💘“Loving” movie review🎬💘

Uraditi biografsku dramu je jako težak zadatak. Kako za režisera tako i za glumce koji igraju likove. Vratiti u život nekog čiji se glas jednom čuo ovom planetom, čiji potomci možda i danas gaze istu zemlju, je velika odgovornost . Zato ne treba da čudi što su vrlo često ovi filmovi manje interesantniji od običnih drama koje imaju kreativnu slobodu. Ipak kritički ne možemo da se ne složimo da su zaista dobro urađeni.  Loving je film Džefa Nikolsa, i predstavlja podsećanje na to koliko rasizam može da nanese štete. Prisutno je čak i danas kada je čovečanstvo svesnije i daleko civilizovanije nego što je to bilo pre, a opet čini se da nije nestao.

Rotten tomatoes: 89% (7,6/10)

IMDb: 7,1 /10

Uloge:  Ruth Negga, Joel Edgerton

Režija: Jeff Nichols

Sinopis: Loving je priča o bračnom paru Ričardu i Midlred Loving. Dvoje mladih koji su se zavoleli i zaljubili, rešili da se venčaju, sagrade kuću i žive jedan miran, srećan (porodični) život. Ali godina je 1958. a  njih dvoje ne pripadaju istom svetu –Midlred je crnkinja dok je Ričard plavokosi belac, a tada to nije bilo dozvoljeno te su prinuđeni da se bore svim silama za svoj brak.

Pod krilaticom da je „ljubav stvorena jednaka“  Džef Nikols napisao je i režirao ovaj film. Film o dvoje ljudi koji su se borili za ono što vole –jedno za drugo. Film o ljudima koji su samo obični smrtnici, čija prepreka ne pretstavlja veliku stvar ali je tada bila velika stvar. Ukazujući na to da je i danas  problem teškog prihvatanja različitih ljubavi,  jako zastupljen. On nas vodi na sredinu prošlog veka u Virdžiniju,  siromašni deo SAD-a, gde njih dvoje pokušavaju da žive samo običan život. Film je odlično režiran, i ima priču iznad svega ima jasnu poentu, koju želi da iznese gledaocima –boja kože nije važna i ljubav je ljubav. I on to zaista uspeva. U ovoj pomalo indie biografskoj drami susrećemo se sa pravim odlikama ovog žanra –sumornosti koja se oseća u vazduhu,  finim predstavljanjem vremena, porukom koja nije dvosmislena već jasno stavljena do znanja gledaocima.I to je cela suština ovog filma, nema dvosmislenosti, nema zavijene forme sve je servirano tako da i najobičniji gledatelj može da izvuče poruku.

Glumci koji nose ovaj film su odabrani sasvim skladno i jako dobro. 

Glavnu ulogu igra Rut Nega koja glumi Mildred Loving. Teret koji ona nosi je veći od onog koji je na leđima njenog supruga jer ona je „problem“ u očim javnosti. Ona ne pripada  njegovom svetu (tako kada ih oboje uhapse zbog venčanja, on je pušten na slobodu već sledećeg dana, dok ona trudna u spavaćici i papučama, ostaje u zatvoru) i ona to savršeno iznosi. Njena bol i patnja su jasni i vidiljivi, njena želja za borbom dok održava prividno dobar život pred decom i okolinom je nešto što je glumica savršeno iznela. Rut je ova uloga donela nominaciju za Oskara u kategoriji „najbolja glavna glumica“ koju će 26. februara imati šanse da osvoji.

Džoel Edžerton igra Ričarada Loving, Midredinog supruga. Džoel je neko kome je transformacija jača strana. Fascinantno je koliko on ume da bude različit ali ne samo fizički već i glasovno, glumački. Izuzetno dobro odrađena uloga i dopada mi se što je pokazana i težina koju on nosi, jer zaista činjenica je da je njegov lik bio u lakšoj situaciji. Međutim reditelj ne zapostavlja da prikaže Ričardovo suočavanje sa svetom i teret koji on nosi. Džoel je briljirao, i zaista smatram da je zaslužio nominaciju za Oskara. Zamerka koja nema veze sa glumcem ali je vezana za lik je što on zaista izgleda (što možete i na slikama/gifovima da vidite) kao da su mu prskali glavu belim sprejem. Kapriam da neko ne misli o tome ali bode mi oči moram da iznesem mišljenje. Ne deluje kao da je prirodno takav (što je činjenica da nije) ali to je zamerka kostimografima. Ipak treba da izgleda kao da je prirodno plav, što ovde to svakako nije slučaj.

E sada ne mogu da kažem da sam „pala u nesvest“ gledajući ovaj film. Nedostaje mu dinamike, koju ja volim. Radnja je jako ravna čak nema ni momenata kada su emocije prejake sve je nekako utišano, što ne mogu ni da zamerim režiseru jer ideja je da se prikažu dva jednostavna čoveka, čija ljubav nije „veća od života“ već vode jednostavan život i bore se za nešto. Ja volim kada je sve „veće od života“ što je verujem razlog zašto će mi film „A United Kingdom“ više prijati jer je tu upletena kraljesvka krv, romansa za sva vremena a bazira se na istom –brak suprotnih rasa. Opet ja volim dinamičnije filmove, filmove koji me pokrenu  ili sa druge stranje ako su mirni volim da su sanjarski orjentisani, nešto neobično nešto nesvakidašnje. Ne volim filmove o običnim ljudima, čak i ako mi se dopadnu (što je slučaj sa filmom o kojem čitate u nedelju) tražim nešto više od priče ovde je genralno problem što je randnja jako usporena, barem za mene (znate ono kada vam se čini da filmu nikad kraj da dođe). To je opet samo moj ukus.  Kineamtografija je solidna, ništa što odskače mnogo, muzika je lepa konbimuje se sa radnjom filma. Ukoliko volite suprotno od onog što ja volim, volećete i ovaj film. Sa pravom ima nominaciju za Oskara to ne mogu da mu osporim, Rut želim svu sreću ako pobedi pobedila je sa punim pravom. Ovo je sasvim solidna biografska drama, koja nije ni malo laka ali nema ni previše teško berme koje nosi. Poenta filma je ono što je najbitnije a to je da je danas toliko mržnje u svetu da nema potrebe osuđivati bilo kakvu ljubav. Danas je društvo napredovalo mnogo više, a opet su skloni osuđivanju ljudi zbog toga koji pol ili bolju kože vole, ovo je jedna odlična poruka koju je film uspeo da prikaže. Da li treba da je pogledate? To ostavljam vama i samo vama, ne mogu da kažem da ne treba da je gledate ali i da mora biti deo vaše filmske liste –sami odlučite pa mi javite kako ste ga vi videli.😉

Džoel Edžerton i Rut Neg, van uloga 💘
(morala sam da postavim ovu sliku čisto da vidite transformaciju a i zato što su njih dvoje prelepi 💘)

To je sve za danas drage moje? Kako vam se dopao post? Sve što vam je na umu pišite mi dole.😉

Hvala na čitanju,

With love, S.