📚My Reading Habits📚

Pozdrav drage moje gospiđce. What’s up? Današnji post se razlikuje od tema koje inače pišem na blogu tim pre što ne pričam o konkretnoj temi  vezanoj za neku od tema kojom se bavim na blogu(kao što su klasici koje volim ili romantični filmovi od kojih mi nije muka...), već jedan post u kome vam uopšteno pišem o svom procesu. Naime gledala sam dosta booktube videa na ovu temu, i mada više volim da sama smislim, smatrala sam da je ok da i ja uradim jedan ovakav post. Smatram da je svaki čitatelj za sebe te da nije preprisivanje ako obradiš istu temu samo prilagodiš sebi. Pre svega ja čitam celog svog života ali nisam pasionirani čitatelj. Šta sam sada rekla? Knjige su u mom životu od detinjstva, moja pokojna majka je bila pasionirani čitatelj, čitala mi je pre no što sam znala za sebe, međutim oduvek  sam tip osobe koji je „na sve strane“ volim toliko stvari da nikada nisam mogla da imam strast ka smo jednoj. Dakle volim da čitam, više od toga volim da pišem, volim da gledam filmove i analiziram iste a volim i serije. Kada mi sve to dosadi crtam, verovatno bih kao hobi mogla da navedem i učenje jezika (govorim 3 pored našeg –francuski, španski i engleski delimično razumem i italijanski) ali to spada u film na neki način jer ja jezik ne mogu školski da učim (ja generalno teško štrebam ja moram da glumim šta čitam, da  vizualizujem da bih naučila, a, ironično,  studiram fakultet koji je sve ono što me nervira kod učenja –prava) već moram da slušam da bih naučila. Kao klinka sam išla u muzičku školu gde sam svirala klavir. Potom sam delimično naučila i gitaru. Mesto me ne drži te ne mogu da sedim satima pored knjige, moram da odem makar na pola sata da šetam, da gledam film, da ćaskam sa mojima, da pišem blog, da pišem priče koje sama smislim, pa epizoda serije, a kad je ispitni rok sve ovo plus najveći deo vremena ispiti. Dakle ne umem da držim fokus samo na jednoj delatnosti, ja sam uvek svuda okolo. Uzmite to kao manu ali šta da radim imam isuviše energije. Međutim ove godine sam želela da malo više čitam, ne drastično ne preterano već malo više. Samim tim imam već neke ustalene navike, danas pričam o njima. Smatram da je interesantno da kada pogledam za godinu dana vidim da li se nešto promenilo ili ne.  Podelila sam u sedam teza i ako vas uvod nije smorio, nastavite da čitate.



Let’s go 😉

📚1.Izbor žanra📚

Ja knjige generalno ne delim po žanrovima, sa tim da zaista ne mogu da čitam Sci-Fi. Kako znam da to ne mogu? Ne fascinira me svemir. Naša planeta mi je sasvim dovoljna. Sa tim u vezi ja zaista nemam žanr za koji se hvatam pre bilo kog drugog.  Ako moram da biram najviše volim epsku fantaziju ali je ne čitam stalno. Ono što sam primetila je da volim promene. Sada  npr. od početka godine čitala sam uglavnom kalsike i već vidim da mi je dosadilo nakon nekog vremena. Pre par dana, sedela sam sa sestrom i gledala neke knjige kada je  ona predložila da sledeću uzmem da čitam „Razum i osećajnost“ a moja reakcija je bila - „sklanjaj klasik sa mojih očiju“. Dakle volim da menjam. Čitala sam klasike, sada čitam dve NA knjige, čekam da mi stigne jedna knjiga nisam sigurna koji je žanr, a u sledećem periodu (ne držite me za reč) planiram misteriju, konkretno Denisa Lehana i „Gone baby gone“ (ja je imam na engleskom ne znam koji je naš zvanični naziv) jer želim da gledam film a imam ceo komplet Lehanovih knjiga u eupb formatu videla sam da je „Mistična reka“ adaptacija njegove knjige a ja taj film obožavam. Dakle promena je ključ jer ako niste ukapirali mene stvari brzo smore.

📚2.Nabavka knjiga📚

Ja sam jako neiskusna sa kupovinom polovnih knjiga...što drugim rečima znači da uglavnom kupujem samo nove. Nemam ništa protiv polovnih da me ne shvatite pogrešno međuim još imam mali strah da neću dobiti ono što očekujem (da je unutra možda oštećena ili nešto slično). Ne kupujem iz inostranstva, to mi je takođe strano, a i moj budžet zavisi od moje bake a ona ne odobrava kupovinu iz inostranstva tako da je barem za sada veto stalvjen na to. Sa tim u vezi ograničena sam na maksimalno dve knjige mesečno jer moja baka smatra da nema potrebe davati više novca za njih a iskreno ja mesečno dobijem 2000-3000 dinara da potrošim na sebe, a ja gledam da kupim i knjigu i nove slušalice i mleko za telo, i karmin ne da sve dam za jednu vrstu stvari, u ovom slučaju knjige.  Dakle uglavnom kupujem iz knjižara kao što su „Delfi“, „Laguna“ ili „Vulkan“ preko interneta, jer u mom gradu nema ni jedne od tih knjižara.  Imam takođe, nepisano pravilo da knjige ne kupujem u više izdanja (osim ako nije podeljeno u dva toma ili ima nastavak kao serijal), jer ne kapiram zašto bi mi trebalo neko drugo? Nisam kolekcionar i nemam običaj da se hvalim kućnom bibliotekom (ovaj post je smrt za pasionirane čitatelje,  izvinjavam se). Da budem jasna -ne osuđujem ljude koji kupuju više izdanja, cool je meni da svako troši kako on hoće ali konkretno meni ne treba. Tako da sada se u Blicu sakuplja Džejn Ejr, ja sam moju platila  (zajedno sa poštarinom) 1000  dinara u Vulkanu (moja je u tvrdom povezu i nije podeljena na tomove) pa je ne skupljam jer mi ne treba druga vezija, jedna mi je sasvim dovljna.

Moje izdanje Džejn Ejr

Volim online kupovinu ja bih i hleb kupovala preko neta (da nije kompletno bolesno)  jer volim da iščekujem  pošiljku (internet šopingoločar je ozbiljna dijagnoza), a volim i brate mili kada naručim novu knjigu iz knjižare, jeste da dam više za nju, ali posotji posebna radost u mom srcu za to, ne osuđujte me molim vas, to sam samo ja i nisam ponosna na to. Što se biblioteke tiče to je već problem koji datira mnogo pre nego što sam postala svesna njega. Naime ja ne volim da pozajmljujem  stvari –ne volim svoje da dajem nekom (ja sam onaj tip koji ako ti da majcu kada mu vratiš više je ne nosi, bolest znam), ali ne volim ni da uzimam od drugog. Konkretno u bilioteci je problem što mi teško pada da vratim ono što sam pozajmila –knjigu. Tako da ja nisam član svoje gradske biblioteke niti imam nameru da postanem član iste ne volim da vraćam knjige. Interesantno je da se ja ne vezujem za knjigu, ne sređujem ih ne brinem preterano o njima generalno se ne vezujem sa stvari –za priču da ali za knjigu kao objekat ne (ja sam malo hladna osoba, ako niste ukapirali) što je suprotno činjenici da ne volim da ih vraćam ali tako je. Ljudi tretiraju knjige kao blago ja se obradujem kad stigne i posle sat vremena je gledam kao –ok, to je samo knjiga.   Kada se radi o knjigama koje mi je neko poklonio a ne dopadaju mi se –idalje  ih čuvam jer se vodim onim pravilom da se „poklonu u zube ne gleda“ i osećala bih se jako loše kada bih poklon prosledila i poklonila nekom drugom jer neko je kupio za mene. Stoji na polici ne traži da jede i da pije ne mogu da je dam nekom drugom osećala bih se da nisam ispoštovala osobu koja je poklonila. 

📚3.Format📚

Po pitanju formata nisam probirljiva, čitam sve –eupb, „štampanu knjigu“, audio, čitam i pdf ali to iskreno najmanje volim (ako ništa drugo ne mogu da nađem onda stisnem zube i čitam pdf). Ja sam duugo bila protivnik nekog drugog oblika knjige osim one koju mogu da dodirnem, međutim sada sam tip koji ako nađe besplatno eupb ili audio –zaboravi na kupovinu, čitam je ovako.  Imam brdo audio i eupb knjiga. Bukvalno sam skinula najpopularnije naslove sa Kindle-a (preko torenta) i dobila Hemingvejev komplet, Dikensov komplet, sve knjige Felipe Gregori, Pomenula sam vam Lehana i njegov komplet, Džejn Ostin –sve knjige, Ficdžeralda.... i sve je besplatno, meni super. Naravno da je lepše držati knjigu, i lepše je na maternjem jeziku ali bože moj i eupb ima svoje prednosti  neke od njih su: 

1)mogu da čitam pred spavanje u svom krevetu –ja čitam na telefonu (nekad i na tabletu, ali uglavnom na telefonu) a nemam lampu ni noćni stočić pored kreveta, ovako lepo čitam bez problema.

2)Ne košta ništa –što je uvek ok, posbeno što serijali koštaju mnogo ovako možeš da ih čitaš a da pri tom nisi platio ništa

3)Mogu da čitam knjige koje nisu izašle kod nas

4)Ne zauzima prostor u kući

Ono što je nekima mana je što se većinom mogu naći na engleskom jeziku međutim ja trenutno čitam dve knjige na englekom i nemam nikakvih problema.Audio knjige su poslednje koje sam uzela da slušam (ne može čitam jer ih nisam ja čitala, slušala sam šta piše u knjizi) i one su sepokazale ok, posebno kada si umoran i ne želiš da gledaš u ekran –staviš slušalice i neko čita za tebe. Trenutno su obe knjige koje čitam eupb formata, uvek ima jednu knjigu koja ima serijal ("A Court of Thornes and Roses" je sada aktuelna) i jednu koja nema nastavak (konkretno ova koju čitam „The Wrath & the Dawn“ ima nastavak ali nisam sigurna da želim njega da pročitam, plus ne mogu nikako da ga nađem) tako pravim idelanu kombinaciju jer noću čitam knjigu koja je deo serijala dok danju čitam onu koja nastavak nema. To je odprilike to, dakle poenta je -ne biram format knjige.

📚4. Mesto za čitanje📚

Po ovom pitanju sam već jako probirljiva. Meni treba mir, tišina i udobnost –drugačije ne može. Takođe ne mogu da čitam umorna jer onda radnju ne upijam nikako.  Opet se vraćam na prvi deo da sam ja „na sve strane“ i ne umem da isključim okolinu. Ne volim da čitam kada sedim za stolom nikako, volim da se ispužim na trosedu u mojoj sobi, da ima par jastuka oko sebe, šta da vam kažem ja sam težak hedonista volim komfor. Čitanje u putu je bez diskusije veliko ne. Ne mogu da se fokusiram ni na audio knjigu tokom puta. Ja sam jako teška i osetljiva na put, auto/ bus ma sve osim aviona mi ne prija. Avion je cool njega ne osećam, auto prolazi samo ako je izluftiran i nema mnogo ljudi u njemu (klaustofobija je grozna stvar), ali idalje ne mogu da čitam. Muka mi je čak i kada sednem i gledam u seirju na tebletu, knjiga je već misaona imenica dok putujem a tu je i moj  (neosnovani) strah od saobraćajne nesreće i ako se aviona npr. uopšte ne plašim. Dakle put u bilo kom obliku i čitanje je no no za mene. Ja kada putujem samo muziku slušam i gledam da prespavam ceo put, jer jače je od mene ne mogu.

📚5.Koliko mesečno📚

Mislim da je okvirno u ovom trenutku 5 mesečno neki moj broj, tokom februara sam pročitala 6 i mislim da je ok da okvirno zaokružim na 5 i ako ih je u januaru bilo više. Ja sam do pre par meseci čitala jednu mesečno tako da je ovo, mada mali ipak neki napredak u odnosu na ranije. Mogu da čitam više knjiga odjednom, nemam problem ali  da je maksimalno 4, sa tim da jedna od te četri bude audio, jedna neka lagana,  a da čitam npr. „Anu Karenjinu“ i „Zločin i kaznu“ i „Stranca“ i „Otelo“ u isto vreme tačno bih počela da verujem da je Kiti prositutka a Sonja Otelova žena a da je Merso Anin brat (razumete šta hoću da kažem, pomešala bih pojmove, jer su to dela koja traže da im se posvetiš potpuno). Dakle može više ali da mogu da ih odvojim u svojoj glavi. Što se brzine čitanja tiče –variram, kada mi se čita i kada sam puna energije mogu jako brzo da čitam, ali postoje i dani kada mi se ne čita te tada odužim. Imam standarndno određeno da je minimum za dan 2 glave i toga se držim, sve što je više je dobrodošlo međutim koliko god da mi se ne čita te dve glave su ono što je meni stvorilo naviku. I nije šala kada kažu da se navika stvara 22 dana, zaista toliko treba da vam pređeu rutinu. Sa druge strane često želim da što duže uživam u knjizi pa onda sama sebe zaustavim. Okvirno dnevno čitam sat vremena, mada umem i celu noć („A Court of Thornes and Roses“ i ja smo proveli dve neprespavane noći) zavisi od raspoloženja. Plan i dnevnik čitanja nemam. Kod mene plan kako kod knjiga (ne mislim okvirno već konkretno plan) kao i kod filmova se pokazao loše, jer ja ne volim da nešto „moram“ već volim da sama odaberem. Samim tim knjigu koju čitam nakon knjige koju trnutno čitam biram tek kada pređem sredinu trenutne knjige. Imam u glavi šta bih ja čitala ali ne zaričem se da ću to čitati. Konkretno nakon „The Wrath & the Dawn“ planiram da čitam „Pogrebni običaji“ Hane Kent jer sam je (konačno) naručila, a čula sam da ima jako realistične opise Islanda a ja Island obožavam. Mesečni plan sam probala da imam međtuim, to ne radi za mene tako da  sada čekam da dođe do polovine  knjige koju čitam, da odlučim a  nekad uzmem tek kada završim spontano neku knjigu. Plan je no no. Dnevnik čitanja sam pokušala i batalila, imam Goodreads a ovo se nikada nisam setila da zabeležim.  Kada se radi o knjigama koje mi se ne dopadaju ranije sam bila tip koji je govorio da ako sam uzela da „čistim svinjac“ ne čistim do pola pa ostavljam, već čistim dok ne očistim. Sada vala ostavljam svinjac. Ako ja dođem do pola i smorim se –ne vredi više čitanja i ostavljam za neki drugi period, ako i nakon tog perioda ne mogu da je nastavim onda je dajem sestri ili ako se njoj ne dopada, dajem rodbini, drugaricama...nekome ko će je voleti više nego ja, osim ako mi se korice jako dopadnu jer ...ok to je problem većine ženskih osoba  zar ne? Svi vole lepe korice.

📚6.Notesi i obeleživači📚

Ne volim da pišem po knjigama, a opet sa druge strane jako me mrzi da držim svesku pored sebe i prepisujem. Rešenje -sticky notes. Od kada sam bila dovljno pametna da u kieskoj radnji kupim samolepljive listiće u obliku stelica ili prosto samo isečene na nekoliko pravougaonika olakšala sam sebi život –mogu da obeležim delove sa nekim citatom (mada ja generalno citate kuliram u knjigama, bez dobrog razloga)  mogu da obeležim svoje omiljene delove, da zapišem svoje misli bez da uništavam knjigu (oni nemaju jak lepak ako se plašite da oštete knnjigu –ne oštete je). Na eupb formatu radim isto. Konkretno na čitaču u telefonu koji ja imam  aplikaciju FBReader koju prepoučujem jer je jako lepo i čitko, možeš da čitaš više knjiga u jednom periodu jer kad god otvoriš  nastavljaš gde si stao. Ima i bookmark delova knjige pa možete da podvučete i to se čuva te možete da pogledate klikom na odeo sa obeleživačima sve što ste obeležili u toj knjizi. Često i screenshot-ujem strane pa čitam omilje delove. Što se obeživača (u smislu gde si stao) tiče nisam probirljiva. Sestra mi je pri kupovini knjige „Doručak kod Tifanija“ u Sremskim Karlovcima, donela jedan i taj koristim u svakoj, ako mi trebaju dva imam neki cvet koji sam sam improvizovala. Znam da ima ljudi kojima je obeleživač bitan skoro koliko i sama knjiga, ali šta ja znam ja nikada nisam pravila veliku dramu oko toga što se mene tiče mogu da koristim i pominjani sticky notes u nekom drugom obliku (imate dole sliku kako oni izgledaju) poput zvezde, cveta...

📚7.Čudne navike📚

Nemam preterano čudne navike, ali imam par koje su vredne pomena. Tako ne mogu da čitam bez da imam nešto za piće –vodu, sok, čaj bilo šta. Najviše volim da pijem neki topli napitak, uglavom čaj a najčešće pijem vodu (jer dok je čak spreman za piće ja sam već stop puta zavrišila i dehidrirala). Ne mogu da čitam kada se vreme menja pa je čas svetlo u sobi čas tamno, isvuše mi odvlači pažnju. Lap top mora da bude podešen na spavanje –nema šanse drugačije gledaću u prazan monitor, ogledalo ne može da bude blizu mene jer neću moći da mu odolim. Ne sedam da čitam bez vazelina, ja balzame za usta slabo korisitim, vazelin volim najviše a i njega generlano suvda sa sobom nosim tako da ne mogu da čitam ako su mi usne suve (treba da napomenem da ja ne čitam na glas). U svojoj glavi uvek adaptiram radnju tako da zamislim glas i izgled svakog lika kao da stoji ispred mene. A da najčudnija do svega –komentarišem ih i svađam se sa likovima na glas tako sam Tirionu Lanisteru sto puta tokom čitanja pete knjige rekla da prestane da smara, a Deneris da je razočarenje, Džonu sam (pošto sam znala šta ga čeka) psovala sve po spisku....nije meni lako šta da vam kažem.

Kao preporuku nedelje za vas imam „honest trailers“. Radi se o odličnom filmskom YT kanalu „Screen Junkies“ i ja sa njihovog kanala obožavam „iskrene trailere“ filmova i serija (nađite GOT oba dela su genijalna). Gledam ih stalno ove nedelje bukvalno svaki put kada sam bila loše raspoložena sam ih gledala. Ostavljam vam sa Oskara to je jedan od novijih slatko sam se smejala.

To je sve za ovaj post. Pre svega se nadam da sam vas barem malo zabavila, i da vam se dopao post. Želela sam da ga napišem 100% iskreno, bez šminkanja i da izgleda kao da razgovaram sa vama. Kakve su vaše navike? Sve što želite da mi kažete, pišite mi dole.😉

Hvala na čitanju,

With love, S.