Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #24☕💖

Ponedeljak, 5. Februar 2018. godine I ja, konačno kucam mesečnu šolju kakaoa koja je trebala bit kucana još tokom januara. Šta da vam kažem čitaćete uskoro i januarsku mesečnu šolju pa će vam sve biti jasno. Ova konkretno kasni jer samo zato što sam išla na ispite u subotu (prošli su odlično, čisto ako nekog zanima ovaj deo) i kada sam se vratila u nedelju nije bilo šanse da kucam. Ljudi moji nikad gori put mi nije bio, mislila sam da se rastajem sa životom. Ne znam za vas ali ja imam strašno velike probleme sa mirisima- od malena je tako bukvalno ih ne podnosim i ne tolerišem, kod mene je stalno otvoreno  bilo da je 40 stepeni ili -10 meni treba svežina, uglavnom  one jelkice u automobilima mrzim više od svega, pa vozač je ima 5-6 tih jelkica okačenih i ja sam mislila da ću mreti do kraja puta. Preživeh i to mada me glava još uvek uništava. Decembar je za mene bio jako lep i smiren mesec. Baš sam uživala u svakom trenutku decembra (do nekog kasnog decembra kada je postalo pakleno) tako da su i teme ovaj put većinski pozitivne.

Prvi dan decembra, početak hedonističkog meseca

Naučila sam dosta tokom decembra (mada su životne lekcije ipak kasni januar početak februara), i danas sam tu da prenesem svoje utiske. Imam novi lap-top. Nakon 8 godina red je bilo za novu mašinu, tako da sada konačno imam Word i mogu da kucam bez grešaka, što je svakako olakšanje. Sipajte nešto i uzmite nešto da meljete (ja sam sipala čokoladno mleko koje sam malopre kupila i jedem Oreo keks (u zadnje vreme postadoh fan inače nisam volela Oreo) idemo na još jednu šolju, uživajte!

Let’s go 😉

Mini sam za novu godinu kupila "Malog Princa" a ova slika je iz nekog razloga pobrala
ogromne simpatije na instagramu

1. Zar je toliko čudno što ne gledam TV

Malo malo pa mi neko kaže „E emitovalo se na tom i tom programu jer si gledala“ stanem i hladno odgovorim „Ne. Ja ne gledam TV“, šok. Kako to misliš ne gledaš TV? Zar nemaš TV u kući (ne imam ih dva ali ne volim da gledam prosto i jednostavno). Polako sam počela da shvatam da je ljudima bukvalno čudno kada im kažeš da ti TV ne gledaš. 

Zima nije bila impresivna tokom ovog prazničnog perioda ali me je i ovo malo snega radovalo

Nisam od onih koji drže do toga da ne gledaju TV zbog toga što ima dosta loših programa -mi imamo kablovsku kući preko 200 programa sigurno mogu da nađem nešto što volim. Međutim prosto je, nemam praksu da gledam TV. Sad kad imam HBO i mogu da gledam koju hoću GOT epizodu možda i počnem da gledam TV ali ranije zaista nije bilo potrebe. Jednostavno kada mi se nešto gleda nađem na netu i sednem i gledam. Svi koji me čitaju znaju da ja naše emisije ne gledam (niko meni ne može da bude ni Korden, ni Gram ni Elen), da naše filmove ne volim a serije još manje. Dakle sve što mi treba ima na netu pa nema potrebe da sedim i gledam TV. Ono što je još interesantnije je da ja nisam jedina koja ne voli TV znam dosta ljudi koji ne gledaju televiziju i to je OK.

Ništa ane govori zima kao Ana Karenjina

U 21. veku u vremenu interneta, nema potrebe gledati TV. Čak i da ovo nije vaš glavni izvor zabave prosto postoje ljudi koji ne vole da gledaju TV i to je OK ne treba da bude čudno ni iznenađujuće. Isto tako je OK gledati TV (dok ne gledate „zabavni“ program e tu vas vala osuđujem jer samo treš može da gleda treš pametna osoba koja gleda reality ne postoji. Stojim iza toga) , ako je to ono što želite. Ono što je bitno je da se zabavljate kako vi želite bez da vam neko nameće.

Izvor: Pinterest

2. Da, ja zapravo volim da budem sama

Još jedna stvar sa kojom sam se susretala tokom decembra (bolje rečeno, još jedno čuđenje) bilo je u vezi toga što ja zaista volim a samujem. Daleko od toga da ne volim društvo, naprotiv volim da razgovaram sa ljudima sa kojima  se razumem (dakle nisam neko ko može sa svakim, u tom smislu važim za komplikovanu osobu ne ničem gde me baciš definitivno pa sad vi protumačite), i često mi prija da budem u društvu. Isto toliko mi prija i da budem sama. 

Vi nemate pojma koliko se ova knjiga lepo slika,
bukvalno daje atmoferu fotki dušu dala za bookstagram

Volim svoju samoću i volim da slažem svoje misli. Ne  mogu da čitam osim ako nije kompletna tišina, još manje da meditiram-piši propalo. Čak i kada ne radim radnju koja zahteva da mir i tišinu prosto volim da sedim na svom krevetu zatvorena u svoju sobu i da slušam muziku surfujem po netu…To nije čudno. Zapravo smatram da su trenuci samoće jako važni za sve nas i da su nam ponekad preko potrebni. Ne možeš da čuješ svoje misli i želje sve dok ima ljudi oko tebe, kada si sam misli se odlično slože i sposoban si da nađeš pravi način da odreaguješ. 

Plava je boja zime

To ne čini ni mene ni tebe ni bilo kog dugog sebičnim ili samoživim, već nas čini običnim ljudima. A ljudima je potrebno da imaju svojih sat-dva samoće u toku dana isto onoliko koliko im je potreban socijalni život. Slobodno uzmite vreme za sebe. Uživajte u trenutku. Ne opterećujte se da li će neko misliti da ste čudni, samo budite srećni.

Izvor: Pinterest

3. Hedonizam

Negde glavna tema mog decembra i glavna okupacija (što je i razlog zašto je baš ovo tema broj 3 jer 3 predstavlja samo srce ovog posta) je bio hedonizam. U decembru sam živela hedonzam do maksimuma. Ljudi moji bukvalno sam sebi udovoljavala kad god sam htela- od skupih namirnica koje inače ne kupujem po principu zadovoljiću se i jeftinijom verzijom do toga da ako sam želela da izađem i odem na neko mesto na koje dugo nisam bila nisam ni oklevala- odmah sam išla. Znate šta sam naučila? U meni leži jedan težak hedonista. Bukvalno nikada pre u životu nisam bolje živela nego ovog decembra.

Iskoristila sam "Noć knjige" u Laguni  (tačnije na Delifijevom sajtu) i kupila ove dve knjige

Da u decembru sam bila teški hedonista. Iskreno sve je počelo kao neka vrsta eksperimenta. Htela sam da vidim da li su ljudi koji uživaju u životu srećniji. Da li udovoljavanje sebi može da ta ti pomogne u životu. Ideja je bila ovakva-dozvoli sebi sve što je u tvojoj moći (naravno da nisam mogla da obezbedim vikend van grada, kavijar tri obroka dnevno…odakle mi toliko!?) ali ono što sam mogla nisam se ustručavala da udovoljim. Bukvalno sam jedno jutro dok sam jela doručak poželela da napravim sebi relax veće uz muziku, mirišljave sveće (e miris mirišljavih sveća volim to mi ne smeta), i da jedem Rafaello kuglice. Obukla se i otišla da kupim to što želim. Jedno jutro sam ustala ranije nego što inače ustajem i poželela sam da odem u jutarnju šetnju-to sam i uradila. Čoveče kako sam dobro živela. Hedonizam je zaista bio sjajan način života za mene. 

Rekla sam vam više puta, ne voli Džejn ali Bog da je vidi mnogo se lepo slika

Šta sam naučila? Ništa nije tako dobro kao živeti kako želiš. Verujte mi da kada sam prestala sa udovoljavanjem sebi, počela je agonija sada se trudim da živim tako da u svakoj sekundi života udovoljavam sebi što više. Kada mi se radi nešto-radim, kada mi se ne radi ne radim i to je tako jednostavno. Naravno da ne možete da živite hedonizam 24/7 ali svaki trenutak koji možete da iskoristite slobodno to uradite.

Izvor: Pinterest

4. Govorim otvoreno, jer je to najbolji način

Nikada nisam bila tip osobe koji skriva ono što misliš. Ja zapravo i ne moram da govorim jasno ti je čim te pogledam da li mi se dopadaš kao osoba ili ne. Zato nikad nisam razumela kako neko može da izvinete da se ulizuje bez problema ili da se šlihta nekome a da ga pri tom kao osobu ne simpatiše. Definitivno to nikada nisam bila ja. Ja čak i u srednjoj kada su mi ocene od nekih ljudi zavisile nisam skrivala, ma tačno su znali da ih ne volim kada ih pogledam. Ne umem drugačije. Saa druge strane nisam ni neko ko će uvek iskreno da ti kaže ono što misli, često se to dešavalo jer sa nekim ljudima moraš da nađeš kompromis.  Istina je da ljudi često ne vole da čuju istinu. Pa tako na pitanje „kako mi stoji nova boja kose“ a ja sedim i mislim se „gde se ofarba u tu boju čoveče“ sam radije umela da kažem „mnogo je lepa“  u takvim situacijama si često „dužan“ da napraviš kompromis i kažeš ono što ljudi žele da čuju. Pa možda sam nekad i bila dužna-više ne.

Ovo pink ćebe je jako mekano a mnogo se lepo slika taćno kad njega
imam na fotkama svaka slika ima život šteta što sam lenja pa me često
mrzi da ga uzmem

Daleko od toga da sam počela da prosipam svoje mišljenje i šakom i kapom. Ako me ne pitaš ništa sigurno neću doći ko grom iz vedra neba i reći da ti je nova boja kose sranje ili da si previše niska za duboke čizme koje uporno nosiš -naravno da ne. Ali ako me pitaš za iskren savet na kulturan način ćeš dobiti moje mišljenje dakle na pitanje „Sara kako mi stoji ova boja kose“ moj odgovor je „Draga Stela, lepo je što si rešila da napraviš promenu ali  možda da probaš nešto drugo sledeći put, ova boja kose ti ne stoji uz ten“  tako nekako.  Zašto? Zato što smatram da od kad sam sposobna da kažem svoje iskreno mišljenje, mnogo se bolje osećam plus ljudi oko mene znaju na čemu su. Ne pokušavam da sakrijem ono što mislim. Nikada neću sa namerom da povredim nekog jer mi se tako može, ali ako mogu da pomognem sa istinom koju ću m u reći to ću i da uradim.

Još jedna slika koja je pobrala mnoge simpatije pojma nemam zašto

Sama više volim kada mi neko kaže istinu (opet kažem na fin način jer niko ne voli kada su ljudi grubi prema njima) samim tim znam da radim ispravnu stvar kada sama kažem istinu. Nisam ekspert u tome da li je iskrenost vrlina ili ne ali ono što mogu da vam potvrdim je da je svakako bolja nego laž iza koje stoji podsmeh. Razmislite o tome.

Izvor: Pinterest

5.Traženje svrhe

E sad kad je kasni decembar došao, kada sam počela da mislim da je dosta sa hedonizmom i da moram da se kontrolišem kako se ne bih pretvorila u sebično džangrizalo, tako je došla i anksioznost moja stara drugarica. Samim tim došlo je i pitanje: koja je moja svrha na ovom svetu? Da li moj život ima smisla? Šta ja radim sa svoje 23 godine?

Decembru ime ti je hedonizam

Interesantno je kako ja vidim svoje godine. Nekada ih vidim kao tako mali broj tih 23 mi deluju kao da je život tek počeo, tako malo (u principu i jesu mala brojka i ja jesam jako mlada pa tek 3 godine kako nisam tinejdžer) a ponekad mi deluju kao neki veliki  broj. To se uglavnom desi kada shvatim da su devojke u mojom godinama, zaposlene imaju izgrađen život dok evo mene sedim kući, samostalno svoj prvi novac nikada nisam zaradila, moj socijalni život je gotovo ne postoji, okrenem se i šta sam ja uradila? Dobro istrajala sam sa blogom i sa instagramom, bravo za to, ali šta sam ja od života uradila? Koja je moja svrha na ovom svetu Ima li uopšte svrhe?

Valjalo je iskoristiti i ovo malo snega što smo imali

Tokom decembra desila se lekcija koja me je (sreća u nesreći) pratila tokom celog decembra što je razlog zašto se moja anksioznost zadržala samo na tome a nije prešla u depresiju a to je samoubistvo glavnog vokala benda SHINee, Jonghyun-a, pisala sam vam o tome. Ovaj momak i ja samo delili isti dan rođenja pa negde verujem da me je on indirektno sačuvao od depresije uvek sam imala na umu šta depresija može da uradi čoveku i zbog njega nisam dozvolila sebi da moj život postane nešto bez svrhe. Svi mi imamo svoje mesto na svetu, jedna od stvari koje sam naučila sa aplikacije za meditaciju je da su sve naše loše misli kao kišan i tmuran dan-kada pogledamo u nebo deluje nam kao da one vedrine više nema i da je grad siv, ali istina je da će ta magla proći i da kada se oblaci sklone grad i nebo su još uvek svetli. I u tome je suština. Svi imamo mesto na ovom svetu ne dozvolite sebi da se osećate kao da ne vredite, verujte mi na reč nije prijatno uopšte.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prethodne šolje kakaoa

♡Jeffree Star

☆ Moj instagram

♡ Moj Goodreads

☆FB stranica

♡Twitter

☆Novi tumblr

Svet Leda i Vatre je čest gost mog instagrama

To je to za ovaj post dragi ljudi. Evo da se nadovežem na temu hedonizma i ovde jer malopre zaboravih da vam napišem a ovo je jedan spontan post pa samim tim nisam htela da prepravljam post. Uglavnom moj hedonistički stil života je sa mene skinuo pritisak od polaganja vozačkog -samo olako ako ne želiš ne moraš, sa BTS-om kao motivacijom da ja to ipak mogu ova dva su doprinela da ja položim test bez greške, a znam da ću ovom metodom položiti i vozački. Sada slobodno iznesite svoja mišljenja o temama, dok ja nastavim da kucam postove za ovu nedelju (više sebi ne dozvoljavam ovu ne odgovornost)  dole u komentarima. Znate već kako ja uvek kažem-sve što vam je na pameti pišite mi dole.😉

Hvala na čitanju,

With love, S.