Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #28 ☕💖

Neverovatno je, ali ovo je rubrika koja se toliko dugo zadržala da ne mogu da se setim vremena kada je nisam pisala, i jako sam srećna zbog toga. Pozdrav dragi ljudi. What's up? Kraj prethodnog meseca mora biti obeležen ovom rubrikom jer drugačije ne mogu da zamislim kako bih počela sledeći.

Oktobar

Oktobrar je prošao OK pretpostavljam. Druga polovina bila je obeležena slavljima dok je prva neako samo proletela. Ova jesen je izuzetno lepa, nema jakih kiša ni grmljavina koje ne volim pa ne mogu da se žalim na istu sve i da hoću. Da, "dugujem" objašnjenje zašto me nije bilo-long story shot-faks. Stvari oko završavanja faksa, odlučivanja koji ću masters da upišem, plus časovi voženje su mi oduzeli jako mnogo vremena. Sada vremena imam i zato sam tu.

Stalno sam nosila ovaj karmin, baš ga volim

Kao i svakog meseca i ovog za vas imam 5 tema koje su me interesovale i prate ih slike iz mog života koje su mi obeležile mesec.

Da više ne dužim,

Let's go😉

U ime dana borbe za mentalno zdravlje postavila sam post o tome koliko je bitno imati svest o tome

1. Kultura i lepi maniri više nisu u modi

Vreme u kome živimo se dosta okrenulo od onog u kome su ljudi neka živeli, što je po mom mišljenju jedna jako pozitivna stvar jer nam je doneo napredak u tehnoogiji ali i u viđenju mnogih stvari, svet prihvata više razlličitost i ima dosta poztivinih promena. Međutim kako svaka lepota donese prokletstvo i ovde imamo slučaj da je koliko i lepih toliko manje lepih stvari donela. 

Nije teško biti srećan

Skoro sam se našla u jednoj diskusiji gde sam pričala o svojim stavovima i pogledima na život (koji u modern oj Srbiji oš uvek dleuju čudno) kada mi je jedna osoba rekla "ti ćeš jako loše proći u životu, imaš lepe manire i paziš šta govoriš i kako govoriš, nemaš uličnu školu a to se skupo danas plaća". Nisam se naljutila-ni najmanje, ali me je prodrmala realnost toga koliko je danas bitno biti "prost" (nemam bolji izraz) jer ako ceniš kulturu ako želiš da obogatiš svoj vokabular ti si definitivno "razmažen" ili "egorista" ili "pun sebe". I to je jako interesantno jer ako tim isitm osobama kažeš da "ne voliš teretanu" oni će ti reći "pa ti ne vodiš računa o sebi", što me je nateralo da se zapitam: od kada je fizički rad na sebi posto toliko superiorniji? Da li ljudi razmišljaju o tome da je rad na svom umu i svom ponašanju jednako bitan, ako ne i bitniji od fizičkog aspekta?"

 Da se razumemo, ja cenim svoje telo kao instrumetnt koji je preživeo jako mnogo, zato ga nagrađujem voćem i 2l vode na dan, ali meni to telo nikada nije na prvom mestu jer ono će svakako ostareti, moj um ostaje samnom zauvek  i to mi je uvek prioritetno.

Kad jesen izgleda kao proleće

Imati lepe manire, izražavati se što lepeše možeš nije loša stvar. Biti kulturan nije samo odraz tebe i tvoje porodice koja te je vaspitala već i poštovanja prema osobi sa kojom si u društvu. I znam da zvuči šokantno ali postoje roditelji koji su striktni (moja baba je živ primer, meni baba nikad nije bila drugarica uvek se znalo da je ona roditelj a ja dete i do danas ne izađem iz kuće a da se ne javim) i koji te nauče i mnoge dobre stvari, bez obzira što te ne bace u ring da se boriš za opstanak. Nikada se nisam posvađala sa strancem u javnosti, zapravo ako kažem neku psovku kažem je pred ljudima koje jako dobro znam u svakom drugom slučaju ne, i ponosna sam na to i na način na koji sam vaspitana. Znam da mnogi rade protiv svog karatera i vaspitanja da bi se uklopili i zato sam tu da kažem-ne radite to. Na duže staze vam ne pomaže.

2. Momenti

Pre neki dan sam kupila prvu mirisnu sveću ove godine. Obično čekam do decembra da kupim neku jer tad krenu akcije međutim ušla sam u Lili videla toliko lepu roze sveću da nisam mogla da odolim (volim roze šta da radim). Došla kući pustila "Mono" i upalila i onog momenta kada je zamirisala i kada je ušuškana atmosfera počela da ispunjava sobu poželela sam da imam jelku i da mogu da je upalim -"mene hvata praznična euforija" zaključila sam. Da novembar je doneo početak praznične euforije, mesec koji mi inače najduže traje uvek me polako sprema za prznike mada je kod mene u kući zlatno pravilo da se jelka kiti dan nakon Svetog Nikole (tačnije prvi dan vikenda nakon slave jer moje sestre idu u školu a ja ne volim da kitim jelku-volim okićenu) pa će pričekati.

Knjige, dnevnici, beležnice i NCT sa pesmom "Regular" su bili sastavni deo Oktobra

Pre neki dan sam šetala gradom i baš sam uživala u prizorima. Šetala sam kroz neki park kroz koji nisam prošla bukvalno od malena i bilo je mnogo lepo. Lišće u raznim nijansama braon-žute  rasuto svuda po travi. Prazne klupe, i psi koji prolaze. Nateralo me je da mislim koliko sam srećna što sam baš ovde, u tom trenutku. Takođe je velika zahvalnost što je daleko bolje nego prošle godine.

Najviše sam volela iKon-goodbye road

Slavili smo slavu 27. kao i svake godine, fina mala slava u krugu porodice. Sestrina drugarica je došla. Godinu dana ranije nas tri smo je same spremale (čitaj Maša je spremala jer samo ona zna da kuva) jer je baka bila u bolnici i mada često mislim da je život okrutan i da nema milosti ovo je bio sjajan podsetnik da ima i lepe trenutke. Možda nije idealno ali smo barem svi na okupu i to je sjajno.

3. Apolitična sam, i to je OK

Par puta sam se tokom prethodnog meseca srela sa može se reći kranje burnim reakcijama kada sam spomenula da sam apolitična. OK evo i na blogu, "Zovem se Sara, i ja sam apolitična" jel to OK? Ja mislim da jeste. Zašto svaki građanin ove zemlje misli da moraš da budeš politički opredeljen? Ne moraš, što ne znači da ako se bude glasalo neću izaći i glasati jer sam građanin koji vidi da ova država ima problem ali da guram nos u to "ko, šta i gde" ne bih nikada. Takođe ne bih bila član stranke kada bi me na kolenima molili jer to nisam ja.

Markusa sam krnula u Novembru tek i mogu da ga preporučim

Apolitičnost je zaita tabu tema današnjih dana, mada ne bi trebala da bude, zaista zar moram da ima veći stav o "gospodinu predsedniku" od toga da je strašno iritantna ličnost uz to idiot velikih razmera? Da li sam dužna da sedim i umaram mozak slušajući kako priča sto godina? Ljudi ja idem po kući sa slušalicama jer ne želim da slušam šta se priča na vestima, novine, medije i portale NE ČITAM. Ja imam problema sa anksioznoštu meni umaranje moje već nestabilne glave ne treba a od kad ih ne pratim imam daleko manje probleme sa anksioznoću jer prosto moj um se ne umara informacijama koje mu ne trebaju.

Slavski koliači su najbolji

Imam stavove o delima, nemam stavove o politici generalno. Isto kao što imam užasno mišljenje o Trampu ne jer cenim neku drugu partiju u Americi (tu me tek baš briga) već zato što je čovek 100% seksistična stoka. Apolitičnost je OK, svakako je bolja od ispranih mozgova koji slepo slučaju i veruju što im neki političar kaže, to je isto kao religisjki zatucani ljudi koji veruju u sve što piše Biblija nema razlike. Ono što je zaista loše su ljudi koji se žale na život u mnogo situacija i onda izađu i glasaju za onog za kog su im platili da glasa. Kao apolitična osoba na mene uticaj nema niko, jednostavno ja gledam sposobnosti iz  ugla jedne totalno neutralne osobe, jer politiku ne volim, i ne pričam o njoj u svom svakodnevnom životu i ako mene pitate u tome nema ništa loše.

4. Kler i njena životna lekcija

Pre negde nedelju-dve naišla sam slučajno na mini dokumentarni serijal "My Last Days" i isnspirisao me je naslov da bacim pogled, mada obično bežim od takvih stvari. Prva priča koju sam pustila bila je o devojci Kler Vanjlend čije mi je ime bilo poznato-o da čula sam za nju preminula je skoro i bilo je o njoj vesti na Tviteru. Pustila sam video sa blagim strahom da ću se nakon istog osećati jako loše ili totalno uništeno a desilo se potuno suprotno. U svom predstavljanju Kler je rekla "Doktori su mi dali još oko godinu  za život, ali meni to nije bitno jer smrt je neizbežna, ali živeti život na koji smo ponosni je nešto što možemo da kontrolišemo .Onog moment kada sam čula ovo znala sam da moram da nastavim da gledam potpuno svesna da Kler više nije među živima ali sa jedne strane srećna što je tada 18-ogodišnja Kler preživela gotovo dve godine više nego što joj je bilo predviđeno. Ono što je najvažnije, taj video nije naslućivao smrt, slavio je život.

Imala sam nostalgiju za letom

Kler Vajnlend je od rođenja bolovala od bolesti koja se zove "Cystic fibrosis"  (nisam uspela da nađem kako se prevodi na našem jeziku), i od malena njen život je bio osuđen na kratak vremenski period, zapravo doktori nisu očekivali da će preživeti 10 godina. Od malena Kler je znala da je njen vek kratak i zato je živela za svaki trenutak, ponosno i srećno, nezaustavljivo. Umesto da žali za normalnim životom, slavila je svaki novi dan.

omiljene mirisne sveće

Ova mlada devojka je sjajan primer i važna životna lekcija za svakog od nas. Svi mi umiremo, i svaki dan smo sve bliže smrti jer niko ne zna taj dan zato moramo da iskoristimo život maksimalno. Od žaljenja i tugovanja za onim što nemamo, nemamo ništa, ono što ostavimo za sutra možda nikada neće dočekati suta ali sjajna stvar je što naše sutra mi ne možemo da kontrolišemo, sa druge strane naše danas je u potunosti u našim rukama, i ja sam joj neizmerno zahvalna na tome. Dole u delu sa likovima ću vam ostaviti link videa, film traje 30-ak minuta vredi gledanja. Kler, veliko hvala.

5. Blogujem 4 godine

U subotu se navršava 4 godine kako aktivno vodim ovo čudo. Za nekog kome stvari neverovanto brz dosade krajnje impresivna brojka. Tačno 48 meseci posvećenosi nečemu je meni lično neverovanto. A da ste me pitali kada sam počinjala da li će tako biti verovatno bih rekla ne.

20.10 smo slavili Mašino punletstvo, na ovoj slici ona ima dve a ja 8 godina :)

Kada sam počinjala generalno sam videla blog kao odličan hobi koji nisam dužna da pišem i mogu da ga pišem kad hoću tek nakon godinu dana sam počela da ga shvatam ozbiljno. Imala sam uspone i padove ali sam jako srećna što nikada nisam odustala od njega. Ova godina je za mene bila malo mučnija nego prethodne, imala sam svoje unutrašnje demone ali osećam da je vreme da se vratim blogovanju kako valja. Malim koracima ali mislim da stižem.

Kingova Keri je bila film za noć veštica

I ono što želim da kažem je da se zahvalim svakoj osobi koja je ikada kliknula na moj post, mnogo mi znači. Spremem post u subotu ja msilim da je zanimljiv tako da više o ovome tada.

To je to za ovaj post. Kako vam se dopao? Sve što vam je na pameti pišite mi dole.

A 15. Oktobra je ovo čupavo čudo napunilo 4 godine

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
☆ "My last days" dokumentarni fin YT

♡Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆Twitter

♡Novi tumblr

Hvala na čitanju,

With love, S.