🎬 Movie conversation: emotional movies ❤

Devojke vole razne stvari. Vole romantiku, sanjarenje o gospodinu savršenom, putovanjima na kojima će slikati lude selfije, žurke kraj plaže sa prijateljima, trač partiju sa drugaricama, isprobavanje novih kombinacija u butiku, make up. Neko bi rekao da koliko god ženski svet bio komplikovan sve se mi možemo staviti u jedan šablon. Međutim ja ne mogu. Ne prčam o sebi kao da sam posebna, već prosto ja sam drugačija. 😉



Pozdrav moje drage gospođice, u jeku razmišljanja o novom postu došla mi je ideja da imamo jedan ovakav „filmski razogvor“ s vremena na vreme kako bih mogla da razmenim sa vama mišljenja o nekim temama i filmovima. Danas sam msilila o „emotivnim filmovima“ i tome koliko su uspešni kod devojaka. Devojke vole jutarnju kafu, ja je ne volim-kafu ne pijem. Devojke maštaju o svom venčanju i savršenoj ljubavi i porodici, ja ne maštam o deci jer ih ne želim a u brak ne verujem. Devojke plaču na određene filmove, najčešće one ljubavne znate ono kada Kejt Vinslet kaže mladom Leu „I’ll never let go Jack. I’ll never let go“-ja, ja ne plačem. Bilo mi je četri godine kada su me moji odveli na venčanje, nisam bila svesna čina koji se dešava, ali kada mi je mama objasnila i rekla da „kada porastem tako ću i ja da se udam“ moj odgovr je bio „a zašto ja moram da se udam?“  od tada do danas datira moje ne verovanje u brak, ne osuđujem onog ko veruje ali ja nikada nisam. Tako da scene prosidba i venčanja ne dotačinju me, kao ni ljubav između dve osobe. Moja baka kaže da je porodica ona prava emocija a muškarci će doći i proći valjda zbog odrastanja sa takvim „hladnim“ stavom i nemam emociju ka ljubavi u filmovima. Razmišljajući o stereotipima koji su danas univerzalne za današnje devojke (ne osuđujem vas by the way govorim svoju perspektivu). Došla sam na ideju  da sastavim post o filmovima uz koje devojke inače plaču, a ja ne plačem i onim koji i mene rastuže pa da vidimo razliku, imam i ja neke „kasike u kukanju“ da se ne lažemo dok su neki naravno svojstveni samo meni. Generalno ne plačem to je nešto što prosto nisam ja i nikada nisam plakala.
P.s ne vređam i ne potcenjujem nikog, samo iznosim neko svoje mišljenje 😉

Titanic (1997)
Ovaj film simbol je filma uz koji devojke šrom sveta rone suze. Međtuim meni od prvog gledanja nikada nije izazivao takvu emociju. Svaki put kada Kejt Vinslet izgovori čuvenu „I'll never let go, Jack. I'll never let go“ okrećem očima.  Nikada nisam shvatila zašto devojke toliko vole ovaj film, i zašto iznad svega plaču uz njega. Njihova romansa mi je takav kliše da  nemogu a da ne negodujem tokom čitavog filma, na stranu to što je meni sada Dikaprio daleko veća frajerčina nego iz mlađih dana, ovaj najčuveniji „romantični“ film kod mene izaziva veliku ravnu linijiu, mogu da ga gledam-ne smeta mi ne ruga se mom filmskom umu ali ostaću uvek krajnje ravnodušna.

The Fault in Our Stars (2014)
Na stranu to što je pokušaj Džona Grina da nas iznenadi je  krajnje glup i dosadan. Na stranu i to što Ansel Englot i Šajlin Vudli čas igraju ljubavnike u jdno filmu,  čas brata i sestru u drugom, ovo je film koji meni, kao nekom ko se lečio od kancerogene bolesti (leukemije) izaziva negodovanje. Kada ste tinejdžer ovaj film je ok, kada si odrasla osoba onda počinješ da shvataš da je sve ovo zapravo malo lepše upakovana patetika.

The Time Traveler's Wife (2009)

Ok  tri puta sam gledala ovaj film samo da bih iole mogla da saberem 1 i 1 i nikada nisam uspela da shvatim  kako glavni lik funkcioniše. Ovaj film visoko je kotiran na listi najemotivnijih filmova, nikada nisam shvatila zašto. Meni ne budi emociju mislim da  je prilično prosečan, čak i dosadan film, ako ste gledali vi mi recite kako ste ga doživeli, ja ga ne kapiram.

Me Before You (2016)
Ovaj mi je omiljeni  (naravno treba prepoznati ironiju u mom pisanju). Mnogo ljudi su mi rekli da su se isplakali za vreme ovog filma. Ja? Ja sam film ispreskakala jer nisam moga da gledam „Majku zmajeva“ toliko lošu i doliko neuverljivu. Kliše film, kliše deonice celokupan utisak- jako dosadno.

P.S. I Love You (2007)

Ovaj film je postavljen tako da devojke širom sveta plaču. Priča o Holi  čiji suprug Džeri umre od tumora na mozgu ali joj ostavi psima i uputstva koja treba da sledi  i koja je on unapred isplanirao  je ravna naučnoj fantastici, ali uspeva da radi  kod devojaka. Ne treba napominjati da je meni sama činjenica na kojoj je film baziran-ljubav koja traje i nakon smrti besmislena a  još pisma i ponašanje prema liku kao da je tu  još više od toga  nema nikakvog smisla. Moja jedina misao je „kako je Hilari Svank, žena sa DVA oskara igrala glavnu ulogu u ovom filmu!?“

Nicholas Sparks... bilo šta

Davno sam napisala tekst o mom generalnom mišljenju o Sparksu i njegovim knjigama tj. knjiškim adaptacijama te knjige. Long story short-ne posotoji veći patetičar od njega i svaki film koji je adaptacija neke njegove knjige mi je odvratan i patetičan (jedino The notebook mogu da svarim). Osaviću van tekst klikom OVDE  gde možete pročitati moj generalni utisak o njemu i njegovim (ne)delima.

Sada, ja važim za nekog ko je stena i ko nema preerano velike emocije ali imam i ja svoje trenutke i filmove koje...neću reći me teraju na suze (neki od njih da ali ne svi) ali recimo da me rastuže.

Marley & Me (2008)

Ovo je klasike „tearjerkers“ filmova, i ako ne volim da budem kliše, slaba sam na životinje plus moj pas se zove Marli (dogovor  je pao jer sam ja želela po nekom od omiljenih muzičara a one vole ovaj film tako da je Marli malo „Marli i ja“ malo Bob Marli) što me čini još „osetljiviom“ po pitanju filma, gledaću dest ljudi kako umire radije nego jednu životinju bilo kada.

Million Dollar Baby (2004)
Ovaj film jako volim i Klint Istvud, pre svega kao reditelj je neko ko zaista je imao odličnu viziju sa ovim filmom. Lik Megi Ficdžerald (koju igra gore, u negativnom kontekstu, pominjana Svonk) je lik za kojeg od prve sekunde navijaš svim srcem. Navijaš za nju kao za boksera ali pre svega kao za čoveka. Jedna od finalnih scena u filmu me svaki put uništi, naježi a pri prvom gledanju čak sam i plakala.

The Painted Veil (2006)

Ako ste mislili da ne postoji „romansa“ koja mene rastuži, evo bobijam to  ovim filmom. Oslikani veo je film koji me, ruku na srce, nikada nije rasplakao ali me jako jako rastuži posebno sam kraj koji je poptuno neočekivan. Obožavam Edvarda Nortona i on je ovde zaista brlijantan, svako pošovanje imam za njega. A film je jedan od najlepših koje sam ikada gledala.

Biutiful (2010)

Pisala sam o ovom filmu već (klikom OVDE) i do dana današnjeg ovo je najteži film koji sam ja ikada gledala. Film koji ima toliko tame u sebi da narednih tri-četri dana ti uopšte nisi spreman da funkcionišeš normalno. Moć Alehandra G. Injarite da dovede toliko tame je za svako poštovanje. Ovaj film ne samo da rastuži, već baca u tešku depresiju i ako želite da ga pogledate, emotivna priprema je nešto o čemu treba da mislite.

Terms of Endearment (1983)

Više puta sam vam pominjala da je ovaj film, film koji na neki način predstavlja moj život. Još važnije film koji predstavlja život moje bake. Sve više što bih vam napisla nateralo bi me da vam dam spoiler filma pa zato ne želim da vam  uništim gledanje ovog filma. I ovo spada u klasike filmova uz koje se plače, ovo je jedna životna priča ispirčana iz jednog jako realističnog ugla bez patetisanja već sa pravim pogledom na situaciju, međutim nema suvog oka kod ljudi dok ga gledaju.❤

Never Let Me Go (2010)

Poznajem osobe koje su hladnije od mene (verovali ili ne to postoji) i čak i kod njih ovaj film  je izazvao suze. Ovo je jedini film uz koji sam ja ozbiljno plakala gotovo ceo film(i svaki put kada ga gledam reakcija je ista). Film je prelep, mislim da svako može da ga gleda ali ponovo kažem jako tužan, jako emotivan  nikada pre a ni nakon njega nisam doživela da preplačem 80% filma kao što je to bio slučaj sa ovim što dovoljno govori o tome koliko mi teško pada.

To je sve za danas.Koje filmove vi emotivno doživljavate? Da li mislite da ljudi ponekad preteruju sa „patetisanjem“?  Na ove i još mnoge druge teme vezame za ovo pišite dole 😉

Možda meni trebaju ovakvi Rouz i Džek 😉

Hvala na čitanju,

With love, S.