Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #21☕💖

Pozdrav ljudi. What's up? Dan kada vam pišem o raznim životnim temama koje su bile sastavni deo mog prethodnog meseca je tu! Imam novu praksu da zapisujem teme  o kojima razmišljam tako da se nadam da će ove nove kolumne koje dolaze biti kvalitetnije i bolje. Pet tema, plus favoriti. I nema više šta da se kaže,

Let's go

Draga Kaća mi je poklonila ovu knjigu Oskara Vajlda koju trenutno čitam i jako mi se dopada

1. Rotten Tomatoes je kriv za sve

Moram da priznam da sam zaboravila o čemu sam razmišljala kada sam zabeležila ovu stavku a onda sam se setila. Dakle, skoro sam čitala (skoro bi značilo pre više od mesec dana ali neka bude "skoro") članak o tome kako filmadžije krive Tomatoes za slab odaziv na blagajnama i kako su negativne recenzije glavni razlog što su im filmovi prošli loše. Sad moje mišljenje o Tomateos-u je ovde manje bitno. Ono što mi se nikako ne dopada je kada neko pokušava da svali krivicu na drugu osobu, umesto da se ponese kako treba i prvo pođe od sebe i sagleda svoje greške. Ne volim svaljivanje krivice na drugog i to je ovde tema. Ne RT.

Sitnice koje čine ćivot boljim

Takve stvari se dešavaju stalno u životu. Uradimo nešto i onda kada dobijemo negativan prijem -jao ti si kriv za sve. Kada zapravo polazimo od sebe i kada smo dovoljno hrabri da uzmemo odgovornost u sovje ruke i otvoreno kažemo "Izvini. Moja greška?"  Zar je toliko teško priznati da nisi upravu? Ja sam bila jedna od onih koji večito krivce traže u drugom -život, prfesor, ljudi oko mene...svi su ali ja nisam. Sada me je sramota, ali činjenica da ovo pišem i da priznajem znači da sam naučila lekciju. Onda sednem i shvatim da je to  izuzetno loš pristup ka životu. Za svoje gršeke odgovaram samo ja i tako treba da bude, naravno da postoje slučajnosti i da će se dešavati da  nešto zabrljamo ne namerno, ali ovde ne govorim o tome. Ovde govorim o direktnom uticanju na nešto. Dakle sutra neko napiše roman, ne prođe dobro kod ljudi -pa neće valjda kritiku da udara? Ti si radio ti odgovaraj za to.

Večiti sam zaljubljenik u boje

Preuzeti kriciu je teško.Da se ne lažemo  niko, ali niko od nas ne voli osećaj krivice i osećaj da nije uspeo. Ali mnogo je gore kada za naše greške krivimo druge. Staneš ponosno i kažeš da si pogrešio i da ćeš ispraviti to je merilo koliko smo veliki kao ljudi.

2.Ponekad moraš biti sebičan

Sebičnost smatram, čitavog života, jako lošom osobinom. U ovom postu ne želim da menjam svoj pogled na to jer ovo jeste izuzetno loša osobina u svakoj drugoj situaciji osim u ovoj o kojoj pišem danas. Međutim u zadnje vreme sam dosta razmišljala o tome kada je trenutak da prestanemo da budemo "ovce" za klanje i postanemo malčice sebični?

Hari Poter i američke krofne su uvek dobar izbor

Ne mislim na sebičnost u materijalnom pogledu, nisam kompetentna o tome da govorim, ni najmanje. Govorim o sebičnosti u pogledu zauzimanja za sebe onda kada je to potrebno i onog momenta kada morate da kažete "žao mi je poštujem tvoje želje, ali ja želim ovako". Meni lično to "zauzimanje" za sebe teško pada, ja sam vam  onaj klasičan tip ovce (ne samo horoskopske) koji odobrava više nego što treba. Prosto prirodno nisam konfliktna, svađanje sa nekim ne budi vatru u meni, nisam inadžija )ili kako mnogi kažu nemam ništa vezano za Srbiju)...To je vrlina sa jedne strane, sa druge strane je strašna mana jer onda počinješ da budeš dežurni moron koji sve odobrava, još goe misle da si glup. Međutim došla sam u jednom trenutku do momenta gde sam morala da se zauzmem za sebe i svoje stavove. U mom konkretnom slučaju radi se o tome da ceo život moram da objašnjavam nekome zašto ja ne volim klubove, zašto u iste nemam nameru da kročim (ljudi imam 23 da sam htela do sad sto puta sam mogla)...generalno moj životni stil koji nije česta pojava na ovim prostorima je nešto što svakodnevno moram da objašnjavam.

Majstor i Margarita je promenila moje viđenje života

Postoji problem. Ja shvatam da nisam dužna da objašnjavam zašto ja vidim svet kako ga vidim. Došla sam do te tačke da kada me neko pita "kako ne ideš u provod?" odgovorim jasno "to nisam ja" bez većeg pravdanja (verujte mi na reč nisu zadovoljni kada im tako kažete ali ono oh well tako mora), a to je doza sebičnosti, zbog koje se ne kajem. To savetujem  i vama, ne budite sebični u pogledu ljubavi i dobrih gestova. Nikada. Ali kada treba da se zauzmete za sebe, malo sebičnosti je sasvim OK.

3.Promena perspektive

Skoro je bila neka akcija u Vulkanu i rešim ja da kupim sebi "Tri musketara"  kad su već povoljni. Moja srednja sestra kaže da uzemem i Anu Krenjinu jer je ovo retko prilika da je kupim za ne tako veliki novac -uzmemo i nju.  Stigle su knjige i ništa imam već dve knjige koje paralelno čitam plus slušanje "Hari Potera i Vatrenog Pehara", ove ostaju na policama, međutim kopka mene da se "podsetim" Ane. Nisam je čitala od kada mi je bilo 16, pa da vidim malo koju stranu. Čitam ja tako 's vremena na vreme -imam već šta da čitam ovo je samo kad se zaželim, međutim nailazim do jednog dela  gde krećem da se hvatam za glavu -Anin brat koji krivi svoju ženu što je on vara?

Sansa Stark lik sa kojim imam love-hate odnos

Feministkinja u meni je već bacila knjigu kroz prozor, čovek u meni je besan kao ris. Čoveče toliko priča (govorim figurativno) o tome  kakve su žene, u ovom slučaju Ana, a polaziš od toga da knjiga počinje pravdanjem njenog brata, kome je sve oprošteno jer nije kriv za svoje potrebe. Na žalost ovaj šablon može da se primeni i u danas u 21. veku. Danas su greške (ne samo kao Anine već generalno) koje napravi žensko su uvek gore nego one koje napravi muškarac. Šta je gore od toga? Kada žensko kritikuje žensko. Pre par nedelja prisustvovala sam raspravi između stava da "žena zna svoje mesto" i naravno slobodnog stava da je žensko kao i svako drugo ljudsko biće. Sad zamislite mene kad sam čula ovu rečenicu "svoje mesto". Svoje mesto? Kakvo svoje prokleto mesto? Zašto se vrednost i ostvarenost računa samo ako je ženska osoba svetica kojoj je imanje porodice uzvišeni cilj u životu? Zašto postoje dupli standardi. Pričam generalno ne konkretno o Ani, dupli standardi su svuda. Što se mene tiče mene kao jedinku to ne pogađa, skoro je neka žena baki rekla da sam "devojka za udaju" (ajmo da umremo sad od smeha neko je stavio mene i brak u istu rečenicu) gde se moja baba nasmejala i rekla "svaka druga devojka je možda za udaju moja Sara i brak ne stoje u istoj rečenici, ona je pametna ona neće". Ja evidentno besna, suzdržavam se da ne kažem sve što mi je na pameti počev od toga da imam 23 i ko se danas venčava tako mlad do toga da ko je ona da meni priča ko sam ja i za šta sam ja. Pregrizem jezik kažem mirno "ne" jer je žena starija. Ali gore od svega je sama ideja rečenice "devojka za udaju", to je ono što mene iritira čak i kada se ne radi o meni. Da sam muško niko to ne bi pitao ili rekao! I onda kad vidim da same žene sebe upropašćavaju, strašno se nerivram.

Ne volim Džejn Ejr ali lepo se slika

Ja nisam za to da mi imamo nešto veća prava od bilo kog muškarca. Ja sam za JEDNAKOST. Dakle tretirati ljude ne po polu nego po tome kakvi su u duši i kakva su ljudska bića to je ono što je važno. To je ono što se računa.

4.Biti svoj

Sad vraćam vas negde u 2011. (ne držite me za reč ali mislim da je bila 2011. godina). Godina kada sam pustila svoj prvi YouTube video tj. kada sam pogledala svoju prvu YouTuber-ku (muziku sam, podrazumeva se, slušala i ranije). Njeno ime bilo je Dulce Candy, našla sam je jer sam očajnički želela da nosim crveni karmin, a nema potrebe govoriti da kad god sam pokušala da ga stavim izgledala sam kao klovn sa istim. Imala sam 17 godina, i nisam imala pojma za svet YouTuber-a. Hvala Dulce, naučila sam da ga mažem. Nisam gledala Dulce godinama, bukvalno negde od 2013. nisam puštala njene videe, a onda mi je u predlozima izašao njen video sa nazivom "Cafe con Dulce" i prelepa Dulce koja sedi u opuštenoj atmosferi. Pomislila sam da je možda nešto slično ovoj mojoj kolumni i kliknem. Bila je to druga Dulce, a opet ista. Još uvek je imala tu radost života koja je dolazila iz njenih krupnih smeđih očiju, dok govori njena ljubav prema razgovaranju sa kamerom se očigledno nije promenila,  ali zrelost i pristup tememama su me kupile.

Već dugo želim da pročitam ovu knjigu, a nikako da joj dam šansu

Jedna do tema o kojima je pričala je kako žali što je radial plastičnu operaciju nosa, jer ju je uradila pod pritiskom da se oseća lepom, ne zato što joj je istinski bila potrebna.  I to me je navelo na razmišljanje -koliko često radimo stvari samo da bi u očima drugih izgledali "lepo". Budimo relani reći nekom "budi svoj" je lako, skinuti sav okolp koji nosiš i prikazati sebe u pravom svetlu je mnogo, mnogo teže. Realna je stvar da niko na svetu ne voli da se oseća  odbačeno ili odbijeno, svima nama je negde stalo do toga šta osoba koja je naš objektivni posmatrač misli o nama. Međutim koliko daleko ste spremni da idete zarad tog osećaja -pripadnosti? Mislite da možete da budete savršeni? Skratiću vam odmah muke -nikada nećete biti dovoljno dobri nekom drugom. 

U prostoriji od 10 osoba 8 će vas videti kao super osobu a barem 2 će videti nešto što im se ne dopada, to je tako u svakom segmentu života. Ne možete da se dopadnete svima, bolje odmah prihvatite ovo i olakšajte sebi. Onda ako već ne možete da budete savršeni zašto onda ne budete ono što jeste? Lakše će vam biti. Interesantno mi je to što ljudi, a posebno žene vezuju savršenstvo sa fizičkim izgledom prevashodno. Da li stvarno neko misli da će ga više voleti samo zato što ima punija usta ili  tanji struk? Ja sam veliki protivnik plastičnih operacija isključivo u službi lepote (dakle zdravlje je već nešto drugo), evo zašto:

1.Nije tajna da sam bila dete koje se lečilo od leukemije. Kao dete koje se lečilo na hematoonkologiji nagledala sam se svega -bukvalno svega. Ja sam inače imala najniži stadijum tako da nisam imala presađivanje koštane srži koja je uvek bila čista, od pethemoterapija primila sam 4.... dakle samo sam primala hemoterapiju "pod nož" hvala Bogu nisam išla. Međutim jesam gledala decu koja su bila jako mala (ja sam se lečila u dečijoj bolnici "Institut za majku i dete" čisto da ne bude zabune zašto su samo deca bila), i koja su morala na operacije. To nije prizor koji želite da vidite sa 14 godina, ma ni sada sa 23 ne bih želela. Sam instuitut je "lepa" bolnica kažem lepa jer nemam drugi izraz sve je samo ne lepa jer kako bolnica može da bude lepa? Ali slušala sam mnoge priče ljudi koji su prošli što i ja i strašno su se žalili na uslove u bolnicama. Ova je zaista barem u vreme kada sam se ja lečila, bila modernizovana, pijatna koliko to može biti ali moje odeljenje  hematoonkologija je za decu oblelih od "tih" vrsta bolesti i kada uđete tamo to vam je jedna od onih jezivih scena iz filmova iz bolnica samo pet puta gore jer gledate kako se muče i sve je stvarno. Prvi put ovako otvoreno pišem o tim bolničkim danima i šta sam sve videla, ako je gadno ili teško izvinjavam se, svrha ove teme je da prenesem odakle dolaze moja verovanja a temelje se na ovome. Nakon što sam videla kao izgleda biti operisan jer se tako mora, zarekla sam se da nikada neću ni pomisliti da odem pod nož.

2. Ja iskreno verujem da nas naše nepravilnosti čine posebnim i jedinstvenim i date su nam takve sa razlogom.

Posle dva ne kupovine meseca sam se častila

Poenta na kraju svega je da lepota dolazi iz našeg srca.  Ne radite nešto zato što se to očekuje ili zato što mislite da sa većim grudima bolje prolazite u životu (verujte mi ja ih imam prirodne ništa ne vidim da su one postigle za mene, čak ih i ne volim preterano ali šta je tu je). Ako želite da se menjate -učite više, čitajte više, širite poglede na svet još više i to je prava promena. Iznad svega budite to što jeste jer to je najbolja verzija vas.

5. Love myself. Love yourself.

Pomenula sam vam ovu temu delimično u postu o bendu BTS koji sam pisala. Nekako ceo ovaj post može da se svede u rečenicu-biti svoj i voleti sebe. Izraz "voleti" sebe ja obično vezujem za shit savete moderne psihologije koji vam govore toliko gluposti koje nemaju smisla. Verujte mi na reč čitala sam  takve knjige mnogo puta ranije i pomoglo nije apsolutno ništa. Ja nisam psiholog, ma ni blizu. Ja sam neko ko vam samo i isključivo iz lične perspektive priča o tome kako sam ja počela da učim da volim sebe. Dakle nisam naučila još uvek kako treba, ali učim.

Moj love-hate odnos sa ovom knjigom trajao je gotovo do samog kraja

Rekla sam vam da je muzika BTS-a dosta uticala na to da ja uopšte krenem da razmišljam o tom pojmu "voleti sebe". Nisam bila svesna koliki manjak ljubavi imam prema sebi dok nisam  razmislila o tome. Da se razumemo, nisam jedna od onoh koji mrze sebe ali neka bude da nisam bila svoj najveći fan. I odmah da vam kažem nije lako zavoleti sebe, posebno ako ste kao ja skloni da idete u detalje. Ja nađem sebi milion mana i sada i ako učim idalje ih nalazim, drastično manje:

-"Vidi kako sam aljkava"

-"Čoveče kako sam smotana imam dve leve noge"

-"Ne umem da otkucam prokleti tekst bez da zabrljam i napravim greške u kucanju"

-"Moj blog je šala u odnosu na druge"

Samo par primera. Delim ovo sa vama jer želim da znate da je to realnost. I da je neisigurnost  prisutna kod mnogih, kod vas, kod mene... Međutim slušejući prvo BTS i slušajući priče nekih od njih, potom i slušajući priče sa YouTuba mnogih "anonimnih" ljudi naučila sam da nisam samo ja. Mnoigi su u toj situaciji. Naučila sam pre svega koliko je preavashodno prihvatanje sebe važno i  na neki način lekovito. To naravno ne znači da vi treba da pravite...i da kažete "ma to nije mana to je OK" loše navike se mogu menjati a što možeš da menjaš u svom karateru -menjaj čoveče ne oklevaj . Dakle ja sada umesto  da kukam da sam aljkava "prisilim" sebe da sednem i sredim sto, obišem sve što treba...ne podržavam ono -takav si kakav si po svaku cenu. Loše navike su tu da se menjaju i to treba menjati. Pričam o preteranoj samokritičnosti koja ne donosi dobro,  imajte na umu da sve što ste pod većim pritiskom da budete savršeni to će se uvek odraziti na vaše zdravlje (pod ovim mislim  obe varijante i psihičko i fizičko), a kada nemate zdravlje -koja je korist od svega ostalog?

Počela sam češće da brinem kako ispadam na fotografijama
nakon razmišljanja o temi "love myself"

Voleti sebe i prihvatiti sebe je jako bitno. Ja sam posle par godina prvi put uspela da se pogledam u ogledalo i da vidim da ima lepote u meni, a dugo mi je trebalo. Prvi put sam pogledala u svoje neobično duge prste na nogama (imam jako dugačke prste i na nogama i na rukama) i nisam ih videla kao nešto ružno (ceo život mi govore kako su mi noge ružne zato što nosim veći broj-41, mada imam visinu od 175 ali to niko ne pominje) već naprotiv kao nešto što mi dobro stoji...Takve sitnice koje su me izvukle iz osećanja niže vrednosti, su ono što je važno. Mene je BTS probudio tu svest, a ja penosim to na vas jer ne želim da se bilo ko oseća kao što sam se ja osećala godinama. Budite ono što jeste i prihvatite sebe, to je najbolji način.

Favoriti meseca

Prelazim na, kako ja volim da nazovem,  "opušteni" deo posta dakle favorite. Ja sam uvek jednostavna po pitnanju istih tako i nastavljam.

Sitnice koje su obeležile septembar

Serija Meseca

Hemlock Grove

Od momenta kada sam otkrila ovu seriju, zahvaljujući Bilu Sarsgordu, redovno je pratim i uglavnom mi se samo ona gleda. Mešavina raznih žanrova, mračna ali jako lepa.

Knjiga meseca

"Devojka sa bisernom minđušom"  Trejsi Ševalije

Septembar je bio UŽASAN čitalački mesec bukvalno sam samo dve knjige pročitala. Spremala sam ispite i nije bilo vremena da se čita. Međutim između "Pod tuđim uticajem" od Ostin i ove biram ovu jer sam se više zabavljala čitajući ovu knjigu ako ništa drugo barem zbog osećaja Holandije iz tog vremena. En Eliot iz Ostinine knjige je lik koji ne mogu da smislim, Griet nije baš moja miljenica ali dopadljivija je svakako.

Film meseca

"Wonder Woman"

Pisala sam vam o ovom filmu. Moćan i jak ženski film. Obožavam je.

Pesma meseca

"Blood, Sweat & Tears" BTS

Šta da vam kažem, dušu sam joj uzela i mogla bih opet.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prethodne šolje kakaoa

☆Filmska lista Spetembra (Wonder Woman)

♡BTS post

☆"Devojka sa bisernom minđušom" i moji utisci na Goodreads-u

♡Kako sam ja videla "Hari Potera i vatreni pehar" na Goodreads-u

☆ Moj instagram

♡ Moj Goodreads

☆FB stranica

♡Twitter

☆Novi tumblr

To je sve za ovaj post. Za kraj ostavljam rođendanka koji je danas kada vi ovo čitate napunio 3 godine a čini se kao da smo ga juče uzeli. Vi već znate -sve što vam je na pameti, pišite mi dole.

Hvala na čitanju,

With love, S.