Svaki put kad dođe septembar ne mogu da se ne setim školskih dana. Biću iskrena sa vama- nisam je preterano volela. Volela sam ideju o obrazovanju ali ne i samu ustanovu sa kojom sam imala velike probleme da se povežem. Međutim uprkos tome uvek me uhvati neka nostalgija na te dane. Ne znam zašto, valjda me udari koliko brzo prođe sve. Razmišljajući o tome nisam mogla da se ne setim svojih školskih dana i oh boy kako bih volela da sednem sa Sarom iz teen dana i očitam joj par lekcija.
Pozdrav dragi ljudi. What's up? Pre svega nije me bilo jer sam u sredu počela da stažiram (da bih mogla da dam pravosudni ispit) pa mi je novonastala obaveza malo poremetila raspored ali se vraćam u normalu i već se polako navikavam. Danase se sa vama sećam školskih dana i pišem vam 7 stvari koje sam radila kao tinejdžer koje sad nikada ne bih uradila. Post prate i (sramotne) slike iz tih dana (hej koji tinejdžer ima normalne?) .
Da više ne dužim,
Let's go 😉 |
| Evo slike koju vam nikada nisam postavila na blogu, ovo sam ja sa mojom kratkom kosom u periodu oko 16-e godine! |
1. Nikada ne bih bila toliko neredovna
Ja sam pošla u srednju u vreme kada je zakon bio toliko labav da su oko 45 neopravdanih (ako se dobro sećam) bili za smanjenje sa 5 na 4. Mnogo se lakše stizalo do opravdanja a ja sam imala istoriju bolesti. Zbog toga što sam se jako loše snalazila u isto bila sam jako često neredovna i propuštaala gradivo. To sad iz perspektive Sare od 25 nikada ne bih ponovila jer mi je štetilo daleko više nego što mi je koristilo bez obzira što se uz sve okolnosti ne kajem mnogo.
2.Nikada ne bih sažaljevala sebe
Sramota me je da ovo priznam. Ali ovo je moj blog i ovde sam da budem iskrena. Zbog loših dešavanja u ranoj mladosti navukla sam kompleks žrtve života i igrala na kartu sažaljenja. Moj koncept misli je bio "jadna ja" što nikako ne valja. Sara koja ovo piše nikada ne bi to ponovila. Imam daleko zdraviji i bolji stav ka životu i sažaljevanje mi je najgori oblik gledanja na sebe na svetu.
 |
| Kompleks zvan kratka kosa i pokušaj da se slikam bez perike a da se ne vidi, crvenilo koje vidite na glavi je prouzrokovano od strane perike |
3. Antisocijalnost
Nemam puno ljudi sa kojima sam u kontaktu iz srednje i generalno nemam puno poznanstva. A sve je na račun toga što sam bila totalno izolovana. Gle, istina je da sam imala loša iskustva ali dobar deo je i na moj račun. Ja sam ta koja je sagradila stakleni zid zbog čega mi je danas žao. istina- nisam najkomunikativnija osoba na planeti niti sam ekstorvert (introvert komplenti) ali ovo je greška koju sa ove tačke gledišta nikada ne bih ponovila.
 |
| Ovde imam oko 17 i ovo je nakon feniranja, kosa mi je bila malo duža i lepo je izgledala |
4. Nikada ne bih išla u školu neuredna
Brate rođeni ja sam bila haos. Uvek sam išla čista ali često jako često neočešljana sa prvim pantalonama i majcom koju uhvatim. Moja volja sa 15 je bila nikakva. Ni dan danas nisam neko ko se oterećuje lepotom i sređuje i doteruje- not my cup of tea. U 90% slučajeva sam potpuno bez šminke i nisam tip koji voli da se sređuje ali kosu mogu da očetkam!
5.Nikada ne bih ćutala kako bih izbegla konflikte
Gle ovo je cinično jer je verovatno samo delimično istina. Ni dan danas nisam konflikta ličnost. Ja volim harmoniju i uvek me iznenade ljudi koji vole da se svađaju-ja ne podnosim. Ne volim konflikt. Ali sam kao tinejdžer ovo radila čak i kada se pređe granica. Danas imam svoju liniju posle koje mogu da ti lepo kažem ako i tad ne upali prekidam kontakt sa tobom (vrištanje i histerija nikada nisu bili deo mene i sumnjam da će biti).
 |
| Moja maturska. Skoro sam probala ovu haljinu (15 kg manje) i daleko mi bolje stoji sada nego na samoj maturi |
6. Nikada ne bih bila totalni kampanjac
Sramno priznajem da sam ovu naviku zadržala do skoro treće godine studija kada sam shvatila koliko grešim! Sedi Sara nekoliko meseci ne tačinje knjigu i onda u zadnjih mesec dana sprema 3 ispita. A tokom srednje je bilo gore. Učila sam danas sa sutra jer to je tako logično. Sada shvatam da mi je to donelo dupli stres i lošije ocene jer to prosto tako ne ide. Definitivno nešto što bih promenila da mogu.
 |
| Prva srednje i ja sa crvenom perikom |
7. Ne bih zaptavljala gradivo koje me zanima da bih bila kul
Da me pogrešno ne shvatite ja sam uvek bila miljama daleko od nekog ko je popularan. Međutim to je "pritisak" društva da se uklopiš. Zbog tog pritiska sam morala da zapostavljam stvari koje me zanimaju jer sam očajnički želela da budem cool i nisam volela da me vide kao štrebera (što je premsešno jer su meni ekonomske nauke loše išle a matematika još gore da sam i htela da budem štreber ne bih uspela). Nešto što bih definitvno promenila.
To je to za ovaj post. Kao i uvek sve što vam je na pameti, pišite mi dole. Sledeći post ide u utorak- šta sam gledala u avgustu, potom u četvrtak pišem o nekim filmovima i filmski tag u nedelju!
 |
| Moj 19. rođendan! |
Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
Jako lep i motivirajuci post, bravo, sigurna sam da ce mnog8 citahuci izvuci pouku,a i shvatiti da su sebi na prvom mestu 😀
ОдговориИзбришиHvala puno. I hvala na čitanju i na komentaru.
ИзбришиNije lako priznati neke stvari, ni sebi, a ni drugima. Svi mi kad tad postanemo svesni naših grešaka, promena, proteklih godina... Mislim da ću ja tek posle završetka srednje biti spremna da se pogledam iza sebe i napravim ovakvu "analizu" stvari koje jesam radila, a nisam trebala. Post je poučan itekako, jer me ipak pomalo tera da se preispitam...
ОдговориИзбришиI'mperfect
Defnitivno posle završetka srednje vidš neke stvari jasnije do tad uči na mojim greškama! Hvala puno na čitanju i na komentaru!
ИзбришиTi si ovo tako divno sročila da je meni samo ostalo da se složim sa svakom tačkom i zarezom.
ОдговориИзбриши"Nisam volela LJUDE, ne samo obrazovanje. Iz osnovne i srednje mi je ostalo nekoliko prijatelja, druge nemam želju da sretnem niti me zanima šta rade u životu, i nikada neću otići na ona licemerna okupljanja "10, 20....godina mature". Nikad se nisam uklapala, a same tinejdžerske godine su bile moja faza bunta, vukle su se i nikako nisam mogla da dočelam da odrastem." - kao da sebe slušam. Neverovatno. Isto imam samo par prijatelja (pod tim mislim da mogu stati na prste jedne ruke) iz perioda srednja/osnovna. Zažalila sam dosta toga što sam u srednjoj uradila da bi kao ispala ok pred većinom, a pre svega što sam se slikala za tablon i uopšte otišla na maturu. Ta ekipa prosto nije bila my cup of tea, ali kao nekog reda radi, i tih nebuloza, išla sam protiv svog instinkta i pregrmela ceo taj proces stavljanje tačke na i.
Za introvertnost se isto slažem, takva sam i ja. Kao mlađa sam nastojala da budem više "u toku", više kao drugi, socijalniji, ljudi oko mene. Slaba je to vajda i ja sam povučena i rekao bi neko hladna i nezainteresovana, ali to je samo dok me neko ne upozna i dok ne "kliknemo", posle toga se ne gasim. :)
Srećno stažiranje Saro. :**
Vraćam se i sama s vremena na vreme unazad i preispitujem ''sebe od ranije''... Toliko bih toga imala da kažem sebi iz osnovne, srednje, iz prvih godina studiranja, oko toliko stvari da opomenem, toliko kritika da uputim (a sve se nekako svodi na osnovnu stvar zbog koje sam nekadašnja ''ja'' sadašnjoj sebi presmešna - iluzija da sve znam i da sam sve uspela da protumačim, a zapravo, kako sazrevam, sve sam više svesna koliko toga još ne znam i koliko još treba da učim)... Pa opet, da nisam bila takva kakva sam onda bila i da nisam imala sve te mane, ne bih mogla sada da shvatim koliko sam u nekim aspektima napredovala, i koliko još na nekima moram da radim. U to generalno čvrsto verujem: sve mane koje imamo ili smo imali nisu nešto čega treba da se stidimo, dokle god smo svesni da su to upravo MANE na kojima treba da radimo, a ne nešto na šta ćemo biti fiksirani i tvrdoglavo odbijati da se menjamo i ''popravljamo''.
ОдговориИзбришиSvaka čast na postu i srećan početak stažiranja!
Pozdrav od još jednog introverta! :)
Ja mislim da svi mi napredujemo kroz život verujem da ću sa 35 da se setim sebe sa 25 i da nađem zamerke današnjoj verziji sebe ali to je tako normalno.I slažem se čovek treba stalno da radi na sebi to je jedini put do uspeha.
ИзбришиHvala na čitanju i na komentaru :)
Isidora mene plaši što vreme tako ludački prolazi ima utisak da sam juče upisivala faks!
ОдговориИзбришиJa sam u školi bila ko riba na suvom nisam se snalazila i sa dobrim delom ljudi ne govorim, volela bih da se vratim isto kao i ti sa ovim razmišljanjem koje imam sad ali da sam opet mlada.
I poistovećujem se sa stavkama koje si napisala- svađanje sa roditeljima, bežanje sa časvoa i ne cenjenje onog što imam je ono što sam i ja kontatno radila i što se kajem .
Takođe smatram da se na greškama uči. Ja npr nisam nikad pušila ali sam jako često tršolila više novca na garderobu nego što treba sad se kajem jer je cilj bio-moraju da misle da sam lepa.
Obe moje sestre su ekstroverti ja sam čist introvert i upravu si ne može na to da se utiče. Pre neki dan sam bila okružena velikim brojem ljdui i svi prolaze pričaju u jednom prostoru samo sam izašla i pobegla jer me je strefila socijalna anksioznost nešto na šta ne mogu da utičem.
Sjajan komentar i hvala na čitanju i na komentaru.
Da dodam i to da i ja držim distancu. Postoje ljudi koji mogu da pričaju i "sa prosjakom i sa kraljem" ja mogu da se dignem na viši nivo ali nikad nisam umela da se spustim na niži što mi otežava koncentraciju. Ja sam bila ona koja je odsutna. Pamtim kad me je drug iz razreda mahinalno prijavio kao odsutnu nakon što nedeljama nisam doazila i onda se šokirao kad je shvatio da sedim tu hahahaha svi smo imali neko svoje obeležje.
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиPozdrav prijatelji, zovem se Marija Josip. Ja sam iz Sarajeva. Ovdje sam da bih prenio dobre vijesti potrebitima. Bila sam depresivna kad me supruga ostavila zbog drugog muškarca, jer sam tražio da prestanem raditi jer sam imao rak i slomio sam se. Oduzela mi je jedinu kćer, pa mi je jedina mogućnost bila umrijeti, pokušao sam je nazvati, ali ona me ignorirala, poslao sam joj SMS poruke i odjednom mi je odgovorila i rekla da je više ne zovem i ne šaljem, pa jednog dana Ući ću u kontakt sa svojim prijateljem na Facebooku i sve sam mu objasnio, a on mi je rekao da je i ranije imao iste probleme, upoznao me s čarolijom za magiju koja se zvala Doktor Alaba, poslao mi svoj osobni e-mail i kontaktirao sam ga putem [ dralaba3000 @ gmail. com] i brzo mi je odgovorio, objasnio sam mu svoje probleme i rekao mi je da se ne brinem što je to učinio za toliko ljudi koji nikada nisu vjerovali u magiju, ali pogriješila sam što sam ga pokušala uvjeriti 24 sata da baci magiju i izliječi me raka i našao mi bolji posao i odjednom mi je poslao lijekove za svoju bolest, uzimala sam ih samo 2 dana i bila sam slobodna. Sutradan nisam mogao vjerovati svojim očima, netko je pokucao na moja vrata i taj dan nisam nikoga očekivao, odjednom sam to plakala moja supruga i nisam to mogla podnijeti, molila sam i zatražila oprost, odmah sam dobio poziv iz moje tvrtke u kojoj sam godinama radio i unaprijeđen sam na mjesto direktora paragonske tvrtke u SAD-u, molim vas pomozite mi zahvaliti dr. Alabi na obnovi svega što sam prije izgubio, možete ga kontaktirati i putem whatsappa : +2349039885856.
ОдговориИзбришиpozdrav prijatelju moje ime je Marija Josip, ja i moj suprug smo u braku već 10 godina i živjeli smo mirno do jednog vjernog dana, došao je kući zaista ljut pokušao sam saznati što se događa, a onda je podigao glas i pokušao se boriti sa mnom, pokušao sam sve što sam mogao da ga umirim, ali on je bio besan na mene bez razloga i rekao je da će se razvesti od mene, molila sam ga da mi kaže što se događa, sve što je mogao recite je li mu bilo dosta da trebam živjeti u njegovoj kući da me više ne želi u svom životu, plakao sam cijelu noć, zatim želim da kuća mojih prijatelja ostane tamo s njom i rekao sam joj što se dogodilo upoznajte me s dr. alabom koja je pomogla drugim ženama u istoj situaciji i to je ispalo dobro, prije svega nikad ne vjerujem, ali upravo sam rekla da bih trebala probati jer zaista toliko volim svog muža, pa sam ga kontaktirao i rekao mi je što da radim i učinio sam to, i poslao je snažnu molitvu koju sam morao izgovoriti u sredini noći dok je bacao ljubavnu čaroliju. Bilo je čudo 48 sati kasnije nazvao me jedini suprug rekavši mi da mu je žao što me želi natrag, bila sam tako sretna jer mi je dr. Alaba pomogao i obećao sam sebi da ću potrošiti ovaj testimoney širom svijeta kako bi ga drugi mogli vidjeti i kontaktirati ga, ako trebate pomoć, možete ga kontaktirati putem njegove gmail adrese dralaba3000@gmail.com ili ga možete dobiti putem whatsappa +2349039885856, on je pomoćnik kojeg je Bog poslao da vrati izgubljene ljubavnike i donijeti vam sreću.
ОдговориИзбриши