7 arts of 7th art #8

Hej vi siroti đavoli, kako nepisana pravila nalažu danas je dan za 7 od 7, ono što je važna informacija je da je meni oktobar jako sporo prolazio tako da sam odgledala više od 7 filmova ali sam tri ostavila za posebnu kritiku, dok je jedan koji je sa samog kraja ostavila kao Novembarski film, mogu reći imam jako čudan izbor ovog meseca, ima i klasike i marvela, i depresivnih filmova hajde da počnemo.

7. Limitless (2011)

Rotten tomatoes: 70% (6,4/10)

IMDB: 7,5/10

Uloge/Roles: Bradley Cooper, Robert DeNiro

Režija/Directed by: Neil Burger

Uz pomoć misteriozne pilule koja njenom korisniku daje mogućnost korišćenja 100% mozga, Edi Mura postaje zavisnik boljeg sveta koji mu pilulula daje.

Limitless je iznad svega film koji ili će da te odušševi ili će da bude mučenje za tebe. Za mene na žaslot je bilo ovo drugo ne mogu ja da kažem da ne valja ali meni je bilo gotovo mučno za gledati ( a kad je meni bilo mučno Bredlija Kupera, na koga se by the way strašno ložim, bilo teško da gledam znači da mi se film zaista nije dopao).  Film je rađenk u flešbekovima vidimo Edija na vrhu zgrade i posle kreće vraćanje u prošlost lagano. Film pomalo pati od ustajale arome tj i ako se radnja brzo odvija ne stiče se utisak da si propustio nešto važno. Ono što je meni konkretno bio veliki problem za gledati je brzina, tj kada on popije pililu sve je ubrzano a to meni nikako nije odgovaralo. Pozitivna strana  je Bredli Kuper koji zaista dobro iznosi ulogu pokrivajući sve aspekte Edijeve ličnosti.

Pozitivan apsekt ovog filma je to što te tera na razmišljanje o tome koliko je um zapravo jaka stvar. Negativan su loši efekti.

Zanimljivosti:

~Kada Edi Mora uzme pilulu film dobija jarke boje, koje posive kada je on običan Edi Mora

~Šaja Labouf je bio izabran za uogu Edija More ali je odustao zbog povrede leve ruke u automobilskoj nesreći jula 2008.

6.Letters to Juliette (2010)

Rotten tomatoes: 40% (5,1/10)

IMDB: 6,5/10

Uloge/Roles: Amanda Seyfried, Gael García Bernal, Vanessa Redgrave

Režija/Directed by: Gary Winick

Sofi, novinar istraživač sanja da postane pisac, putuje u Veronu, Italiiju na „pred medeni mesec“ gde upoznaje Julijine Sekretarice

Pisma Juliji su jedan od onih filmova koje ćete sesti da gledate sa drugaricama, sestrama i porodicom i niko se neće nervirati ni oko jedne stvari jer znadte da „happy ending“ ipak dolazi na kraju. Verovatno mnogi od vas misle da nisam pri sebi kada stavljam ovo pre "Limitless" ali i ako je ovo film pun klišea nekako se meni više dopada od Limitless. Postoji mnogo stvari koje nisu logične poput toga da Sofi trpi verenika kojeg više zanimaju kolači i vina od verenice, do toga da u Italiji živi mali milion čoveka sa istim imenom i oni nikako ne uspevaju da pronađu onog kojeg treba. Radnja je plitka i laka za pšraćenje dakle, nemate lovu za letovanje sednete i uživate u prikazima Italije u isto vreme prateći Vanesu Redgrev kako traži čoveka u kojeg je kao klinka bila zaljubljena. Ono što je moje opažanje u filmu je da se tačno vidi bol na Vanesinom licu pogotovu (sad čitam zanimljivosti o filmu i vidim da sam upravu) kada češlja Amandu Sejfild jer je njena kćerka Nataša preminula 2007. Sve u svemu nije remek delo ali za opuštanje dobro dođe.

Pozitivan aspekt: prelepi prikazi Italije. Negativan aspekt: previše kliše.

Zanimljivosti:

~ Ne samo da su Vanesa Redgrev i Franko Nero venčani u stvarnom životu već su igrali ljubavnike i u filmu Camelot (1967)

~Julijine sekretarice zaista postoje. Zovu se Julijin klub i volontiraju da odgovore na pisama koje ostanu u Veroni

~Scena četkanja kose Amande Sejfild je bila teška Vanesi Refgrev za snimanje jer film je napravljen nedugo nakon smrti njene kćerke Nataše Ričardson

5. Hemingway & Gellhorn (2012)

Rotten tomatoes: 50% (4,7/10)

IMDB: 6,3/10

Uloge/Roles: Nicole Kidman, Clive Owen

Režija/Directed by: Philip Kaufman

Drama se fokusira na romansu Ernesta Hemingveja i Marte Gilhon, ratne novinake, žne koja ka je inspirisala da napiše priču „Za kim zvona zvone“ .

Ernest Hemingvej je moj omiljeni pisac, način na koji je on stvarao dela za mene ne može da se poredi ni sa jednim drugim stvaraocem, zato kada sam čula da postoji film o jednom delu njegovog života bila sam znatiželjna da vidim o čemu je reč.

Kad god pišem ovu kolumnu uvek se delom oslonim na kritiku jer smatram da ja kao neko ko nije školovan za to i pre svega je prilično neiskusan ne mogu da napišem nešto i da bude lupila sam glupost, međutim o ovom film nisam našla mnogo (inače ovo je tv film), zapravo gotovo ništa. Ono što je moj stav je da film obiluje jakom hemijom strast još pri prvom susretu likova Nikol i Klajva je gotovo opipljiva i taj deo je odlično urađen. Ali film je na neki način osakaćen ne realni prikazi rata i ako je tv film očekivala sam veći budžet i bolju produkciju odlazak u crno belo pa vraćanje u boju nije pomogao, već suprotno odneo je užitak. Čini mi se da je osiromašen. Nikol Kidman igra Martu Gilhorn čak i u njenim starijim danima i ona je šarmantna, direktna i lako ulazi u lik. Klajv je konstruktivan i uspeva da pomoću izraza lica kaže mnogo toga. Smatram da je film ok nije najlošija stvar na svetu daleko od najbolje i za nekog ko želi da vidi dva glumca sa dobrom hemijom je dobrodošao.

Pozitivan aspekt filma je dobra hemija Nikol i Klajva. Negativan sa druge strane je osiromašen film

Zanimljivosti:

~ Robin Rajt je zapravo bila izabrana da igra Martu Gilhorn

~ Ironično Lars Ulrinch koji se pojavljuje u filmu je u bendu Metalika. Jedna od pesama Metalike “For Whom The Bell Tolls” je zasnovana na Hemingvejevom romanu istog imena

~ Džejms Gandoldini je ogiginalno izabran da igra Hemingveja ipak na kraju je bio izvršni poducent

4.Biutiful (2010)

Rotten tomatoes: 64% (6,4/10)

IMDB: 7,5/10

Uloge/Roles: Javier Bardem

Režija/Directed by: Alejandro González Iñárritu

Priča prati Uksbala, čoveka koji živi na ovom svetu ali može da vidi smrt koja ga prati na svakom koraku.

Pre nego što napišem još koje slovo o ovom delu moram da vam ispričam kratku dogodovštinu mog gledanja ovog filma i da vas upozorim.

Bio je dan jako tumran, tek podne a izgleda kao da je noć uveliko pala, ništa kao vreme mene ne može da ubije u pojam. Svi u kući spavaju ja sam tek od nedavno budna, sedam i  razmišljam šta da gledam, opsednutost Alehandrovim filmovima nakon gledanja Babel-a (koji je ostavljen za posebnu kritiku) ne jenjava odlučujem se za Biutiful. Veeelika greška. Dakle Biutiful nije film koji trebate da gledate kada ste depresivni, sami i imate bilo šta što može da vas natera da izvršite samoubistvo. Ovaj film sedate da gledate psihički pripremljeni da će te u sledeća dva sata da gledate jako tešku stvar, da je svetlost gotovo nevidljiva,da ovo nije film kao bilo koji drugi- dakle ovo gledate striktno koncentrisani inače padate u depresiju to je neminovno. 

Život je sinonim za prolaznost, kao vatra- na kraju se ugasi ali ako si živeo iole dobar život, ako je bio pun smeha i radosti gašenje te vatre i ako je bolno nije strašno toliko, priča koju kroz ovaj film Alehandro priča se oslanja na suprotnu verziju od ove koju sam napomenula, priča o nesreći jednog čoveka koji Barselonu obojenu u šarenim bojama Gaudijevih građevina vidi kao sivilo. Za mnoge filmske stvaraoce bi paranormalan način govora bila dovoljna fascinacija ali ne i za Injaritu kome norme više naracije i horora nisu namera u ovoj srceparajućoj drami. Ono što ovaj film predstavlja je surova realnost, podzemnog sveta u tolikoj meri da možeš sam da osetiš kako boli, od jela koje Uksbal servira deci do prikaza imigranata sve je urađeno maksimalno realno bez okolišanja. Havijer Bardem je već dokazani glumac, u ovom film oduzima dah donoseći sa sobom deo svoje duše osetivši svaku bol i kidanje koju Uksbal oseća i velemajstorski prenoseći to na gledaoce.

Film ipak obiluje prevelikom depresijom, kažem vam za ovako nešto treba se psihički pripremiti sivilo je svuda siromaštvo izjeda pri samom pogledu a muka koju on oseća znajući da su mu dani odbrojani a da nema kome decu da ostavi je prevelika da je čak i meni ledenoj kraljici nateralo suze na oči.

U svoj svojoj depresivnosti ipak ima tračak svetlosti i momenti koji će vam bar na sekund izazvati osmeh na lice.

Pozitivan sapekt je što vas ovaj film tera da cenite život više jer pokazuje da nije sve tako ružičasto, negativan apekt previše je depresivan.

Zanimljivosti:

~Alehandro Gonzales Injaritu je napisao ulogu Uksbala baš za Havijera Bardema. Reditelj je rekao da kada mu je lik Uksbala pao napamet jedini izbor koji je imao na umu je bio Bardem.

~Havijerova uloga u ovom filmu je prvi put da je performans kompletno na španskom jeziku nominovan za Oskara u kategoriji najbolji glumac

~Alehandro Gonzales Injaritu je ovaj film posvetio svom oce, koji ga je zavao Stari Hrast

3. The Curious Case of Benjamin Button (2008)

Rotten tomatoes: 72% (7,1/10)

IMDB: 7,5/10

Uloge/Roles: Brat Pitt, Cate Blanchett, Tilda Swinton

Režija/Directed by: David Fincher

Priča o Bnedžaminu Butonu čoveku koji se rodi kao starac i kako život prolazi postaje sve mlađi.

Neobični slučaj Bendžamina Batona je verovatno najčudniji film koji ćete ikada pogledati, jer ostati u korak sa filmom je jako teško, gotovo ni u jednom momentu niste svesni koliko godina ima Bendžamin a opet i ako ne ume da se završi svaki momenat drži pažnju tkao da će te tri sata sedeti prikovani za lap top uživajući u magiji koju priča o ovom čoveku daje. Ovaj film je retka stvar-magičan film i zapravo je teško naći pravu reč za njegov opis. 

Rađen po priči jednog od mojih omiljenih pisaca F.Skota Ficdžeralda flm je nešto što ni jedna pre njega nije bila-iyuyetno realna fantazija

Bred Pit je ovde odigrao jednu od njegovih najboljih uloga, on je uz pomoć specijalnih efekata Bendžamin od prvog do poslednjeg trenutka unoseći u ulogu Bendžaminove užitke ali i boli shvatajući da on nema pravo na normalan život.

Kejt Blanšet nudi savršene prikaze sa suprotne strane što iz perspektive žene koja stari normalno što iz ženske perspektive, njena bol za izugbljenim snovima ne samo da je savršeno odigrana od strane ove vanvremenske glumice već i savršeno napisane uloge.

Mimoilaženje je nešto što je tema ovog filma od toga da se životi Dejzi i Bendžamina u jednom   momentu razilaze do same sadašnjosti gde se railaze životi Dejzi koja je na samrti i njene i Bendžaminove kćerke Karolin.

Pozitivan aspekt ovog filma je magija koju nosi sa sobom nema filma poput ovog, negativan apekt je što zaista traje predugo.

Zanimljivosti:

~ Film zauzima mesto na 11. Novembar (ironija je da ja sada kada kucam ovaj post je 11. novembar, i srećan rođendan Leo ) 1918 i 1925, 1936, 1941, 1945, 1954, 1962, 1968, 1970, 1981, 1991, 1997, 2002, 2003 i 2005.

~Bred Pit je rekao da je bilo potrebno po 5 sati dnevno da bi ga našminkali za ulogu

~Tokom one scene Bendžamin se može se može videti kako čita “Ivanhoe” Ser Vatera Skota ime predgrađa Melburna gde je Kejt Blanšet (Dejzi) odrasla.

2. Captain America: The Winter Soldier (2014)

Rotten tomatoes: 89% (7,5/10)

IMDB: 7,8/10

Uloge/Roles: Chris Evans, Samuel L. Jackson, Scarlett Johansson

Režija/Directed by: Anthony Russo, Joe Russo

Stiv Rodžers se muči da nađe svoju ulogu u modernom svetu, on osniva tim sa jednim od agenata Šilda-Crnom Udovicom zbog istorijske borbe protiv čoveka iz legendi poznatog kao Zimski vojnik.

Ok dakle svi znate da ovo nije više stvar kritike ovo je stvar srca i to isto moje srce se cepa jer ne mogu da ga stavim na 1. mesto ali kada budete videli koji je film 1. biće vam jasno zašto. Ovo je 8. kolumna a ja sam još u prvoj pisala o prvom delu Kapetana tj o Captain america: The Frist avenger  (OVDE), a danas pišem o njegovom još boljem delu-Zimskom vojniku. 

Ja bih ovaj film nazvala najboljom modernom akcijom. Dvoje ljudi udruženi i proterani rade sve da spasu svet. Tvist koji ima u filmu sa Nikom Fjurijem (čitaj Sem L. Džekson me je prepao na smrt) je toliko dobro urađen, nešto potpuno neplanirano ali neću da spojlujem. Možda je ono što film krasi šarmantna hemija između Stiva Rožersa i Crne Udovice njegovog „partnera u zločinu“, Možda novi lik Sema Vilsona koji se tako spontano iznedri u filmu, ali svakako je ovo nešto što će se svideti svakoj generaciji.Dovoljno je ozbiljan da ne bude šala a opet dovoljno zabavan da možete da se nasmejete. Ono što je najbolji aspekt filma je da vuk dlaku menja ali duboko u sebi ćud nikad tako Zimski Vojnik nekada Rodžersov najbolji prijatelj Buki Burns kome je mozak ispran uspeva da u srcu nađa starog sebe i to je ono najlepše što film nudi.Nema mnogo šta više da se kaže kad je nešto maestralno odrađeno, verujte mi uživaćete (ako ništa drugo u Krisu Evansu).

Zanimljivosti:

~ U par scena Nataša Romanof nosi ogrlicu sa strelom. To je refrensa na njenog timskog partnera Hokaja. Ogrlica je bila Skarletina ideja ❤❤❤

~Nik Fjuri priča priču kako je njegov deda bio rukovođač lifta. U stvarnom životu to je bio i deda Samuel L. Džekosna

~ Kris Evans i Skarlet Johanson su sami pisali svoje pojedine dijaloge

1. A Streetcar Named Desire (1951)

Rotten tomatoes: 98% (8,6/10)

IMDB: 8,1/10

Uloge/Roles: Vivien Leigh, Marlon Brando, Kim Hunter

Režija/Directed by: Elia Kazan

Potresena Blanše Dubos se slei kod sestre u Nju Orlians i mučena je od strane zeta dok realnos drhti oko nje.

Ako ste ikada čuli za ovo remek delo jasno vam je da koliko god moje hladno srce volelo Kapetana, ne mogu da ga stavim prvog. Ovo je priča koja odoleva vremenu koja je nešto što može da oslika bilo koje doba kako ono pre  64 godina tako i ovo koje danas znamo. Tema je jako bliska svakom čoveku pa da li ste čuli za nekog ili imate nekog u porodici prepoznaćete se. Obrađuje jako važne teme poput-naislja u porodici, žeivljenja van realnosti i poročnosti čovekom.Gluma je u pravom smislu te reči legendarna svaki glumac briljira Kim Hanter koja nas uvodi u Stelu ženu koja i ako je maltretira muž ne može da ga napusti jer čovek je najgori porok uvek mu se vraćaš. Marlon Brando, ah Brando i dalje nema tako lepog čoveka na ovom svetu kakav je bio on, ali ta gluma...način na koji on interpretira Stnlja... Brando je bio osnivač metodnog stila glume zato ne čudi što možeš jasno da osetiš i vidiš da je u ulozi i onda počinješ da prestaješ da viđaš prelepog čoveka i vidiš neobuzdanu životinju koja ne voli ženu, želi njenu sestru i iznad svega želi novac od imanja. 

I naravno legendarna Vivijen Li koja igra Blanše ženu koja živi u sovjim snovima maštajući da je neka bolja verzija sebe lagano gubeći sebe. Li, Hanter i Malden su uzeli oskara za glumu dok je Brando bio novinovan, dakle ovo su perfomanski vredni divljenja i pogleda. Ono što se meni jako dopada je što je sestrinstvo između Blanše i Stele jako svaki put kada vidi Stelu Blanše joj govoti „Stela, Stela kao zvezda“ i taj momenat ljudskosti, to što nije moglo da ih rastavi daljina je zaista divan aspekt filma. Ja bih nazvala celokupan film kao nit realnosti i sna, sam naziv  „Tranvaj zvani želja“ je predstavnik daleko veće stvari od samog tranvaja već onoga što će se desiti u budućnosti tj Blanšine želje za onim što nije koje putuju daleko daleko.

Ovo je klaski koji svako treba da pogleda ovo je nešto što je vanvremenski, ovo je život prikazan u jednom prelepom dobu sa zvucima džeza u pozadini.

Zanimljivosti:

~Poput svog lika Blanše i Vivijen Li je u kasnijim godinama patila biopolarnog poremećaja.

~ Branido i Li na početku snimanja nisu bili prijateljski nastrojeni jedno prema drugom ali nita nije imalo veze sa glumačkim stilom. Brandu su prosto smetali Liini tipični Britanski maniri. Kasnije su tokom snimanja postali jako dobri prijatelji, a led je probila Brandova savršena imitacija Lorensa Olivijera u Henriju V.

~ Vivijen Li je imala 36. kada je igrala Blanše ali su je šminkom napravili na stariju.

 

To je sve siroti đavoli ako imate šta da kažete o nekom od ovih filmova bilo da se slažete ili ne samnom pištite dole J

With love S.