"I have my belief, and in all its simplicity that is the most powerful thing." ~Hunger 💙

Da li je šamar jedne realnosti baš ono što je potrebno čoveku da bi shvatio, šta znači bol? Koliko daleko idemo za svoja verovanja i ciljeve? Da li je pogrešno sačuvati živu glavu ili je bolje pustiti da ti život napravi rane samo zato što tvoji principi drugačije ne dozvoljavaju? Da li smo se ikada zapitali neku od ovih stvari zapravo, kako bi smo mi postupili. Ovaj film nam daje neke od tih odgovora pokazujući nam šta je čovek spreman da uradi za ono u šta istinski veruje. Prateći jednu očajnu priču (ne u kodeksu lošu) jednog čoveka koji se ne predaje dobićemo mnoge odgovre na pitanja ako samo se usudimo da čitamo između redova.

Rotten tomatoes: 90% (7,8/10)
IMDB: 7,6/10
Uloge: Michael Fassbender, Liam Cunningham
Režija: Steve McQueen

Irski republikanac Bobi Sends vodi zatvorenike severno irskog zatvora u štrajk glađu.

„You want me to argue about the morality of what I'm about to do and whether it's really suicide or not? For one, you're calling it suicide. I call it murder. And that's just another wee difference between us two. We're both Catholic men, both Republicans. But while you were poaching salmon in beautiful Kilrea, we were being burnt out of our house in Rathcoole. Similar in many ways, Dom, but life and experiences focused our beliefs differently. You understand me?“

Od kada sam čula za ovaj film, bio je jedan od onih koje sam  apsolutno morala da pogledam. Volim Fesbendera (brat ovan i moj celebrity crush, idealan tip muškarca za mene i ako to baš nema veze sa ovim tekstom, kad smo kod njega da pomenem), daleko od toga da je u top pet mojih omiljenih glumaca svih vremena, ali prija mi način na koji glumi i sam on prija oku. Međutim ja imam taj loš običaj da trailer ne pogledam, već samo pročitam nešto malo o filmu i sednem da gledam, tako da pri prvom gledanju sam već na nekih petnaest minuta shvatila da ću morati da se koncentrišem kada budem gledala, pa sam odustala tada i sačekala da se spremim da ga odgledam čiste glave, ovaj film je jedan od tih filmova koji traže fokus na radnju. Ne možete da sednete i gledate ga kao za opuštanje. Ne. Ovo traži da pratite radnju.

Ukoliko očekujete film o poltici između Britanije i Severne Irske početkom ’80-ih godina prošlog veka, onda definitivno treba da tražite drugi. Ovo nije film o politici, nije film o tome da li su Britanci radili dobro ili loše u Severnoj Irskoj, ovo je film o nehumanim zatvorskim uslovima. Zapravo u filmu gotovo ne postoji rečenica o irskoj politici i istoriji. I mada je rađena po istinitom događaju, ovaj film ima tendenciju da prikaže neljudsko treitranje zatvorenika, ne uplićući politiku mnogo u to, već je drži kao uzrok sa strane-svestan si da je ona dovela do toga ali to u trenutku dešavanja nije bitno, ono što je ključno je kako uslovi deluju na zatvorenike i čuvare.

Ne postoji određena uvodna priča koja nas vodi od početka. Umesto toga, reditelj Stiv Makvin majstor surovog realizma deli film na tri velike celine:

1. se svodi na dnevnu rutinu jednog od čuvara zatvora koji je emotivno ranjen svojim poslom;

2. uključuje dva zatvorenika koja učestvujući u bojkotu odbijaju da nose zatvoreničku odeću i da se kupaju;

3.Štrajk glađu

Majkl Fesbender, je glavna zvezda ovog filma ali  on se gotovo ne pojavljuje do same polovine filma. Fizička i pishička tranformacija, čine ovo jednom od najboljih uloga koje je irski glumac imao u svojoj karijeri do sada. Fesbender u jednoj od prvih saradnja sa rediteljem Stivom Mekvinom igra Bobija Sendsa, člana IRA koji rešava da bojkotuje zatvor i njegove uslove, bojkot na kraju evoulira štrajkom glađu. Fesbender je uverljiv, siguran i uspeva da prenese ono što Sends oseća spolja, njegovi izlivi besa kada se suočava sa zatvorskim čuvarima, a opet jedna velika ravna crta kada priča sa porodicom i sveštenikom su odličan pokazatelj Fesbenderovih veština.

I mada ovaj film jeste celina Fesbendera i Mekvina treba reći da druga osoba vredna pomena je i Lijam Čuningham koji igra sveštenika. Veoma je bilo čudno gledati Lijama ovde, tim pre što ga već nekoliko sezona GOT gledam kao Davosa. Međutim Čuningham je odličan glumac i on uspeva da izvede neveorvatan performans i ako nema veliku minutažu u filmu. Jedna od najboljih scena i scena preseka je upravo ona gde on i Majkl Fesbneder razgovaraju jedan na jedan. 

Stiv Makvin uspeva da odlično postavi film tako da ima i umetničku crtu uprkos tome što je surovo realan. Makvin postavlja svoje prepoznatljive elemente u filmu poput dugih uvodnih scena, dominantnost snimaka i slike umesto govora, tragičnost koja je u vazduhu još od početka ovog filma...Mekvin se i ovaj put vodi time da „slika govori više od reči“ i ovde nećete naći mnogo dijaloga, umesto toga snimci koji su krajnje potresni dok u isto vreme ne gube smisao toga da film po određenju jeste umetnost. 

Za slučaj da neko nije upoznat, čovek pored Fesbendera je reditelj Stiv Mekvin :)

Zbog toga treba biti svestan da ovo nije samo drama već umentički film u osnovi, kadrovi kamere smišljani su tako da ne ostavlja utisak samo filma koji će pričati priču, ne ovo jeste umetničko delo.Mekvin, koji je i pisao scenario za ovaj film, odlično sastavlja ono malo dijaloga u filmu kreriajući jedan, dobar i kvalitetan film.

Štrajk glađu je prikazan na najsurovniji i najrelaniji način moguće, postavljajući pitanje da li je ta žrtva vredela. Kako ovo jeste film po istinitom dođađaju, jasno je da je nakon ovog štrajka situacija u Britaniji i Severnoj Irskoj daleko bolja, i da je baš ovo dovelo do neke vrste revolucije, međutim u vazduhu ostaje da li svaka revolucija mora da nađe žrtvu.

Kako se meni lično dopao fim? Već napomenuh ovo nije film „za svaki dan“ traži mnogo fokusa na radnju, i nije lak za gledati. Međutim ja vrednujem kada film kože da sastavi umetnost i realizam u jendom tako da je meni bio odličan, ne nužno prijatan (zaista ima mnogo potresnih scena, ako ste emotivac spremite maramice obavezno) ali kvalitetan i dobar. 

Da li treba da pogledate ovaj film ?Ukoliko ste osetljivi, gadljivi, ne možete da podnesete tešku dramu, onda treba da vam bude jasno da su  scene ogoljeno realne i ne nužno prijatne za gledanje. Treba napomenuti i da film ima depresivnu notu, neću pokušavati to da vam sakrijem, ima efekat da vam stvori tu maglovitu tmurnu atmosferu jer cilj filma i jeste da se auditorijum saživi sa zatovrenicima. I u tom slučaju preporučujem da preskočite, jer zaista je težak. Međutim ukoliko volite surovu realnost ili vam ništa od gore nabrojanog ne smeta, onda definitivno su to dva sata dobro provedenog vremena.

Da zaključim sve ovo. Ovo je tip filma koji morate da čitate između redova, celu radnju morate da sastavite u glavi da bi ste shvatili, nema opuštene atmosfere ni jednog minuta ovog filma, ne treba predstavljati nešto što nije realno. Generalno taj momenat čitanja između redova imaju svi Makvniovi filmovi, koji god pustili svodi se  upravo na to. Na vama je da odlučite da li to radi ili ne za vas. Ali film zaista bez obzira na sve kao celina jeste odličan.

To je to za danas moji dragi ljudi. Kako vam se dopado post? Da li ste gledali Hunger i koji je utisak na vas ostavio? Pisšite mi slobodno dole. U subotu imam muzičku top listu jer svi volimo muziku 💖

Hvala na čitanju,

With love, S.