💕From filmography: Daniel Day-Lewis & Julianne Moore💕

Kada sam u julu napisala svoj prvi post iz rubrike „Iz filmografije, uradila sam to kako bih mogla da vam preporučim što bolje filmove, određenih glumaca koje sam pogledala. Do danas napsiala sam ukupno 5 dakle -50 filmova, 10 različitnih glumaca (sve te posotve možete pogledati OVDE). I neću lagati kada kažem da sam (većinom) svakog od njih birala po tome koga ja lično volim da gledam (a uvek sam otvorena za preporuke) i shvatila da ni sama nisam svesna  koliko sam zapravo filmova odgledala. Međutim nikada pre nisam napisala post na ovu temu u kome su obe zvezde toliko velike i toliko meni drage da prosto moram da izdvojim po šest filmova umesto regularnih 5, jer kada stavim Denijela Dej Luisa i Džulijen Mur  u jedan post, onda pravila moraju biti prekršena.



Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Kao što vidite u uvodnom delu, danas za vas imam post „iz filmografije“ i iskreno mislim da nikada nisam imala zahtevniji deo rubrike da napišem, jer zaista se radi o glumcu i glumici koje ja lično obožavam i ljude koje mogu uvek da gledam na filmu. Stil glume po kojima su ovi ljudi prepoznatljivi je nešto što ja volim –posvećen, toliko realan da ih ne razdvajaš od uloge (uvek pre nego porzorišnu glumu kakvu neguju npr. Firt, Megi Smit i ako ih poštujem), ljudi psremni da pauziraju život zarad uloge. Dva posvećena glumca, dva velemajstora svog zanata. Verujte mi na reč bilo koji od ovih filmova da pogledate nećete se pokajati.😉

Deniel Dej Luis (levo) sa Džekom Niklsonom (sredina) i Džulijen Mur (desno)

💙Sir Daniel Day-Lewis💙

Za ime Denijela Dej Luisa prvi put sam čula negde u 2012. godini. Pa krajem 2012. – početkom 2013. godine. Te godine prvi put sam počela da ulazim u priču sa filmskim kritičarima, filmskim nagradama...koje su mi do tada bile manje –više poznate ali nisam ih „slepo“ pratila niti sam se interesovala mnogo. Bila je sezona dodele nagrada i ljudi uključeni u filmski svet su se delili na tri tabora – prvi tabor su činili oni koji su (tada) dvostrukom Oskarovcu predviđali da će se upisati u legendu i poneti kući treću statuu i tada su govorili da dugo nisu videli glumca koji je toliko realistično izneo ulogu stvarne osobe kao što je on to uradio sa Abrahmom Linkolnom. Drugi tabor bio je tabor koji nagradu predviđao emotivnom Žan Velžanu kojeg je Hju Džekmen igrao u (po meni) najboljem mjuziklu napravljenom (iz perioda nakon Mulan Ruža) –Jadnici, oni su istakli da je Džekmen doeno emociju, težak Velžanov život, i da će mu to doneti prednost u odnosu na Dej Luisa. Treći tabor je bio tabor „crne ovce“ Hoakina Finiksa, za kojeg se smatralo da mu je vreme da uzme nagradu konačno, a da je njegov lik pre svega najkomplekniji od sva tri. Prvi od tih koje sam imala prilike da vidim bio je Linkoln, u trenutku kada sam ga gledala ja nisam bila svesna koliko je zapravo Dej Luis posvećen svojim ulogama i same činjenice da on nije glumac koji igra lik –on živi lik. Sam film mi se nije dopao nešto posebno –zna Stiven mnogo bolje, da je neko drugi mogla bih da kažem i da je prilično dobar ali Spilberg ima visoki kriteijum i znam šta može da uradi moglo je mnogo bolje, međutim sam DDL je za mene bio otkriće  (ujedno i prvi glumac koji je osvojio Oskara za ulogu u filmu Stivena Spibrga) ja nisam mogla da verujem da mogu da gledam film i da se osećam kao da je Linkoln sam tu ispred mene (što je razlog što ga ipak preporučujem), još tada sam rekla da će druga dvojica morati da budu „osmo“ svetsko čudo kako da bi bili bolji od ovog čoveka. I zaista Linkoln je upisao Dej Luisa kao legendu i jedinog glumca koji je osvojio tri Oskara u kategoriji najbolji glumac. Do danas gledala sam ga ukupno osam puta i svaki put on je bilo nešto drugačije. Denijel Dej Luis je karaterističan po tome što je izuzetno probirljiv po pitanju scenarija, ne radi često ali kada radi daje sebe celog (staviću vam kakve je stvai radio za svaku ulogu koju spomenem). Milion puta je bio spreman da napravi razne žrtve za svoje uloge i zaista ne verujem da će se ikada roditi glumac koji će imati barem deo njegove tehnike na način na koji je on manifestuje.

Sali Fild i Denijel Dej Luis u filmu "Linkoln"

Denijel je glumac koji  uprkos tome što ima tradicionalan –engleski trening „pozorišnog glumca“ pripada metodnom stilu glume –glumaca koji živi svoj lik i mada je Brando začetnik tog stila DDL je taj koji mu je  (uz Roberta de Nira) dao pravo značenje i postao sinonim za ovaj pravac.  Film koji teba da preskočite je definitivno „Nine“ jako je loš ja nisam mogla da nastavim nakon polovine (čak i on sam nije ponosan na njega) eto da ne bude samo hvalim čoveka od svih filmova samo taj jedan je loš. A ovo su filmovi koje imam za vas, redosled je nasumičan da se razumemo nije rangirano.

💙1.Gangs of New York💙

Ja imam love –hate vezu sa ovim filmom ako treba iskreno da vam pričam. Pre svega Denijel Dej Luis, Lijam Nison i Leonardo Dikaprio u filmu Martina Skorsezija je ostvarenje sna (Skorzesi je inače jedini raditelj čiji scenario DDL ne čita  jer zna da valja). Međutim postoji jedan problem i zove se Kameron Dijaz. Na stranu što ja Kamerno očima da gledam ne mogu (postoji film ili dva gde mogu da je podnesem), nego što žena brate mili očajno glumi. Očajno. Kritika takođe najviše nju napada, a po pričama sa seta slabo su sa njom komunicirali i DDL i Leo. Međututim Denijel Dej Luis koji igra mesara Bila, je jedna genijalna uloga i on i Leonardo su brilijantni. Film prati život mladog Amsterdama  (Leonardo Dikaprio) koji se 1863. vaća u Njujork kako bi se osvetio ubici svog oca. Za ovaj film Denijel je obučavao zanat mesara i sve što se vidi u filmu da radi, nije lažno –sam je sve radio,  Leonardo mu je čak slučajno slomio nos tokom snimanja međutim Denijel je sam nastavio scenu i niko nije znao šta se dešava. Deset godina kasnije Leo je snimao Tarantinov film „Đangova osveta“ kada je slučajno slomio čašu o svoju šaku i on sam je nastavio scenu za ekipa nije znala do kraja scene da se zapravo stvarno desila te da krv koja teče niz Leove ruke nije lažna već Leova, eto šta je brilijantan učitelj.

💙2. The Last of the Mohicans💙

Mladi i lep Denijel Dej Luis. On je genralno lep čovek ali u ovom filmu je posebno lep. Dopada mi se film u kom on igra jedan lik koji nije tipičan za njega. Interesantno je da mnogo ljudi ne zna za ovaj film a jako je dobar treba da ga pogledate. Za  ulogu „divljeg“ čoveka Denijel Dej Luis je živeo u divljini, hranio se tako što je praktikovao lov i ribolov, često spavao na vlažnoj zemlji. Radnja je smeštena 1757. godine u vreme kada su se Britanija i Fransuka borile a predvlast nad sevenom Amerikom dok su Fransuzi često korisitli pomoć indijanaca i adaptacija je istoimenog romana Džejmsa Fenimorea Kupera.

💙3. There Will Be Blood💙

Naizostavno je da vam spomenem i ovaj film za koji sam vam recneziju OVDE. Jedna zanimljivost u vezi ovog filma je da je na dodeli Oskara 2008. godine njemu Oskara dodelila Helen Miren (pobednica u ženskoj kategoriji predhodne godine) koja je igrala Kraljicu Elizabetu II, DDL je kleko ispred nje (kako se kleči kada se prima viteštvo) a ona je u šali spustila Oskara na rame kada je on rekao „to je najbliže viteštvu što ću ikada dostignuti“, 2014. godine on je dobio titulu Sir-a koju mu je u kraljičino ime dodelio princ Vilijam.

💙4. The Age of Innocence💙

Roman sam čitala još kada sam čula za čuvenu priču Idit Vorton, koju sam još tada zavolela.  Dugo mi je trebalo da odgledam film ali me je i sam film oduševio skoro isto koliko i knjiga (moram uskoro da ga ponovim, prosto moram). Pre svega uz sav respect DDL-u  i divnoj Vinoni, Mišel Fajfer je zezda ovog filma. Elen je moj omiljeni lik u knjizi i možda baš zato sam toliko bila zljubljena u njen lik u filmu. Ali sklop ove drame je fenomenalan (kako da nije kada je režirao Skorsezi). Za ovu ulogu Dej Luis je živeo u Plaza hotelu pod imenom „N. Arčer“ i nosio je gredrou kakvu nosi njegov lik u filmu. Interesannto je da je Džej Koks dao Skorseziju knjigu Itit Vortnon i rekao mu da „ako želi da radi romansu ikada, ovo je on“ još ’80-ih ali je Martinu trebalo dugo da je sklopi celu. Dakle kalsika po pitanju književnosti nešto što želite da pre svega pročitate a onda i da pogledate.

💙5. The Crucible💙

Ovo je film koji se bazira na pričama veštica iz Salema, jedna mračna totalno drugačija priča od onog na šta ste inače navikli. Denijel Dej Luis ovde glumi (ponovo) uz Vinonu Rajder i njih dvoje će vas očarati u tami koja je neminovno prisutna tokom celog filma. On zaista briljira u ovoj ulozi i iskrneo da vam kažem ovo je film koji je najteže predtaviti jer zaista moraš da ga pogledaš da bi znao. DDL je takođe izgradio kuću u kojoj živi njegov lik, i nije se tuširao ili kupao od početka snimanja kako bi mogao u potpunosti da se poveže e to je DDL.

💙6. My Left Foot: The Story of Christy Brown💙

Kada vam kažem da svaki od ovih filmova koje imam u ovom postu zaista morate da pogledate, to zaista i mislim. Ali ako postoji jedan koji treba da stavite iznad svih njih onda je to definitivno ovaj. Ovo je jedan od najinspirativnijih –najemotivnijh –najbolje ukombinovanih filmova ikada. Bez greške najbolja uloga Denijela Dej Lusia ikada (i njegov prvi Oskar). Denijel igra Krisija Brauna, čoveka koji je mogao da koristi samo levo stopalo (bolovao je od celebralne paralize) ali je uprkos tome postao pisac i umetnik. Sada o Dej Luisu sam vam već iznela fascinantne činjenice ali ništa se ne poredi sa ovom ulogom (osim možda odbijanja lečenja upale pluća u „Biće krvi“) iz koje bukvalno nije izlazio i služio se samo sa levim stopalom. Odbio je da izađe iz lika i kada je agent došao da razgovara sa njim, i kada je reditelj želelo da mu daje konstataicje. Odbio je da izađe i kada je slomio rebra zbog položaja u kome je sedeo. Terao je da ga hrane, poje, nose voze u kolicima a jedini deo koji je korisito bilo je njegovo levo stopalo. Ovo je inspirativna piča o jednom insirativnom čoveku koju morate, ali napominjem morate da pgoledate.

💜Julianne Moore💜

Što se Džulijen Mur tiče volim njenu glumu još od prvih minuta koje je njen lik imao u Satima. Džulijen je verovatno moja druga najomiljenija glumica na svetu –ikada ali ne samo zato što je ona izvanredna glumica već zato što ima nešto u njenoj pojavi što ja obožavam. Čudno je ljudima kada im kažem ali meni jedna od najlepših glumica svih vremena. Džulijen se povezuje sa publikom, kroz uloge koje igra tačno možeš da vidiš njen nivo posvećenosti, ona je jedan od retkih glumaca koji zaista istraži sve o svom liku kako bi mogao da ga igra pravi „štreber“ i ono što nju dosta karateriše je što ona ima loše filmove ali ne i loš performans. Ili lakše rečeno ona se zaista pojavljivala u filmovima koji su jako loši međutim retko kada na nju može da se da zamerka. 

Džulijen Mur u filmu "Chloe"

Mislim da je jedine prave dobila za ulogu u Hanibalu ali budimo realni Džodi je jedina prava Klaris i tu niko nije mogao da je zameni.  Film koji treba da izbegnete je „Chloe“ gde ona i ako je dobra sam film je prosečan –loš i jedino ona i Lijam Nison ga održavaju u životu. Ovo je moj izbor iz njene filmografije.

💜1.Crazy, Stupid, Love💜

I ako sam lično veliki „hejter“ svega što u sebi ima opis „komedija Stiva Karela“ (mada ima i gore Vil Farel npr. ) ova me uvek slatko nasmeje pre svega jer nema odvratnih „prljavih“ amerčikh šala koje inače postoje. Radi se o čoveku koji je već dugo godina oženjen svojojm prvom ljubavlju a ona ga je prevarila, on upoznaje mladića koji mu postaje „mentor“ i uči ga kako se zaista živi. Njena uloga je znatno manja u odnosu na Rajana Goslinga i Stiva Karela, ali sama činjenica da može da radi i ovako nešto pokazuje njenu svestranost. Zaista jako komičan i dobar film. U filmu glume Rajan Gosling, Ema Stoun, Marisa Tomei...

💜2. Still Alice💜

Idalje Elis je „bitna“ za Džulijen Mur jer je to bila uloga koja joj je (konačno) donela Oskara, ozbiljno Oskar jeste manje bitan ali da ja imaju Gvinet Paltrou, Riz Viterspun, Dženifer Lorens ...a da ga nema ona je bilo zaista nedopustivo. Međutim ovo je kada pričam o tehničkoj glumi, zaista njen najbolji performans, ona igra ženu koja tek što je napunila 50 saznaje da ima Alchajmerovu bolest i njeno usočavanje sa njom. Film ima ljude koje ja nikako ne volim poput Kristin Stjuart i Aleka Boldvina međutim uprkos tome oni su zaista ok u svojim ulogama i ovo je zaista jedna kvalitetna drama u prilog tome vam govorim i činjenicu da moja srednja sestra ne podnosi drame a ovu uvek može da gleda. 

💜3. Far from Heaven💜

Daleko od raja sam skoro pogledala i to je nešto o čemu ću vam pisati u sledeći četvrtak kada budem pisala o filmovima koje sam pogledala tokom januara . Ovo je jedna od Džulijeninih najboljih uloga, jako dobro izvedena, jako dobro penešena na film. Pre svega sam film je interesantan jer je postavljen tako da se radnja dešava u jednom sasvim „običnom“ okruženju ’50ih godina prošlog veka a zapravo obuhvata mnogo bitnih tema.

💜4.  The Kids Are All Right💜

Još jedna sjajna komedija i ako birate između ove i predhodne onda vam definitivno preporučujem da se opredelite za ovu, pre svega jer je tema interesantna. Naime radi se o gej ženskom paru čija deca, sada već odrasli ljudi i reše da pronađu „oca“. Oni ga pronalaze i on polako počinje da postaje deo porodice. Pre svega izneđujuće je koliko dobar spoj su Mark Rafalo i Džuliejn Mur a onda i komični elemnti koji nisu vulgarni niti penapadni, dobar film u svom žanru i sve moje prepouke imate.

💜5. The Hours💜

Pomenula sam vam već ovaj film, pre svega kao film u kojem sam ja zavolela Džulijen Mur. Naime film „Sati“  prati paralelno tri života u ralizičitom vremenu. I sve ih vezuje roman „Gospođa Dalovej“ Virdžinje Vulf. Prvi deo priče odnosi se na Virdžiniju koja 1923.godine počinje da piše „gospođu Dalovej“ (igra je Nikol Kidman) drugi na Lauru domaćicu koja 1951.godine čita taj roman zarobljena u nesrećnom braku  (Džulijen Mur) dok se treći deo odlazi u savremeni Njujork 2001. godine (film je iz 2002. godine inače) u kome Kalrisa (Meril Strip) živi taj život. Sati je jedan od meni najomiljenih filmova svih vremena (to je nešto što ljude obično čudi, ali zaista ja ga obožavam) a Džulijenina „domaćica“ mi je iznađujuće najinteresantija od svih priča koje film nudi. Odlična drama interesantno povezana, ne preskačite ga nikako.

💜6. A Single Man💜

Samac je ako mene pitate najbolja uloga Kolina Firta. Kraljev govor je pristojno drugo mesto. Samac je ako mene pitate druga , glumački najbolja uloga Džulijen Mur i ja ne znam šta je popilo mozak akademiji pa je nije nominovala za ovaj film. Pa žena je  briljirala, ali bukvalno brilijrala. Tom Ford je radio ovu sjanu stvar, dizajner koji ima dva filma iza sebe i oba su kitički odlično ocenjena (sam on kaže da je pravu kreativnost uspeo da izraz tek kroz režiju) ja jako volim njega kao dizajnera pre svega u vreme kada sam bila daleko više opsednuta u modnom industrujom (ja trendove ne pratim ali za mene je sam modni dizajn vrsta umetnosti pa volim kreativne komade da pogledam kao delo) sam bila veliki skeptik kako on režira međutim ovaj film je dokaz da je on sjajan. Džulijen je svetla tačka ovog mračnog filma, savršena je ne budite skeptični kao ja bacite pogled na njega obavezno.

To je sve za ovaj post. Kako vam se dopao? Gde ste vi gledali ova ljude? Sve što vam je na umu pišite mi dole. 😉

Hvala na čitanju,

With love, S.