Dakle ne planirano i potpuno drugacije od ostalih stvari koje sam pisala do sad, ne ovoaj post je nešto drugačiji.
Zrak sunca mi obasjava lice, moj um je već budan i razmišlja da li i ovaj put kao i mnogo predhodnih nisam čula alarm, kroz zatvorena vrata sobe čujem lavež mog psa i sestrin glas, ali reči ne raspoznajem, pružam ruku ka punjaču i poluotvorenim očima škiljim u ekran telefona 09:40 uspevam da raspoznam, oh znači imam još dvadeset minuta, zadovoljna ovom informacijom ponovo povlačim svoj pokrivač pun zvezda i ponovo tonem u san.
Deset sati, moj alarm vrišti da ga ugasim, pokušavam da ga ignorišem, jer sam predhodnih milion puta bila i više nego uspešna i sada mi je zamalo uspelo, no onda se moj um (moj največi neprijatelj) seti da trebam da speremam ispit i odustajem, alarm je pobedio ovog puta još malo puštam "paradise city" da mi zvoni a potom ne voljno gasim Gunse i ustajem. U kući smo samo najmlađa sestra, pas i ja, baba i sredja sestra su otišle na groblje, ali doručak me čeka. Čokoladne pahuljice-ja sam uvek za! Polako donosim sve što mi treba, privredno pravo je isuviše obimna knjiga da bi mogla da čeka a ja imam 8 dana da je spremim u koliko želim da polažem i preostala dva predmeta, ja Aninstajn nisam sanse da ću položiti četri predmeta u jednom ispitnom roku su nikakve, ali sam, voljna da probam, ne pucam na visoko šestice će biti dobre, ej ironično mi je to kad neko kaže da ljudi sa privatnih fakulteta ništa ne uče, možda je manje obimno gradivo ali veruj te mi da se uči.
Polako krećem da prelazim gradivo, ali ni jedna reč ne ulaz u glavu, da bih se motivisala puštam "Queen! i pesmu "we will rock you"hmmm motivisana sam i konačno nešto o ortačkom društvu ulazi u moju glavu, nakon sat vremena ponovo prestaje. I ponovo iovo nanovo ja ne mogu da zapamtim ništa, ceo sat mi je bio potreban da naučim samo pet strana knjige!? Pet strana! To je ponižavaljuće čak i za učenika osnovne škole, a kamoli za studenta. Umorna sam. Da umorna sam. Ali ne onako umorna od života, poput onog citata Meril Strip koji su citirali milion ljudi koje znam i ne znam, ne tako mislim tek mi je 20, ne pijem, ne izlazim noću, nikada nisam imala vezu iza sebe a kamoli više njih koje bi me umorile...Umorna sam fizički. Ipak ne planiram da odustanem, sedim i škiljim u knjigu i prekorevam sebe što sam do pola noći gledala "Hodajuće mrtvake", "Sada zovi Derila da sprema ispit" prekorevam sama sebi izgovarajući frazu gotovo na glas. Nakon što sam se umila jedno petnaest puta, izmeditirala i mnogo puta pokušala da usmerim misli da ja mogu da naučim, duboko verujući u zakon privlačenja, nastavljam sa učenjem, naravno koristim svaku priliku da se prijavim za slanje u prodavnicu jer normalno tako ću više naučiti.
Da li verujete u energiju. Ja verujem. Pre oko godinu dana sam pročitala knjigu Elizabet Gilbert "jedi, moli, voli" koja me je zainteresovala za budizam, Budizam i Hinudizam veruju u energiju, za razliku od nas hriščana,kao i jevereja i muslimana oni ne veruju u kult, oni veruju u privlačenje energije poznatu kao karma, i ako i dalje zvanično religijski hrišćanaka od tad jako verujem u energiju.
E sad, nisam preskočila temu sa moje priče o tome kako je ne mogu da učim, jer sam defakto umorna od svega. U toku moje pauze, uzimam svesku za herbjski, ne studiram ništa vezano za taj jezik, ali pošto u sred ispitnog roka nisam imala šta da radim, latila sam se učenja herbejskog, jezici su mi uvek lako išli, da ne pominjemo da sam svemu tome dodala i novu seriju "Sinovi anarhije" (jer dao bog Igre prestola, američke horor priče, hodajući mrtvaci i Šerlok nisu bili dovoljni), ali to je već druga priča. I gle ti to sve reči pamtim kao od šale, i ne smeta mi što oni za sve reči imaju fraze u dva roda, ne ne ne ja pamtim i upijam, bez problema a akcionarsko društvo, ne teško da ću to zapamtiti. Analizirajući svoj um shvatam da je moj problem zapravo energija. Energija koja vlada u kući konkretno, prosto se napetost oseća, sa svih strana . Energija dragi moji obratite pažnju na to.Niko nije zapravo kriv za lošu vibraciju prosto jedna loša enerigija povlači sve loše treba je znati kontrolisati, na moju žalost ja to idalje ne umem.
Odustajem sklapam svesku. Lagano puštam muziku i ponovo se glas Fredija Merkjurija štiri sobom dok peva Fat bottom girls, i dan se nastavlja tek tako...
Zrak sunca mi obasjava lice, moj um je već budan i razmišlja da li i ovaj put kao i mnogo predhodnih nisam čula alarm, kroz zatvorena vrata sobe čujem lavež mog psa i sestrin glas, ali reči ne raspoznajem, pružam ruku ka punjaču i poluotvorenim očima škiljim u ekran telefona 09:40 uspevam da raspoznam, oh znači imam još dvadeset minuta, zadovoljna ovom informacijom ponovo povlačim svoj pokrivač pun zvezda i ponovo tonem u san.
Deset sati, moj alarm vrišti da ga ugasim, pokušavam da ga ignorišem, jer sam predhodnih milion puta bila i više nego uspešna i sada mi je zamalo uspelo, no onda se moj um (moj največi neprijatelj) seti da trebam da speremam ispit i odustajem, alarm je pobedio ovog puta još malo puštam "paradise city" da mi zvoni a potom ne voljno gasim Gunse i ustajem. U kući smo samo najmlađa sestra, pas i ja, baba i sredja sestra su otišle na groblje, ali doručak me čeka. Čokoladne pahuljice-ja sam uvek za! Polako donosim sve što mi treba, privredno pravo je isuviše obimna knjiga da bi mogla da čeka a ja imam 8 dana da je spremim u koliko želim da polažem i preostala dva predmeta, ja Aninstajn nisam sanse da ću položiti četri predmeta u jednom ispitnom roku su nikakve, ali sam, voljna da probam, ne pucam na visoko šestice će biti dobre, ej ironično mi je to kad neko kaže da ljudi sa privatnih fakulteta ništa ne uče, možda je manje obimno gradivo ali veruj te mi da se uči.
Polako krećem da prelazim gradivo, ali ni jedna reč ne ulaz u glavu, da bih se motivisala puštam "Queen! i pesmu "we will rock you"hmmm motivisana sam i konačno nešto o ortačkom društvu ulazi u moju glavu, nakon sat vremena ponovo prestaje. I ponovo iovo nanovo ja ne mogu da zapamtim ništa, ceo sat mi je bio potreban da naučim samo pet strana knjige!? Pet strana! To je ponižavaljuće čak i za učenika osnovne škole, a kamoli za studenta. Umorna sam. Da umorna sam. Ali ne onako umorna od života, poput onog citata Meril Strip koji su citirali milion ljudi koje znam i ne znam, ne tako mislim tek mi je 20, ne pijem, ne izlazim noću, nikada nisam imala vezu iza sebe a kamoli više njih koje bi me umorile...Umorna sam fizički. Ipak ne planiram da odustanem, sedim i škiljim u knjigu i prekorevam sebe što sam do pola noći gledala "Hodajuće mrtvake", "Sada zovi Derila da sprema ispit" prekorevam sama sebi izgovarajući frazu gotovo na glas. Nakon što sam se umila jedno petnaest puta, izmeditirala i mnogo puta pokušala da usmerim misli da ja mogu da naučim, duboko verujući u zakon privlačenja, nastavljam sa učenjem, naravno koristim svaku priliku da se prijavim za slanje u prodavnicu jer normalno tako ću više naučiti.
Da li verujete u energiju. Ja verujem. Pre oko godinu dana sam pročitala knjigu Elizabet Gilbert "jedi, moli, voli" koja me je zainteresovala za budizam, Budizam i Hinudizam veruju u energiju, za razliku od nas hriščana,kao i jevereja i muslimana oni ne veruju u kult, oni veruju u privlačenje energije poznatu kao karma, i ako i dalje zvanično religijski hrišćanaka od tad jako verujem u energiju.
E sad, nisam preskočila temu sa moje priče o tome kako je ne mogu da učim, jer sam defakto umorna od svega. U toku moje pauze, uzimam svesku za herbjski, ne studiram ništa vezano za taj jezik, ali pošto u sred ispitnog roka nisam imala šta da radim, latila sam se učenja herbejskog, jezici su mi uvek lako išli, da ne pominjemo da sam svemu tome dodala i novu seriju "Sinovi anarhije" (jer dao bog Igre prestola, američke horor priče, hodajući mrtvaci i Šerlok nisu bili dovoljni), ali to je već druga priča. I gle ti to sve reči pamtim kao od šale, i ne smeta mi što oni za sve reči imaju fraze u dva roda, ne ne ne ja pamtim i upijam, bez problema a akcionarsko društvo, ne teško da ću to zapamtiti. Analizirajući svoj um shvatam da je moj problem zapravo energija. Energija koja vlada u kući konkretno, prosto se napetost oseća, sa svih strana . Energija dragi moji obratite pažnju na to.Niko nije zapravo kriv za lošu vibraciju prosto jedna loša enerigija povlači sve loše treba je znati kontrolisati, na moju žalost ja to idalje ne umem.
Odustajem sklapam svesku. Lagano puštam muziku i ponovo se glas Fredija Merkjurija štiri sobom dok peva Fat bottom girls, i dan se nastavlja tek tako...
0 коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.