu ni tamo. Razlog zašto delim svoj procej je pre svega da podignem svest da ne moraš da imaš ozbiljnu dijagnozu ili da izgledaš drugačije da bi imao ozbiljan problem, sa druge strane ako jedna osoba izvuče neku poztivu iz mog teksta uradila sam dobru stvar. Da odmah razjasnim nemam nikakvu ozbiljnu psihičku dijagnozu jednostavno povremeno me muči blaga depresija i velika anksioznost. Elem, moja psihička nestabilnost dolazi od toga što ja zaista ne umem da se dobro nosim sa životom i to je istina. Jedan stepenik dole i ja više ne znam gde se nalazim i kako daa nastavim. Svaki put kada mi se nešto loše desi sve što znam je da sedim na podu i plačem ili jednostavno sedim na podu i ne mogu da se pomerim. Jednom je moja sestra podviknula na mene kada sam se tako loše osećala. Bio je do onaj podvik u stilu "Sara saberi se i ustani sa tog poda" (dakle nije bila gruba ili besna na mene). Loše je prošlo, Sara je plakala duplo više nego što treba to je onda pratilo rundu izvinjavanja i tešenja. Znala je da je to jednostavno bio pogrešan pristup barem u mom slučaju. Međutim ovih dana primetila sam da sam znatno ojačala. To je dug proces, ali sve i da idem jedan korak napred a dva nazad taj jedan napred mi je značajan. 

Poslednji snežni dani

Ne volim psihoške knjige (pričam o modernoj psihologiji gde se sve leči ako ne pretvoriš u da ne o ozbiljnim knjigama, onim lifestyle knjigama ako me razumete o njima govorim). Sva ta moderna psihologija je meni prodavanje magle i čisto sranje da budem fer "ovako će se vaš život oporaviti" i "kako da ozdravite brže". Međutim u novembru prošle godine moja sestra je samoinicijativno naručila knjigu za mene sa nazivom "Uspeh, što da ne?" i rekla mi da je čitam povremeno. U novembru sam te godine bila u prilično lošoj sezoni života i rešila sam da kada već ne radim ništa možda je vreme da bacim pogled na to. Radila sam knjigu jednom na dan (i još uvek nije cela pređena) sa povremenim pauzama ali ta knjiga je meni jako pomogla. Postoji jedna rečenica koju autor kaže da zapišeš i držiš ispred sebe i glasi "šta se dobro krije u ovome?" ja je imam na radnom stolu u konstantni mi je podsetnik da i u najgorim situacijama izvučem nešto dobro. Svet je ogavno mesto jako često, ali on takođe nudi neverovatno mnogo mogućnosti i um je glavna blokada koju imamo. Od srca je preporučujem. Radim je i sad povremeno glavu po glavu jako mi je jako pomogla i garantujem 100% da je ta knjiga bila prekretnica u tome koliko sam ja mentalno loše i koliko padam u loše faze. Ja posećujem psihologa (imam privatnog i povremeno idem, ne volim domove zdravlja), i tu smo se obe složile da za mene lekovi ne bi bili korisni (a i nisu neophodni) nikada nisam bila zavisnik o nečemu (osim internetu ali to je druga priča) ali sam svesna da bih potencijalno mogla da se navučem na lekove a to bi činilo više štete nego koristi (ja kad sam imala zubobolju za namjanju bol sma pila Brufen samo zato što se ja lako navučem na to da ne osećam stvari). 

Večiti sam zaljubljenik u bajke

Kod mene samopozdanje (odnosno nedostatak istog) igra na žalost veliku ulogu i to je nešto na čemu radim. Zašto sam uopšte napisala celu ovu temu prevashodno zbog toga što sam svesna da svi vi u svom okruženju imate nekog ko se ne snalazi baš najbolje, ne stavljajte mu "titule" kao što su "ti nisi sposoban/spopsobna" ili "raznažena" ili "slabić"  (ja sam jednom čak i čula licem u lice "ako nisi sposobna za život ubi se" što je bilo prilično jezivo) jer nisu svi ljudi jednako jaki. Džordž RR Martin je napisao "reč seče oštrije od mača" i to je istina vaše reči mogu da jako loše utiču na osobu koja se mentalno loše oseća koliko god da vi mislili da joj pomažete, brirajte reči jer saosećajnost i podrška su ključ.

2. Pad instagrama

Pre par nedelja svet se suočio sa jednom džinovskom tragedijom-instagram je pao i nije ga bilo jako dugo (10-ak sati ako se dobro sećam). Šalim se, to nije tragedija, ali da pričam o ovoj temi. Instagram je bez diskusije najpopularnija socijalna mreža, ja sam aktivna na ovoj socijalnoj mreži još od apila 2013. godine kada je jako malo ljudi koristilo instagram jer su androidi još uvek bili novina. Godinama sam preuredila svoj profil i sada je moj feed uglavnom bookstagram sa mojim životom. Jedina socijalna mreža na kojoj sam aktivna pored instagrama je twitter odnosno deo sam stan tvitera (drugim rečima tvitujem o određenoj osobi/osobama u mom slučaju o K-popu). Jako volim instagram i imam praksu da u toku dana mnogo puta uđem i gledam feed i šta ljudi postavljaju, više od toga volim da gledam insta story. 

Prvi znaci da proleće dolazi!

Prema statistici mog instagrama dnevno na njemu provodim jedan sat i jedan minut što je pristojno uzevši u obzir da sam ranije umela da provodim i po 6 sati bez šale ali sa druge strane sada je većina mog vremena na tviteru tako da ja verovatno i nemam svest koliko sam na društvenim mrežama. Međutim da mi je teško pao pad instagrama-pao mi je i to neću da lažem. To me je istovremeno, nateralo da razmislim koliko smo mi kao društvo zavisnici o društveme mreže? Naš život se zaista često svodi na skrolovanje po instagramu gledajući slike i trošeći vreme "u prazno" a sebe sam mnogo puta uhvatila kako to radim. Moja srednja sestra je jednom kad smo pričali sela i pitala me "Sara šta su radili ljudi u vreme kada internet nije bio ono što je danas" i pokušala sam da se setim svog detinjstva bez interneta u jednom trneutku se zapitala "čoveče stvarno nemam pojma kako se nisam smorila". 

U slučaju da niste imali pojma i da ne možete da zaključite, crvena je moja omiljena boja!

Neću da budem cinik definitivno je doprineo dosta ali jesmo se malo otuđili. Prepričavanje leta više nema čar jer većina "vidi" šta si radio plus uz pomoć neta čujete se ili dopisujete se iste sekunde tako da nije neki problem. I ja sam otuđena i to priznajem, ako sam ranije bila introvertna sad sam još više,  to je jednostavno posledica društva, a pad instagrama je bio dobar podsetnik da...pređete na tviter. Šalim se dobar podsetnik da život van socijalnih mreža postoji i funkcionište i da je to sjajno.

3. Dobre i loše strane izolovanosti od vesti

Pre određenog vremena (negde možda godinu ili dve) ja sam bila tipična "obična" osoba koja je s vremena na vreme (jednom dnevno od prilike) čitala vesti kao i sav običan svet kako bih ostala inforimisana...a onda je sve to počelo da me guši i rešila sam da prestanem. Komplento. Više od godinu dana nisam otvorila ni jedan portal i namenski pročitala neku vest. Najbolja odluka mog života. Dakle nisam ovde da pišem kako se kajem zbog svoje medijske izolovanosti. Sad ja koristim socijalne mreže -instagam i tviter (fb samo da promovišem post i čitam blogove koje ne pratim na blogeru dakle gotovo uopšte ne koristim) tako da htela ili ne vesti dopru do mene, ali hvala Bogu znatno manje. Znala sam za napad na Novom Zelandu zbog tvitera, znala sam za smrt Luka Perija takođe sa Tvitera znam da razlikujem konzervativce u Americi u odnosu na liberalne zbog tvitera...

Pronašla sam Ateez i slušala ih svakog dana inače Say My Name slušam baš dok ovo postavljam!

 Naše portale ne čitam mada svesno ne ulazim ni na BBC ili CNN. Ne gledam vesti. Ako ukljućim TV jednom kad je svetlosna godina uključim HBO, vesti ne gledam čak ne dozvoljavam mojim ukućanima da mi pričaju o vestima a tema koja je striktno zabranjena je politika. U našu politiku se ne razumem. Ne volim ppredsednika jer ne vidim da je nešto popravljeno u zemlji a da ne pričam o lobiranju toga da "ako si član partije brže do posla" što je dno dna i nikada i zavetujem se ovde nikada neću biti član neke stranke (ako ste član ne sudim vam to je vaš izbor). Sa druge strane da me pitaš za šta se on zalaže ili da ti navedem imena više od dva ministra-ja ne znam i ne vidim veliki problem u tome. Politika nije za svakog i vrlo često se ljudi čude čak sam dobila i negativne reakcije na to što nisam politički opredeljena. Apolitična sam u potpunosti. Postoje mane medijske izolovanosti a to je slab dodir sa svetom (kod mene konkretno sa našom zemljom jer sam o svetu htela ili ne informisana), kada drugi komentarišu dešavanja u državi ti si isključen hteo ti to ili ne ne možeš da daš stav. Ali postoje i prednosti-daleko manje se opterećuješ. Gle loše stvari se dešavaju i ovde i svuda i ja kao indiviua tu ništa ne mogu ali ako smanjim unos negativnih informacija drastično mi je bolje. Evo i zašto.  

Bila sam očajna kada sam morala da završim ovu knjigu jer sam se
 (kao i uvek kada čitam ovog čoveka) zaljubila u priču

Kada se desio ovaj napad (koji mediji uporno zovu oružani napad jer terorista=pripadnik islamske veroispovesti što nije istina i beo čovek može da bude terorista) na Novom Zelandu, jedna devojka je tvitovala kako je sin od drugarice njene majke bio u tamo i imao 12 godina  a sve što je hteo je da se  moli da bi mu se život okončao metkom koji je prošao direktn o kroz srce. Sećam se bilo je kasno veče kad sam pročitala taj tvit i nisam mogla da se smirm do jutra. Ne mogu da promenim situaciju ali mogu koliko-toliko da zaštitim sebe od svih zlih stvari koje dođu do mene. A politika u našoj zemlji je iz moje perspektive skup prljavštine i buđi nešto čemu ne želim da dam mesto u svom životu. Zato ovde ne viđate takve teme, i verovatno nećete to je prosto moj izbor.

4. Rod i pol nisu isto

Skoro sam videla da se jako često što na tviteru što na YT videima pokreće pitanje da li su rod i pol isto. I zato sam istraživala. Pre nego što zađem dalje u temu odmah da napomenem par stvari: doktor nisam nikave vrste dakle moje mišljenje se bazira na onome što sam istraživala i mom ličnom moralnom stvaru. Broj dva (ovo često napominjem ali nije sporno) ne praktikujem religiju već sam spiritualna dakle verujem u nauku i evoluciju raidje nego u biblijski pristup. I broj tri ja sam tip osobe koji stoji iza jedne rečenice- ako nikog ne povređuješ svojim delom (ključna reč povređuješ ne vređaš jer nisu isto) ja te podržavam, tako npr. ja ne bih živela u bigamiji nikada ali ako neko svesno i voljno učestvuje u tome mada mi se ne dopada ideja lično nemam ništa protiv. E sad jasno nam je svima da postoje tradicionalno muški i ženski rod. Dobila sam fantstične odgovore što preko meila što u komentarima i zaista vidim različiti spektar mišljenja  i to mi se jako dopalo. Skoro je postalo sve prihvatljivije da postoje transdžender osobe tj. osobe rođene u pogrešnom polu. Ne pričam o njima (uzdgred, svi vi koji mislite da je ovo bolest treba da prazgovarete sami sa sobom jer niko ne bira kako će da se oseća u svom telu i svako treba da ima pravo da promeni i rod i pol ako to želi to je emotivno bolan proces i ako hoćete da vidite jednu takvu soobu idite na YT i tražite Nikitu Dragun vratite se i recite mi da li je ona manje žensko od mene koja sam rođena sa tim polom), pričam o ljudima koji se ne definišu ni kao žene ni kao muškarci. Veoma je važno da razlikujemo rod i pol.

Naručila sam par sjajnih knjiga na Deretinoj akciji

 Dok je pol fizički (dakle možemo da budemo samo jedno ili drugo) rod je naš unitrašnji osećaj i ono što naš um smatra da smo. Samim tim otvara se diskusija za da bez obzira na to šta smo po rođenju, mi ne moramo nužno da se indentifikujemo sa fizičkim delom. Ja lično se identifikujem kao žensko i nemam problem sa tim. Međutim ne delim discipline i stvari na muške i ženske ti možeš da budeš strejt muškarac sa nalakiranim noktima i crvenim karminom ako se identifikuješ lično kao muškarac meni nisi ništa manje muško. Devojka koja želi da vozi reli trke? Zašto da ne! Meni je dugo trebalo da prihvatim da postoje ljudi koji su u sivoj zoni ljudi koji nemaju problem sa fizičkim polom ali oni nisu nužno istog roda već negde između. Psiholozi kažu da je rod spektar ne jedno ili drugo (isto kao i seksualnost između ostalog) dok je pol čista fizička stvar.. Australijska država Tasmanija je uvela zakon da roditelji po rođenju ne moraju da imaju ubeležen rod deteta. Dete do svoje šesnaeste godine može da reši kako će se identifikovati (roditelji moraju da potpišu za njega) a nakon šesnaeste ono samo može da odabere svoj rod i ono što je najbolje-ne mora. Jednostavno može da živi kao osoba bez roda kojeg god da je pola. Dugo mi je trebalod a prihvatim da postoje ljudi koji su u svioj zoni, ali samo zato što je neobično ne znači da ne postoji. Gledala sam ljude koji se ne identifikuju kao jedno ili drugo (primer je Džefri Star ne volim tu ličnost ali volim tutorijale koje pravi. Džefri nema problem da ga neko oslovljava sa on ili ona ali se ne identifikuje kao jedno ili drugo već se smatra androgenim ali postoje ljudi koji idu korak dalje i koji ne žele da ih identifikuješ sa on ili ona) već stoje negde između. Kao što ni seksualna orjentacija više nije- strjt,gej i bi već imamo panseksualce, kver, aseksualne osobe... Takođe smatram da na javnim mestima treba da postoje toaleti za ovakve osobe kako bi se osećale prihvaćeno i imale svoju privatnost jer samo zato što njegova "biologija" kaže jedno to se ne važi ono što je osoba u svom umu je jedina prava istina.

Poslednji sneg

 Da li ovo ruši "porodicu" ja konkretno mislim da ne. Posotoje ljudi koji su neutralni koji žele da imaju decu kao što posotjim i ja koja planiram da kada budem imala dovoljno novca uklonim svoje jajnike jer ja od kada sam imala 10 znam da ne želim da budem ničija mama. Tradicionalno viđenje porodice je palo sa razvitkom društva naravno da postoje ljudi koji još žele da imaju porodcu ali postoje i oni koji ne žele obe stvari su OK. Ne sudite osobama i ako neko ne želi da ga oslovljavate u njegovom polu već po rodu po kome se identifikuje vi kao i ja to moramo da poštujemo. Želela sam da posvetim ovaj deo teksta svima koji se tako osećaju da znaju da ja kao strejt devojka nemam pravo da vam kažem da je to kako se vi osećate pogrešno samo zato što sam ja "pravilna" po glupim tradicionalnim standardima. Vi ste OK i vaš identitet je jednako bitan kao i identitet svakog bića na planeti.

5. April, moj mesec!

Volim da završim u pozitivnom duhu, a kako je ovaj post baš poslednjeg dana marta red je da vam kažem šta vas čeka u Aprilu. April je moj mesec. Punim 25 osomog i naravno tradicionalno će te dobiti post na taj dan. Međutim spremila sam dosta postova jer april nije samo moj rođendanski mesec već i mesec praznika, mesec Igre Prestola uz sve to BTS ima novi album (nakon osam meseci izašto je i intro koji ću vam ostaviti na krjau ove teme, čist rep i RM tačno sam "umrla") pa je dobar povod.

Ovako sam ja provela dan zaljubljenih-čestitala sam ga sama sebi i slušala Jaehyuna
 koji je tog dana napunio 22 i njegovu pesmu Try Again

Negde krajem mseca će ići martovska šolja kakaoa a na početku će biti i standardna rubrika movie list (dakle pišem o filmovima koje sam gledala u martu) to su dve rubrike koje prenosim iz meseca u mesec i koje ne želim da menjam. Umetnički četvrtak će ići sredinom meseca. To dugo nisam pisala a znam da ljudi vole tu rubriku. Dva posta o Igiri Prestola nešto na podsećanje na stare dobre dane jedan od tih ide četvrtog. Da postovaću dva puta nedeljno jer kad radim mesece specijale radim više postova tako da četvrtak i nedelja sa izuzetkom mog rođendana koji se ako se ne varam pada u ponedeljak -tada će biti tri posta nedeljno.

Vedriji dani

 Random tema (mislim da će niti načini za opuštanje) je takođe u priremi. A planiram da plasiram i novu filmsku rubriku krajem meseca zbog koje sam jako srećna. Biće i post o muzici i serijama! To je negde to radujem se prvom pravom prolećnom mesecu ta brojka 25 mi deluje veliko kao kuća pa me malo plaši ali to je OK! I to je u suštini to. Nadam se da i vama plan odogovara.

To je sve za danas. Kako vam se dopao post? Sve što vam je na pameti, pišite mi dole.

Za kraj kao i uvek Marli i njegova slika za nacionalni dan najboljih prijatelja
(jer je on moj najbolji prijatelj)

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆Twitter

♡Novi tumblr

Hvala na čitanju,

With love, S.