Search This Blog

Mesečna šolja kakaa sa Mademoiselle S. #6☕💖


Pozdrav dragi ljudi. Šta ima kod vas? Trenutno grmi i (nravno) ja sam van sebe. Upravo sam gledala trailer za novi film o Bridžit Džouns iskreno da vam kažem dođe mi da plačem šta je ona od sebe uradila, ne znam ni da li ću želeti da gledam film ili da stanem iza dva koja znam da volim.



Mesec je počeo divnim quatro sladoledom u kome bih da se davim mogla 🍨

Elem danas je novi dan u mesecu i dan kada vam ja služim moju šolju kaka ako ste novi imate OVDE sve predhodne kolumne pa će te ukapirati kako funkcioniše u principu pet tema o kojima pišem plus slike koje su mi obeležile mesec. Ovog meseca imam  od svega po malo, malo renta, malo mojih stavova pa slobodni ste da mi se pridružite u diskusiji, napominjem da su sve ovo moja lična mišljenja i da ne znači da svako treba da tako misli 😃

Moja večita inspiracija 💙


1.Sa koje sam planete ja ?
Od kada znam za sebe, znam da nisam kao ostali, prosto u dubini duše sam drugačija. Ne uklapam se u klasične norme društva, imam stvari u koje verujem svim srcem i one u koje ne verujem i iza kojih stojim. U ludilu toga da nisam kao ostale devojke najviše se istače jedna crta-ja ne volim provod i alkohol.
Ovog meseca me mendele faciniraju

Svaki put kada izgovorim da bih radije ostala kući i gledala neki dobar film ili čitala knjigu uz možda neku toplu čokoladu (ili pak običnu) nego izašla u grad, ljudi reaguju kao da sam rekla da živim bez hrane od prilike, ali isitna je da nikada nisam zavolela izlaske i alkohol. Svoj prvi alkohol probala sam sa 17 godina, bila sam sa ujakom i ujnom kod jednih prijatelja i hajde da probam i ja. Čašica (ona rakijska praktično) belog vina skliznula je niz moje grlo i odjednom sam osetila da mi je sve niz grlo spaljeno-nije mi se dopalo ni najmanje, ali uporna kakva sam po prirodi, nisam odustala, pa sam sa 19 sam probala ponovo-ista situacija, dovoljno da shvatim da alkohol i ja nikada nećemo imati romasnu, najdalje smo odmakli sa somerzbijem (čak i pivo ne podnosim). 😃
Džejn je stigla do mojih ruku 💝

Što se provoda tiče, slična situacija samo drugo vreme. Prvi put sam izašla noću iz kuće bilo mi je nekih 20 godina. Zbog ispita sam svraćala kod sestre od ujaka jer je njeno mesto daleko bliže gradu u kome studiram (ja volim više da učim kući pa pošto moja predavanja nisu obavezna kući sam tokom cele godine samo na ispite izlazim, kolokvijume nemam) tako da sam rešila da nije loše ideja da jednom probam. Nikada me nije privlačilo, obući haljinu kratku i štikletine samo da bi izašao nije moj deal ni tada a ni sada. Ali bez haljine u starkama i farmericama izašla sam ja. Klub, jedva dolazimo do daha mada je praktično na otovrenom, za asmatičara kao što sam ja dim cigarete samo odmaže, uz to trešti neki jezvim miks turbo fokla i elektro muzike, ježim se ali ne u pozitivnom smislu.
Jedno jutro ja i Marli, ja kompletno neašminkana, Marli kompletno ne zainteresovan za slikanje 💗

Sada već sa raskinutom romansom sa alkoholom ni ne trudim se da naručim nešto tako, sok od ananasa- najbezbednije. Oko mene kič, devojke u haljinama na kojima bi im i firma koja proizvodi šljokice pozavidela, njišu se u ritmu pesama koje ne da nemaju ritam nego je to za njih strana reč. Napustih mesto vrlo brzo-nije ovo za mene. Ruku na srce probala sam još jednom i identična situacija se dogodila.
Blio je i šale :)

Danas je čuđenje kada kažem ljudima da ne volim te stvari ogromno, ali takođe je i moje njima ni ja ne mogu da shvatim kako neko voli da izađe na mesto gde jedva čuje osobu pored sebe, gde dođe samo da bi rekao da je išao dopalo mu se ili ne, ne shvatam pijančenje, kakav provod dobijaš nečim što će ti sutra zadati muku + se nećeš sećati većeg dela, i ubadanja na štiklama jer eto to je cool. Poenta svega je- ne trudite se da udovoljite društvu, mnogi će osuditi vaše stavove ali samo  viša sila sme da vam sudi i vi sami sebi jer ono što  vi odlučite samo vi smete da osuđujete ili ne, a verujte mi nikada sebe nećete osuditi jer se niste probudili mamurni ili vam glava puca od tuc tuc muzike. Ja volim kafić, pristojno mesto gde mogu da sednem i popričam sa nekim dok neka normalna muzika ide u pozadini i atmosfera je lepa, volim da sedem i gledam neki dobar film dok uživam u nekom hladnom soku ili poslastici, volim da sednem i čitam knjigu i izgubim se u tom svetu, volim da sa sestrama igram stare otrcane društvene igre ili gledamo odjenom sezone GOT, to je provod za mene i ne stidim se toga. Radite ono što vas čini srećim to je jedino što se računa ne ono što društvo traži od vas.💛

2.Hitovi, Srbija
Ovih dana ne prođe dan da ne vidim neku objavu na bilo kojoj društvenoj mreži, na bilo kom mediju, ili slično  u vezi pesama naše „najcenjenije pevačice“. Najcenjenija pevačica, jezica me prolazi kada samo pomislim na to. Nisam ja neko ko bi trebao ili imao pak ikakvog prava nekome da sudi u vezi bilo čega jer o ukusima ne treba raspravljati. Slažem se ali ovde se radi o NEukusu.
Pozira Marli 💕

U našoj kući važi ne pisano pravilo između moje sestre i mene da kada obe slušamo muziku u istoj prostoriji slušamo na slušalicama. Kao pravi ovan i vaga (suprotnosti) nas dve volimo toliko različitih stvari da gotovo kada probamo nešto novo od hrane ako se jednoj dopadne kaže ovoj drugoj da ne jede jer joj se neće dopasti, ili obrnuto, muzika nas najviše razdvaja. Da budem iskrena ona može da podnese ono što ja slušam manje više ali ja njene narodnjake i novokomponovani shit ne mogu nikako.Zato su slušalice uglavnom spas, pre par dana dok sedim i želim da se preselim u klima uređaj i dok mi Erik Klepton po ko zna koji put na gitari svira i peva Lejlu ona me cima za ruku: „Skini slušalice ti moraš da čuješ koliko je ovo debilna pesma“ kaže mi,  „Da budemo fer sis  dobar deo pesama (izuzev stranih) koje ti slušaš jesu debilne nije da sam iznenađena“ „I ti slušaš onog što peva opelo (misli na Bočelija)“ i pušta pesmu. Tekst  kao da je pisan od strane petogodišnjaka kome su roditelji slučajno umesto soka nalili viski pa je pijan dok je pisao „didu liudu didu“ i kako već ide, muzika da ne pričam turcizam. Uzimam njen telefon zainteresovana šta nacija ima da kaže na ovakav treš i čitam komentare  a oni ovako od prilike: „Najbolja“ ; „Carice“; „Pokazala keva kako se radi“....

Osveženje 

Ja u stanju šoka (da se najblaže izrazim) da li je moguće da se ovak nešto zaista sluša u našoj zemlji? Da li je moguće da se ovako nešto pravi ? Zar naša muzika koja je nekada građena na kvalitetnom rock zvuku postaje ovakva prljavština i pregledi idu ovakvim personama? Još gore od svega kako je moguće da se to hit i na čemu je ovaj narod? Ovaj mesec me je naterao da se razočaram u nas srbe dva puta, drugi put je u sledećoj temi 😄


3.Književnost, Srbija
Od kada znam za sebe želim da budem pisac. I to nije laž. Nikada ne bih mogla da kažem „Jednog dana biću pisac“ jer se uvek vodim time da je život ono što ti se dešava dok ti kreiraš drugačije planove, ali da bih volela- bih. Za svoju zvaničnu buduću profesiju nisam mnogo vezana, ona je odabrana promišljeno-ne srcem, svoju budućnost kao notara (nadam se) ili profesora na fakultetu ili eventualno advokata ne vidim kao nešto što me toliko uzbuđuje, jednom sam čula da je posao posao i da se na kraju na sve navikneš.
💟

Samim tim ne mislim da mi za moje sklonosti ka umetnosti treba fakultet, i ne osuđujem kada je neko ko je talentovan izda knjigu bez da ima fakultet-ni svi muzičari nemaju akademije kao ni glumci prema tome jasno je. Problem nastaje kada nisi talentovan za nešto.
Slika iz Beograda, leto 2013-e.
Ono što me deprimira je kada neko ko ima talenta za psianje kao ja za kuvanje (vrunac mog kulinarstva je quick supa iz mikrotalasne u slučaju da ste se pitali) postane autor. Ne volim da imenujem ovde, ali svi znate o kome pričam aktuelna tema. Kada je moja najmlađa sestra došla i rekla da je naša poznata blogerka izdala knjigu pomsilila sam da mi ponovo priča o onom životnom vodiču, ali ne, ne pokaže meni ona odlomak to je novo i  roman brale, i košta više nego moja Džejn Ajr, čitam odlomak i plače mi se u najmanju ruku. Zašto uopšte sedim i kucam sve što mi padne na um, ja nikada neću uspeti, jer ako je ovo kvalitet i ako ovo ljudi žele da čitaju-onda se ja definitivno ne ukalapam u priču. „Volim da pišem od malena?“. To je kao kada ti ljudi dođu i kažu „Ja volim da pišem, cram, sviram (šta god) od malena “ No shit Sherlok i ja volim da pevam od malena pa nikada ne bih ni na talent show otišla-znam da nemam taj talenat dakle ostaje u mom kupatilu kada niko ne čuje. 
Jedno jutro na mojoj terasi 💞

Nisam ja ljubomarna, nisam života mi, ali jesam povređena ljutiskm umom. Moja baka kaže da ja možda imam balkansku krv ali imam skandinavsku dušu i da se zato nikad ne uklapam u ove naše norme drušva. Možda je i to. Ali nije to samo kod nas, i strane YouTube-re koje gledam i vidim da su izdali knjige svoje od kojih mi se okrene želudac „kako sam priznao da sam gej“, „moja životna priča“... i to se prodaje? For real? Neko zapravo želi da ima delo visoko bitnog autora kao što je Džoi, Šejn i kompanija koji jedva da sastave smilenu rečenicu kada pričaju. A možda je do toga da sve što devojkama treba je fensi naslovna strana i priča o onome što su sve one u paralelnom univeruzumu. Taj wanna be glamur koji je tu samo spolja a iznutra je prazno i nema ničeg lepog tu. Ne mogu ja nekome da kažem „ne kupuj to ne valja“ ali mogu da iznesem svoje mišljenje jer možda nemam love da izdam knjigu ali imam ovo parče interneta i svoju reč koja vredi više od svega toga.
Po rečima Harper Li

4.Dijete, kilaža i ostale gluposti
Malo malo pa čujem kako devojke kreću dijetu. Dijeta. Najgora reč na svetu sam zvuk reči me ježi. Kada sam bila u sedmom osnovne bila sam krupno dete. Ne mogu reći debelo ali daleko od toga da me nije bilo,  osećala sam veliki pritisak i krenula da ne jedem gotovo ništa, imala sam 13-14 godina i još sam bila pod utiskom gubitka majke koji se desio kada sam imala nepunih 12. Moje slabo jedenje i stresovi koji su se dešavali pored (škola, pubertet...) doživeli su najgoru kulminaciju na svetu-stavili su me u intitut za majku i dete na lečenje na hematoonkolgoji, dijagnoza-leukemija (hvala bogu) najniži oblik ruku na srce, i to je bio deo mog života, tako da ova tema nije o tome Sara kuka nad sudbinom.
Ošišalo se pas 💜

Elem nakon 8 meseci lečenje se završilo (blničko) ali sam idalje imala terapiju koja se pila, nekih 12 tableta odjednom ili nešto slično, svo vreme te terapije moj ukus za hranu praktično nije postajao, hemoterapija ti uništi ukus i tu nema pomoći sve dok ne staneš sa tim (zapravo ona se pije godinu dana i još godinu ti se organizam vraća u normalu). Kada sam završila drugu godinu od prilike idalje sam imala nekih 172-3cm i 50 kg. Sad mnogima to nije mnogo ali ja sam prirodno krupna imam krupne kosti u prednjem delu sam malo jača  i kod mene je to izgledalo bukvalno kao skelet. 
Ja par meseci nakon završetka bolničkog lečenja, mnogi mi kažu da je ovo super linija
 ali meni je to idalje bolesno nikada ne želim da ovako izgledam, kostur brate mili 
😄
Kada sam ponovo počela da osećam ukus nisam znala za granicu sa hranom, jela sam za dušu mislila nisam i sve do mature u četvrtoj godini nisam shvatala na u šta sam se zapravo ja pretvorila. Ruku na srce sada kada gledam (ostaviću sliku skroz dole) nije to toliko strašno, ali tada je bilo strašno. Imala sam 78kg, amin. 
Da je moja mama živa danas 9. juna bi napunila 44, ovo je slika u čast njenog rođendana, beba je moja serednja sestra Maša 💜

Dijeta nije bila opcija, bila bih luda da tek što sam završila sa lečenjem (kod ljudi/dece koji su bolesni od ove vrste bolesti izlečenje se računa tek nakon pet godina od prestanka svih kontrola, što znači da sam ja tek dve godine zdrava zato nisam napisala završetak izlečenja) i što idalje nisam bila izlečena, em što preživljavanje istog dva puta mi nije bilo u planu. Šta sam ja uradila-samo sam samnjila, umesto dva parčeta eurokrema za večeru, jela sam jedno, umesto tri kašike šećera u napitku koji pijem (čaj, kakao, topla čokolada...)-pila sam 1,5-2 u tom periodu dok sam htela da stopim najveći deo kilograma nisam pila sokove, plus ja ne konzumiram alkohol što je pomoglo svemu i nisam jela u 3 ujutru i preferirala sam raženi hleb umesto običnog. To je sve što sam radila, nikava filozofija. Nikave vrste ishrana, nikave dijete mi nisu potrebne. Imam ceo post o tome od pre godinu dana OVDE pa bacite pgoled.
Omiljeno letnje piće

Sada imam 176cm i 68kg, nisam Viktorijin anđeo, ali svi kažu da super izgledam i da nemam ovoliko i da imam koji više kg nikada ne bih krenula na dijetu. Svi veruju da ne jedenje po njih ne može da ima fatalni završetak, i ja sam bila jedna od tih. Ali može, možda ne fatalno kao kod mene (kod mene je skup ne jelo plus mnogo stresa) ali može da se desi da kolabrirate,da postanete anemični, da vam padne krvna slika... Trpeti bilo šta nije  vredno bilo kojeg izgleda ako baš hoćete telo modela-Bog na nebu, Fotošop na internetu pa pravite sebe kao Alesandru Abrosio. Izgladnjivanje nije dobro i ni po koju cenu ne treba to raditi sebi.
Slika sa mature (ogledalo efekat korišćen) 🌸

5.Definiši feminizam
Pre par godina sam se javno deklarisala pred svima koje znam kao feministkinja. Ipak čini mi se da poslednjih godina ta reč dobija jednu skroz drugačiju dimenziju nego inače i to mi se ni najmanje ne dopada.
Toliko su me fascinirale mendele da sam ih i sma crtala 💗

Danas ako šetaš Njujorkom u toplesu-radiš jer si feministkinja. Danas kako radiš neprikladne stvari na javnom mestu-radiš jer si feministkinja. Danas je ta reč jako poremećena u odnosu na ono što je nekada bila. Izrazila sam želju da budem feminisktinja kada sam shvatila da to znači da veujem u to da žena ima jednaka prava kao bilo koj muškarac, da ako je žena (ili devojka jer sebe nikako ne svrstavam pod terminom žena, bljak imam 22. godine) sposobna da kopa kanale-može to da radi isto kao što muškarac može da bude baletan ili frizer, što ne mora da ispunjava tradicionalne norme koje su joj nametnute. U brak ne verujem. Decu ne želim. Znala sam to još od malena. Gledala sam silna venčanja na filmovima, serijama, u životu i kada su sve devojčice zamišljale svoje  ja sam imala odbojnost ka tome, tako je do dana današnjeg. Ne kažem da ljudi ne trebaju da sklapaju brak daleko od toga samo kažem da nije za mene, kao što ni majčinstov nije za mene niti će ikada biti, biću najkul tetka ali ne želim da imam decu. Sloboda i jednakost, to je feminizam bio za mene. 
Legenda💖

Danas je ta reč isuviše iskorišćena i to mi se ne dopada, zato nisam sigurna da želim tako da se deklarišem, pre kao osoba koja ima svoj stav i stoji iza toga da smo svi na svetu jednaki. Jer ako biti feminiskinja znači biti ono što bi na engeskom rekli „slut“ rado ga se odričem, ja to za sebe ne želim.

Pre nego što završim rešila sam da uvedem nove rubrike kao dodatak ove kolumne 
Knjiga meseca

 „Šerlok Holms: Crvena nit“ Artur Konan Dojl

Pre nego što je Džejn Arj stigla u moj dom ovo je bila moja preopkupacija i obožavala sam je. Ovo je prvi deo iz Šelork serijala ui podsetio me je dosta na prvu epizodu mni bbc-jeve serije Šerlok samo iz drugačijeg doba.

Film meseca

„Kraljevska afera“

Pisala sam vam o njoj OVDE i trenutno je jedan od meni najomiljenijih filmova, magičan. 💕


Serija meseca

Rat i Mir

BBC-jevu mini seriju Rat i mir, bukvalno sam progutala. 6 epizoda koliko ima. Nisam čitala još uvek knjigu ali serija mi je odlična. Pol Dano mi je briljirao Lili Džejms takođe, obavezno bacite pogled  na nju.💓

Pesma meseca

„Speak Softly, Love“ Andy Williams

Ok ovo je pesma iz kuma ali ja se nje upošte nisam sećala. Tek sam je pre nedelju-dve čula na radiju i bukvalno sam sedela i zapisivala reči, toliko me je obuzela, naježila bilo je skroz novo iskustvo sa muzikom  za mene. ❤


To je bilo sve za ovomesečnu šolju kaka? Šta mislite o temama? Kako vam se dopao post? Pišite dole?
Ne pijem kafu, ali ovaj hladan frape (samo od mleka nema vode) je bio odličan 💙
Hvala na čitanju,
With love, S. 

10 коментара:

  1. Dobro jutro, Saro!:)))
    Evo, smestila sam se i uživam u čitanju moje omiljene rubrike na tvom blogu. Ovoga puta kao da si mi čitala misli, pa si pogodila teme koje se i meni ovih dana otprilike učestalije motaju po glavi, pa da krenemo.
    "Bridžet Džouns" - uh, znam! Kada vidim na šta Rene liči sada, plače mi se. Zašto ljudi imaju potrebu da sebe tako upropaste, ganjajući korak sa trendovima i nakaradnim holivudskim imperativom "večne mladosti"?!? Ovo bi moglo da se podvede i pod neku od tvojih današnjih stavki. Zašto po svaku cenu jure da se uklope u diktat koji nije ni dobar, ni primeren, a nema ni mogućnost ispravke?
    Bila mi je uvek preslatka, sad je kao slepi miš. Što se filma tiče, prvi deo obožavam, drugi mi je OK samo zbog navike, a treći ne verujem ni da ću gledati. Pročitala sam sve tri knjige i baš pisala kod Ivane, treća je očigledno isforsirana i nema mnogo veze sa početkom, nema čak ni spontanog humora, a vidim da je film bitno izmenjen u nekim stavkama i to bi moglo biti pozitivno, ali ipak...nije to-to. Ceđenje još malo dolara na račun nostalgije fanova.
    "Quatro"....pored "Kaprija", moj omiljeni sladoled, s tim što biram voćne "nijanse". Ja mogu da se rasturim u ovome, još kad se malo otopi i razlije (zbog grla i krajnika nikad ne jedem sasvim hladan sladoled), milina....
    Mišel je i moja inspiracija. Super žena, obrazovana, pametna, DAMA. :)
    Na stavke:
    1. U porodici, a i široj sredini, oduvek važim za "dete sa druge planete", "crnu ovcu", "belu vranu (vuka!)", simpatičnog ili iritantnog (sad, kako kome) čudaka. Stalno slušam ono:"Zašto i ti ne možeš KAO SVI", "zašto ideš mimo struje" i dok sam bila dete, pa i tinejdžerka, pitala sam se jesam li normalna, dok nisam shvatila da je ključ individualnosti upravo u tome. Dakle, iako je danas moderno gađati se nekim "individualizmom" i "posebnošću", ona NIJE to što propagiraju tzv. "alternativci", "hipsteri" itd, ona se ne kupuje, ne naručuje, ne forsira. Nosiš je u sebi, načinu razmišljanja, stavovima - nikla je u tvojoj glavi, deo je tvoje ličnosti. Imaš ili nemaš.
    Ona je i prednost i prokletstvo. Kad naučiš da oguglaš na komentare sredine, u većini, nažalost, malograđanske i zadrte, tada si "na konju".
    Ja u tvojim stavovima ne vidim ništa neobično, naprotiv, smatram ih vrlo pohvalnim i ohrabrujućim. I sama sam povučena, volim izlaske, ali nikada moj idealan provod nije bio to što se uglavnom zamišlja. Kao srednjoškolka i posle, na početku studija, mnogo sam izlazila, ali nikad se nisam utapala u rulju - izbegla sam bančenje, alkohol, cigarete, džiberske žurke, nije me to zanimalo. Moji su bili strogi i nisam nikad mogla da ostanem predugo u gradu, zbog čega sam kao tinejdžerka negodovala, a posle shvatila da je bilo pametno.
    Volim odlazak na dobru svirku (rock, džez, bilo šta što meni prija) ili koncert, tada se baš PROVEDEM, bez nekih propratnih "stimulatora". Ali, podjednako, i više, volim šetnju, odlazak u park ili bilo gde u prirodi, sedenje u nekom finom kafiću ili kod kuće, razgovor, gledanje filma/serije, slušanje muzike....uvek mi je bilo važnije s kim sam, a kad je ekipa dobra, mesto i sadržaj su nebitni.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dobro veče ceo dan jurim negde 💖
      I ja nemam željud a gledam Bridžit posebno jer je meni najkomičniji deo bio Danijela a Hju Grant se ne vraća u ovom filmu :)
      Ja volim Kejt Vinslet jer je veliki protivnik plastičnih operacija, ono iz trailera je rad plastičara ne Rene definitivno :)
      Ja se ne budim na sladoled, ja nejviše volim mačo jer je skorz čokolada suprotno od tebe ja volim čokoladu, lešnik, kiriki te mlečne ukuse mada u orincpiu ne bunim se na bilo koji :)
      Mišel je divna ona je meni simbol jedne stabilne žene više je volim nego birtansku Kejt Midlston :D
      Istu situaciju meni čak i baka kaže "uklopi se malo " i "mnogo si drugačija". Moja baka je međutim kao i tvoji roditelji strog ai ona sada i mojoj sestri kaže da nikada joj neće dopustiti da izlazi do koliko hoće :)
      Slažem se sa tim da indiviudalizam je nešto sa čim se rađaš, to ne može niko da te nauči niti da sam prekopiraš to dolazi iz tebe zato uvek kad vidim sve te "wanna be" drugačije uvek se slatko ismejem "ne ti nisi ni posebna ni dručaiji" bađ zato što se uklapaju u trend :)
      Takođe se slažem bitno je sa kim ideš i da te te osoeb prihvataju :)

      Избриши
  2. Sama se takođe mogu odlično provesti, pustim muziku i "blesim", čitam nešto zanimljivo, gledam, putujem, šetam, trčim....poenta je: radi ono što ti srce tražo i želi, osmisli svoj dan i život, nauči da budeš SAMA SA SOBOM u miru i skladu (a vidiš, ovo većina ne ume i zato traži prazne "provode"). Ti to već znaš.
    Haha, imamo identično iskustvo sa rakijom. :) Probala sam jednom, kad smo imali goste Engleze za Trubu (kod babe, izdajemo sobe svake godine). Sramota da ne probam nacionalno piće, biće im čudno. Od jednog gutljaja zapeklo me grlo, bljak, nikad više nemam želju da probam. Može vino ili nešto tako slatkasto, ali generalno alkohol ne volim i ne pijem nikad, baš kao ni kafu. Gledaju me i zbog toga čudno, ali, šta mogu. I to je samo jedna od stavki, da ne pominjem ostalo: od mojih pogleda na svet, interesovanja, do stavova o braku, deci i vezama, "običan" narod me celoga života posmatra kao ekscentrika. Ne brinem više. Ko me voli, voleće me takvu kakva jesam. Glavno je - da TI voliš sebe takvu.:))
    2. E, da znaš da nisam (na svu sreću) još uvek imala prilike da čujem najnovije bisere "srpske majke"! Ne znam kako, ali, nisu doprli do mene, mada vidim po novinama naslovnice i iskaču mi neke vesti sa portala, baš kao i kad joj je kćer nedavno slavila punoletstvo.
    Stalno se služim istim argumentom kao ti, o ukusima se ne raspravlja, sem kada je o NEUKUSU reč. Sad, mogla bih napisati esej o Cecili i malo-malo pa je se dohvatim kad kritikujem u tekstovima, ali još više me fascinira bezglava rulja koja pada u trans na svaki njen potez. Samo "pogađanje u srce" koje stalno ljubitelji narodnjaka potenciraju (a imam mnogo prijatelja koji to vole i nikad ih nisam shvatala, šta LEPO nalaze u zavijanju), ja nikad ne osetih, nebulozni tekstovi, arlaukanje (tvoj Marli bi milozvučnije pevao, verujem!), vulgaran imidž i poruka, zvuci koji probijaju mozak....ne, definitivno ne mogu to da razumem.
    I moj mlađi brat je imao fazu, pod uticajem drugova, kada je slušao turbo-folk, tada je po prvi i jedini put ista "muzika" ušla u naš stan. Danima je vrteo čitave mp3 albume najgoreg šunda, tada sam htela-ne htela (pored ekskurzija i škole, gde im takođe nisam mogla izbeći) čula za Šaka Polumentu, Tinu Ivanović, Zvezde Granda, Lukasa i ostali horor....trajalo je to, dok jednom prilikom tara nije izgubio živce i pitao:"Ko je doneo ovu ODVRATNU muziku?!?"
    Srećom, Filip se posle vratio stranom repu, R'n'B, elektronici i svemu što je prethodno slušao.

    3. S obzirom da o književnosti često pišem i pisaću mnogo o temama koje smo sada pokrenule, reći ću ti samo nekoliko činjenica, iz iskustva, ne samo kao ohrabrenje, nego istinu. Dakle, prvo, ove instant-spisateljice, koliko god nama delovalo tako, nisu nova pojava - samo je, eto, reklama jača zbog medijske dostupnosti, pa više primećujemo hiperprodukciju. Radeći u biblioteci za ovih prvih mesec dana stekla sam neposredni uvid u to šta se i koliko objavljuje, čita, štampa, traži i saznanje je porazno. SVI pišu, SVAŠTA pišu, "smuti-pa-prospi" princip, a narod to guta, ne razlikujući ko je pisao i šta, zaboravljajući i mešajući autor(k)e, jer je sve na isti fazon. BEZ VREDNOSTI.
    Ali, uvek je bilo tih trivijalnih, jednokratnih pojava! Kod nas Bačić-Alimpić ili Dedićka, u svetu Sandra Braun i Danijela Stil. One štancuju svoje romančiće, zarađuju, ali, to nema nikakvu literarnu vrednost. Jeste, Zoranu će klinkice čitati, ali, niko je neće pamtiti, jer njena "dela" nemaju apsolutno nikakvu težinu, vrednost, trajnost.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Alkohol i ja nikada nećemo funkcionisati, nikada neću shvatit ljude koji ga piju u ogromnim količinama :)
      Izbegavaj u ŠIROKOM LUKU znači meni je žao svih onih koji štete svoj već uveliko oštećeni zvuk njenim pesmama :) To pogađanje u srce mi je najomiljenije od svih stvari u vezi njenih poštovaoca to gađanje u srce, i sečenje vena kad ona zapeva me fascinira više od svega, znaš kako ja reagujem kad me pitaju "na koju pesmu ja lomim čaše?" a ja alergična na pomen kafane a da ne pričam o odlasku u istu :D
      Sestri ne dozvoljavam da sluša te stvari nikako osim na slušalicama, ne želim da znam niti da štetim svoj sluh takvi su nam i majka i ujak bili kada su bili klinici ujak roker mama veseljak ja sam na ujaka :)
      Znaš da bih volela tvoj tekst o wanna be spisateljicama što našim što stranim, to bi bio hell of good tekst :)
      Mislim da si upravu i da one neće odoleti pesku vremena, a to je zapravo najteži test :)

      Избриши
  3. Književnost nije isto što i "spisateljstvo". Kroz istoriju, bilo je stalno takvih pojava, bili su čitani, ali nisu prošli sud vremena. Danas se ne pamte.
    Takođe, za pisca nije potreban fakultet, ni diploma, samo talenat i rad. Mnogo ljubavi, posvećenosti i volje. Piši, ako osećaš poriv i potrebu da se obratiš svetu. Niko ti ne garantuje uspeh, sada ili kasnije, ni u čemu u životu, ali, DO NEKOGA ĆEŠ DOPRETI. Lepo si uporedila sa našim blogovanjem, to je to. Ima smisla, uvek. :)
    A instant-blogerke/spisateljice/arogantni "umetnici", njih je stalno bilo i biće, samo, vreme to iskristališe i spere mulj.

    4. Sa ovim si me baš našla. Pre svega, BRAVO za to što si se dotakla teme, jer je mnogo važno skrenuti pažnju, posebno kada je neko tako mlad kao ti toliko svestan problema. A on je ozbiljan. Kao neko ko ima iskustva sa anoreksijom, njenim blažim oblikom, mogu da kažem da su dijete NAJVEĆA GLUPOST, posebno kada se primenjuju na svoju ruku i bez razloga.
    Sem što ozbiljno ugroze zdravlje, one su najobičniji produkt nenormalnog diktata "lepote" koja to zapravo nije.
    Moja priča, ukratko: celoga života sam bila mršavica, genetika mi je takva (rodila sam se sa 2,50 kg, u školu pošla sa 19 kila, imam sitne kosti i "vretenastu" građu; sa svojih 170 cm uvek sam bila tanka, imam uzana ramena i struk, zglobove), metabolizam veoma brz, aktivna sam i nikada, NIKADA nisam imala ni gram viška, mada sam jela sve. Kao tinejdžerka i brucoš, bila sam zgodna i normalno jela, čak se smejala onima što broje kalorije. E, onda sam poželela da skinem kilo-dva sa butima (kukovi/butine su mi bili malkice širi), a u to vreme sam inače bila pod ogromnim stresom zbog studiranja (koji se nastavio do danas, jer biva sve teže - diploma, nezaposlenost, besparica, povratak kod mojih) i, mic po mic, krenem ja da jedem sve manje. Izgubila sam deset kilograma i, evo, za četiri-pet godina još nisam uspela da ih vratim. Poremeti se želudac, varenje, menstruacija, kosa, koža. Ono glavno, poremeti se VIZUELNA PREDSTAVA O SEBI, kao i DOŽIVLJAJ HRANE.
    Uz sve to, ja sam vegetarijanac, dakle, ne jedem meso, nikada nisam volela ni brzu hranu, ne jedem čips, kokice, testa, ne pijem alkohol, kafu, energetska pića...dakle, ne unosim nezdrave kalorije, pa možeš da zamisliš koliko je meni bila potrebna dijeta. A nisam jedina. Mnogo, PREVIŠE devojaka koje znam, visoko obrazovanih i prepametnih, zapati problem poremećaja u ishrani.
    Kaća me zeza da sam "Oliva" i "čačkalica", ali, veruj mi, mene je stid kako izgledam. Jedem na silu, stalno teram sebe da se setim kako je najbitnije ZDRAVLJE. Ofucati se poput Anđeline Džoli, nije ni lepo, ni normalno.
    Tako da, osim u svrhe lečenja i kod gojaznosti, dijete nikako ne odobravam, u svemu se mora naći mera.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno, nada poslednja umire ali ovakve stvari umeju malo da deprimiraju jer čovek ne očakuje čovek da se takve knjiga stvarno kupuju :)
      Dijete su veliki deo mog života, nikada nisam išla do anoreksije ali jeste bilo kjuč za najveći pakao koji sam prošla
      Tvoja priča je sjajna, trebala bi jednom na svom blogu da se dotakneš toga jer treba da se čuje💖 ja sam suprotno od tebe ceo život krupna čak kada sam bila beba ljudi su mislili da ima po 2-3 godine, i to je bio glavni otirač za sve što je kasnije došlo do tog izgladnjijvanja, onda sam u jendom momentu bila na pragu bulimije jer sam mislila da bi trebalod a ja jedem ali sve to da izbacim što je još gora varijanta, činjenica je da je mršavljenje jedna od najvećih počasti 21. veka i jedan od najgorih problema posebno u ženskom svetu.
      Moja baka ima jednu metodu samnom koju u trenutku mrzim ali sam isto toliko i zahvalna a to je-ne odlaziš mi sa stola dok nešto ne uneseš, ja imam groznu varijantu ne volim gotovo ništa od povrća i bukvalno za ručak okrećem tri-četri jela a da doručkujem ne podnosim (keks i mleko redovno jedem jer ne volim da žvaćem ujutru me sve mrzi) ali moja baka me forsira da jedem, a sa druge strane treba mi život da krenem u teretanu, i više volim da grickam u toku dana nego da zapraov sdnem i jedem ali moja baka sedi samonom i ako imam 22 i tera me da pojedem barem 5 zalogaja ili kašike od hrane :) ali svakako dijeta nikada neće biti opcija samo da se umeri u hrani :)

      Избриши
  4. 5. Potpuno delimo mišljenje o "feminizmu", već smo o tome i komentarisale, a ja stalno ističem svoj tekst na tu temu:

    http://alittlerunaway.blogspot.rs/2015/09/zena-majka-kraljicaa-kada-ziveti.html

    Tvrdim da svaka dobra ideja, kad je previše popularizuju i izvrnu na naličje, gubi smisao i prelazi u drugu krajnost. Pod feminizmom danas, zbog tih koji su ga prisvojili i zloupotrebili, danas mnogi podrazumevaju bučne i agresivne ženturače, koje se skidaju na javnim mestima i prave ekscese, a ne doprinose stvarnom poboljšanju statusa svog pola u društvu.
    Feminizam nije to; prave feministkinje bile su Nadežda Petrović, Marija Kiri, Mileva Ajnštajn, Frida Kalo, kraljica Elizabeta I, Jovanka Orleanka, sve te SAMOSTALNE I HRABRE osobe koje su svojim delom i radom krčile put za poboljšanje statusa. Ja sam za HUMANIZAM pre nego feminizam, jer je žena=čovek, ravnopravno ljudsko biće, ta podvajanja samo još više doprinose razdoru.
    Naravno, dok same žene ne shvate da lično doprinose slici koju će jedno društvo o njima imati i načinu na koji će ih tretirati, nema pravog pomaka. Pustimo prazne parole. Šta kaže Martin, "reči su vetar".:) Naša dela govore - budi jaka devojka, svojim životom i postupcima ćeš doprineti više nego bukanjem na društvenim mrežama. Sve počinje od naše svesti.:)
    Eto, kad kažem da se neću udavati i ne želim porodicu/decu, gledaju me sažaljivo, kao izrod, kao nenormalno biće. A ja imam i svoje razloge i uverenja da to objasnim. Ne želim kavez i da radim ono što ne osećam, samo zato što se to od mene, kao, očekuje. E, to je pokazatelj koliko danas, u svetu "sloboda", još uvek nije dozvoljeno iskočiti iz "kalupa".

    Odličan dodatak u vidu predloga meseca. :) Prelepe fotografije, posebno sa mamom, a Marli je toliko sladak, kao igračka. :)))
    Što se serije "Rat i mir" tiče, pokušala sam da gledam, ali, ne vredi, prvo plavokosa Nataša - NEDOPUSTIVO, a onda i učitavanje koje su Britanci uneli u priču....ne. :( Još uvek mi je možda najbolja ekranizacija ona sa Odri Hepbern. Meni je "Rat i mir" među deset najdražih klasika svih vremena, mnogo volim taj roman i zato sam možda preoštra, ali videćeš i sama kad budeš čitala.

    Hvala ti, bilo je uživanje započeti jutro ovako virtuelno, a pametno, ćaskajući.:)))))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Feminizam je danas blaga katastrofa, da se tako izrazim danas devojke daju sebi pravo na sve što može da se zamisli samo pod izgovorom da su faministkinje, a to nije srž onog što bi trebao da pretstavlja.
      Moj simbol i na neki način začetnik feminizma je Ana Bolen, uvek sam se divila hrabrosti da stane iza sebe (slično kao Marždori Tajrel u Igri prestola) i taj njen čuveni govor kada je došla na sovju pogibiju :)
      I mene isto tako gledaju, moja rođena sestra stane i gleda me i ne može da razumem "lišavaš sebe života" ili "kakav ti je to život" a zapravo teba biti svestan sebe bolje ne raditi nešto nego raditi loše :)
      Rat i mir nisam čitala, probala sam par strana ali mi treba koncentracija debela za to i u seriju sam se jedva uklopila, samim tim nisam ni znala da Nataša nije plava, ali mi se čini da je Pol kao Pjer bio dobar, deluje mi kao lik iz ruskog klasika :) Taj film sa Odri nisam gledala ovo je prvo na tu tematiku da sam gledala :)
      Hvala ti na DIVNIM opširnim komentarima uživala sam čitajući ih 💖

      Избриши
  5. Divan tekst, ja sam isto bila primorana da preslušam najnovije hitove žene, majke, carice, ali nemam na laptopu smajlija, koji povraća, da izrazim svoje gađenje.
    Isto se posećam povodom blogerke i njene knjige, koja je, ni manje, ni vise roman, strašno.
    Baš ću pogledati Rat i mir, planirala sam zimus, ali nikako da se slože kockice, stalno nešto iskoči.
    Čovek treba da se trudi da u životu radi ono što voli ili da makar teži tome. Ja sam, kao mlađa, volela da izlazim i ne mogu reći da nisam uživala i u alkoholu, alkohol ne treba piti samo da se napiješ, već uživati u ukusu, e to je problem što ljudi stvari rade iz krajnosti u krajnost, ali i dalje sam nekada ostajala subotom uveče kod kuće, pod izgovorom da mi nije dobro, kako bih sa bratom igrala Lord of the Rings igricu na konzoli, lepa vremena. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno :)
      Ni ja nemam ni na telefonu smajli kojim bih mogla da izrazim gađenje pri samo jednoj pemsi koju sam čula ceo album ni ne želim da čujem a blogerka je tek da se ubiješ sa čuvenom "gde ja živim?"
      Rat i mir je meni super bio, ali ja još knjigu nisam stigla da pročitam, međutim lep mi je ambijent i glumac koji igra Pjera, Pol DAno mi je divan :)
      I ja se slažem da treba da se teži da budeš ono što istinski jesi, i da radiš ono što te čini srečnim, i aposlutno nisam protiv toga da ljdui popiju koju čašu ali kao što si pomenula protivnik sam toga da rade samo zato što je cool :)
      Hvlaa ti puno na divnom komentaru 💖

      Избриши

Омогућава Blogger.

Wikipedia

Резултати претраге

Translate

Ознаке

007 1 10 10 things i hate about you 100 posta 2 2015 2016 21 gram 21 grams 7 of 7 9/11 a clash of kings a life as we know it A Storm of Swords a streetcar named desire actors actresses all about eve allied american gods american history x american hustle american sniper amy adams angelina jolie april arrow art aura balkan blogger beauty bed bed time before before sunrise before sunset benicio del toro benisio del toro birdman birthday biutiful black swan blistav um blog blog blogorodjendan blogger blogspot blue valentine book books brad pitt bradley cooper bts callenge captain america casino royale cate blanchett challenge chris hemsworth chrismas christian bale Christian Grey christmas christoph waltz cinderella clive owen closer coffee coldplay column common girl conversation crazy heart crime critic dancing with the stars daniel craig david o russell dead poet society disney divergent diy dog downton abbey dracula the silence of the horror picture show emma stone essence f.f facts fantazija fashion favorites february fifty shades of grey film filmovi food from filmography fun game of thornes danncing with the stars game of thrones george r r martin girly gladiator glista glumci golden age golden rose gordost i predrasuda got hair halloween hannibal hero holiday horror hot house of cards hulk hunger igra prestola igre prestola inglorious bastards inside llewyn davis iron man jaime lannister james bond jane eyre january javier bardem Jennifer Lawrence jeremy renner johnny depp jon snow Josh Hutcherson julia roberts july june kate winslet katniss keanu reevs kritika la la land ladies Lady Chatterley's lover leonardo dicaprio leto letters to juliette life limitless lipsck loreal lost in translation lotion lipstick rimmel love love actually love rosie ludo srce m.l madn men magic mike make up malta maltese march mariah carey marley marlon brando maroon 5 marvel may maybelline me me movieis me time memories meryl streep michael buble michale fasbender mlata models mona lisa smile monica belucc movie movie blog movie blogger movie review movies music muzika my own private idaho nails naomi vatts never forget new year new york Nicholas Sparks nivea no north country once upon a time oscars outlander peeta pet play list post priča pride and prejudice prohujalo sa vihorom ps i love you queen questions ramsay bloton random real red review revolutionary road rimmel rip river phoenix robert de niro rock romance ryan gossling s. chat san francisko scandal school sean penn september serbia serbian blogger serije Shailene Woodley shelock holmes single sister snow soaf son pen song of ice and fire songs spectre story story time stuff summer summer book tag summer tag superhero tag team lannister the walking dead the age of adaline the avengers the best of me the borgias the crown the danish girl the hunger games the incredible hulk the ring the shining the walking dead the walkking dead Theo James this is us thor time titanic tom hansk tom hardy top lista top10 travel tv tv show uk valentine's day vanity case victoria vikings vrad pitt vrati se zone vs warrior wham winter world x men young victoria zona zamfirova 2

Sponsor