Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #17☕💖

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Ako čitate ovaj tekst u nedelju onda je velika verovatnoća da nisam imala ispite. Sada već tradicionalno,  na početku meseca, pijemo zajedno kakao, sok, čaj šta god da vi pijete (ja dok kucam ovo  pijem ceđenu narandžu, nakon limunade i Švepsa moje omiljeno piće), i ovo su teme koje su mene zanimale tokom prethodnog meseca.

💚Bila sam jako srećna kada sam našla ACOWAR.
 ali nekon 20 poglavlja odustal sam od ove knjge jer mi nije bila preterano zanimljiva💚

Post naravno prate slike koje su mi obeležile mesec, kako sam se pridružila tokom maja jednom književnom izazovu na instagramu, slike će pratiti i kratka priča šta predstavljaju.

💙Kada me neko pita za omiljenog pirata u knjigama odgovor je uvek -Aša Grejdžoj,
A nepouzdani narator, Džejn Ejr je po prilično nepouzdana ako mene pitate, sa njom nemamo najjasniju sliku o stvarima 💙

Bez većeg odugovlačenja,
Let’s go 😉

💛Matin je "Bog"  fantastičnih zapleta, a kada slušam muziku dok čitam, latino ritmovi su uvek moj izbor 

☕1. Ako malo košta –može!☕

Izvinjavam se, nisam imala bolji naslov. Dakle ova tema me je „okupirala“ poslenjih dana maja. Sve kreće sa supemarketom, pre par nedelja, ne sećam se tačno šta je bilo na akciji, ali verujte mi na reč bila je neka glupost koja većini ne treba. Međutim ljudi su se ponašali kao da im od te stvarčice zavisi život, kupovalo se kao ludo jer akcija –možda zatreba. Ignorisala sam ja to na kraju, šta me briga, ja sam tip koji kupuje ono što mu treba, ne zanima me akcija ako znam da niko neće jesti ili koristiti. No kao OK,  možda vole ljudi zaboravim na to. Pre par dana u „Laguni“ objave  akciju 10 za 999 (ako se ne varam), i dogovrim se ja sa bakom da iskoristim jer dobra je ponuda, i to tako ostane skoro i zaboravim na to, da nije instagrama verovatno bih i zaboravila. 

💗Samo deo moje police, koji u isto vreme odaje počast mojoj mami  gde god da je, za dan majki (slika u belom ramu smo ona i ja sa par meseci) 💗

Jutro 29.maja ustajem, akcija mi nije ni na kraj pameti (iskreno vam kažem), i ulazim na instagram čitam kako ljudi  ne mogu da uđu na sajt jer je srušen (treba napomenuti day sam  ja (tradicionalno) ustala u 1 popodne). I tu ostajem u šoku. Da li ljudi zaista to rade? Naviju sat i čekaju akciju plašeći se da nešto neko ne pokupi? Ili sam ja neodgovrna budala koja nema savest? Nešto od ta dva je. Gle moja logika je oduvek –što je brzo to je kuso i ništa pobeći neće, ja sam onaj tip sa kojim sve može lagano. Kad smo kod akcije, po srušenom sajtu mislila sam da nude ko zna koje knjige, a mogu reći da sam bila blago razočarana (najbolju knjigu sa te liste –„Pogrebne Običaje“ sam već kupila u martu ako se ne varam, ako idalje razmišljate o akciji, ovo je knjiga koja vredi celih 1000, pisala sam o njoj OVDE, ja sam je kupila za oko 800 kada je bila po regularnoj ceni iskreno vredi). Deset je bila misaona imenica jedva sam 3 sastavila.  Ono što meni smeta ipak je što pojedini ljudi kupuju (što je najgore od svega) samo zato što je jeftino, nema veze da li će čitaiti ili će samo da ukrase police, što je glup razlog, ako znaš da nešto nećeš čitati, ne kupuj. Ne samo za čitanje za bilo šta ako ti nešto ne treba ne kupuj to je barem prosto. Ništa pobeći neće, svet se neće okrenuti, ako ti ne iskoristiš akciju to je barem toliko prosto.

💕Agata Kristi je pisac kojeg sam ja dobila u "nasleđe" od moje bake koja do dana današnjeg govori o njoj sa tolikom očaranošću,
volela sam Agatu još pre nego što sam znala za sebe a ovo mi je posebno drago izdanje iz '76 💕

Šta sam ja uradila? Ništa batalila akciju, kupila sebi „Američke Bogove“ Nila Gejmana (po ceni tih  knjiga oh well, ako je suditi po njegovoj „Nordijskoj Mitologiji“  vredan je) i sestri „Anu i francuski poljubac“ i nastavila normalno svoj dan.

☕2. Danas je sve diskiminacija☕

E i ova tema mi je bila jako interesantna ne samo tokom maja već duže vreme. Dakle danas moraš debelo da paziš šta pričaš jer na najapsurdniji način može da ispadne da nekog diskiminišeš. 

💚Ketrin je smotana junakinja ali je ipak obožavam,
a kada neko pomene pokvarene likove Maliprstić je uvek moj izbor 💚

Danas je diskirminacija i boja kose. Daleko bilo  da se našališ na račun plave devojke, odmah je diskiminišeš. Danas ako kažeš da smatraš da domaćica ne treba da prima platu ti je diskirminišeš. Ako kažeš da „majka“ nije najveće dostignuće i to je diskriminacija o ostalim stvarima da i ne govorim to je tek  ludilo. Posebno veliki problem staraju afro ljudi. Kod njih je sve moguće dikriminacija –ne nominuije nekog za nagrade, nema ih u filmu,  u muzici, na televiziji, šta god. Druga vrsta su žene. Au brate mili. Ja sam pre svega uvek za samostalne i jake žene ali danas se previše koristi termin „diskiminacija“ za svaku moguću sitnicu. I negde mora da stane, ne želim da čujem da se diksiminiše bilo koje žensko ako se kaže da je pokazivanje grudi vulgrano kada jeste vulgarno. Treća grupacija su ljudi drugačije seksualne orjentacije. Ja sam za da se legalizuju brakovi, da im se da da usvajaju jer svako ima pravo na „normalan“ život i zdravo okruženje (pri tom mislim  na dve mentalno zdrave osobe) je uvek dobro to nema veze ko koga voli, no i oni čestu umeju da tzv „gej lobi“ propagiraju više nego što je potrebno. Ako želiš da ljudi prihvate tebe kao običnu osobu, onda moraš da budeš to i da im pokažeš da si ti dobar čovek koga ne definiše ni pol, ni seksualna orjentacija, ni boja kože ni religija ni bolo šta drugo, a to se ne postiže prevelikim propagiranjem. Već normalnim, prirodnim ponašanjem.

💙Knjiga koja mi je slomila srce 💙

Jasno je da diskriminacija je veliki problem, no uvek buidite svesni gde preterujte, jer postoje ljudi kojima zaista treba pomoć  a zbog ovakvih slučajeva ne mogu da dobiju svoj glas. Ne želite od toga da pravite atrakciju, već želite da je pobedite a pobedićete je onog trenutka kada pokažete da ste svi vi kao i mi obični ljudui i ništa više od toga.

☕3. Uvek drži do svoje reči☕

Možda će te čuti suprotno, ali imati svoje „JA“ u pravom smislu te reči je sve samo ne lako. Svi mi odrastamo okruženi uticijima i svi negde duboko u sebi želimo da budemo što savršenija i što bolja verzija sebe, pre svega mi tragamo za tim prihvatanjem i osećajem vrednosti da negde na ovom svetu i mi pripadamo. Nikada neću reći nekom da ne radi na sebi jer uvek treba da radi na sebi što je više moguće dakle rad na sebi na banalnom primeru znači da ste do juče čitali Musoa ali danas želite da unapredite svoje znanje i istržaite nešto novo i kvalitetnije, pa čitate Džejn Ostin, sutra će te čitati Tolstoja, prekosutra Dostojevskog...kapirate unapređujete sebe svaki put. 

💜Zelda me je oduševila 💜

Rad na sebi je dobar i uvek treba raditi na sebi. Međutim nikada nemojte da izgubite svoje  istinsko JA, ono koje ste kao dete imali pre nego što je socijalni život, internet i ostalo počelo da utiče na vas jer to su vaše moralne granice, to je vaš karater to ste istinki vi. Pre par dana imala sam ja situaicju kada se porodica okupila cela nas smo 5 sestara (moje dve rođene plus dve od ujaka) i jedna je dala predlog da se ide u kafanu mene svi mole da izađem sa njima (najmlađe naravo ne idu imaju po 12 godina). Ali ja kafanu mrzim iz dna duše, što je najgore to svi znaj Nudim da idemo u fin kafić u gradu koji ima odlične koktele,no ne cela familija osim bake koja zna ko sam ja me nagovara. Pa kažu  da „istrpim“ i da „nučim da se zabavljam“ ali kod mene to ne pali. Ne volim kafane, klubove, narodnjake, zagušljivo mesto i pijane ljude koji padaju u sevdah kada čuju „majčicu naše zemlje“ i ostale shit stvari,  to nisam ja i stojim iza svog stava ništa tu da se promeni ne može. Ja se ne prodajem uverenja da koja imam –a uverenje je da se zna kakve osobe idu po kafanama i kubovima  i penju se na stolove polu gole (ko ide jer voli tu atmosferu bez ičeg ovog što sam navela u tekstu, OK vaš izbor sve dok je pristojno), uverenje je da je takva muzika narušila nekada kvalitetnu muziku naše zemlje, prosto –stojim iza svoje reči.

💟Jedan od dana bio je i nacionalni dan učitelja/profesora, moj tribut mom omiljenom fiktivnom profesoru -Snejpu 💟

I možda sam ja tvrd orah, ili uporni ovan koji će razbiti svoje rogove u zid i koji će propustiti zabavu sa porodicom, možda sam ljudima katastrofalno dosadna jer volim više da čitam nego da izlazim i što radije kupim knjigu nego haljinu ali to sam ja i mene ne zanima, šta neko misli jer iz moje perspektive i ti drugi nisu duhovno bogati, kada mogu da stave nešto tako materijalno na prvo mesto sve je u uglu gledanja. Uvek držite do svoje reči, na kraju ostaje da li ste srećni ili ne, a verujte mi na reč NIKADA naglašavam nikada nećete biti srećni dokle god udovoljavate drugima umesto sebi.

☕4. Mature☕

Oh vreme matura, uvek mi ovaj period ostavi slatko-gorki osećaj jer sa jedne strane divno je što postoji ta toliko duga tradicjia kroz koju svako prođe, a opet sa druge strane kada pogledam koliko današnje maturantkinje prave famu od toga...

💗TBR koji moram da pročitam što pre toliko imam veliku želju 💗

Na svoju maturu u osnovnoj sada već davne 2009.godine došla sam gotovo pravo iz bolničkog kreveta. Crvena perika, „20kg sa sve krevet“ (što bi rekla moja baka), crno odelo i crveni korset, rešila sam ja da prkosim trendovima haljina -jok brale ićiću ja u odelu, niko drugi ga ne nosi. Pamtim tu maturu kao lepo iskustvo. Bilo je lepo videti ljude iz razreda ponovo, mada je ne pamtim kao spektakularni događaj da budem iskrena. Moja matura u srednjoj je već bila druga priča. Za sve maturantkinje je bila velika stvar, u mojoj kući, sa druge strane, slavilo se što konačno odlazim iz srednje škole (ja sam bila outsider, uništila mi je samopouzdanje tako da ne, nije bilo najbolje vreme mog života), moja baka i obe sestre su bile baš  zbog mature –ja nisam, ja sam samo želela da završim maturski (ekonomisti znaju koliko je to težak maturski), i napustim školu otisnem se u neki bolji period pa do gotovo kraja aprila nisam imala ni  haljinu. Kada samo za prolećni raspust otišli u drugi grad kod rođaka, nagovorime baba da kupim neku haljinu i nađem neku  (u stilu grčkih boginja, kratku, naravno jer nisam tip koji voli dugačko zašta imam dugačke noge), i (greška mog života) svoje prve štike ( i do danas jedine). Sandale sa zlatim detaljima bile su baš lepe u teoriji, u praksi moje dve leve nisu umele ni da stoje ali kao naučiću ja. Povratak kući i rešim ja da ispunim sebi želju (hir) koja je bila prisutna još od prve godine srednje, i dam da mi se sašije haljina u stilu Odri Hepburn i diva njenog vremna, ona ispadne savršeno, crveni saten (moja boja). I tako sam imala sve i  savršenu haljinu i cipele, lepu šminku, frizuru, a opet došla sam kući pola sata pred kraj. Blago rečeno je da sam se smorila, muzika je bila užasna (čak ni pop se nije pevao), ja outsider nisam imala neko društvo plus nisam pila (bio je ućasana izbor neka rakija i vodka valjda ja ni jedno ni drugo ne konzumiram)  a cela atmosfera je bila mlaka. Završila sam srednju školu bez i jedne suze na kraju, poslednji održani čas ikada bio je najsrećniji u mom životu i i nikada se ne bih vratila, a matura veče kojeg se više nešto ni ne sećam čak i CD sa iste nisam gledala gotovo nikad.

💖Moj omiljeni svet 💖

No današnje maturantkinje prave isuviše feštu od mature, polovina njih izgleda kao da su starije od mene ( i to osnovna škola). Toliko se značaja pridaje maturama da je to neverovatno evo vam savet –ne možete da kontrolišete ono što vam je  na kraju najbitnije –atmosferu, ma šta god radili ako ovo drugo propadne, sve vam pada u vodu i nema tu nikakve satisfakcije. Zato se ne opterećujte, dva dana nakon mature sve se to zaboravi (ja se ni ne sećam dobrog dela, par „svetlih“ momenata, pored činjenice da sam se smorila)  jer vas čekaju prijemni, maturski.... Niti će vam to veče odrediti život, niti je kada godine prođu to uopšte bitno, zato ne razmišljajte mnogo o tome, izgledajte mlado i prirodno sve ostalo je manje važno.

Ova mirror efekat slika je jedina maturska koju sam uspela da nađem, ne mogu CD da tražim

☕5. Hemingvej☕

Kada ste poslednji put bili zaljubljeni u knjigu? Onako istinski, da vam svaki red iste bude kao najlepša pesma za vaše uši? Ja sam bila ovog meseca, možda čak i  nakon „Getsbija“ pre par godina prvi put istinki zaljubljena. Možda zvuči čudno što ovakvu temu stavljam u mesečnu kolumnu, ali osećala sam potrebu da odam na neki način zasbenu počast knjizi koja me je toliko očarala. Sve kreće sa insagramom. Zapravo greška sve kreće sa Zeldom. Već sam uveliko čitala Zeldu kada sam došla na deo gde ona priča o Hemingveju, njen očaravjući stav prema njemu dok ga istovremeno voli i mrzi (jer Skot kao da više ceni njega nego nju), i sam njegov lik koji tako kristalno jasno vidim kroz knjigu me očarava mislim se u sebi „čoveče bilo bi super kada bih imala nešto iz njegove perspektive“, isti dan ulazim na instagram i vidim sliku jednog momka mislim da se zove Majk, objavljuje sliku Hemingvejevog „Pokretnog Praznika“ i kaže kako ga knjiga vuče da ide u Pariz, kako je oduševljen itd.  Više nema nikakve dileme, ostavljam sve planove po strani i jasno je odmah ja moram to da čitam –sada.

💛Povela sam Ketrin samnom i sestrom u kafić inače kada sam sama uvek nosim knjigu i ako me svi gledaju kao da sam pala sa Marsa 💛

Kako nemam gde da je kupim nađem ja elektronsku i krenem da čitam jedna od prvih rečenica:

❝I've seen you, beauty, and you belong to me now, whoever you are waiting for and if i never see you again, i thought. you belong to me and all Paris belongs to me and i belong to this notebook and this pencil. ❞

Ja sam kupljena –zauvek. Čitanje ove knjige bila je jedna od najboljih stvari ikada za mene. Moja „romansa“ sa Ernestom kreće još pre nego što ću pročitati bilo koje njegovo delo. Slučajno sam (mada se iskreno ni ne sećam kako) čula za njega, i fascinirala me je njegova biografija (pre svega koliko je nesreća preživeo a kako je na kraju umro), do toga kakv je čovek bio...Onda sam u srednjoj pročitala „Starac i More“ i mada mi se nije previše svidela ima nešto u načinu na koji je pisao što me je odmah nateralo da tražim nešto drugo,ali  to tada nisam uradila par godina kasnije pročitala sam „Za kim zvono zvoni“ i ostala zaljubljena u njegov stil pisanja. Ali ni jedno delo se ne poredi sa ovim koje sam sada čitala, jer ovo nije Ernest koji opisuje likove ovo je on lično, ovo je njegov Pariz, njegove godine, njegovi prijatelji, njegove ulice njegov život. Pričaću vam već o knjizi u nedelju (sledeću) kada budem pisala šta sam čitala u maju.

💗Omiljena knjiga koja je napisana od strane više autora i omiljeni kraj naravno kraj trilogije "Gospodara prstenova" 💗

Preporučujem da pogldate film „Hemingvej i Gilhorn“ u kome su Klajv Oven i Nikol Kidman savršeno preneli Hemingveja i čuvenu novinarku Martu Gilhorn (moju omiljenu Hemingvejevu suprugu) i njihovu romansu tokom rata u Španiji, ona ga ja kako kažu inspirisala da napiše „Za kim zvono zvoni“.

Hemingvej '20ih sa sa sinomu Parizu

💟Favoriti meseca💟

Kako ja volim da kažem „opušteniji“ deo ovog posta, neću mnogo da dužim prelazim na stvar

💙Sa "Itenom Fromom" se mučim, a kada me neko pita za "badass" ženski lik moj odgovr je uvek isti -Sersi 💙

📺Serija meseca 📺

Mad Men

Ovog meseca, najviše mi je prijao šarmantni Don Drajper, M.M je jako kvalitena serija često joj se vraćam a Džon Ham „obara s nogu“.

📚Knjiga meseca📚

„Pokretni Praznik“ Ernerst Hemingvej

Valjda je jasno. 😊

🎬Film meseca🎬

„Lion“ 

Pisla sam vam o njemu i zašto je toliko dobar OVDE.

🎧Pesma meseca🎧

Despacito - Luis Fonsi  ft. Daddy Yankee

Fonsija obožavam, regeton u svojoj najboljoj formi je uvek dobrodošao.😊

To je sve za ovaj post.  Sledeći post vas čeka u utorak, vraćamo se na GOT (da li ste čuli da će poslednja sezona biti tak u 2019.kako stoje stvari !? 😱)Sve što vam je  na pameti (kao i uvek) pišite mi u komentarima.😉

💖Izvinite da li ste mislili da može bez Marlija da prođe 💖

Hvala na čitanju,

With love, S.