7 arts of 7th art #9 ❤❤❤

Hej vi siroti đavoli, drugi četvrtak je u mesecu što označava vreme za novu kolumnu 7 od 7. Mogu reći da ovaj mesec imam prilično jake filmove ali opet gotovo ni jedan koji je na mene ostavio neki ubitačno jak utisak, svi su prilično dobri i svaki preporučujem od srca, imala sam mnogo više filmova ovih 7 su otišli u final cut jer sam imala neke koje sam ostavila za posebne edicije kolumne kao i neke koje su otišle u zasebnu kritiku a jedan je čak otišao u Decembar.  Da počnemo :)

For everyone who wants to read this on other language, you have all the way in bottom of page google translate so you can see what i wrote!




7.The young Victoria (2009)
Rotten tomatoes: 76% (6,4/10)
IMDB: 7,3/10
Uloge: Emily Blunt, Rupert Friend, Paul Bettany

Režija: Jean-Marc Vallée

Odlučnost turbulentne prve godine vladavine Kraljice Viktorije i njene romanse sa princom Albertom.


„Some people are born more fortunate than others. Such was the case with me. But as a child I was convinced of quite the opposite.“

Mlada Viktorija svakako nije film koji sam ja iole planirala da gledam, ali recimo da je tako naišao. Sećate se šta sam prošlog meseca napisala za Limitless ? Ukoliko se niste čitali ili se ne sećate, možete pročitati ovde. Apsolutno ista stvar važi i za ovaj film, on kod mene izaziva jednu veliku ravnu liniju a da pritom ne mogu da kažem da je loš. 

Film je priča o legendarnoj kraljici Viktoriji u vreme kada se spremala da postane kraljica, i govori o njenim nevoljama koje je iskusila od strane svoje porodice i odgovornosti koju je ona jako mlada morala da prihvati.

Elementi filma su sveži i bez agresivnih linija koja su u starim vremenima bila kao u modernim. Film ima tok koji ne preskače previše što se često dešava sa filmovima tog tipa, i drži se jasne inije Viktorijinog karatera ne praveći drastične promene.


Kraljicu Viktoriju igra Emili Bulnt koja delimično uspeva da doraste zadatku igranja Engleske kraljice koji su pre nje veoma uspešno izvršile Kejt Blanšet, Džudi Denč i Helen Miren. Ali ni blizu onoga što se očekuje, ona lepo iznosi miran deo Viktorijine ličnosti dok žustri ne uspeva da prenese baš najbolje. Njeni potezi su spretni ali ne sasvim sigurni i postoji osećaj da često nije uverena u ono što glumi.

Rupert Firend igra princa Alberta prvog rođaka kraljice Viktorije i njenog budućeg supruga. Ne postoji ništa previše specijalno u njegovom performansu, ono što je odradio odradio je pristojno ali definitivno ne nešto što se pamti, on uspeva da pređe put od momka poslatog da zavede Viktoriju do čoveka koji je zaista zaljubljenu u nju.  Ljubavni trougao između njega Viktorije i Lorda Melburna (Pol Betani) je jako dopadljiv i nadsve šarmantan.

Film ima dobru i uverljivu kostimografiju koja daje šarm celokupnom utisku, zidovi palate uspevaju da oslikaju neko drugo vreme koje je tada bilo i donesu jednu šamantnu notu u sve to.

Hemija koju su Emili Bulnt i Rupert Friend imali je fantastična možeš da osetiš male čarke među njima u trenucima kada je on drži za ruku da se penje niz stepenice, kada šeta sa njom čak i kada sede jedno preko puta drugog.

Kada pogledamo centar starijih kraljevskih drama-ni blizu mračna kao Kejt Blanšetina Elizabet, ali opet daleko teža od Helen Mirenine kraljice- Mlada Viktorija je dobra ravnoteža. Sve u svemu za nešto što u producentkom filmu ima Martina Skorsezija lično očekivala sam daleko bolje, međutim suočimo se nije „Kraljev govor“ ali ipak je vredno gledanja.

Zanimljivosti:
~Prva haljina koju Kraljica Viktorija nosi na svom prvom sastanku sa savetom je zapravo kopija prave haljine koju je Kraljica nosila za ovu priliku.
~Ovo je drugi put da Emili Blunt igra Englesku kraljicu, već je igrala Ketrin Hovard u Henriju VIII

6.10 things i hate about you (1999)

Rotten tomatoes: 61% (6,1/10)

IMDB: 7,2/10

Uloge: Heath Ledger, Julia Stiles, Joseph Gordon-Levitt

Režija: Gil Junger

Novi klinac mora da nađe nekog da izvede najopakiju devojku  u školi, stariju sestru  devojke u koju je zaljubljen jer ona ne može da izlazi sa momcima dok njena  sestra ne izlazi.

„See, first of all, Joey is not half the man you are. Secondly, don't let anyone, ever, make you feel like you don't deserve what you want. Go for it!“

10 things i hate about you je film koji sam gledala još pre mog tinejdžerskog doba sećam se da mi je bilo oko 10 godina kada sam ga prvi put slučajno našla na tv-u i odmah ostala da gledam, i daću vam jedno minijaturno priznanje mislila sam da je Joseph Gordon Levitt prelep (sad jeste no u to vreme...). Ovog meseca sam se zbog moje petanestogodišnje sestre vratila ovom filmu. 

Film je naizgleda obično teen trash ’90ih no ovaj film ipak ima malo drugačiju notu i donosi sa sobom jedan period odrastanja na jedan duhovit i opuštajući način.

Sve kreće sa dolaskom novog učenika u školu, koji još pri svojim prvim trenucima odmah odlepi za najpopularnijom devojkom koja međutim ne sme da izlazi ako njena starija sestra-njena potpuna suportnost-ne izlazi. Zato Kameron unajmljuje lika da zavede „Ket“ kako bi on mogao da izlazi sa Bjankom. 

Glavne ulogu ima Džulija Stils koja ima ulogu Ket, devojke koja je teška feminstkinja i ne podnosi muški rod. Džulija je bila neko  kome su predviđali karijeru Meril Strip na žalost nije umela da iskoristi. Međutim gledajući je u još nekim ostvarenjima mogu da kažem da je ovu ulogu razbila, toliko je uverljiva u ulozi muškarače Ket koja drži do sebe da je često bilo momenata kada sam htela da je izgrlim ali i udarim. Ona je komična ali na zatvoren način prikazavši Ketrinin karater i njene neizlečene rane na potpuno duhovit način.

Hit Ledžer igra Patrika čudnog momka koji je plaćen da zavede Ket. Ono što je ovaj film učinio delimično tužnim bio je ovaj čovek. Ne zbog uloge, ne zbog bilo čega ali zbog toga što ovakvog talenta više nema. Ledžer je bio beznadežno šarmantan u ulozi neshvaćenog momka, imajući ludačke trenutke (poput onog gde peva Can’t take my eyes of you) koji će vas nasmejati do suza u isto vreme uspeo je od lika koji ne govori mnogo da napravi  kvalitetan performans, slava mu gde god da je .Hemija izmedžu njega i Džulije je fina često pokrivena više njegovim šarmom.

Džozef Gordon Levit igra Kamerona, momka zaljubljenog u Ketinu sestru Bjanku koji radi sve da bi bio pored nje. Ovo su rani Levitovi radovi i mada je urnebesno smešan idalje možeš da vdiš kako je postao ono što je danas. Otelovio je tipičnog klinca kasnih ’90ih koji veruje da može sve što hoće.

Jungerov film je mirno otkrovenje studija ženske tehnike koja čini  da je originalni izgled srednje orjentisan. Postoje prenapadni delovi poput lika školske sekretarice i neki koji zaista nisu potrebni.  Koristi dosta kliša srednjoškolskih filmova ali oni ne deluju preterano loše. Sve u svemu film je nešto što će vas nasmejati do suza kojeg god da ste srtarosnog doba, prenosivši poruku da ono što je spolja nije ni upola bitno kao ono što nosimo iznutra,

Zanimljivosti:

~ Hit Ledžer je improvizovao Patrikovo igranje sa vatrom

~I Hit Ledžer i Džozef Gordon Levit su se pojavili u delovima Nolanove Betmen triologije, Ledžer u Dark knight kao Džoker, Levit u Dark knight rises kao Džon Blejk.

~Ceo film je sniman na lokacijama set nije korišćen

5. North Country (2005)

Rotten tomatoes: 68% (6,6/10)

IMDB: 7,3/10

Uloge: Charlize Theron, Jeremy Renner, Frances McDormand, Woody Harrelson

Režija: Niki Caro

Film o prvom velikom uspešno rešenom slučaju seksualnog uznemiravanja, u Americi. Zasnovanoj na istinitoj priči o ženama koje su prijavile seksualno uznemiravanje i dobile slučaj 1984.

„You act like I'm stealing. I work damn hard every day, same as you“

Ovaj film je od momenta kada sam čula za njega, bio jedan od prioriteta za gledanje i ako nisam pročitala ni jedno slovo o njemu posto sam naziv mi je govorio da se radi o jednom hladnom i teškom filmu, a znate mene ja takve baš volim, međutim ni najmanje nisam očekivala da će baš ovako teška tematika da bude tema jednog filma. 

Ovo je težak film, ne kao Biutiful o kome sam prošli put pisala već naprosto težak kao nešto što je za razliku od predhodna dva filma jako ozbiljno. Priča je zasnovana na prvom velikom upešno rešenom slučaju seksualnog uznemiravanja i prati Džozi i njene koleginice koje rade u rudniku gde ih muškarci često malteritaju. Sve one su voljne da trpe nasilje koje se događa samo da bi zaradile ali ne i Džozi koja pokušava na sve načine da promeni uz pomoć Bilija Vajta, advokata koji je zaljubljen u nju ona pokreće slučaj protiv svojih kolega.

Džozi igra Šarliz Teon žena kojoj teške uloge nisu strana reč. Ona igra majku dovje dece od različitih ljudi i često suočena sa osudom okoline. Njen lik je težak, vidno namučen ali ipak borac koji se ne predaje. Šarliz je unela dušu liku ove napaćene žene iza čijeg se lepog lica (a jeste prelepa) krije tragična priča, da nisam feminsistkinja rekla bih da je „muški“ nosila film na svojim leđima i ni u jednom trenutku nije iskočila iz lika.

Frensis Mekdomard glumi Glori, Džoizinu prijateljicu i koleginicu koja je jedina žena u rudniku koju ne diraju ostali muškarci. Frensis je legenda žena koja je celu filmsku industriju maksimalno obeležila ulogom u filmu „Fargo“ ona je svestan i jak lik koji i kada se suoči sa velikom nevoljom zadržava svoj duh. Fransisina izvedba ove jake žene je moćna i sigurna a opet ne krade „mesto pod suncem“ Šarliz Teon, dovoljno se državši po strani.

Treba pomenuti i Džeremija Renera čiji je lik krucijalan za dobar deo priče, ali on sam nema mnogo linija za govor. Vudi Harleson je takođe neko ko je jako samouvereno odigrao Bilija Vajta, Džojzinog advokata naprosto nisam imala utisak da gledam Hejmiča iz „igra gladi“ a to znači da je njegov doprinos ulozi bio jako moćan i siguran. Tu je Edard Sta...izvinjavam se Šon Bin koji (SPOILER) ne umire u filmu (znam pala vam je vilica do poda koliko ne verujete u to ali istina je).

Rediteljka Nik Karo je često neravna međutim ona itekako utiče na severnu zemlju hvatajući još na početku osećaj straha koji - do jednog potpuno neočekivanog raspleta na kraju- ne napušta film. Film prikazuje hladnoću severa Minesote koja se može tumačiti kao ono što Džoizi oseča-blago trnjene kože od straha da sneg nikad neće proći (nije džabe Ned Stark u filmu molim lepo =) ). Prikazuje jedan period i nešto što nikad nebi smelo da se ponovi, žene koje će radije da gore nego da budu predmet gradskih priča, i ljude koji su žene tretirali kao stoku. Film obiluje viškom scena neke od njih zaista nisu bile potrebne, takođe moja lična zamerka je što je (budući da sam upoznata sa stvarnim događajem) sve svaljeno na Džoizin lik umesto da je podeljeno na nekoliko njih. Ovo je prvi rediteljkin izlet sa velikim studiom i u par momemnta možeš da vidiš da malo okleva. Severna zemlja je veoma često melodramatična sa bolešću glavnog lika i ima previše transformacija u poslednjem minutu.Za ulogu Džozi o vom filmu Šarliz Teon bila je nominovana za oskara za najbolju glavnu glumicu (izgubila od Riz Viterspun u „Hodu po ivici) a za oskara za najbolju sporednu glumicu nominaciju je odnela i Frensis Mekdomard (Izgubila od Rejčel Veiz).

Kao feministkinji ovaj film me je potreso, neke scene su zaista previše teške i potresne ali iznad svega dopao mi se jer govori o tome da nasilje nikad ne treba trpeti i da nesmeš nikome da sudiš pre nego što ga upoznaš. 

Zanimljivosti:

~ Neke od žena koje ustaju u poslednjoj sceni u sudstvu su bile pravi tužitelji

~ Glumci su učili skcenat od lokalnog stanovništva

~ U ovom filmu Šon Bin ne umire

4.American sniper (2014)

Rotten tomatoes: 72% (6,9/10)

IMDB: 7,3/10

Uloge: Bradley Cooper, Sienna Miller

Režija: Clint Eastwood

Biografija Krisa Kajla jednog od najboljih američkih snajperista i njegovoj muci da prevaziđe rat i bude muž i otac.

„I'm willing to meet my creator and answer for every shot that I took...“

American Sniper je biografski film o vojniku Krisu Kajlu čoveku kojeg su zbog neverovatne precizosti u vojsci prozvali Američki snajper. Film koji bi kao takav mogao da bude bilo koja druga ratna filmska propaganda u najklasičnijem obliku posebno kada je režirana od strane čoveka kome je klasika srednje ime. 

Kada  sam pre nekih godinu dana gledala ovaj film prvi put nisam imala nikakav poseban utisak mislila sam da je ok još jedan oscar bite, ali sagledavši ga natenane iz drugiog ugla videla sam da je film koji kod nas nosi prevod Snajperista nešto drugačije do obične ratne drame.

Kris Kajl (ne Kuper u ulozi Kajla već prava ličnost)

Priča prati Krisa Kajla i njegovo balansiranje između ratnih rana i privatnog života muža i oca. Pre nego što će ući u legendu Kris Kajl bio je samo običan Teksaški momak koji se bavio rodeo vožnjama, a onda je otišao u vojsku. 

Film koji je obojen sivilom čak i u radosnim trenucima naslućuje na konačan ishod. Kris je jak kada je u ratu i kada se bori ali ta ista stena spretnog oka postaje duh kada dođe kući ne uspevavši da uskladi život oca i muža večito ostavši obeležen ratom. 

Film ne drži stranu a Istvud čini da moralni unosi gotovo ne postoje. Film istovremeno istražuje psihička oštećenja koja rat nanosi vojnicima-adrenalin koji se podže tokom visoko-uložene borbe stvara zavisnu prirodu, i ljudi ne znaju ko su kada se vrate kući. 

Bredli Kuper igra Krisa Kajla (dosadna sam sa čovekom već sam ga hvalila u American Hustlekritici). Kao glumac koji je uvek sa strane, neverovatno je koliko se impresivno uvlači u ulogu nekoga sa kim nema dodirnih tačaka. On odlično drži scene gde se Kris lomi sam sa sobom rastrzan izmešđu borbe i života kući, pokazujući dve Kajlove strane-onu u ratu koja za svoju suprugu nema  prevelikih emocija i onu kući koja želi da bude dobar muž ali ne može da se vrati u normalu.

Siena Miler igra Krisovu ženu Taru Rene Kajl i u kratkim scenama koliko se pojavljuje prilično verno uspeva da prikaže drugu stranu onu koja čeka. Ne samo da čeka muža da se vrati kući već onu koja čeka da se kući vrati čovek za koga se udala.

Istvud izvodi zastrašujuću amorfnu konačnu bitku u oluji, koja se može posmatrati kako direktno tako i indirektno. On ovim filmom nudi nešto što ostali filmovi ne nude- da li je otvoreni neprijatelj ono što ubija čoveka ili pak je to sam ljudski um? Ono što on takođe radi je da ostavlja pitanja politike potpuno izvan okvira ovog filma. Postoji mnogo suvoparnih scena koje postaju dosadne a maglovita atmosfera koja vlada često tera san na oči. Film je bio nominovan za oskara u kategorijama najbolji film (oskar je otišao Birdman-u), najbolji adaptirani scenario (otišao je Gramu Muru za „Imitation game“) i najbolji glumac za Kupera (otišao je Ediju Redmejnu za „Teoriju svega“ i fun fact ovo je bila Kuperova treća nominacija za redom) a osvojio je najbolji editovan zvuk.

Kris Kajl je bio rođen 8. Apirla 1974, 20 godina kasnije sam daleko od njega rođena i ja. Kris Kajl je preživeo rat, preživeo sebe da bi mu život oduzeo čovek kome je pokušavao da pomogne. Za većinu nas Kris Kajl je bio heroj, za neke druge pak bio je ubica. Ali Kris Kajl svakako nije zaslužio ono što mu se desilo. Klint Istvud je na sebi svojstven način doneo ovaj film publici ostavljavši deo Kajla živog zauvek a Bredli je izveo performans kakav nikad pre toga. Zato ovaj post posvećujem čoveku koji je delio isti rođendan samnom, a koji je bio daleko više nego što ću ja ikada.

Zanimljivosti: 

~Kris Kajl je jednom rekao da kada bi neko režirao film o njegovom životu to bi trebalo da bude Klint Istvud i niko drugi.

~U filmu Bredli Kuper zaista nosi cipele Krisa Kajla za hodanje i dozvoljene su mu da ih zadrži nakon snimanja. Kuper je u intervijuu rekao da idalje privatno nosi te cipele.

snimljeno za 42 dana 

3. Lost in translation (2003)

Rotten tomatoes: 95% (8,4/10)

IMDB: 7,8/10

Uloge: Bill Murray, Scarlett Johansson

Režija: Sofia Coppola

Izbledela filmska zvezda i mlada nesrećna žena ukrštaju svoje puteve u Tokiju.

„For relaxing times, make it Story time.“

Izgubljeni u prevodu je film sa najjačim rangom koji imam na ovoj listi, što iskazuje koliko je kreativnost reiteljke Sofije Kopole bila velika i njen uspeh je što je od jednostavne priče napravi duboku.

Ovo je komedija o dislokacijskom uramljivanju ljubavne priče vezanu u izrazu egzistencijalne melanholije, što čini  film ćerke legendarnog Frensisa višestrukim užitkom. Isprva ako ne mislite mnogo o filmu učiniće vam se kao-ok dvoje zemljaka u inostranoj zemlji pružaju utehu jedno drugom ali dubokoumnost koju ovaj film nosi je daleko veća od toga. On traži odgovore mnoga pitanja poput: Da li tuđina može da bude užitak ako si sam? Treba li potiskivati unutrašnje osećaje? Da li su fizičke godine zaista prave čovekove godine. 

Bil Maerj u svojoj ulozi života igra Boba Harisa staru akcionu zvezdu koja sada snima reklamu u Tokiju. On je usamljen i živi za to da se sve završi a svestan je da mora da stisne zube. Svom liku Marej daje slatko-tužnu studiju čoveka izgubljenog u sebi podnevši ostavku verovatnoći da je za ceo život. Trenuci ironije koje Marej lagano unosi u lik su neverovatni i daju bivšj zvezdi  tanantu notu humora. On beskrajuno modulira performans koji podupire film.

Skarlet Johanson igra Šarlot, tek udatu mladu ženu koja još uvek traži sebe.Ona je željna suprugove pažnje ali on je radoholičar (kažu da je Kopola zasnovala lik Šarlotinog muža na reditelju Spike-u Jonze-u). Ona oduševljava svojim mladalačkim duhom i suptilošću. 

Hemija koju dele Johansonova i Marej (pominjala sam ih OVDE) je iznenađujuće prelepa kao  stara glava na mladom ramenu. Oni su samo dvoje običnih ljudi koji dele istu usamljenost i koji su se u u gradu od preko 35 miliona ljud pronašli i bar na kratko utešili jedno drugo. Nema erotike u njihovom odnosu prilično je nežan i nagoveštava jedan mir uspevajući da bez mnogo reči prenese poruku. Film je bio nominovan za nekoliko kategorija na oskaru uključujući-najbolji film (osvojio „Gospodar prstenova: Povratak kralja) Najbolji reditelj za Kopolu (osvojio Piter Džekson za već pominjanog gospodara) Najbolji glavni gumac za Mareja (pobedio ga je Šon Pen u „Mističnoj reci“) a osvojio je u kategoriji najbolji originalni scenario. 

Ovaj film je jako dobar za nekog ko je voljan da misli o filmu, suptilan bez velike promene radnje a opet ni malo monoton, drži pažnju i obiluje dobrom režijom i glumom.

Zanimljivosti:

~ Ovo je Bilu Mareju omiljeni film koji je ikad napravio

~Snimljeno za 27 dana

~Bob i Šarlot se nikada nisu predstavili jedno drugom.

2. Terms of Endearment (1983)

Rotten tomatoes: 88% (7,5/10)

IMDB: 7,4/10

Uloge: Shirley MacLaine, Debra Winger, Jack Nicholson

Režija: James L. Brooks

Teško ugodljiva Aurora pokušava da nađe ljubav i reši kćerkine porodične probleme.

„Don't worship me until I've earned it.“

Potrebno je svega pet minuta da se do ušiju zaljubite u glavne junake ovog filma. U vrmenu kada je drama bila gotovo jednio što se pravilo ovaj film iskače svojom kompleksnom jednostavnošću.

Priča počinje rođenjem Eme, Aurorine kćerke, njena pomalo neozbiljna i šašava majka još tad pokazuje svoj lucidni karakter ali sve to deluje simpatično. Piča prati život njih dve: Emino odrastanje i udaju, Aurorino protivljenje tome pa i sam Aurorin pronalazak ljubavi. 

Šrli Meklejn igra Auroru, udovicu koja je sama sa kćerkom provela veći deo života. Njen lik je predstavljen kao nezrela žena zapravo ona je ta koja odrasta kroz film ne Ema. Šrli je brilijantna, beskrajno savršena u svojoj izvedbi. Ona pokazuje procese žene nekog drugog doba i drugačijeg tipa od svoje kćeri, ona je naizgled prezahtevna prava dama ali Aurora voli svoju kćerku i tu nema dileme. Širli je odigrala jednu od najupečatljivijih uloga, postoji deo pred kraj filma kada ona prikazuje jednu slomljenu majku i ima scena gde ona traži da se njenom detedu daje injekcija moram da priznam da me dugo ništa nije naježilo kao to. 

Debra Vagner igra njenu kćerku Emu. Neverovatno moćna uloga deteta koje je moralo da bude majka sopstvenoj majci i Debrin vedar duh koji isijava iz njenih krupnih očiju su me kupili za života. Ona je vedra i drži do šale čak i u najozbiljnijim trenucima. Ona pokazuje patnju koju je Ema prošla pored klimavog braka, ali drži se dostojanstveno ne stidevši se što je majka i domaćica.

Džek Niklson. Ah Džek obožavam čoveka to nije ni pitanje. On igra Gareta Bredlova, Aurorinog novog komšiju koji joj pomaže da iživi sve što nikada nije. Naizgled ženskaroš kako film dolazi do kraja on pokazuje jednu potpuno diferencijalnu stranu brižnog i ozbiljnog čoveka. Džek zadržava svoj večiti ironični šarm ali dodaje ozbiljnost tamo gde je potrebno i uspeva da od sporednog lika napravi lik za pamćenje

Film startuje kao jako veseo i svetao ali onda se povetarac pretvara u uragan menjajući se u srceparajuću tragediju koja neminovno dovodi publiku do suza kada se jedan od glavnih likova suoči sa smrću. Međuditm reditelj Džejms L. Bruks odbija da previše sentimentališe. Film koji u svakom smislu predstavlja jedan normalan proces života: rođenje, odrastanje, nevolje, smeh i tragedije. Bio je nominovan za 11 oskara a osvoji je 5: najbolji film, reditelj, adaptirani scenario, najbolja glavna glumica i sporedni glumac ( za Šrli Meklejn i Džeka Niklsona) 

Ovaj film meni lično predstavlja mnogo više posle duuugo vremena plakala sam od srca kao kiša jer me je potsetio na moj život što bi u engleskom jeziku rekli „it hits the home for me“  na mnogo načina.  Opet i ako me podseća na loše stvari postoji magija u vazduhu tog mirnog vremena koja mi uvek izmami osmeh na lice kada mislim o njemu. Ovaj film je prelepa priča jedan klasik za sva vremena.

Zanimljivosti:
~ Obe Debora Vagner i Širli Meklejn su bile nominovane za najbolju glumicu a Meklejn je osvojila na putu do potijuma je šapnula Vagnerovoj „pola pripada tebi“
~Džodi Foster je odbila ulogu Eme zbog obaveza na Jeilu
~ Luiz Flečer je razmatrana za ulogu Aurore

1. Iron Man (2008)

Rotten tomatoes: 94% (7,7/10)

IMDB: 7,9/10

Uloge: Robert Downey Jr., Gwyneth Paltrow, Jeff Bridges

Režija: Jon Favreau

Nakon što ej zatvoren u Afganistanskog pećini, Toni Stark stvara oklop koji će ga štititi od zla.

„Iron Man. That's kind of catchy. It's got a nice ring to it. I mean it's not technically accurate. The suit's a gold titanium alloy, but it's kind of provocative, the imagery anyway.“

Što se tiče toga ko je Iron man i o čemu je film dužila mnogo nebih, mislim da imam par 4-5 postova o tome koliko volim marvela (pre svega MCU ) a planiram da napravim top 10 omiljenih Marvelovih filmskih junaka post. 

Od svih The avengers junaka jedino Iron Man me je odbijao da pogledam (da se razumemo ne RDJ kao iron man već film) konačno došlo vreme i samo Toni da se gleda. Fenomanaln rasplet Tonijevog postanaka i kreiranja Iron man-a je daleko moćniji i jači nego Tor i Kapetan Amerika zajedno. Efekti su sporedna uloga ali dovoljno moćna i bitna za ovaj film. 

Robert Doauni Džunior je Ajron men. Ne samo na filmu i bez osklopa i zvanja Tonija Starka RDJ je svoj lik i van filma. Ono što ja volim u Tonijevom liku generalno u ovom filmu je što on prolazi kroz jedan jako težak perod, a opet to menja samo način gledanja na stvari ne njegovu suštinu kao čoveka. On idalje šokira javnost, on idaljeje ciničan i voli da se zabavlja. Sam Sten Li koji ga je kreirao kaže da je Robert rođen da igra Tonija. Ne treba preterano pričati o Dauniju kao Iron manu prosto to je uloga za koju je on rođen i koju, bog ga blagoslovio, idalje igra sa sitim žarom.

Gvinet Paltrou igra Peper Pots, Tonijevu asistentkinju-ženu u koju je zaljubljen. Ok je ona fino odrađuje lik ali ne padam ja na...previše zbog nje. Hemija sa Daunijem je ok, drži profesionalnost koju takav lik zahteva, ali ništa previše impozantno.

Džef Bridžiz igra Obadiah-a Stane-a, Tonijevog poslovnog partnera i čoveka kojeg smatra prijateljem dok ne otkrije da mu je on lično sve smestio. Pre svega ne prepoznatljiv je Džef bez duge kose, pola filma se pitam odkud mi je lik poznat, a nikako ne mogu da provalim da je on. Odlično izvođenje dvostruke ličnosti čoveka, tačno daje naznake da nije on baš tako fin kakvim se čini. Sviđa mi se što Džef istupa iz svojih klasičnih uloga i donosi nešto ovako drugačije na jedan odličan način.

Ovaj film je praktično otvorio marvel cinematic universe, i to jedan veličanstven način. Prikazujući promene jednog genija i volju za životom. Odlična scenografija, fenomenalna gluma, prosto ovo je film koji će prijati svakome jer je nesumnjivo kvalitatan i dobar možda i najbolji od spin off-ova koje marvel ima. Fokus je svo vreme na Dauniju a ima par rečenica gde mi nije bilo dobro koliko su brutalne. Jedan marvel fanatik zadovoljen.

Zanimljivosti:

~Robert Downey Jr. je proveo mesec dana trenirajući istočnjačke borilačke veštine.

~ Pol Betani je svoje JARVIS rečenice snimio za dva sata 

~ Prvi film Marvel cinematic univers-a

To je sve siroti đavoli ako imate šta da kažete o nekom od ovih filmova ili sugestije koje filmove bi ste voleli da pogledam u decembru  (za sad imam 3-4 odgledana) slobodno pišite voljna sam da pišem o čemu vi želite da pročitate (bilo da hoćete u komumni ili da naliziram kao posebnu kriritiku).

With love S.