Mesečna šolja kakaa sa Mademoiselle S. #5☕💖

Pozdrav dragi ljudi, konačno jer je devet sati uveče a ja sam tek sad sela da pišem post, no bolje ikad nego nikad. I rubrika koju barem po čitanosti (posle GOT postova koji su daleko najčitaniji, što mi je drago je pogodite o čemu ja najviše volim da pišem) zaključujem da jako volite je tu. Što se tiče proteklog meseca kako to kod mene obično ide mesec u kome sednem da spremam ispite obično bude daleko dosadniji od onog predhodnog, prosto mi se ne dešava mnogo toga interesantnog, ipak imam pet tema o kojima pričamo ovog meseca.💓

Mesec je krenuo citiranjem volejenog mi autora Martina :D

Opustite se natočite sebi neko piće, skuvajte kafu, čaj ili po mojoj preporuci (šta ja sada pijem, novo omiljeno piće) sipajte hladne vode isečite krišku limuna i stavite unutra, odlično osveženje.

Čestitala  sam i Uskrs jer ko ne voli Uskrs 🐣

Ko prvi put čita ostavljam vam prvi post iz ove kolumne OVDE pa tu možete da čitate da se upoznate. 😉

Čupava ja, izvinjamav se ali kad imaš lokne 😄

1.Sound of silence
Prva tema o kojoj želim da pišem, da ne krenem sa rentovima odmah je nešto što me je na čudan način pokrenulo. Dakle pesma. Znala sam „Sound Of Silence“ još davno ali ovo je bilo nešto poptuno drugačije kada sam je čula u verziji Disturbed (potpuno drugačija od originala).

Inače nisam tip koji voli cveće ali to jutro je inspirisalo 🌹

Taj ton, ta emocija prosto me je udarilo odjednom, ne sećam se da je ijedna pesma to uradila. Bila je noć kada sam gledala DWTS finale i ovo je bila jedna od pesama uz koju se plesalo,  sam osećaj nakon što se završila je bio čudan, nije mi se plakalo već prosto kao da sam udahnula novi vazduh.

Citiraka sam voljenog mi heroja 💛

Nikad mi se nije to desilo da nakon jedne pesme mogu bukvalno bilo šta da uradim a da mi u isto vreme bude teško, srećana sam što me je našla.

Divan Pariz, '60ih jedna od mojih večitih inspiracija 💚

Da li se vama nekada nešto slično dogodilo? Da li imate pesme koje su vas odjednom pokrenule? Pišite dole.

2.I’m so fancy

Ne ovo nije o pesmi Igi Azelije. I ne ne radi se o meni već o  moronskim vrednostima koje nas okružuju. Oh imam par renta za ovaj post tek se zagrevam. Dakle mislim da je to što ljudi žele po svaku cenu da budu u trendu, prešlo svaku ganicu dobrog ukusa. Moja teorija je uvek bila nikada nećeš biti cool dokel god nisi ono što ti zapravo jesi, ako to ima ikavog smisla vama. Muka mi je. Da li smo zaista spali na to da više ne poznajemo sebe. Da li smo voljni da nosimo, gledamo, slušamo, radimo stvari koje nam se ne dopadaju samo da bi mogli da okačimo sliku da kažemo „oh da i ja sam radila to“? Dosadno je čoveče. Gde je otišao naš identitet, gde je ono da je lepota u različitosti?

Jela sam ukusne jegode 💙

Primera radi pre mesec-dva održavao se festival Coachella, festival koji je nekada bio popularan zbog toga što imaš priliku da izraziš sebe sada je postao „in stvar“ gde je popularno slikati se u hipi odeći (i ako zapravo nisi hipi) i pozirati sa znakom mira, puno stranih mofnih blogerki   (a menđu njima i paa naših šljamova)   potrčalo je tamo  obavezno nagalašavajući  da ti imaš dovoljno love da odeš tamo, i kada si tamo ti si cool. 

Jedna od stvari koja me je inspirisala ❤

Zašto su ljudi uopšte slkoni tome da rade nešto što im u njihovoj srži ne prija. Ja lično nisam taj tip, što ne volim- ne volim nema sile koja će da me natera da da odem i prisustvujem tome (ne pričam o pominjanom festivalu već o dešavanjima generalno). Ne nosim štilke i ne postoji moda koja će da me natera da ih obujem. Ne volim klubove i sila ne posotji koja može da me natera da uđem u neki, jer- to nisam ja,  nema potrebe za pretvaranjem. Stalno vidim da ljudi vole da se pale na popularne stvari i iskrneo me užasava (i ne nisam ljubomorna kučka, realna sam). 

Potsetila sam se ovog filma koji volim da pogledam povremeno 💖

Sada je taj hipi imidž popularan,  to što si se obukao u široke marame i okačio znak mira oko vrata te ne čini hipikom, ja sam u duši hipik a ne oblačim se tako jer to dolazi iz verovanja. Hipi ljudi veruju iskreno u ljubav, mir i sreću a to se ne dobija garderobom već srcem. I ne mora da bude samo za ovo što sam navela, za sve. 

I taj momenat koji sam čekala prokletih pet godina 💟

Budi ono što jesi ne ono što ti društvo nalaže, jednistvenost ne posutoji ako ima još milion takvih kao što si ti.  Sve što radiš, nosiš, govoriš treba da odražava tebe i tvoju ličnost, sve ostalo je ako mene pitate pogrešno.😄

3. (Ne)Prihvatanje

Sledeća stvar  o kojoj takođe želim da napišem koju reč je prihvatanje odnosno ne prihvatanje. Čini mi se da ljudi u zadnje vreme, nemaju želju da čuju drugo mišljenje. Prihvatanje mišljenja nije nužno da nakon što čuješ drugo mišljenje ti moraš isto da misliš.  

Tako mi se često dešava situacija (daću bezveze primer) da npr. ja (ili bilo ko ovo se odnosi na generalno ljude ali iz izkustva) kažem Bron je najbolji borac u Vesterosu i osoba X će da krene sa napadima da je sramota što sam to rekla jer je Pseto najbolji. Ljudi počnu da budu toliko pasionirani u odbrani svog mišljenja (na mestu gde niko ne napada da bi se isto branilo) da me ponekad umori to, ok poštujem ali ja ovako mislim i ne želim ni da se trudim da opravdam zašto je to tako.

Kada se ja našminkam jednom u 100 godina 😉

Što se mene lično tiče od malena me uče da je ono što neko drugi misli jednako ispravno (naravno ovde pričamo o temama koje nisu baš najekstemnije ozbiljne, zna se da je samo jedno mišljenje ispravno po pitanju krivičnih dela, zločina itd.)  kao što je i moje, i ako je meni bolja čokolada a nekom drugom vanila oba mišljenja su fer i korektna, ne samo moje jer svako vidi stvari iz svoje prespktive. Čini se ipak da ljud ne žele da čuju, ne žele da uvide da je moguće da posotji druga prespektiva koja nije lično njihova. 

Moja panorama,  kad se ja probudim ujutru slike su inspirativnije 🌇

To je loše. Ne za mene, ne za nekog drugog već za njih same jer može da dovede do ludila. Prihvati svakog ko ima drugačji pogled na stvari od tebe, prihvati da je hiljadu ljudi oko tebe i da niko ne misli u poptpunosti isto kao ti, to je život ne treba ga trošiti na gluposti. 💞

4.Kič, kič, kič

Iskreno sam htela da izbegnem ovu temu, ali toliko je provlačenje bilo po medijima i toliko mi je išlo na živce da moram,  ne brinite poslednja tema je vesela, nisam zamračila post u potpunosti. Ok znate verovatno svi za događaj o kome je svaki bogovetni portal pisao u toku proteklog meseca. Ne, ne astronauti nisu otkrili život na drugoj plenti, i ne novo svetsko čudo nije otkriveno, ništa od toga. Kćerka naše (ne znam dovoljno dobar izraz za nju da ne budem neprisotjna) je slavila punoletstvo. I bilo je na svakom mogćem portalu na našem jeziku, na svakoj mogućjo društvenoj mreži-svuda. 

Kako se gleda GOT 💝 🎬

Teško je poverovati, i sada kada sam i sama videla, ali isitnito. Ono što je zapravo teško za poverovati je da li je jedna takva stvar značajna ovom našem jandom narodu da želi da čita. Da se ograničim ni jednu vest otvorila nisam ali vidim naslove pobogu volim da uđem uveče na neki portral  (i ako sam skoro pa prestala da čitam novine) i pogledam šta se dešavalo u nekim delovima poput kulture, riznica šok je kada ti na naslovnoj stani u vesti dana od 10-ak vesti polovnia bude u tome.  Da li su naši novinari plaćeni ili ljudi zaista žele da to čitaju? Zapravo ne želim da znam taj odgovor ali ako je ovo drugo brinem se za mentalno zdravlje naše zemlje.

Inspiracija ponedeljka, jer u svetu Kardašionovih treba biti Helena Bonam Karter 💗

Nemam ništa protiv da se čita i piše o poznatim ličnostima (ja ne čitam te vesti, tako da mogu da ih izbegnem)  ali ne vidim poentu davanja značaja nečemu što iskreno nema  nikakav značaj za moj i bilo čiji drugi život, pogotovu što pričamo o nekome ko niti je sam stekao niti bilo šta,  britanci ne pišu o princu i princezi toliko pobogu. Ponekad me je stvarno blam što živim u ovakvnom društvu,  užansno je.

5.Kriva linija koja popravi sve

Poslednja tema neće rentovati ni mračiti kao predhodne tri, pričam vam o tome koliko sam shvatila da je smeh bitan za život. Naime znate već da ja imam svoje depresivne trenutke kada ne vidim sebe kao vrednu osobu, i ne vidim život kao dobar... tripovanje generalno sam sklona blagoj depresivnosti.  Međutim u jednom takvom momentu sam rešila da sednem i pustim „Vicious“  epizodu i čim sam se malo ismejala bilo mi je bolje.

A ovako izgledam kada se probudim, kompletno nenašminkana bez i jednog filtera 😉

Sledeći put sam gledala i „Vicious“ i „Jane the virgin“ i neke idjote sa britanskog  X factora koji blage veze sa pevanjem nemaju i bilo mi je još bolje. Pa sam tako otkrila da je smeh zapravo najbolji lek za depresiju. U toku dana se trudim da bar neki smešan klip sa psima ogeldam ako nemam vremena za nešto drugo i mogu vam reći da već gotovo dve ipo nedelje nisam imala ni jedan napad depresije, niti sam krenula da mračim , naprotiv daleko sam više nasmejana. 😄

Je prosto obožavam Tiriona i ovaj citat 💘

Pa mogu reći da sam brzo završila, imala sam inspiraciju izgleda. Kako vam se dopala ovomesečna kolumna? Šta milite o temama? Sva mišljenja pišite dole  😄

Pa mogu reći da sam brzo završila, imala sam inspiraciju izgleda. Kako vam se dopala ovomesečna kolumna? Šta milite o temama? Sva mišljenja pišite dole 💖

Ne ne nije moglo bez Marlija da prođe 💕🐶

Hvala na čitanju,

With love, S.