Pozdrav dragi ljudi. What's up? Dugo nisam pisala neku filmsku listu, pre svega htela sam da teme ovih lista budu kvalitetne (kad već postoji generalna mesečna tema gde vam iznosim svoje utiske o raznim filmovima), zanimljive a u pojedinim situacijama kao što je danas i da vam budu od koristi. Film postoji iz raznih razloga, pre svega postoji kao umetnost i ne može da ga razume svako. Današanja tema su filmovi koji inspirišu i koji vraćaju volju za životom. Bez obzira što sam htela da se ne ponavljam neki filmovi su prosto klasici u ovoj oblasti, pa nisam želela da ih zaobiđem. Da bi mene film ispirisao mora da ima veselu notu. Dakle težak život i film koji je 90% tragičan će me teško inspirisati. Naprotiv baca me u bedak. To je bio slučaj sa filmom Biutiful. Biutiful je film koji treba da pogledate kao jedno sjajno ostvarenje, ali gotovo ništa u tom filmu nije svetlo i motivaciono barem meni, film je od prve do poslednje scene tragičan. Dakle meni treba uplifting momenat u filmu, ta snaga zbog koje znaš da može da bude mnogo bolje i mnogo lepše nego što je sad. Svi filmovi na ovoj listi predstavljaju baš to, nadam se da će te uživati.
Let's go😉
1.Dead Poets Society (1989)
Profesor Džon Kiting (Robin Vilijams), zapošljava se u svojoj staroj školi, elitnoj školi za dečake gde ubrzo postaje omiljeni profesor koji momke umesto običnih lekcija uči o poeziji i životu.
Kada sam pričala o filmovima koji su na neki način "kliše" ove vrste filmova, na ovo sam mislila. Ali kako preskočiti film koji je bukvalno broj 1 u motivisanju. Ako vam ovaj film ne vrati volju za radom na sebi -ništa neće. Društvo mrtvih pesnika nije film koji vas neće potresti on ima poztivinu notu kao početnu i završnu tačku ali takođe daje dozu realnosti.
Lekcija koju film nosi: "Carpe Diem" -iskoristi dan.
2.Good Will Hunting (1997)
Vil Hanting (Met Dejmon) je nadareni matematičar koji radi na fakultetu kao domar. Sasvim slučajno otkriva ga profesor sa fakulteta (Stelan Sarsgord), i prepoznavši njegov potencijal odlučuje da mu pomogne. Međutim Vil je siroče koje ima teško detinjstvo i rane koje skriva u sebi, te kao deo dogovora pristaje da jednom nedeljno posećuje psihologa (Robin Vilijams) koji će mu pomoći da dovede život na pravi put.
Još jedan film sa Robinom Vilijamsom koji često umem da provučem kroz svoje tekstove. Bez obzira što su u srži različiti filmovi ovaj film ima gotovo identičnu energiju kao film "Društvo mrtvih pesnika". Film je rađen tako da pokaže surovost života ali na kraju on prevashodno nosi jednu pozitivnu i lepu notu.
Lekcija koju film nosi: Da bi prebrodio strah potrebno je da se suočiš sa njim.
3.A Beautiful Mind (2001)
Džon Neš (Razel Krou) brilijantan matematičar, pokušava da balansira svoj život između života porodičnog čoveka i radnika u tajnoj službi ali ni sam nije svestan da li je sve to stvarnost ili ne.
Definitivno film koji ne možete da sednete i gledate u opuštenoj varijanti. Jedan segment ako ne opazite -piši propalo morate ponovo, imam celu recenziju (biće dole na kraju posta link) ako vas više zanima čitajte tu, uglavnom film koji traži da se koncentrište jer konstantno balansira između realnosti i fantazije. Sa tim rečeno on ima dosta inspirativnosti u sebi i mene je dosta motivisao.
Lekcija koju film prenosi: Čak i blagoslov dolazi sa prokletstvom, važno je ne odustati od borbe.
4.Finding Neverland (2004)
Priča prati pisca J.M. Barrie-ja (Džoni Dep) i porodicu, samohranu majku (Kejt Vinslet) sa četri sina u koju ostaje potpuno zaljubljen, i koji ga inspirišu da stvori lik večitog dečaka, Petra Pana.
Ovaj film stoji kao jedan od najlepših filmova koje sam ikada pogledala. Ova priča je puna emocija (ako ste emotivci da vas spremim), ali sa druge strane puna vere u dobro i vere u dobre ljude. Nešto što svakako treba da pogledate.
Lekcija koju film nosi: Kada nekog voliš on nikada ne umire, jer živi u tvom srcu.
5.Million Dollar Baby (2004)
Megi Ficdžerald (Hilari Svonk) je odlučna žena koja je voljna da da svoj maksimum zarad karijere u boksu. Njena želja je da je trenira čovek koji nikada ne trenira žene (Klint Istvud), međutim odlučna Megi ne odustaje lako te nagovara Frenka da je trenira, i ubrzo ona postaje njegov najbolji učenik.
Moram da priznam da je ovo jedan od meni težih filmova koje sam pogledala. Ja, koja ne plačem gotovo nikad sam prilično plakala na kraju i ta scena koju su Istvud i Svonk maestralno odigrali me naježi čim pomislijm na nju. Međutim, bez obzira na sve ovo je sjajan film koji vredi gledati (4/6 glavna Oskara sa razlogom) pre svega ako ste žensko jer pokazuje da pol ne treba da bude ograničenje.
Lekcija koju film nosi: Pol nije bitan, već trud i rad koji ulažeš u ono što radiš.
6.Still Alice (2014)
Elis (Džulijen Mur) je sasvim obična žena, profesor na fakultetu i ima ispunjen život sa divnim mužem i troje dece. Sasvim običan dan pretvoriće se u pakao kada shvati da je zaboravila da odradi osnovne stvari, ubrzo otkriva da ima Alchajmerovu bolest.
Ovaj film ostaće upamćen kao ostvarenje koje je Džulijen Mur donelo Oskara kojeg je zaslužila 10 godina pre njega, no da ne bacam shade na Akademiju nije mesto za to. Still Alice nije ni malo laka priča, mislim da je negde u glavi svake ženske osobe taj strah da bi jednog dana (daleko bilo) ona mogla da bude Elis, ali u svakom slučaju reditelj se potrudio da prenese sve strane ove loše situacije, kako one koje su definitivno loše tako i one koje prikazuju dobro.
Lekcija koju film nosi: Postoje mračni dani ali ljubav onih koje voliš je tu da zaleči rane.
7.Wonder Woman (2017)
Dajana odrasta kao kćerka kraljice Amazonki (Koni Nilsen) -moćnih žena koje je stvorio Zevs. Dajana (Gal Gadot) je trenirana kao borac u slučaju povratka Aresa boga rata, živi na prelepom ostrvu na koje ni jedan stranac nikada nije kročio. Jednog dana nakon što slučajno povredi svoju učiteljicu borilačkih veština, Dajana prisustvuje padu aviona i skače u vodu da bi spasila osobu koja se davi. Spašava mladića Stiva Trevora (Kris Pajn), vojnika koji se bori u ratu. Svesna da je njena dužnost da štiti nevine Dajana protiv volje svoje majke napušta rodno meesto i odlazi u London kako bi pomogla.
Naravno film koji predstavlja sam feminizam nisam mogla da isključim. Wonder Woman je film koji je zaista napravio korak napred kada se radi o filmovima sa ženskim superherojima. Dobili smo junakinju doslednu našeg poštovanja.
Kad veeć pišem o ovom filmu, skoro se provlačila tema, čak se i trendovalo na Tviteru da li je WW zaslužila neku nominaciju za Oskara, moj stav je ovakav -kada sam gledala ovaj film očekivala sam da će biti zapamćen od strane ljudi, očekivala sam da će biti film o kome će se dugo pričati ali Oskara baš nisam očekivala. Uzmite u obzir da ni Nolanova trilogija Betmena (što su ruke dole najbolje napravljeni filmovi o superheroju) nije bila nominovana (sa izuzetkom nominacije Ledžera koja je nešto sasvim drugo) nisam očekivala ni ovo. Prosto ovo je lep, zabavan film ali ne nešto što pripada Oskaru, da je tako i prvi deo filma The Avengers i novi Tor su trebali. Logan je nominovan ali koliko sam čula to je ozbiljan film daleko od zabave. Što se Gal tiče -lepa je kao lutka, prija oku samo tako ali kao glumac realno nije najveći talenat na svetu ona vam je ko Kris Hemsvort ženska verzija -i on je lep toliko da kad je on u kadru ti misliš da si u raju ali čovek nije neki glumac (gledaj njegove scene sa Daunijem i sve će ti biti jasno). Što se samog Oskara tiče od kada je Leo osvojio mene boli uvo ko osvaja i šta osvaja, ove godine stojim iza Gerija Oldmana jer čovek zaslužuje tu statu, svi ostali su mi manje bitni.
Lekcija koju film nosi: Žene su jednako jake kao i muškarci.
Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
☆ Twitter
To je to za ovaj post. Nadam se da vam se dopao? Koji filmovi vas inspirišu? Sve što vam je na pameti, pišite mi dole😉
Hvala na čitanju,
With love, S.
Dok nisam odgledala "Never Let Me Go" nikad suzu uz film pustila nisam. Nakon tog ostvarenja povremeno naiđe neki koji me raspekmezi, a na ovoj listi to su "Društvo mrtvih pesnika" i pre svega "Devojka od milion dolara" koji mi je i dalje jedan od najpotresnijih filmova koje sam odgledala, Klint i Hilari su savršen tandem, ispoljene emocije od strane Istvuda su retkost i savršeno dozirane, inače mi uz njegovo ime prvo na um padne "Prljavi Hari" i Serđo Leone, ali za ovo ostvarenje mu svaka čast.
ОдговориИзбришиNedavno sam, napokon, odgledala "U potrazi za Nedođijom" i mnogo mi se dopao. Nisam u fokusu priče videla Berijevu ljubav prema Siviji već porodicu koja mu je pružila mogućnost i razumevanje da, tako reći, raširi krila i bude slobodan, van stega i potencijalnih osuda/nerazumevanja koje pruža svet odraslih. "Dobrog Vila" još uvek niaam gledala, mesecima unazad sam raspoložena samo za komediju, retko kad prebacim na "dramski kanal".. Dopao mi se i Raselov film, jel' to beše druga nominacija (prethodio mu je "Gladijator)?
Hvala na tekstu, uživala sam u čitanju. :*
Ja sam plakala gledajući Never Let me Go takođe međutim još se nije našlo nešto toliko jako gde sam se opet baš rasplakala mada Devojku od milion dolara gledam sa knedlom u grlu poslednje scene su baš potresne. Društvo mrtvih pesnika ne, nekako uprkos svemu to mi je više pozitivan film :)
ИзбришиNedođija je svakako više film o ljubavi kao generalnoj temi najmanje je tu njegova ljubav prema njoj :)
Ja sma baš u januaru bila orjentisana ka koemeidji jer sam imala debelu bitku sa nakcioznošću pa sve što je moglo da me baci nazad u crnilo je bilo no no :)
DA da Blistav um je samo godinu dana nakon Gladiatora, i tu su debelo zakinuli Rasela da bi sv. Denzel dobio Oskara za film koji niko živ ne pamti :)
Hvala puno Isidora :)
ОдговориИзбришиStill Alice je sjajan film, pogledaj ako budeš imala vrmena potresan i treba istrpeti Aleka Boldvina ali jako pozitivnu poruku ima :)
Iskreno naslov mi ej na negleskom samo zato što font u kome radim covere ne podržava ć,č....slična slova a nekako nisam ni znala kako da ga formulišm na našem jeziku zanm da je čudno i meni je čudno. Što se reči tiče "bacati senku" je čudno zvučalo a uplifting verovala ili ne koristim u redovnom govoru pa mi je verovatno pređšlo u naviku. Ja sam bial prva koja je krtikovala korišćenje engleskih izraza u našem jeziku jer treba koristiti sovj jezik to se slažem ali toliko je prešlo u govor da je to prosto jače ponekad od mene posebno kad pišem ko muva bez glave i ne razmišljam preterano. Kao što imamo brdo nemačkih i turskih reči tako se verovatno sada dosta koriste i engleske. Pojam nemam trudiću se da obratim pažnju i da ih ne koristim :)