Search This Blog

7 stvari koje sam radila kao tinejdžer (i koje sada nikada ne bih uradila)



Svaki put kad dođe septembar ne mogu da se ne setim školskih dana. Biću iskrena sa vama- nisam je preterano volela. Volela sam ideju o obrazovanju ali ne i samu ustanovu sa kojom sam imala velike probleme da se povežem. Međutim uprkos tome uvek me uhvati neka nostalgija na te dane. Ne znam zašto, valjda me udari koliko brzo prođe sve. Razmišljajući o tome nisam mogla da se ne setim svojih školskih dana i oh boy kako bih volela da sednem sa Sarom iz teen dana i očitam joj par lekcija. 


Pozdrav dragi ljudi. What's up? Pre svega nije me bilo jer sam u sredu počela da stažiram (da bih mogla da dam pravosudni ispit) pa mi je novonastala obaveza malo poremetila raspored ali se vraćam u normalu i već se polako navikavam. Danase se sa vama sećam školskih dana i pišem vam 7 stvari koje sam radila kao tinejdžer koje sad nikada ne bih uradila. Post prate i (sramotne) slike iz tih dana (hej koji tinejdžer ima normalne?) .

Da više ne dužim,
Let's go 😉



Evo slike koju vam nikada nisam postavila na blogu,
ovo sam ja sa mojom kratkom kosom u periodu oko 16-e godine!




1. Nikada ne bih bila toliko neredovna

Ja sam pošla u srednju u vreme kada je zakon bio toliko labav da su oko 45 neopravdanih (ako se dobro sećam) bili za smanjenje sa 5 na 4. Mnogo se lakše stizalo do opravdanja a ja sam imala istoriju bolesti. Zbog toga što sam se jako loše snalazila u isto bila sam jako često neredovna i propuštaala gradivo. To sad iz perspektive Sare od 25 nikada ne bih ponovila jer mi je štetilo daleko više nego što mi je koristilo bez obzira što se uz sve okolnosti ne kajem mnogo.


2.Nikada ne bih sažaljevala sebe

Sramota me je da ovo priznam. Ali ovo je moj blog i ovde sam da budem iskrena. Zbog loših dešavanja u ranoj mladosti navukla sam kompleks žrtve života i igrala na kartu sažaljenja. Moj koncept misli je bio "jadna ja" što nikako ne valja. Sara koja ovo piše nikada ne bi to ponovila. Imam daleko zdraviji i bolji stav ka životu i sažaljevanje mi je najgori oblik gledanja na sebe na svetu.



Kompleks zvan kratka kosa i pokušaj da se slikam bez perike a da se ne vidi,
crvenilo koje vidite na glavi je prouzrokovano od strane perike




3. Antisocijalnost

Nemam puno ljudi sa kojima sam u kontaktu iz srednje i generalno nemam puno poznanstva. A sve je na račun toga što sam bila totalno izolovana. Gle, istina je da sam imala loša iskustva ali dobar deo je i na moj račun. Ja sam ta koja je sagradila stakleni zid zbog čega mi je danas žao. istina- nisam najkomunikativnija osoba na planeti niti sam ekstorvert (introvert komplenti) ali ovo je greška koju sa ove tačke gledišta nikada ne bih ponovila.


Ovde imam oko 17 i ovo je nakon feniranja, kosa mi je bila malo duža i lepo je izgledala



4. Nikada ne bih išla u školu neuredna

Brate rođeni ja sam bila haos. Uvek sam išla čista ali često jako često neočešljana sa prvim pantalonama i majcom koju uhvatim. Moja volja sa 15 je bila nikakva. Ni dan danas nisam neko ko se oterećuje lepotom i sređuje i doteruje- not my cup of tea. U 90% slučajeva sam potpuno bez šminke  i nisam tip koji voli da se sređuje ali kosu mogu da očetkam!


5.Nikada ne bih ćutala kako bih izbegla konflikte

Gle ovo je cinično jer je verovatno samo delimično istina. Ni dan danas nisam konflikta ličnost. Ja volim harmoniju i uvek me iznenade ljudi koji vole da se svađaju-ja ne podnosim. Ne volim konflikt. Ali sam kao tinejdžer ovo radila čak i kada se pređe granica. Danas imam svoju liniju posle koje mogu da ti lepo kažem ako i tad ne upali prekidam kontakt sa tobom (vrištanje i histerija nikada nisu bili deo mene i sumnjam da će biti).


Moja maturska. Skoro sam probala ovu haljinu (15 kg manje) i daleko mi bolje stoji sada
nego na samoj maturi




6. Nikada ne bih bila totalni kampanjac

Sramno priznajem da sam ovu naviku zadržala do skoro treće godine studija kada sam shvatila koliko grešim! Sedi Sara nekoliko meseci ne tačinje knjigu i onda u zadnjih mesec dana sprema 3 ispita. A tokom srednje je bilo gore. Učila sam danas sa sutra jer to je tako logično. Sada shvatam da mi je to donelo dupli stres i lošije ocene jer to prosto tako ne ide. Definitivno nešto što bih promenila da mogu.



Prva srednje i ja sa crvenom perikom




7. Ne bih zaptavljala gradivo koje me zanima da bih bila kul

Da me pogrešno ne shvatite ja sam uvek bila miljama daleko od nekog ko je popularan. Međutim to je "pritisak" društva da se uklopiš. Zbog tog pritiska sam morala da zapostavljam stvari koje me zanimaju jer sam očajnički želela da budem cool i nisam volela da me vide kao štrebera (što je premsešno jer su meni ekonomske nauke loše išle a matematika još gore da sam i htela da budem štreber ne bih uspela). Nešto što bih definitvno promenila.



To je to za ovaj post. Kao i uvek sve što vam je na pameti, pišite mi dole. Sledeći post ide u utorak- šta sam gledala u avgustu, potom u četvrtak pišem o nekim filmovima i filmski tag u nedelju!


Moj 19. rođendan!




Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
Twitter


Hvala na čitanju,

With love, S.

11 коментара:

  1. Jako lep i motivirajuci post, bravo, sigurna sam da ce mnog8 citahuci izvuci pouku,a i shvatiti da su sebi na prvom mestu 😀

    ОдговориИзбриши
  2. Nije lako priznati neke stvari, ni sebi, a ni drugima. Svi mi kad tad postanemo svesni naših grešaka, promena, proteklih godina... Mislim da ću ja tek posle završetka srednje biti spremna da se pogledam iza sebe i napravim ovakvu "analizu" stvari koje jesam radila, a nisam trebala. Post je poučan itekako, jer me ipak pomalo tera da se preispitam...

    I'mperfect

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Defnitivno posle završetka srednje vidš neke stvari jasnije do tad uči na mojim greškama! Hvala puno na čitanju i na komentaru!

      Избриши
  3. Čestitam na početku stažiranja!:)
    E, baš ovih dana razmišljam o ovoj temi. Sve me tera da upoređujem "nekad" i "sad", tako da se osećam veoma čudno i, iskreno, ne baš najbolje. Nisam bila ni svesna kako brzo prolazi vreme. Jel' i tebi do 20. godine sve nekako išlo presporo, a onda se ubrzalo do maksimuma?
    Uglavnom, ni ja nisam volela školu. Nisam volela LJUDE, ne samo obrazovanje. Iz osnovne i srednje mi je ostalo nekoliko prijatelja, druge nemam želju da sretnem niti me zanima šta rade u životu, i nikada neću otići na ona licemerna okupljanja "10, 20....godina mature". Nikad se nisam uklapala, a same tinejdžerske godine su bile moja faza bunta, vukle su se i nikako nisam mogla da dočelam da odrastem. Sad mi je, naravno, žao, haha, mada uvek kažem: one godine, ali ova pamet.
    Isidori od 16-17-18 godinica bih očitala više lekcija, jer je bila glupa, smešna, tvrdoglava i danas me sramota velikog dela svog ondašnjeg ponašanja.
    Šta bih rekla sebi?
    1. da se ne nervira oko gluposti, iako će to nastaviti da radi i kao odrasla osoba
    2. da se ne obazire na mediokritete koji je zovu sektašicom, klošarkom, rugobom, itd. jer su deca u tom periodu zla često bez jasne svesti o tome i jer se kasnije obično ispostavi da ti mišljenje takvih uopšte nije potrebno
    3. da ne beži TOLIKO sa časova, samo će sebi da naškodi
    3. da se ne svađa sa roditeljima, ali to je valjda u pubertetu neizbežno
    4. da ne pravi budalu od sebe trčeći za momkom koji je ne voli, zato što ako je lep ne znači da nije apsolutni kreten
    5. da ceni ono što ima, da više voli sebe i ne bude "kučka" prema nekim mnogo finim ljudima, a tolerantna prema budalama
    6. da više uči, jer će joj kasnije trebati (vidiš, OVO je moj kompleks, tek sam na faksu postala dobar "đak" i stvorila radne navike, do tad sam bila u fazonu "baš me briga, učim šta hoću" i nisam mogla da se pronađem)

    A opet, sve to mora da se prođe i mene je, na neki način, očeličilo. Učila sam na svojim greškama. Neke su se isplatile, neke nisu, ali pitanje je da li bih to sada bila ja, ovakva kakva sam, da nisam pregrmela pisanje užasnih pesama, skrivanje cigareta, zacopanost do ušiju u pogrešnog, nesigurnost i komplekse, nezadovoljstvo izgledom, ali i mnoge divne stvari: pronalaženje pravih prijatelja, izlaske, otkrivanje dobre muzike, filmova, knjiga...za mene je tek od 18. nekako krenulo na bolje.
    O svom tinejdžerskom dobu bih mogla knjigu da napišem, danas pamtim uglavnom samo lepe stvari, a svega je tu bilo.

    Što se tiče antisocijalnosti, gledaj, nisam sigurna da na to možemo potpuno SVESNO da utičemo. I ja sam introvert, to je naprosto deo naše pojedinačne prirode. Ne može se protiv toga. Recimo, moj rođeni brat je izraziti ekstrovertan tip, oduvek je lako sklapao poznanstva, zna sa ljudima, manipulator je, a ja totalna suprotnost. Povučena, distancirana, hladna dok me ne upoznaju, volim samoću, tremaroš sam...možda to može da se prevaziđe nekim "treniranjem", ali nije strašno, nije ni mana.

    Odličan tekst, odlična ideja. I moram ti reći, dopada mi se kako ti je stajala kraća kosa, na ovoj prvoj slici.:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ti si ovo tako divno sročila da je meni samo ostalo da se složim sa svakom tačkom i zarezom.

      "Nisam volela LJUDE, ne samo obrazovanje. Iz osnovne i srednje mi je ostalo nekoliko prijatelja, druge nemam želju da sretnem niti me zanima šta rade u životu, i nikada neću otići na ona licemerna okupljanja "10, 20....godina mature". Nikad se nisam uklapala, a same tinejdžerske godine su bile moja faza bunta, vukle su se i nikako nisam mogla da dočelam da odrastem." - kao da sebe slušam. Neverovatno. Isto imam samo par prijatelja (pod tim mislim da mogu stati na prste jedne ruke) iz perioda srednja/osnovna. Zažalila sam dosta toga što sam u srednjoj uradila da bi kao ispala ok pred većinom, a pre svega što sam se slikala za tablon i uopšte otišla na maturu. Ta ekipa prosto nije bila my cup of tea, ali kao nekog reda radi, i tih nebuloza, išla sam protiv svog instinkta i pregrmela ceo taj proces stavljanje tačke na i.

      Za introvertnost se isto slažem, takva sam i ja. Kao mlađa sam nastojala da budem više "u toku", više kao drugi, socijalniji, ljudi oko mene. Slaba je to vajda i ja sam povučena i rekao bi neko hladna i nezainteresovana, ali to je samo dok me neko ne upozna i dok ne "kliknemo", posle toga se ne gasim. :)

      Srećno stažiranje Saro. :**

      Избриши
    2. E, kod mene je problem što nisam radila baš ništa da se uklopim, naprotiv. U osnovnoj još i nekako, ali u srednjoj: nema sile. Distancirala sam se i jasno povukla crtu, ali to opet bode nekima oči i tako sam bila "meta" određenw grupice "popularne dece" iliti džibera, dok je druga, sinshodljiva većina išla linijom manjeg otpora pa im se priklanjala, a ovamo me iza leđa podržavala ili ne. Mene je to pogađalo, naravno, ali sam odgovarala revoltom, često ulazila u svađe, plakala kod kuće, bežala sa časova....tek negde oko 18. je krenulo na bolje, jer sam našla društvo izvan odeljenja i sve se promeni kad znaš da te posle časova čeka ekipa, da ideš za svojim životom i da je to što ovi iz škole pričaju i misle - krajnje nebitno. Ojačaš, počneš da formiraš svoju individualnost.:)
      E, zato je meni matura bila odlično iskustvo. Naprosto, dežurni "autsajder" je zablistao bez kompromisa. Moja haljina je bila zapaženija i drugačija, išla sam sa najlepšim dečkom iz odeljenja - ujedno svojim odličnim drugom, koji je bio kategoričan: ili sa mnom ili ni sa kim, a ostale devojke su bile u fazonu:"Ona, klošarka?!?" I to smo išli samo nas dvoje, dok su drugi išli u "trojkama", jer je u odeljenju bilo duplo više devojaka. Bukvalno "ružno pače" fazon. Na samoj maturi sam sa najboljom drugaricom i drugom iz osnovne, koji su učili u suprotnoj smeni, sve vreme sedela i pijuckala "Koka Kolu", zezali se odvojeno od seljane i to je to. "Imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid." Ja sam i inače u razredu bila kao Filozof iz "Lajanja na zvezde", "ona mala u ćošku što čita i uvek ima neki kontraški stav", samo sam kasnije naučila da nosim svoju različitost i da me ne pogađaju malograđani.:)

      Избриши
    3. Isidora mene plaši što vreme tako ludački prolazi ima utisak da sam juče upisivala faks!
      Ja sam u školi bila ko riba na suvom nisam se snalazila i sa dobrim delom ljudi ne govorim, volela bih da se vratim isto kao i ti sa ovim razmišljanjem koje imam sad ali da sam opet mlada.
      I poistovećujem se sa stavkama koje si napisala- svađanje sa roditeljima, bežanje sa časvoa i ne cenjenje onog što imam je ono što sam i ja kontatno radila i što se kajem .
      Takođe smatram da se na greškama uči. Ja npr nisam nikad pušila ali sam jako često tršolila više novca na garderobu nego što treba sad se kajem jer je cilj bio-moraju da misle da sam lepa.
      Obe moje sestre su ekstroverti ja sam čist introvert i upravu si ne može na to da se utiče. Pre neki dan sam bila okružena velikim brojem ljdui i svi prolaze pričaju u jednom prostoru samo sam izašla i pobegla jer me je strefila socijalna anksioznost nešto na šta ne mogu da utičem.
      Sjajan komentar i hvala na čitanju i na komentaru.


      Da dodam i to da i ja držim distancu. Postoje ljudi koji mogu da pričaju i "sa prosjakom i sa kraljem" ja mogu da se dignem na viši nivo ali nikad nisam umela da se spustim na niži što mi otežava koncentraciju. Ja sam bila ona koja je odsutna. Pamtim kad me je drug iz razreda mahinalno prijavio kao odsutnu nakon što nedeljama nisam doazila i onda se šokirao kad je shvatio da sedim tu hahahaha svi smo imali neko svoje obeležje.

      Избриши
  4. Vraćam se i sama s vremena na vreme unazad i preispitujem ''sebe od ranije''... Toliko bih toga imala da kažem sebi iz osnovne, srednje, iz prvih godina studiranja, oko toliko stvari da opomenem, toliko kritika da uputim (a sve se nekako svodi na osnovnu stvar zbog koje sam nekadašnja ''ja'' sadašnjoj sebi presmešna - iluzija da sve znam i da sam sve uspela da protumačim, a zapravo, kako sazrevam, sve sam više svesna koliko toga još ne znam i koliko još treba da učim)... Pa opet, da nisam bila takva kakva sam onda bila i da nisam imala sve te mane, ne bih mogla sada da shvatim koliko sam u nekim aspektima napredovala, i koliko još na nekima moram da radim. U to generalno čvrsto verujem: sve mane koje imamo ili smo imali nisu nešto čega treba da se stidimo, dokle god smo svesni da su to upravo MANE na kojima treba da radimo, a ne nešto na šta ćemo biti fiksirani i tvrdoglavo odbijati da se menjamo i ''popravljamo''.

    Svaka čast na postu i srećan početak stažiranja!

    Pozdrav od još jednog introverta! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja mislim da svi mi napredujemo kroz život verujem da ću sa 35 da se setim sebe sa 25 i da nađem zamerke današnjoj verziji sebe ali to je tako normalno.I slažem se čovek treba stalno da radi na sebi to je jedini put do uspeha.
      Hvala na čitanju i na komentaru :)

      Избриши
  5. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши

Омогућава Blogger.

Wikipedia

Резултати претраге

Translate

Ознаке

007 1 10 10 things i hate about you 100 posta 2 2015 2016 21 gram 21 grams 7 of 7 9/11 a clash of kings a life as we know it A Storm of Swords a streetcar named desire actors actresses all about eve allied american gods american history x american hustle american sniper amy adams angelina jolie april arrow art aura balkan blogger beauty bed bed time before before sunrise before sunset benicio del toro benisio del toro birdman birthday biutiful black swan blistav um blog blog blogorodjendan blogger blogspot blue valentine book books brad pitt bradley cooper bts callenge captain america casino royale cate blanchett challenge chris hemsworth chrismas christian bale Christian Grey christmas christoph waltz cinderella clive owen closer coffee coldplay column common girl conversation crazy heart crime critic dancing with the stars daniel craig david o russell dead poet society disney divergent diy dog downton abbey dracula the silence of the horror picture show emma stone essence f.f facts fantazija fashion favorites february fifty shades of grey film filmovi food from filmography fun game of thornes danncing with the stars game of thrones george r r martin girly gladiator glista glumci golden age golden rose gordost i predrasuda got hair halloween hannibal hero holiday horror hot house of cards hulk hunger igra prestola igre prestola inglorious bastards inside llewyn davis iron man jaime lannister james bond jane eyre january javier bardem Jennifer Lawrence jeremy renner johnny depp jon snow Josh Hutcherson julia roberts july june kate winslet katniss keanu reevs kritika la la land ladies Lady Chatterley's lover leonardo dicaprio leto letters to juliette life limitless lipsck loreal lost in translation lotion lipstick rimmel love love actually love rosie ludo srce m.l madn men magic mike make up malta maltese march mariah carey marley marlon brando maroon 5 marvel may maybelline me me movieis me time memories meryl streep michael buble michale fasbender mlata models mona lisa smile monica belucc movie movie blog movie blogger movie review movies music muzika my own private idaho nails naomi vatts never forget new year new york Nicholas Sparks nivea no north country once upon a time oscars outlander peeta pet play list post priča pride and prejudice prohujalo sa vihorom ps i love you queen questions ramsay bloton random real red review revolutionary road rimmel rip river phoenix robert de niro rock romance ryan gossling s. chat san francisko scandal school sean penn september serbia serbian blogger serije Shailene Woodley shelock holmes single sister snow soaf son pen song of ice and fire songs spectre story story time stuff summer summer book tag summer tag superhero tag team lannister the walking dead the age of adaline the avengers the best of me the borgias the crown the danish girl the hunger games the incredible hulk the ring the shining the walking dead the walkking dead Theo James this is us thor time titanic tom hansk tom hardy top lista top10 travel tv tv show uk valentine's day vanity case victoria vikings vrad pitt vrati se zone vs warrior wham winter world x men young victoria zona zamfirova 2

Sponsor