Pozdrav dragi ljudi. What’s up? Kada sam pre par nedelja napisala post o istinama i lažima koje vam govori moderna psihologija jako vam se dopao. Pre par dana razmišljala sam o novim temama za postove kako bi blog dobio svežinu i shvatila sam da bih imala dosta materijala da nešto tako napišem i za ljubitelje knjiga (ne terajte me da koristim reč knjigoljubci iz nekog razloga sam alergična na tu reč ne znam zašto). Međutim umesto da vam napišem kao u tom postu šta oni govore pre ću analizirati vrste ljudi koji čitaju. Ja sam odabrala pet vrsta koje su dosta česte (ili se bar ja sa njima srećem često) i analiziraću koliko je sve to realno a koliko ne. Naravno da odmah napominjem da je vaš izbor-vaša stvar kao i da ovaj post ne služi da bih ja nekog uvredila već prosto da se zabavimo. Ako sam bila jasna
Let’s go😉
1. Oni koji čitaju samo bestselere po principu -ako se mnogo prodaje onda to znači da je dobro
Mnogo puta sam se srela sa ljudima koji su mi rekli da nemam pravo da karakterišem Musoa, Noru Roberts…kao loše autore jer oni su prodali ne znam ni ja kakav tiraž. Često mi kažu i da svaka knjiga postoji da bi se čitala evo kakav je moj stav:
Istina: Da svaka roba ima svog kupca i to je činjenica.
Nešto što ni ja ni bilo ko ne može da promeni
Laž: To opet ne znači da to što se prodaje toliko nju čini dobrom.
Moja baka ima jednu poslovicu koju često koristi od kada smo Maša, Mina i ja bile male „sve što leti ne jede se“. E u tome je srž. Kupovati samo bestselere je OK za nekog ko tek ulazi u čitanje pa ne ume da se snađe, ali kada ti sebe zoveš iskusnim znaćeš da je bestseler uglavnom samo marketinški trik. Jer na žalost dobar deo ljudi plitko razmišlja te čitaju knjige koje su za „puštanje mozga na poljanu“.
2. Oni koji kupuju samo nove knjige
Postoji ta jedna interesantna vrsta ljudi koji toliko voli te nove kao suncem okupane korice knjige uglavnom ove sa akcije na kioscima pa imaju pregršt knjiga od toga možda dve-tri koje zaista vrede (a svi znamo da one koje vrede su zapravo kvalitetne knjige i da korice nisu bitne).
Istina: Nove knjige jesu lepe na oko
Nećemo da se lažemo. Svi mi volimo da vidimo lepe knjige i onako lepu kolekciju no kada čitate estetika bi trebalo da padne u drugi plan.
Laž: Ako zaista želiš da čitaš to ti neće biti prioritet.
Ako sam nešto naučila u svom dosadašnjem čitalačkom iskustvu (koje nije veliko ali je po meni pristojno dobro jer sam prošla kroz razne stvari i razne vrste i žanrove) su dve stvari:
1) nije u kvantitetu već u kvalitetu-imati pet knjiga koje vrede na polici čini tvoju biblioteku mnogo bogatijom nego imati 150 koje ne vrede
2 )Što više čitaš sve manje te je briga kakve korice knjiga ima- kada sam ja počinjala ozbiljno da ulazim u svet knjiga htela sam sve nove knjige i da sve to bude tip-top. Sad me apsolutno boli uvo da li je knjiga iz 1680-e ili tek izdata. Kad imam da kupim volim da se počastim kad nemam čitam elektronsku (ne idem u biblioteku zbog toga što nisam odgovorna za vraćanje). Imam starije knjige, ima poklonjene polovne imam i nove. Bitno je da čitaš kvalitetno i da ti je stalo da pročitaš a kave su korice- koga briga.
 |
| Nikada u životu nisam brže prosledila knjigu od ove. Pravi primer čistog sranja (da me izvinete ali sve drugo je blaga reč) sa lepim koricama |
3. Oni koji ne čitaju ali nagomilavaju a.k.a „Šopingoholičari“
Ah da „ja ne mogu da se suzdržim da ne kupim“. Znam to sam bila i ja pre par meseci. Ruku na srce ja sam jako srećna što imam baku koja mi otvoreno kaže „ne možeš da kupiš ne treba ti sada“ inače bih izazvala bankrot. Negde nepisano pravilo važi da ako voliš knjige ne možeš da se suzdržiš a da ne kupiš neku. Realnost evo ovako nekako:
Istina: Svi mi volimo sa se počastimo
Ne samo kada se radi o knjigama. Realno ko ne voli da sebi kupi nešto novo?
Laž: Ne mogu da prestanem da kupujem
Veruj mi na reč-možeš samo nećeš. Početkom ove godine dobila sam par knjiga tj. Neke sam dobila neke sam sama kupila i moja baka je rekla da narednih mesec dana mogu da zaboravim na knjige. Prvih par nedelja sam smišljala sve razloge zašto mi baš ta ili ta knjiga treba. Kad sam videla da nema ništa od toga smirim se i ne tražim ja ni jednu. Od početka godine nisam kupila ni jednu knjigu i znate šta? Uopšte mi se ne kupuju. Imam nekih pet koje čekaju za čitanje imam još par elektronski zašto bih nagomilavala? Dakle možeš da se odvikneš od kupovine ne pokušavaj da me ubediš u suprotno.
4. Oni koji se vezuju za knjigu kao za objekat
Oni su kao miks broja 2 i 3. To su dakle ljudi kojima knjiga prevashodno ima značaj kao nešto za šta je dat novac. Znate kao nova vaza koju ste tek kupili. Oni je tretiraju skoro kao kućnog ljubimca samo što joj ne zapevaju uspavanku za laku noć.
Istina: Naravno da knjige treba čuvati.
Ne osporavam da čovek ne treba da bude aljkav ili toliko ne pažljiv u vezi bilo čega u životu. Kolekcija knjiga je lepa lepo je i pričati priču koja te vezuje za knjigu. Ovde konkretno govorim o onima koji se vezuju kao što se neka druga vrsta veže za nove cipele. Kapirate?
Laž: Prevashodno se treba vezati za priču, ne za objekat
Znate kako da me niko ne shvati pogrešno, jer možda je do mene lično ali ja zaista sebe ne vezujem za materijalne stvari. Dakle po meni čovek prevashodno treba da se veže sa priču koja mu se dopala ili sentimentalnu vrednost koju ona nosi. Knjiga kao objekat je ništa drugo do kartona i listova papira.
5. Oni koji duboko veruju da su načitani
Često (možda čak i previše često) se srećem sa vrstom ljudi koja mi uporno govori da je jako načitana. Opseg su uglavnom Roberts-Koeljo-Šeldon-Muso… Ono ja za sebe ne bih smela da izgovorim da sam načitana a kamoli nešto više. Kul je to što ti voliš da čitaš samo nema potrebe da nekome namećeš kako si ne znam ni ja koliko načitan.
Istina: Čitati nešto je svakako bolje nego ne čitati ništa.
Ali sine imaš ti dug put do načitanosti.
Laž: To što si pročitao 150 knjiga sa kioska (ne računajući posebne edicije iz časopisa) te ne čini načitanim
Načitana osoba je osoba koja je prošla kroz razne strane književnost a klasika i dela koja pripadaju opštoj kulturi su ovde neizostavan deo. Potrebne su godine i godine da za sebe možeš ovo da kažeš. Ja ne mogu. Iskreno ja mogu samo da kažem da čitam i volim da čitam ali da sam načitana naspram nekih ljudi koje znam-sačuvaj bože.
 |
| Tokom godina sam (na žalost) imala prilike da se upoznam sa ovim autorom ali barem mogu da potvrdim da on ne može da predstavlja načitanost. Nikada |
Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
To je to za ovaj post. Nadam se da sam vas zabavila i da vam se dopao? Kako vi vidite sve ovo? Sve što vam je na pameti, pišite mi dole.😉
Hvala na čitanju,
With love, S.
Bas mi se svideo tekst a i Isidorini komentari. :) Sto se mene tice, ne bih se nazvala nacitanom, iako sam svojevremeno dosta citala (kad sam imala manje obaveza). Sada citam kada stignem, ali se trudim da citam kvalitetnije stvari (vi, blogeri, me veoma inspirisete za to :) ). Kao studentu su mi vise odgovarali trileri i slicno stivo, jer mi je zivot tokom mojih 20ih bio izuzetno stresan, sto zbog faksa, sto ovako, pa mi je to sluzilo da mi razgali dusu. Kao srednjoskolka sam citala, rekla bih, kvalitetniju literaturu, uglavnom klasike, ne racunajuci lektire. Moja mama je nakupovala knjiga u svojoj mladosti i to uglavnom te iste klasike (Dostojevski, Andric, Pasternak, Balzak, Remark, Perl Bak, Turgenjev itd.) i sve ih je procitala, kao i moja baka, tako da za mene nije ostalo mesta u kuci da stvaram neku svoju biblioteku, mada imam svoje dve police i ja vec mozda 7-8 godina nisam kupila ama bas nijednu knjigu jer apsolutno nemam gde da ih stavim (a dusa me boli kad udjem u knjizaru... uh!). Procitala sam po par knjiga od svih autora koje imamo u kuci i cini mi se da bi trebalo da im se vratim, a da se ponovo uclanim u biblioteku za povremeno uzimanje neceg drugacijeg. Licno se ne vezujem za knjigu kao stvar, ali mi recimo smeta kada se desi da mi neko ne vraca pozajmljenu knjigu po pola godine i vise pa kad je zatrazim, uvek cujem: "Jao, kakva si, pa necu je pojesti..." ili nesto slicno, ili mi se vrati u losem stanju. Zato vise ne pozajmljujem nikome knjige. Smatram da ako sam ja mogla da izdvojim neku sumu novca i da ocuvam tu knjigu, da i taj neko moze da ceni to i da mi je vrati u izvornom stanju. O:) U svakom slucaju, mastam da jednog dana u nekom svom stanu (sad zivim kao podstanar) imam ceo zid sa policama za knjige i kutak za citanje, i da tu proberem i prebacim nesto od knjiga koje imam kod kuce a sta zelim za sebe a ostatak da poklonim biblioteci, na primer. Hvala na tekstu! I jos jednom, jako mi se svideo! :)
ОдговориИзбришиHvala puno :)
Избришиisto tako i ja kažem ne mogu da se nazovem načitanaom bez obzira što često čitam. Ja sma u srednjoj počela da ulazim u svet knjiga i tada sam kupovala svakakve limunadica ali čak i tada sam znala da nešto sa tim knjigama nije OK i da mi ne prijaju :)
Meni sito smeta kada je neko neodgovran sa vraćanjem knjige a uvek me je sramota da je tražim bez obzira što je moje i što ne bi trebalod a me bude sramota a sa druge strane kada nešto nije tvoje treba da ceniš pre svega tu osobu koja ti je pozajmila.
Ja imam vleiku bibiloteku sa četri police šitoke i opet nemam mesta pa sad htela ili ne moram da samnjim a još ne mogu da priuštim nove police (iskreno ne znam ni gde ja živim sa bakom i dve sestre, jeste stan veliki ali ima dosta stvari ) :)
Hvala puno na čitanju i na komentaru :)
Oodlican post. A posebno zanimljivi su mi Isidorini komentari :-)) Ja se uvek sokiram kada vidim po drustvenim mrezama fotografije gomiletina knjiga, naravno sve pod parolom ` bolest ` ili ` obecala sam sebi da nema vise kupovine`, kupljenih na nekakvim akcijama ( najverovatnije ne bi ni bile kupljene da nisu na akcijama :-)) ). I sama imam dosta neprocitanih knjiga, imam i dosta knjiga koje sam kupila, procitala i ne zelim da im se vracam niti ih zelim u svojoj biblioteci. Moj najveci problem je sto ja dovlacim knjige iz biblioteka ( uclanjena u gradsku, imam odlicnu biblioteku na poslu i na sve to pozajmljujem knjige iz Americkog kutka), ja kad vidim neki zanimljiv naslov ja ga odmah uzimam iako znam da kod kuce imam jos neke koji cekaju red za citanje, ali za sada uspevam da se izborim sa svim tim :-))) Obozavam polovne knjige, obozavam i nove, kupujem i jedne i druge. Najboljim ulovom smatram Knjigu o Milutinu ( knjiga za koju mislim da bi svaka kuca u Srbiji trebalo da je ima), kupljena na Limundu za 57 dinara!! Savrseno ocuvana. Sto se tice nacitanosti ne znam sta bih rekla. Zavrsila sam gimnaziju drustvenog smera, Filoloski fakultet, postdiplomske na FPN u Beogradu i ne mogu za sebe da kazem da sam `nacitana`, imam sirinu to da, ali za `nacitanost` je potrebno vise. ( ja inavce pojam nacitan vezujem za pojam intelektualac). Posto radim sa tinejdzerima zaista mislim da je bolje citati bilo sta nego apsolutno nista tako da ih maksimalno ohrabrujem kad je citanje u pitanju bez obzira sta ja licno mislim o nekom autoru ili delu.
ОдговориИзбришиJa živim za Isidorine komentare njene opaske i zapažanja me uvek fasciniraju mnogo sam od nje naučila!
ИзбришиI mene to šokira uvek, ja nikada nsiam kupila više od dve na akciji prosto ne mogu da zamislim sebe kako kupujem mnogo knjiga mislim da bi moja bakak prva poludela :)
57 dinara! To je džabe! ne znam kakve da su korice ako je dobra knjiga još toliko jeftina nema razloga da se ne kupi :)
Ja sma za to da se čita bolje išta nego ništa, ali svakako ko se stvarno interesuje za književnost postepeno pređe sa laganica na bolje stvari :)
Hvala puno na čitanju i na kometaru :)
ИзбришиNe mogu da se složim sa tekstom koji si napisala u ovom postu. Znam jako puno ljudi koji su čitali Musa i slične pisce, pa prešli na klasične auture. Reći da neko ko čita Musa nije načitana osoba je isto kao i reći malo detetu da nije načitan, jer čita knjige koje su za njegov uzrast, a ne nap. Anju Karanjinu.
ОдговориИзбришиŠto se tiče kupovanja kjiga na osnvu korica i 'marketinških trikova' ja volim da kupujem knjige koje imaju lepe korice i uvek ću pre kupiti knjigu sa koricama koje su lepo dizajnirane, umesto one na kojima nisu. To ne znači da ja nasedam na marketinške trikove ili nisam čitač. To sam znači da ja volim knjige sa lepim koricama. I smatram da se o ukusima nikada ne treba raspravljati.
Smtram da je ovaj tekst jako uvredljiv za one koje čitaju Musa i slične pisce.
Bez uvrede ali mislim da nisi shvatila poentu koju sam iznela. Osoba koja čita samo Musoa (ili generalno kiosk knjige kojih ima mnogo a obično ne vrede ne računajući kad ponekad daju Selimovića i posebne edicije iz časopisa) ne mogu da budu načitani. Ja koja sam čitala dosta klasika ne mogu da budem načitna jer još nemam toliko širok opseg čitalački koliko želim da ima.Ja sam lepo rekla ko tek kreće da čita onda je OK da čita Musao i sve to jer negde mora da krene ali ako nikada ne ostavi tog Musoa on za mene nije načitan i stojim iza svog stava.
ИзбришиŠto se novih i polovnih knjiga tiče "You do you"je moja parola. Ja lično ne smatramda knjigu treba tretirati kao što ljudi tretiraju vazne li figure u stanu -ne treba da služe da ulepšavaju stan. Knjiga ima vrednost kakva god da je, bila u elektronskom, audio, fizičkom obliku, nova, stara ...nije bitno...Ako je drobra-vedi. Ne ograničavaj sebe estetikom, a ovo je iskren savet jer sam ja nekada razmišljla ako ti, prosto knjiga je tu a ti obogati život svojom pričom ne sovjim izgledom :)
To sam ja pokušavala da kažem :)
ИзбришиKorice ne treba da budu presudne za knjigu, posebno zato što obično lepe korice ne znače i dobra knjiga zapravo češće je suprotno :)
Hvala ti puno Isidora :D
Taćno ljubitelj nije isot što i poznaavatelj. Znma ljude koji mnogo ređe čitjau ali kad čitaju čitaju kvlaitetno takvi mnogo više vrede od ovih koji čitaju stalno a ništa kvlaitetno.
ОдговориИзбришиI da vratiću "iz filmografije" u planu je :)
Ozbiljno te je neko pitao kako je Kami popularniji od Isidore? Ja ću da se roknem!
Ali da mnogi se zavaravaju jer misle da je tiraž jednako kvalitet a zapravo nije :)
Ja više nisam gadljiva, imala sam period kada sma počinjala gde nisam mogla da zamislim polovnu knjigu. Na žalost još se lepo ne snalazim sa polovnim sajtovima ali dobila sam dosta polovnih knjiga i nimalo mi ne smetaju čak su to neke od meni omiljenih u kolekciji.
Ja sam konkretno mislila an one koji će pre "da kupe knjigu, nego da kupe da jedu". Mislim znam par osoba koje su često odbile da plate neke osnovne račune jer su im baš te tri knjige trbale. To je već bolesno.Veruj mi imam 10-ak knjiga koje fotkam na instagramu i vrtim u krug i ne osećam se manje vredno. Zarekla sma se da nikada ne nameravam da kupim knjigu da bih je fotkala. No no.
ОдговориИзбришиPotpisujem uvek je bolje biti ljubitelj književnosti nego knjiga kao objekata. Na kraju krajeva ono što ostaje zauvek sa nama su priče, knjiga je smo objekat.
Ja nikada ne bih mogla da to kažem na glas. Radije birma da kažem volim da čitam ili dosta sam pročitala. Ali reč načitan ima težinu i ne treba svako da je koristi niti sme (na kraju krajeva kako bih ja mogla sebe da nazovem načitanom pored tebe npr. kad ne mogu ni stoti deo da priđem, iskrena sam)
ОдговориИзбришиI slažem se daleko je nčitaniji onaj koji prolazi kroz razne period, razne žanrove i razna razmišljanja to se vidi na daljinu.
Hvala tebi puno na divnim komentarima ulepšali su mi dan :)