Proslava rođendana glave porodice u velikoj porodičnoj kući. Posluga polako obavlja svoje poslove dok im gazdarica kuće pomaže u kuhinji. Ulazi njen sin, pozdravlja je na ruskom jeziku, jeziku koji u toj blago - osvetljenoj kuhinji u velikoj kući u Milanu razumeju samo njih dvoje. Žena skida kecelju i odlazi da se presvuče. U elegantnoj haljini pridružuje se suprugu i gostima. Velika večera u čast rođendana dede i glave porodice počinje, deda je razočaran jer je njegov unuk izgubio trku baš na dan njegovog rođendana i to od nekog manje poznatog kuvara, ali ono zašto je on tu je zapravo nešto sasvim drugo, on želi da njegov sin i unuk zajedničkim snagama nastave porodični posao te mladi Eduardo dobija novu odgovornost u svom životu. Deda je takođe razočaran što njegova unuka Elisabeta želi da ide putem umetnosti. Iste večeri na ulazu kuće pojavljuje se mladić koji je pobedio Eduarda -Antonio i donosi Eduardu tortu koju je sam napravio kako bi ga utešio, a Eduardo polaskan ovim gestom zove ga unutra i na vratima ga upoznaje sa majkom, Emom. Prolaze meseci a deda umire dok Eduardo i njegov otac preuzimaju firmu, Eduardo i Antonio su u međuvremenu postali prijatelji i žele da otvore zajednički restoran. Problem nastaje kada Edurdova majka Ema shvati da nije ravnodušna prema mladom kuvaru.
Godina: 2009.
Uloge: Tilda Swinton, Flavio Parenti, Edoardo Gabbriellini
Režija: Luca Guadagnino
Rotten Tomatoes: 80% (7,2/10)
IMDb: 7/10
Za film "I'm Love" čula sam relativno skoro. Smatrala sam da treba da unesem u svoj izbor filmova i filmove na različitim jezicima i iz različith zemalja, i ovo je jedan od filmova koji su mi se učinili zanimljivim, posebno jer je glavna glumica u ovom ostvarenju čuvena Tilda Svinton. Ovaj film predstavlja jednu pravu porodičnu dramu, sve dok ne pređete sredinu filma. Nakon par minuta od polovine filma ovaj film uzima odličja priče o Ledi Četerli- glavna junakinja u braku sa moćnim čovekom koja ne pronalazi sebe sve dok mladi ali ne preterano intaligentan i obrazovan mladić ne probudi to u njoj. Gledajući ovaj film u prvoj polovini njegovog emitovanja bila sam sigurna da će ići u top 10 najboljih filmova koje sam pogledala ove godine. Atmosfera filma u pravom italijanskom maniru, dugački kadrovi bez progovorenih reči, postavka za kvalitetnu dramu, pričanje priče kroz slike -sve je bilo na svom mestu i sve je bilo savršeno, ali film je celina ne samo polovina zar ne? A ponekad druga polovina može da promeni prvobitan utisak koji steknete. Nekada taj utisak je drastično bolji na kraju, nekada obrnuto. Upravo to se desilo meni. Film "I'm Love" ili u originalu "Io sono l'amore" je film reditelja Luke Guadagnina, ovaj projekat su on i glumica Tilda Svinton planirali čitavu deceniju pre nego što je konačno ugledao svetlost dana, film je smešten u Milanu i Tilda je za ovaj film morala da nauči i ruski i italijanski jezik jer glumi ženu iz Rusije koja dugi niz godina živi u Italiji.
Nema diskusije da je ovo kvalitetan i dobro osmišljen film, na žalost ne do kraja dobro realizovan. Film prati lepa kinematografija i mada slike ne izgledaju kao suncem okupana umetnička dela imaju duh i imaju život u sebi. Milano i zima, vatra koja greje iz kamina, a potom leto i San Remo i more čija se so oseća preko ekrana, yatim Milano u proleće i sve to vezano hranom i specijalitetima ove divne mediteranske države, verujte mi da sam ogladnela gledajući film. Ono što je takođe važno je da je svetlost jako lepo korišćena tako ona prati priču likova prikazujući njihovo unutrašnje stanje. Kadar ima celinu, nije sečen "s brda s dola" već je uokviren i ima jasno stavljenu tačku, kao kada završite glavu u knjizi ne ostaje otvorena pa se natavlja (česta praksa reditelja je da zaborave da stave tačku već samo pređu na sledeći kadar, to je loše sečen kadar) već prvo ide tačka pa kreće sledeća etapa. Imati celinu u kadru je jako važno za film jer nas kao gledaoce ne ostalvja u nedoumici.
Dijalozi su kvalitetni i deluju sasvim prirodno. Likovi lepo komuniciraju i izgledaju spontano. Film ima jedan miran ton i možete da ga gledate opušteno a opet muzika koja ga prati će vam ukazivati na promene. Film odlično predstavlja kako jedna porodica može da prođe kroz razne trenutke od padova do uspona, od sreće do depresije, od života do smrti... Posebno mi se doapada što ulazi u razne teme spontano i prirodno tako vidimo kćerku Elisabetu koja je gej kao jednu sasvim običnu osobu i njena seksualnost nije akcentovana već naprotiv proces prihvatanja je sasvim normalan.
Gluma je dobra i ne mogu mnogo da se požalim na istu. Ovo je drugačija produkcija nije realno da sada očekujte metodnu glumu, življenje lika na visokom novou. Evropski filmovi imaju malo drugačiju postavku oduvek su imali. Tilda Svinton je poznati kameleon, ona ovde izlazi iz svojih tipičnih uloga čudakinja i neshvaćenih osoba i igra jednu pravu damu koja je davno zaboravila ko je ona zapravo. Njen perfomans je moćan tokom čitavog filma a i ono što je ona donela kroz Emu zaslužuje samo hvale. Uz sve to moram da dodam da je prelepa, teško je gledati u bilo koga drugog pored nje.
Od ostalih glumaca ne mam baš nekog posebnog da izdvojim manje -više su svi dobri i verni u svojim ulogama. Flavio Parenti koji glumi njenog sina Eduarda je jako lepo preneo svoj lik, bilo da glumi ozbiljnog biznismena ili samo običnog mladića on je glavnu u kadru i svojom energijom koja se ispoljava kroz njegovu dopadljivost i mirnu prirodu veže gledaoca za sebe. Eduardo Gabbriellini koji glumi Antonia mi se nikako nije dopao, čovekj je baš bezličan i dosadan, ne izdvaja se ni malo.
 |
| Flavio Parenti kao Eduardo (levo) i Eduardo Gabbriellini kao Antonio (desno) |
Međutuim, ipak želim da izdvojim Albu Rohrwacher koja glumi Elisabetu jer je iz jednog malog lika uspela da iznese moćan performans . Alba je inače nagrađivana glumica u svojoj zemlji pa ne treba da čudi što je i ovde briljirala.
Problemi u filmu javljaju se većinski u drugoj polovini filma kada priča poprima drugačiji tok. Već sam vam rekla da strašno podseća na Ledi Četerli, mogu reći da zapravo na svoj način poprima klišee koje je dala "Ledi Četerli" (šablon koji je Lorens sam stvorio a primenjen je na mnoge filmove/priče godinama kasnije) -glavna junakinja udata za prljavo bogatog biznismena, upoznaje mladića koji je daleko niža klasa od nje zaljubljuje se u njega i kreće aferu sa njim tek pored njega otkrivajući ko je ona zaista i pravi promene praveći se da je niko nikada nije prihvatao zbog onog što je. Što u ovom filmu konkretno, pre svega nije uopšte tačno jer se njen sin ponosi njenim ruskim poreklom i sam tečno govori ovaj jezik kako bi njegova mama uvek imala deo svog doma kraj sebe. Ja imam veliki problem sa ovim pričama -bogata žena/žena bogataša koja se zaljubljuje u sirotog ali vrednog mladića pa radije bira da nema leba da jede nego da ostane u stabilnom braku (Ema i njen muž možda ne gore od strasti, ali imaju stabilan i prilično lep brak koji funkcioniše toliko godina imaju tri odrasla deteta). Strašno me nervira to što većina priča, filmova... prikazuje da moćni muškarci žele mučenice, služavke, sirotice a moćne žene žele šumare, kuare, lovočuvare, farmere (Hardy on my mind definitivno još jedna priča gde sam se nervirala opasno), zašto je tako loše ako moćna žena želi moćnog čoveka i obrnuto? Veliki sam protivnik romantizovanja prevare, pa i u svrhu umetnosti prosto šalje lošu poruku. Jedno je biti od starta otvoren i reći -ti i ja više ne funkcionišemo i svako na svoju stranu, sasvim drugo ćutati. Romantizovanje prevare u knjigama, filmovima...bilo gde je veliko NE. Retke su situacije gde mogu da "progledam kroz prste" -muž nasilnik npr. tu mogu da nekako pređem preko prevare i romantizovanja istet, u nekom drugom slučaju prosto ne, nema ničeg romantičnog kada ti nekog praviš na budalu. Barem meni nema.
Erotske scene su isuviše grafički prikazane, vidi se pod milim bogom sve i ako nemate problem sa tim super za vas ja ga imam prosto za mene deo intime likova treba da ostane zadržan, nisam patrijahalna daleko od toga prosto mi smeta kada lepa erotika pređe u vulgarnu. Film nam ne dozvoljava da upoznamo određene likove poput Eminog supruga koji se jedva pojavljuje u celoj priči. Hemija između Tilde i mladog Eduarda koji igra Antonia je katastrofalno loša nema varnica nema ničega samo čist scenario.
Film ima zaista sjajne strane obožavam kako kuhinja veže celu porodicu, dopada mi se proces koji film ima - sve kreće proslavom života a završava se smrću ta paralela je fantastična. Međutim filmu se gubi u drugom delu i on prerasta u lošu romansu. Na kraju ostaje pitanje da li treba da pogledate i ja mogu da vam kažem sledeće -ako želite nešto malo drugačije, ukoliko želite dramu koja vas neće zamarati onda imate moje zeleno svetlo jer uprkos velikom razočarenju na kraju ovo zaista jeste kvalitetan film to ne mogu da mu osporim. Sa druge strane ovo je jedan od filmova koji će naterati svakog da kreira individualno mišljenje radije nego da sve svima dopada ili ne dopada pa ako želite izazov, eto ideje za gledanje. Moj glavni utisak je da je ovo kvalitetna porodična drama koja prerasta u lošu romansu, ali jeste vredan gledanja to ne mogu da mu osporim, jer i sama ne žalim što sam ga pogledala.
Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
Hvala puno Isidora na pohvalama :)
ОдговориИзбришиJa mislim da nesvesno obraćam pažnju na te stvari jer kad god rezimiram film u glavi "fizički" aspekt filma je ono čega se najviše sećam :)
I hvala za ovaj drugi deo generalno sam mislila da su mi recenzije predugačke i da možda preterujem i smaram ljude, stvarno veliko hvala baš me je brinuo taj deo :)
Što se izbora tiče, red je bio da se malo unese nešto drugačije nisu samo Američki i Britanski filmovi dobri ima odličnih filmova na nekom drugom jeziku koje ja prva obično ostavljam po strani a ne treba jer ima dosta kvalitetnih :)
Obavezno mi javi kad god ga odgledaš baš me zanima tvoj utisak :)