✨ “Some of this actually happened….and man it was fun” -American Hustle- ✨

Rotten tomatoes: 93% (8,2/10)
IMDB: 7,3/10
Uloge: Christian Bale, Amy Adams, Jennifer Lawrence, Bradley Cooper, Jeremy Renner, Robert DeNiro
Režija: David O’ Russel

Prevarant Ajvin Rosefeld sa svojom zavodljivom partenrokm Sidnej Prosir prisiljeni su da rade za divljeg FBI agenta Ričija Demasa koji ih gura u svet Džerzijevih moćnika i mafije.


For everyone who wants to read this on other language, you have all the way in bottom of page google translate so you can see what i wrote!

Hej vi siroti đavoli! Šta ima ? Za danas kao što možete da zaklučite po naslovu imam jednu kritiku, o filmu o kome već dugo želim da pišem, da počnemo!

Kada meni neko pomene ime Dejvida o Razela prva asocijacija mi je –čovek koji je često nadigran glumačkom postavom. Nekako se čini da kada pogledaš unazad njegova dela poput „The Fighter“ ili „Silver linigs playbook“ uvek su glumci ti koji se istačinju dok sam Razel  ostaje u senci njihovih brilijntnih performansa, ovaj film nije izuzetak.

Film kreće rečenicom kojom sam ja (delimično) nazvala ovaj post-Nešto od ovog se zapravo dogodilo. Zapravo ovaj polu-istinit scenarijo zasnovan je na tzv „Abscam“ skandalu koji se dogodio krajem ’70ih početkom ’80ih  kada je sumnjičavi  revnosni FBI  ubod operacije srušio političare  iz opštinskog nivoa koristeći osuđenog prevaranta i agenta prerušenog u Arapskog šeika. 

Glavnu ulogu igra Kristijan Beil, čovek kome ludačke transformacije nisu strane. On igra Ajrvina Rosefelda (zasnovanog na Melu Vienbergu) čovka koji je videvši kako mu je ćale večito bio žrveno jagnje rešio da postane suprotno od njega i da  on bude taj koji će (figurativno govoreći) klati ostale jagnjiće. Suprotno od njegove uloge u Razelovom „Borcu“ gde je bio neprepoznatljivo mršav ovde je ovaj metodista nabacio daleko više kilograma kako bi otelovio ulogu sitnog prevaranta, dok istovremeno štrči u sovjem kostimu disko ere. Čini se kao da Beil spava kroz ulogu prevaranta kojieg krasi neočeivana naivnost, ali sa dodirom estetike u liku: zapravo on je prevarant sa naglaskom na umetnik. Beil je moćan glumac i tu nema govora, on je neko ko živi svoje likove kroz nakaznu prirodu njegove glume tako da može biti  svako u svakom trenutku.

I ako  je ono što njega kao glumca obeležava donekle teška dramtičnost ovaj osvrt na jednog drugačije ironičnog lika od onog kojeg je igrao u American psycho je zapravo jako dobrodošao Beilu. Pokriva sve što treba da pokriva kao Ajrvin, njegovu dobrodušnost i opreznost, romentičnu stanu ali i nit lucidnosti i ludosti koja je svakako preko potrebna tom čoveku. Akcenat koji izvodi ni ujednom momentu ne beži od prikladnog Njudžerzi što je za čoveka kojiem je prirodni akcenat sa drugog kontinenta za veliku pohvalu na kraju znaš da je glumac dobar kada  ga kao Britanca izaberu za ulogu u „Američkoj prevari i Američkom psihu“.

Velika „rak rana“ Ajrvinu je Sidnej Prosir, žena koja je naučila da se lavovski bori kroz život još od ranijih godina. Ona je žena kojoj glava radi non stop i uvek ima odlično rešenje. Ejmi Adams odigrala je do sada performans svog života ovom ulogom, ona je istovremeno nestašna i plašljiva, igrajući igru sa obojicom Ričijem i Ajrvinom.

Ono što se meni lično dopalo kod nje je što ona nije klasična ljubavnica oženjenog čoveka, ona Ajrvinu svesno pokazuje kako se oseća koristeći Ričija u te svrhe. Ajmi je izvanredna, karikiranje engleskog akcenta je bilo brutalno ona je nekoliko žena u jednoj osobi i sve to radi savršeno. najfacinantnije je što njen lik u filmu glumi da je britanka „ledi Idit Grnzili“ i način na koji Ejmi igra duplu ulogu je fascinanatan u svakom momentu mi je u glavi odzvonjavalo  „ova žena je fantastična“.

Bredli Kuper igra Ričija Demasa  ekstremno iritantnog FBI agenta. Predstavljajući se kao momak koji traži kredit on ispeva da provali Ajrvina i Sidnej ali ne sasvim. On je nenamerno komičan ali izuetno uverljiv.

Bredli je za mene „oteo film“ mnogo sam uživala u isto vreme smejajući se i mrzevši ga u ulozi glupana koji umire za tim da ga uzmu za ozbiljno dok  u isto vreme otvoreno žudi za Adamsinom Sidnej (ili zapravo on žudi za Idit jer ne zna ko je Sidnej). Od prve scene u kojoj se pojavljuje on briljira, odmah od starta je jasno u ulozi fenomenalan način na koji on izvodi Ričijev iritantan karater nateraće vas da ga volite i mrzite u isto vreme, ali da ne skidate osmeh sa lica kad god je u kadru.

Hemija je sjajna. U svakom segmentu- od Dženifer i Ejmi  do  pre svega Kupera i Adamsove koji su imali jednu od najboljih hemija ikada na filmu već sam vam pisala o tome OVDE, ali i trougla Beil-Kuper-Adams je sjajna možeš da osetiš trzaje među njima u svakoj rečenici, i kada se svađaju. Scena u toaletu sa Bredlijem i Ejmi je toliko brutalna i toliko moćna da svaki put kad gledam film to je scena kojoj se najviše radujem.

Dženifer Lorens ovde ima ulogu Rozalin Rosenfeld, Ajrvinove žene koju on naizgled ne voli, međutim lik proste Rozalin koja je suprotno od Sidnej jako aljkav lik domaćice iz tog vremena, ipak ima nešto  prljavo što Ajrvina tera da ostane sa njom a ne samo zbog njenog klinca iz predhodne veze kojeg Ajrvin voli kao svog. Dženifer je ovde briljirala daleko jače i bolje nego u svojoj oskarom pozlaćenoj ulozi u „Silver linigs playbook“ .

Ona za svoje kratko pojavljivanje na ekranu hvata neurednu, lošu eru i njenu aljakvu površinu. Donosi Rozalin onako kako bi svako vizualizao jednu prostu ženu koja je često hirovita i konstantno histerična, a opet sa sobom nosi opijum koji drži ljude oko nje.

Džeremi Rener odlazi u krajnju nepreopznatljivost, igrajući Majora Karmnia Polita naivnog čoveka koji hoće laku lovu. Rener, Razelov novajlija dodaje ključan sloj u malo iskrivljenoj svesti.

Sa daškom humora koji nosi ovaj lik i neverovatnom naivnošću, Rener uspeva da postane svoj lik, on uspeva u tome toliko dobro da kada sam gledala „The Avengers“ prvi put (prvo sam gledala ovaj film pa Osvetnike)  nisam ukapirala da sam ga već gledala.

Postoji veliki kvalitet u sanjivoj groznici  u ovom filmu Dejvida O Razela, koj hteo ili ne odmah koluta u tebi. Moć da od „crne ovce“ 2013 napravi jak film je nešto što je O Razel uradio maestralno, ali iznad svega uz pomoć maestralno odigranih likova obučenih za krimi film.

Film obiluje snimcima koji su karateristični za ovaj period, a u filmu o „divljim kartama“  trebalo bi da je lako  da se vizualnost otme kontroli, ali snimatelj Linus Sadgren, uspeva da drži film ko malo vode na dlanu umesto izbezumljeno.

Likovi su svi prljavi niko od njih nije svetac, zapravo najčistiji lik je Renerov Polito koji savija zakone da bi donirao put za arapske šeikove  kako bi oni donirali milione  za Atlantic Siti. Film jasno pokazuje da najsnalažljiviji opstaju pa nema potrebe napominjati da Polito zapravo najgore završi na kraju.

Kostimograf Majkl Vilkson oživljava eru kostima, fascinantnom garderobom koja „disco eru2 oživljava u potpunosti od crvenog velveta koji nosi Ajvrin do duboko izrezanih dekoltiranih haljina u kojima se često nalazi Sidnej sve vam pokazuje da ste u ’70im. Napadna šminka i  lude frizure su takođe sastavni deo filma. Scenografija vraća Nju Džerzi u sedamdesete misleći o svakom detalju ni ujednom trenutku vam nedajući da pomislite da ste u modernom dobu.

Muzika je nešto što takođe igra veliku ulogu, ona odaje utisak da ste u krimi verziji „Goznice subotnje večeri“ dok zuvci Toma Džonsa, Done Samer, Bee Geitsa, Pola Makantrija i ostalih legenda tog vremna odzvonjavaju kroz film, vraćajući vas u jednu zanimljivu dekadu.

Razel dobija svo poštovanje za scenario  koji je kao kutija puzli sa trikovima, jak ali ne previše, efektan, i daje dozvolju glumcima da iskažu svoju plaletu talnta i mogućnosti. I ako postoji par scena višak scena u kojima  su mračne sociopate koje sede u malim prostorijama i svađaju se, American Hustle je ipak film vredan poštovanja. Film je bio nominovan u gotovo svim glavnim kategorijama ali nije pobedio ni u jednojn kategorije su  uključivale: najbolji film (pobedu odneo „12 godina ropstva“), najbolji reditelj (pobednu je ondneo Alfonso Cuaron za „Gravity“), najbolji originalni scenario (nagradu odneo Spike Jonze za „Her“) najbolji glumac (Beila je pobedio Metju Mekonahi u filmu „Dallas byers club“), najbolja glumica za Ejmi Adams (nagradu je odnela Cate Blanchett za „Blue Jasmin“) Bredli Kuper i Dženifer Lorens za sporedne glumce (Bredlija je pobedio Džred Leto u filmu „Dallas byers club“, a Dženifer Lupita Najogo u filmu „12 godina ropstva“).

Razel još nije sasvim uspeo da prevaziđe svoju nedefinisanost, predpostavljm da ovom Njujorškom reditelju su uzori takođe dva Njujorška reditelja-Martin Skorsezi i Vudi Ale, jer često deluje kao miks njih dvojice, ali svako je napravio veliki korak u odnosu na Borca i Silver linings playbook, i za to još jednom poštovanje.  Na momente će vam se učiniti da je možda kič ali onda kada sednete i pročitate nešto o kraju ’70ih i početku ’80ih shvatićete da to nije ništa do onog što je realno za to vreme, koje je ako je suditi po ovom filmu bilo jedno interesantno vreme.

To je sve za ovaj post moji siroti đavoli, do četvrtka pozdrav :)

With love S.