💟A little adventure (Story Time) 💟

Pozdrav drage moje gospođice, kada sam vam najavljivala post za sledeću nedelju rekla sam da ću recenzirati Džejn Ejr, međutim moram da odložim to jer se kreči stan, ja sto puta ustajem da pomognem i htela ili ne nemam vremena. Pa sam rešila da vam pišem Story Time. Za raziklu od prošlih koji su se desili na Malti (biće još takvih ali za promenu) ovaj se desio kada sam bila mnogo manja u mom gradu. I jedna je anegdota koja se u mojoj porodici preričava od kada sam bila klinka, ovo je priča o mom neukrotivnom divljem duhu i mojim neiscrpnim fiks i idejama.



Pre neki dan ponovo sam videla moju sestru od ujaka Sašku , neće se naljutiti što joj pominjem ime jer ne otkrivam nikakve detalje,  nisam je videla dugo a detinjstvo samo često provodile zajedno. Svaki put kada se sretnemo neminovno je da će se neko setiti ili pomenuti naše „čuveno“ lutanje, koje se desilo kada je meni bilo oko 7-8 godina a njoj 3 manje. U vreme kada je Saška živela u mom gradu nas dve smo provodile dosta vremena zajendo. Maša je još bila beba koja je skakutala za nama. U to vreme živela sam na pridzemlju i stalni izlasci ispred zgrade su mi ispunjavali dane.  Tako je i taj dan ranog proleća proveden sa Saškom ispred zgrade igrajući se u pesku i praveći kolače od blata. Iza moje zgrade nalazila se velika šuma,  ozbiljno više ne živim u tom kraju ali kada prođem tuda obavezno me jeza uhvati kada je vidim i ne mogu da se ne zapitam da li sam tada bila hrabra ili pak luda što sam rešila da krenemo kroz nju. Volela sam visinu hladnog vazsuha koji me je presecao na vrhu i pogled sa kojeg sam mogla videti svaki deo mojeg (sada uveliko bivšeg) naselja.  Lutanje međutim po drugom nasleju završilo se neuspešno, nismo našle nikog. Ja nisam pogodila broj a ona je (kao i svako dete njenih gdoina) shvatila da verovatno nije pogodila neselje u kojem živi  njena drugarica.  Ne znam kome je pala na pamet ideja (ali šanse su da sam genije bila ja) niti kako je ona druga pristala, tek rešile smo da „poznajući“ put do „obližnjeg“ sela (koje je sve samo ne blizu) krenemo  ka tamo jer smo imale neke rođake koji su tamo boravili. Imale smo nekoliko opcija ali nam se veliko brdo koje se spuštalo ka putu za selo učinilo najlogičnijim rešenjem, ljudi moji vozila sam čas pre par godina tu i kada sam prolazila baš to mesto zaustavila sam auto, instruktor me je pogledao u čudu (verovatno je msilio da  ga vozi ko zna kakva pshiopata koja planira da ga likvidira) ali ono što ja nisam mogla da se načudim bilo je  odakle nam tolika prokleta hrabrost? Rećiću vam samo da je  jezivo koliko je to veliko i strmo.  Elem spustile smo se niz brdo i krneule da tražimo put koji bi potencijalno mogao da nas odvede do sela. Na putu smo naišle na izvor i spontano shvatile  da smo previše prljave i da bi smo mogle da opremo jakne (mart mesec!)  i uz to se malo isprskamo vodom. Kada smo shvaitle da nam je dosta nastavile smo dalje. Lutale smo u sred „Nedođije“ ali nam nije smetalo nije bilo bilo roditelja, nije bilo nikoga ko bi mogao da nas kontroliše i govori nam šta smemo a šta ne. Na kraju puta (na putu nismo naišle ni na jednu kuću) naišle smo na jednu kuću i stariji čovek nas je zaustavio, prva osoba u nekoliko sati koja nam se obratila. Pitao nas je gde smo krenule i odakle dolazimo na šta smo nas dve samo nemo stajale, potom tražio broj telefona nekog od naših. Pozvao je moje i oni su došli i pokupili su nas, besni i uplaši što je i logično. Naravno stoji da smo dobile batine kao nikad pre toga, da je posledica kupanja na ledenom izvoru bila upala pluća ali ono što je ostalo od tog dana je anegdota koju će mo kad god se sretnemo i pričamo porodične priče rado pričati, ostala je moja žal za onom slobodnom i teško ukrotivnom manjom verzijom mene koju danas retko vidim  pa  mislim da je  na kraju svo to naše lutanje, vredelo. Sigurna sam zapravo, vredelo je.Nadam se da vam se dopala priča, nadam se da sam vas nasmejala. Sve što mislite o njoj, pišite dole.

P.s slika je sa Malte kada smo bile već starije, jer nisam mogla da nađem neku iz ranijeg detinjstva zbog radova u kući ;)

Hvala na čitanju,

With love, S.