Mesečna šolja kakaa sa Mademoiselle S. #6☕💖

Pozdrav dragi ljudi. Šta ima kod vas? Trenutno grmi i (nravno) ja sam van sebe. Upravo sam gledala trailer za novi film o Bridžit Džouns iskreno da vam kažem dođe mi da plačem šta je ona od sebe uradila, ne znam ni da li ću želeti da gledam film ili da stanem iza dva koja znam da volim.

Mesec je počeo divnim quatro sladoledom u kome bih da se davim mogla 🍨

Elem danas je novi dan u mesecu i dan kada vam ja služim moju šolju kaka ako ste novi imate OVDE sve predhodne kolumne pa će te ukapirati kako funkcioniše u principu pet tema o kojima pišem plus slike koje su mi obeležile mesec. Ovog meseca imam  od svega po malo, malo renta, malo mojih stavova pa slobodni ste da mi se pridružite u diskusiji, napominjem da su sve ovo moja lična mišljenja i da ne znači da svako treba da tako misli 😃

Moja večita inspiracija 💙

1.Sa koje sam planete ja ?
Od kada znam za sebe, znam da nisam kao ostali, prosto u dubini duše sam drugačija. Ne uklapam se u klasične norme društva, imam stvari u koje verujem svim srcem i one u koje ne verujem i iza kojih stojim. U ludilu toga da nisam kao ostale devojke najviše se istače jedna crta-ja ne volim provod i alkohol.

Ovog meseca me mendele faciniraju

Svaki put kada izgovorim da bih radije ostala kući i gledala neki dobar film ili čitala knjigu uz možda neku toplu čokoladu (ili pak običnu) nego izašla u grad, ljudi reaguju kao da sam rekla da živim bez hrane od prilike, ali isitna je da nikada nisam zavolela izlaske i alkohol. Svoj prvi alkohol probala sam sa 17 godina, bila sam sa ujakom i ujnom kod jednih prijatelja i hajde da probam i ja. Čašica (ona rakijska praktično) belog vina skliznula je niz moje grlo i odjednom sam osetila da mi je sve niz grlo spaljeno-nije mi se dopalo ni najmanje, ali uporna kakva sam po prirodi, nisam odustala, pa sam sa 19 sam probala ponovo-ista situacija, dovoljno da shvatim da alkohol i ja nikada nećemo imati romasnu, najdalje smo odmakli sa somerzbijem (čak i pivo ne podnosim). 😃

Džejn je stigla do mojih ruku 💝

Što se provoda tiče, slična situacija samo drugo vreme. Prvi put sam izašla noću iz kuće bilo mi je nekih 20 godina. Zbog ispita sam svraćala kod sestre od ujaka jer je njeno mesto daleko bliže gradu u kome studiram (ja volim više da učim kući pa pošto moja predavanja nisu obavezna kući sam tokom cele godine samo na ispite izlazim, kolokvijume nemam) tako da sam rešila da nije loše ideja da jednom probam. Nikada me nije privlačilo, obući haljinu kratku i štikletine samo da bi izašao nije moj deal ni tada a ni sada. Ali bez haljine u starkama i farmericama izašla sam ja. Klub, jedva dolazimo do daha mada je praktično na otovrenom, za asmatičara kao što sam ja dim cigarete samo odmaže, uz to trešti neki jezvim miks turbo fokla i elektro muzike, ježim se ali ne u pozitivnom smislu.

Jedno jutro ja i Marli, ja kompletno neašminkana, Marli kompletno ne zainteresovan za slikanje 💗

Sada već sa raskinutom romansom sa alkoholom ni ne trudim se da naručim nešto tako, sok od ananasa- najbezbednije. Oko mene kič, devojke u haljinama na kojima bi im i firma koja proizvodi šljokice pozavidela, njišu se u ritmu pesama koje ne da nemaju ritam nego je to za njih strana reč. Napustih mesto vrlo brzo-nije ovo za mene. Ruku na srce probala sam još jednom i identična situacija se dogodila.

Blio je i šale :)

Danas je čuđenje kada kažem ljudima da ne volim te stvari ogromno, ali takođe je i moje njima ni ja ne mogu da shvatim kako neko voli da izađe na mesto gde jedva čuje osobu pored sebe, gde dođe samo da bi rekao da je išao dopalo mu se ili ne, ne shvatam pijančenje, kakav provod dobijaš nečim što će ti sutra zadati muku + se nećeš sećati većeg dela, i ubadanja na štiklama jer eto to je cool. Poenta svega je- ne trudite se da udovoljite društvu, mnogi će osuditi vaše stavove ali samo  viša sila sme da vam sudi i vi sami sebi jer ono što  vi odlučite samo vi smete da osuđujete ili ne, a verujte mi nikada sebe nećete osuditi jer se niste probudili mamurni ili vam glava puca od tuc tuc muzike. Ja volim kafić, pristojno mesto gde mogu da sednem i popričam sa nekim dok neka normalna muzika ide u pozadini i atmosfera je lepa, volim da sedem i gledam neki dobar film dok uživam u nekom hladnom soku ili poslastici, volim da sednem i čitam knjigu i izgubim se u tom svetu, volim da sa sestrama igram stare otrcane društvene igre ili gledamo odjenom sezone GOT, to je provod za mene i ne stidim se toga. Radite ono što vas čini srećim to je jedino što se računa ne ono što društvo traži od vas.💛

2.Hitovi, Srbija

Ovih dana ne prođe dan da ne vidim neku objavu na bilo kojoj društvenoj mreži, na bilo kom mediju, ili slično  u vezi pesama naše „najcenjenije pevačice“. Najcenjenija pevačica, jezica me prolazi kada samo pomislim na to. Nisam ja neko ko bi trebao ili imao pak ikakvog prava nekome da sudi u vezi bilo čega jer o ukusima ne treba raspravljati. Slažem se ali ovde se radi o NEukusu.

Pozira Marli 💕

U našoj kući važi ne pisano pravilo između moje sestre i mene da kada obe slušamo muziku u istoj prostoriji slušamo na slušalicama. Kao pravi ovan i vaga (suprotnosti) nas dve volimo toliko različitih stvari da gotovo kada probamo nešto novo od hrane ako se jednoj dopadne kaže ovoj drugoj da ne jede jer joj se neće dopasti, ili obrnuto, muzika nas najviše razdvaja. Da budem iskrena ona može da podnese ono što ja slušam manje više ali ja njene narodnjake i novokomponovani shit ne mogu nikako.Zato su slušalice uglavnom spas, pre par dana dok sedim i želim da se preselim u klima uređaj i dok mi Erik Klepton po ko zna koji put na gitari svira i peva Lejlu ona me cima za ruku: „Skini slušalice ti moraš da čuješ koliko je ovo debilna pesma“ kaže mi,  „Da budemo fer sis  dobar deo pesama (izuzev stranih) koje ti slušaš jesu debilne nije da sam iznenađena“ „I ti slušaš onog što peva opelo (misli na Bočelija)“ i pušta pesmu. Tekst  kao da je pisan od strane petogodišnjaka kome su roditelji slučajno umesto soka nalili viski pa je pijan dok je pisao „didu liudu didu“ i kako već ide, muzika da ne pričam turcizam. Uzimam njen telefon zainteresovana šta nacija ima da kaže na ovakav treš i čitam komentare  a oni ovako od prilike: „Najbolja“ ; „Carice“; „Pokazala keva kako se radi“....

Osveženje ❤

Ja u stanju šoka (da se najblaže izrazim) da li je moguće da se ovak nešto zaista sluša u našoj zemlji? Da li je moguće da se ovako nešto pravi ? Zar naša muzika koja je nekada građena na kvalitetnom rock zvuku postaje ovakva prljavština i pregledi idu ovakvim personama? Još gore od svega kako je moguće da se to hit i na čemu je ovaj narod? Ovaj mesec me je naterao da se razočaram u nas srbe dva puta, drugi put je u sledećoj temi 😄

3.Književnost, Srbija

Od kada znam za sebe želim da budem pisac. I to nije laž. Nikada ne bih mogla da kažem „Jednog dana biću pisac“ jer se uvek vodim time da je život ono što ti se dešava dok ti kreiraš drugačije planove, ali da bih volela- bih. Za svoju zvaničnu buduću profesiju nisam mnogo vezana, ona je odabrana promišljeno-ne srcem, svoju budućnost kao notara (nadam se) ili profesora na fakultetu ili eventualno advokata ne vidim kao nešto što me toliko uzbuđuje, jednom sam čula da je posao posao i da se na kraju na sve navikneš.

💟

Samim tim ne mislim da mi za moje sklonosti ka umetnosti treba fakultet, i ne osuđujem kada je neko ko je talentovan izda knjigu bez da ima fakultet-ni svi muzičari nemaju akademije kao ni glumci prema tome jasno je. Problem nastaje kada nisi talentovan za nešto.

Slika iz Beograda, leto 2013-e.

Ono što me deprimira je kada neko ko ima talenta za psianje kao ja za kuvanje (vrunac mog kulinarstva je quick supa iz mikrotalasne u slučaju da ste se pitali) postane autor. Ne volim da imenujem ovde, ali svi znate o kome pričam aktuelna tema. Kada je moja najmlađa sestra došla i rekla da je naša poznata blogerka izdala knjigu pomsilila sam da mi ponovo priča o onom životnom vodiču, ali ne, ne pokaže meni ona odlomak to je novo i  roman brale, i košta više nego moja Džejn Ajr, čitam odlomak i plače mi se u najmanju ruku. Zašto uopšte sedim i kucam sve što mi padne na um, ja nikada neću uspeti, jer ako je ovo kvalitet i ako ovo ljudi žele da čitaju-onda se ja definitivno ne ukalapam u priču. „Volim da pišem od malena?“. To je kao kada ti ljudi dođu i kažu „Ja volim da pišem, cram, sviram (šta god) od malena “ No shit Sherlok i ja volim da pevam od malena pa nikada ne bih ni na talent show otišla-znam da nemam taj talenat dakle ostaje u mom kupatilu kada niko ne čuje. 

Jedno jutro na mojoj terasi 💞

Nisam ja ljubomarna, nisam života mi, ali jesam povređena ljutiskm umom. Moja baka kaže da ja možda imam balkansku krv ali imam skandinavsku dušu i da se zato nikad ne uklapam u ove naše norme drušva. Možda je i to. Ali nije to samo kod nas, i strane YouTube-re koje gledam i vidim da su izdali knjige svoje od kojih mi se okrene želudac „kako sam priznao da sam gej“, „moja životna priča“... i to se prodaje? For real? Neko zapravo želi da ima delo visoko bitnog autora kao što je Džoi, Šejn i kompanija koji jedva da sastave smilenu rečenicu kada pričaju. A možda je do toga da sve što devojkama treba je fensi naslovna strana i priča o onome što su sve one u paralelnom univeruzumu. Taj wanna be glamur koji je tu samo spolja a iznutra je prazno i nema ničeg lepog tu. Ne mogu ja nekome da kažem „ne kupuj to ne valja“ ali mogu da iznesem svoje mišljenje jer možda nemam love da izdam knjigu ali imam ovo parče interneta i svoju reč koja vredi više od svega toga.

Po rečima Harper Li

4.Dijete, kilaža i ostale gluposti

Malo malo pa čujem kako devojke kreću dijetu. Dijeta. Najgora reč na svetu sam zvuk reči me ježi. Kada sam bila u sedmom osnovne bila sam krupno dete. Ne mogu reći debelo ali daleko od toga da me nije bilo,  osećala sam veliki pritisak i krenula da ne jedem gotovo ništa, imala sam 13-14 godina i još sam bila pod utiskom gubitka majke koji se desio kada sam imala nepunih 12. Moje slabo jedenje i stresovi koji su se dešavali pored (škola, pubertet...) doživeli su najgoru kulminaciju na svetu-stavili su me u intitut za majku i dete na lečenje na hematoonkolgoji, dijagnoza-leukemija (hvala bogu) najniži oblik ruku na srce, i to je bio deo mog života, tako da ova tema nije o tome Sara kuka nad sudbinom.

Ošišalo se pas 💜

Elem nakon 8 meseci lečenje se završilo (blničko) ali sam idalje imala terapiju koja se pila, nekih 12 tableta odjednom ili nešto slično, svo vreme te terapije moj ukus za hranu praktično nije postajao, hemoterapija ti uništi ukus i tu nema pomoći sve dok ne staneš sa tim (zapravo ona se pije godinu dana i još godinu ti se organizam vraća u normalu). Kada sam završila drugu godinu od prilike idalje sam imala nekih 172-3cm i 50 kg. Sad mnogima to nije mnogo ali ja sam prirodno krupna imam krupne kosti u prednjem delu sam malo jača  i kod mene je to izgledalo bukvalno kao skelet. 

Ja par meseci nakon završetka bolničkog lečenja, mnogi mi kažu da je ovo super linija
 ali meni je to idalje bolesno nikada ne želim da ovako izgledam, kostur brate mili 😄

Kada sam ponovo počela da osećam ukus nisam znala za granicu sa hranom, jela sam za dušu mislila nisam i sve do mature u četvrtoj godini nisam shvatala na u šta sam se zapravo ja pretvorila. Ruku na srce sada kada gledam (ostaviću sliku skroz dole) nije to toliko strašno, ali tada je bilo strašno. Imala sam 78kg, amin. 

Da je moja mama živa danas 9. juna bi napunila 44, ovo je slika u čast njenog rođendana, beba je moja serednja sestra Maša 💜

Dijeta nije bila opcija, bila bih luda da tek što sam završila sa lečenjem (kod ljudi/dece koji su bolesni od ove vrste bolesti izlečenje se računa tek nakon pet godina od prestanka svih kontrola, što znači da sam ja tek dve godine zdrava zato nisam napisala završetak izlečenja) i što idalje nisam bila izlečena, em što preživljavanje istog dva puta mi nije bilo u planu. Šta sam ja uradila-samo sam samnjila, umesto dva parčeta eurokrema za večeru, jela sam jedno, umesto tri kašike šećera u napitku koji pijem (čaj, kakao, topla čokolada...)-pila sam 1,5-2 u tom periodu dok sam htela da stopim najveći deo kilograma nisam pila sokove, plus ja ne konzumiram alkohol što je pomoglo svemu i nisam jela u 3 ujutru i preferirala sam raženi hleb umesto običnog. To je sve što sam radila, nikava filozofija. Nikave vrste ishrana, nikave dijete mi nisu potrebne. Imam ceo post o tome od pre godinu dana OVDE pa bacite pgoled.

Omiljeno letnje piće

Sada imam 176cm i 68kg, nisam Viktorijin anđeo, ali svi kažu da super izgledam i da nemam ovoliko i da imam koji više kg nikada ne bih krenula na dijetu. Svi veruju da ne jedenje po njih ne može da ima fatalni završetak, i ja sam bila jedna od tih. Ali može, možda ne fatalno kao kod mene (kod mene je skup ne jelo plus mnogo stresa) ali može da se desi da kolabrirate,da postanete anemični, da vam padne krvna slika... Trpeti bilo šta nije  vredno bilo kojeg izgleda ako baš hoćete telo modela-Bog na nebu, Fotošop na internetu pa pravite sebe kao Alesandru Abrosio. Izgladnjivanje nije dobro i ni po koju cenu ne treba to raditi sebi.

Slika sa mature (ogledalo efekat korišćen) 🌸

5.Definiši feminizam

Pre par godina sam se javno deklarisala pred svima koje znam kao feministkinja. Ipak čini mi se da poslednjih godina ta reč dobija jednu skroz drugačiju dimenziju nego inače i to mi se ni najmanje ne dopada.

Toliko su me fascinirale mendele da sam ih i sma crtala 💗

Danas ako šetaš Njujorkom u toplesu-radiš jer si feministkinja. Danas kako radiš neprikladne stvari na javnom mestu-radiš jer si feministkinja. Danas je ta reč jako poremećena u odnosu na ono što je nekada bila. Izrazila sam želju da budem feminisktinja kada sam shvatila da to znači da veujem u to da žena ima jednaka prava kao bilo koj muškarac, da ako je žena (ili devojka jer sebe nikako ne svrstavam pod terminom žena, bljak imam 22. godine) sposobna da kopa kanale-može to da radi isto kao što muškarac može da bude baletan ili frizer, što ne mora da ispunjava tradicionalne norme koje su joj nametnute. U brak ne verujem. Decu ne želim. Znala sam to još od malena. Gledala sam silna venčanja na filmovima, serijama, u životu i kada su sve devojčice zamišljale svoje  ja sam imala odbojnost ka tome, tako je do dana današnjeg. Ne kažem da ljudi ne trebaju da sklapaju brak daleko od toga samo kažem da nije za mene, kao što ni majčinstov nije za mene niti će ikada biti, biću najkul tetka ali ne želim da imam decu. Sloboda i jednakost, to je feminizam bio za mene. 

Legenda💖

Danas je ta reč isuviše iskorišćena i to mi se ne dopada, zato nisam sigurna da želim tako da se deklarišem, pre kao osoba koja ima svoj stav i stoji iza toga da smo svi na svetu jednaki. Jer ako biti feminiskinja znači biti ono što bi na engeskom rekli „slut“ rado ga se odričem, ja to za sebe ne želim.

Pre nego što završim rešila sam da uvedem nove rubrike kao dodatak ove kolumne 

Knjiga meseca

 „Šerlok Holms: Crvena nit“ Artur Konan Dojl

Pre nego što je Džejn Arj stigla u moj dom ovo je bila moja preopkupacija i obožavala sam je. Ovo je prvi deo iz Šelork serijala ui podsetio me je dosta na prvu epizodu mni bbc-jeve serije Šerlok samo iz drugačijeg doba.

Film meseca

„Kraljevska afera“

Pisala sam vam o njoj OVDE i trenutno je jedan od meni najomiljenijih filmova, magičan. 💕

Serija meseca

Rat i Mir

BBC-jevu mini seriju Rat i mir, bukvalno sam progutala. 6 epizoda koliko ima. Nisam čitala još uvek knjigu ali serija mi je odlična. Pol Dano mi je briljirao Lili Džejms takođe, obavezno bacite pogled  na nju.💓

Pesma meseca

„Speak Softly, Love“ Andy Williams

Ok ovo je pesma iz kuma ali ja se nje upošte nisam sećala. Tek sam je pre nedelju-dve čula na radiju i bukvalno sam sedela i zapisivala reči, toliko me je obuzela, naježila bilo je skroz novo iskustvo sa muzikom  za mene. ❤

To je bilo sve za ovomesečnu šolju kaka? Šta mislite o temama? Kako vam se dopao post? Pišite dole?

Ne pijem kafu, ali ovaj hladan frape (samo od mleka nema vode) je bio odličan 💙

Hvala na čitanju,

With love, S.