Pozdrav dragi ljudi. What's up? Najavljujem ovaj post već nedelju-dve i uvek se nešto ispreči između nas, e sada je konačno tu. Nisam psiala dugo ovu rubriku tim pre što sam bila na pauzi, međutim sada se vraćam sa 5 tema koje su me zadnjih mesec-dva jako interesovale i naravno komentarišem to sa vama. Moram da kažem par informacija u slučaju da ima onih koji prvi put čitaju:
1.Slike u postu su slike koje su meni obeležile prethodni mesec (dakle maj) osim poslednje slike u temi koja "predstavlja" samu temu.
2.Ja sam jako otvorena i u slučaju da imate problem sa homofobijom, drugačijim mišljenjem ili nešto slično bolje da sada prekinete.
3.Apolitična sam, ne čitam vesti (jedino znam šta se dešava u svetu preko tvitera) i ne gledam TV.
4.Ovaj post je obično malo duži od postova koje generalno pišem.
Da više ne dužim, let's go 😉
Iz nekog razloga ovakve slike ljudi sa instagrama najviše vole one imaju najbolju prođu |
1.Kako sam zapala u užasnu fazu
Nekako je logično da ova tema otvori post jer bez obzira što sam u mom "povratničkom postu" pisala o tome ovde mogu da razradim malo stvari i potencijalno pomognem nekom ko zapadne u istu situaciju kao što sam ja, još bitnije da mu pomognem kako da izbegne ono u šta sam ja upala. Znake da nisam mentalno OK sam mogla da vidim još negde sredinom aprila, nisam bila srećna kako su se stvari odvijale, onda kako to ide u životu dođu par malih razočarenja i polako sam počela da padam. Dodatni pritisak je stvorio taj jedan ispit koji i je ostao, bila sam sigurna da ću ga ovaj put položiti međutim pala sam 3. put i sve to dovelo je do toga da je i moj um polako počeo da pada.
Obožavam ove hipi teme takve slike najviše i volim da fotkam |
Kod mene se znaci blage depresivnosti ispoljavaju lako-svaki dan mi deluje tmurno i teško, jedem mnogo manje nego što inače jedem (a nisam neki gurman ako izuzmemo slatkiše da budem iskrena), i ne mogu da nateram sebe da ustanem da nešto uradim ili jedva nateram sebe. Međutim ovaj put sam rešila da ignorišem po pricipu "ma to je samo zato što sam pala ispit proćiće mene to za dan-dva". Nije prošlo, narednih mesec dana. Mesec dana sam se jedva izvlačila iz kreveta, gledala svet kao jedno jako loše mesto i ubijala sebe psihički svakog dana. Nisam pisala, sve sam radila na silu jela sam zabrinjavajuće malo. Prosto rečeno uništavala sam sebe.
Ja definitivno imam najčudnijeg psa na svetu, ovako Marli gleda kroz prozor (inače ovaj "svet leda i vatre" ima svrhu podmetača za sokove kolače... |
Moj savet vam je-pazite na znake za koje znate da mogu da vas bace u loše stanje. Što pre skapirate da vas hvata, brže možete da reagujete tako da gledajte da radite ono što znate da može da vas izvuče iz toga. Ja sam počela sa šetam, svaki dan po sat vremena mimmum muzika na slušalicam uključena, mozak isključen. Ako imate probleme sa insomnijom kao ja to je možda jedan od pokretača kada sam se par dana naspavala bolje sam se osećala. Jedite redovno čak i kada niste preterano gladni (zapravo vi jeste gladni samo ne osećate glad zbog toga što vaš um tako kaže) jer nahranjen mozak misli daleko bolje plus samo zato što mentalno niste dobro ne znači da ne treba da vodite računa o vašem fizičkom zdravlju. Gledajte da imate nešto što će da vas zasmejava da li će to biti maraton vaših omiljenih komedija ili neke komične serije, ili neki smešni videi na YT-u, sasvim je svejedno bitno je da gledate da se išupate iz toga, verujte mi probala sam da pustimd a ode samo do sebe i to je nešto što nema mnogo efekta samo vas duže zadržava u tom delirijumu. Radiite da to prebrodite.
Izvor: Pinterest |
2.Svi smo mi zapravo zarobljeni u svom snu
Završila sam Murakamija danas. Knjiga se zove "Kad padne noć". Ne pamtim da sam ikada čitala nešto čak i približno slično ovom. Međutim naterala me je da mnogo razmišljam o onome što piše. Posebno sam ostala vezana za priču o Eri Asai koja odlično oslikava sve ono što svako od nas u jednom trenutku poželi-da ode i odspava kako bi pobegao od realnosti u kojoj se trenutno nalazimo.
Ponovo čitam "Igru prestola" |
Sad odmah da se ogradim ja sam laik i ja knjigu tumačim samo iz svoje perspektive ako se nađe neko ko je stručniji a čitao je da se ne uvredi, ali mislim da ova knjiga odlično predstavlja nas kao društvo i koliko smo mi zapravo zarobljeni u našem svetu (bez obzra što je smeštena u Japan) gde se osećamo sigurno i ne želimo da nam se to naruči. Sa druge strane Erina sestra je odličan predstavnik suprotnog-bežanja od realnosti i lutanja kako ne bi morali da mislimo o tome, a zapravo samo o tome mislimo.
Evo i mene |
Mislim da u tome leži lepota Murakamijevog uma, on zapravo odlično čita misli ljudi i u potpunosti razume društvo. Ali interesanto je i kao ideja za razmišljanje -koliko puta ste pobegli od realnosti, koliko puta ste želeli da se zaustavite u određenom trenutku kako bi on trajao i kako u njemu ne morate da znate ni za juče ni za sutra? Preporučujem knjigu tera vas da mislite o onome što čitate.
3.Svi smo mi jednaki
Kako ovaj post pišem u junu osećam potrebu da ovu temu stavim kao jednu od tema tim pre jer jun jeste LGBTQ+ mesec a svi znate da sam ja veliki aktivista za prava ovih ljudi. Mislim da je divno što imaju jedan mesec u kome ne treba ljudima da objašnjavaju ni ko su ni šta su u kome jednostavno mogu da slave sebe, onakve kakve ih je Bog napravio.
VRatila sam se blogu u Maju |
Pisala sam već o tome ali kao dete koje je rođeno sredinom '90ih a odrastalo pretežno početkom 21.veka u Srbiji mogu da kažem da sam odrasla u prilično liberalnoj porodici. Nikada nisam vasptavana po principu da "to treba ubiti" ili da je to "bolesno i osakaćeno" (čak i moja baka koja je '49-o godiđte nije imala takav stav naprotiv uvek je bilo "to su samo ljudi i kako se tebi sviđaju dečaci tako se i njima dopada osoba kooaj je ista kao i oni"). Za mene LGBTQ+ ljudi nikada nisu bili nešto što treba da podržim prosto jer nije stvar izbora već prirodna stvar. To je isto kao da neko kaže "ja podržavam strejt ljude". Ljudi u ovoj zemlji su još zaostalil, ovde su gej ljudi "bolesni" , biseksualci samo "ne znaju šta hoće" a transvetiti i transrodne osobe su isto. Obrazujte se. Nije isto. I nema tu ničeg lošeg, loši su oni koji misle da je OK mrzeti nekog ko ti ne radi apsolutno ništa. Mržnji nema mesta i svi smo mi jednaki. Što se parade tiče tu imam onako interesantno mišljenje. Dok se nisam srela sa LGBTQ+ ljudima (što lično što perko raznih priča koje sam slušala na YT-u), iskreno bila sam protivnik parade-po principu ne bih videla poentu ni da mi strejt ljudi paradiramo. Međutim kako sam se malo upoznala sa svim ovim shvatila sam da njima ta parada mnogo znači. Koliko god danas da vidimo otovoreno gej ljude i na TV-u, i u filmovima i u životu, ti ljudi na dobrom delu planete još uvek imaju status "bolesnih" i u većini država je tabu tema. Za njih to šetanje po gradu sa zastavama boje duge znači jedna prilika da se pokaže da nije sramota biti rođen drugačiji od većine. Da se ponose onim što jesu. I da slave svoju seksualnost a to je sasvim OK. Osim toga zašto bi bilo kom smetalo što gupa ludi jednom godišnje prošeta gradom na par sati? Jel vas povređuju? Prema tome, "prajd" je sasvim OK.
Prva pesma koju smo imali prilike da čujemo sa albuma- Singularity je jedna od najboljih pesma ikada napravljenih od strane BTS-a |
Ne sudite nekome po njegovoj seksualnosti (naravno i boji kože, religiji...). Sve je to OK. Ljudi se cene po onome što jesu. Ja nisam LGBTQ+ ali ću zauvek da "podržavam" (opet nema tu šta da se podrži to je priodna stvar ne odluka) ljude kojima treba neko da ih podrži jer je to sasvim OK. Ponosna sam što i naša zemlja ima svoj Prajd koji se održava već godinama jer i naši ljudi zaslužuju da slave ono što jesu. Srećna sam i zbog toga što manje srećem ljude koji misle da je LGBTQ+ nešto loše. A svim pripadnicima ove populacije želim srećan njihov mesec. Budite ponosni na ono što jeste. Ja sam ponosna na vas!
4.Sreća je u malim stvarima
Pre nedelju dana sam napisala post o sreći i kako zaista možemo da uživamo u sitnicama ako tako odlučimo. Pre svega hvala što ste imali dobar odaziv na ovom postu nekako sastavljen je neplairano i brzo mislila sam da neće dobro proći, no drago mi je da vam se dopao.
Moje tri omiljene stvarčice |
Ja mogu da vam kažem da nisam osoba koja je preterano zahtevna, kao sad "ja moram da imam to i to" ali biću realna nisam bila najskromnije dete na svetu. Težak sam hedonista i volim lepe stvari imam užasno prefinjen ukus (moja baba kad uđe samnom u butik uvek me ograniči i tera da gledam cene jer se bez premca uvek ihvatim za najskuplje i mrzim to kod sebe). Još gore od toga je što ja postanem duboko nesrećna čim mi život ispadne iz savršenog balansa u kome je. Kod mene te sitnice koje većina ljudi prirodno ceni su bile nešto što je moralo da se uči. I to je OK, ne dobijamo svi sve na tacni. To vam je isto kao ljudi koji su prirodno dobri u nečemu i oni koji nisu ali uče, onaj koji nauči nije manje vredan zanja nego onaj koji priodno psoeduje veštinu.
Moj korejski je napredovao...malo |
Još uvek učim, iskreno teško mi je da iskuliram i kažem "OK ma nisam loše raspoložena jer pogledaj lep je dan" ali se trudim. Svim silama se trudim da usmerim svoju pažnju na sitnice koje me usrećuju. To naravno ne znači da ne treba da želiš više i da težiš ka nečemu većem -naprotiv, već da treba da postigneš oba i balansraš i u tome je suština.
Izovr: Tumblr |
5.Princeza Megan
O kraljevskom venčanju sam imala čist "I don't give a fuck" stav. Volim Harija i sve to stoji ali nisam neko ko se pali na takve stvari realno. Međutim htela ili ne venčanje je došlo "in my face" bukvalno. Polovina krtikuje Megan druga polovina je hvali. Imali jedno ili drugo mišljenje meni je to sasvim OK. Pre no što pređem na temu zbog koje sam ovde evo da vam iznesem moj stav o novoj princezi -cenim sve što je Megan pobedila, ne bih živela njen život nikada jer ne volim da imam slobodu koja je ograničena. Ali ona je dobar uzor kako ne treba padati pod uticaje društva i kako godine i prošlost ne obeležavaju nikog. To što ne igra po pravilima kraljevstva je još jedan plus.
Slatke stvari u mom životu: Knjige, Milka i Džimin Oh nisam mogla da dočekam LoveYourself: Tear konačno 18. maja je izašao album a Fake Love morate da poslušate ili bar ogledate video vizzelno je čudo |
Šta je ono sa čim ja imam problem? Moj problem je ovaj "Megan je uspela u životu, udala se za princa".To je veliki problem. Jako veliki problem. Verujem da i ona svoju udaju ne vidi kao uspeh u životu (ja ovo pišem kao feministkinja a i Megan je feministkinja). Udati se...kako god se udati NE TREBA DA SE SMATRA USPEHOM U ŽIVOTU. Jednostavno to je samo deo života (ne sastavni jer ne moraš da se udaš), i ništa više. Uspeh? Nikako.
Neskvik je odlična zamena za kafu (ako je ne volite preterano kao ja) a Oreo je keks mog života |
Znate šta je užasavajuće? Užasavajuće je to što kada neka klinka pročita nešto o tome misli da je to zapravo glavni cilj u životu i da nikada neće biti srećna ako ne uspe da se uda za nekog bogatog/moćnog. Megan je glumica. Žena koja je imala svoju karijeru. Uništi me svaki put kada vidim da ljudi zaborave na takve stvari kao "Ah Grejs Keli je bila glumica? Stvarno? Ja sam mislila da je bila princeza" ili još bolje "Amal...a da ona žena Džordža Klunija" (jel se vi zajebavate ili ...). Poštuj ženu zbog onog što je ona. Ne poštuj je i ne meri njen uspeh po tome da li se i koliko "dobro" udala, kada se za 20+ godina Princeza Šarlot bude udavala niko neće reći o njenom mužu da je uspeo jer ženi Vlijamovu kćerku, ovo ipak važi samo za žene.
To je sve za ovaj post. Kako vam se dopao? Sve što vam je na pameti pišite mi dole.
Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
Naravno završavam sve sa Marlijem |
Hvala na čitanju,
With love, S.
Jeddva čekam da čitam utiske o Slešovoj autobiografiji. Ja je obožavam on je totalni ludak i tačno možeš da čuješ njegove reči i iskustva iz nje.
ОдговориИзбришиNikako nije sramota otići i kod psihologa i kod psihologa, sve je to priodno i normalno i sve su to ljudi koji služe da pomognu.
Polako se vraćam u formu mislim da je mene to što sam pala ispit najviše uništilo jer sam se osetila baš nesposobnom i poniženom.
Prenosim utiske za 2-3 dana samo da lepo definišem svoje mišljenje i pišem na G.R
Gej lobi ni ja ne volim kao što ne volim "iskorišćavanje" bilo kog "problema" i pravljenja show-a od toga sve je OK dok je zdrav i normalan pristup.
Isidora HVALA TI DO NEBA za ovo što si napisala na broju 4.
ОдговориИзбришиJa sam sebi najgori dželat oduvek jednostavno je tako da moram da napišem svoje dobre i loše strane odmah bih se setila 15 loših na 1 dobru nekako nikad sebe nisam videla kao neku kvalitetnu osobu jer imm problem sa onim što obično ljudi dobiju priodno (emotivnost, cenjenje sitnica, saosećajnost... sve je to kod mene nekako grubo izraženo) i onda ne cenim sebe. Zato ti mnogo hvala.
jaoj i meni su ti komentari sa "nisam rasista ali" ili "vide joj se bubuljice a snima je ceo svet" ili "haljina deluje jeftino" strašno nervirali. Sestro brini ti za tvoj život. I tčano to svaka žena. Ma svako ljdusko biće je ličnost za sebe. Kao što je Hari ličnost za sebe tako je i ona ličnost za sebe. Izgrađena savremena žena, ja sam sto puta rekla Dajanu pamte po mnogo više divnih stvari o titule priceze ljudi je uglavnom pamte kao divnu kulturnu ženu i filamtropa. A za Amal se najviše iznerviram žena ima ne karijeu nego kariječinu a većina je danas zna kao nečiju ženu (ona obrazovanija od Klunija).
Hvala tebi na divnom komentnaru.
Ma ja obično nemam problem da padnem ali ovaj jedan vučem već toliko dugo bukvalno mi je samo on ostao, ne znam šta treba da uradim da bi mi taj čovek dao 6..preguraću nije smak sveta.
ОдговориИзбришиLjudi koji su "gej" zato što je to popularno su čist šljam i rugaju se ljudima koji su zapravo gej to ti je kao kadn naše ribe sretnu crnca pa odma hvataju slefi čisto da se vidi da su one svetska klaasa a zapravo su smao seljanke.
Dajana mi je uvek prva na pameti. Ta žena je bila neko ko je ostao zapamćen po toliko divnih stvari a brak sa ČArlsom je uvek bio sporedna stvar. Ljudi moraju da nauče da su te žene bile jake ličnosti pre udaje. Mišel Obama je uvek bila više od Barakove žene njena titula prve dame je uvek imala veću težinu od supruge predsednika...sve to čovek treba da ceni :)
ОдговориИзбриши