Film je sedma umetnost. U osnovi bilo koji film da snimite napravili ste umetničko delo koje ima za zadatak da kroz magiju prenese isitinu. Međutim danas za filmove se više može reći da su fokusirani na surovu realnost, ne pazi se mnogo na način snimanja, na gestigulaciju koja se upotrebljava...sve više liči na prostu realnost. Retko koji film napravljen u 21. veku se postavlja kao umetničko delo, kao pečat jednog reditelja. Film "The Immigrant", je delo Džejmsa Greja. Ispravka film „The Immigrant“ je umetničko delo Džejmsa Greja. Ovaj film je upravo ono što je sama osnova filma predstavljala još sa kraja 19. veka kada se pojavila-magiju, koja će vam, oslikana radom sa kamerom, glumačkim performansima tri virtuoza i režijom jednog čoveka, doneti istinu, pouku a da pri tom ne odstupa od same srži filma-umetnosti. 💜
Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Ova uveritira bila je samo početak posta o jednom filmu koji sam skoro odgledala (mada je izašao još 2013. Godine). U filmskom tagu (OVDE) sam vam pisala o filmovima koje nikako da pogledam između ostalog navela sam i ovaj. Ne znam zašto sam odugovlačila toliko, kada je ono što sam dobila bilo jedno divno delo i jedna magija vremena. Ukoliko niste gledali, ne brinite spoilera nema. 😉
Rotten tomatoes: 87% (7,5/10)
IMDB: 6,6 /10
Uloge: Marion Cotillard, Joaquin Phoenix, Jeremy Renner
Režija: James Gray
Sinopis: Radnja prati Evu, imigrantkinju koja 1921. godine imigrira sa sestrom Magdom iz Poljske u Njujork. Zbog nejasnih dešavanja na brodu i Magdine iznandne bolesti, preti joj deportacija u Poljsku. Bruno, mladi čovek koji sasvim slučajno ugleda Evu, nakon što ga ona zamoli za pomoć odluči da joj pomogne i povede je kući. Ali Bruno je daleko od spasioca kakvog Eva očekuje, on je vlasnik bordela i ucenjuje je da radi za njega kako bi skupila novac za sestru. Neiskusna i naivna ona pristaje. Kada se međutim bude vratila na ostrvo pod pretnjom da će je deportovati ona prisustvuje predstavi mladog iluzioniste i on iste sekunde ostaje opčinjen njom i daje joj ružu. Burno ponovo spašava Evu i vraća je u „stari život“ ispostavlja se da su Bruno i mladi iluzionista Emil bliski rođaci. I-oboje su zaljubljeni u istu ženu.
Ovaj film je pokirven velom tajni, sva tri lika i njihova prošlost su napeoznati. Vremenom se otkriva da niko o njih nije svetac, ali da je svako od njih birao put koji je mislio da je najbolji. Film ima emotivnu stranu, Evina priča i kako je i zašto došla u Ameriku je preteška, ja nisam emotivac ali sam pošteno gutala knedle kada je pričala. Film obrađuje par tema. Jedna od njih je „sestrinska ljubav“ tj. ljubav prema porodici, prema jedinoj osobi koja ti je ostala i koliko je ona jaka da si spreman na sve zbog nje. Ono što se takođe pojavljuje možda kao i osnovna tema ovog filma je „koliko daleko smo spremni da odemo, kako bi smo ostvarili ono što smo naumili?“ i to je nešto što će vas držati kao misao kroz ceo film. Imate tri različite osobe, tri cilja i nešto jače što ih iz nekog razloga veže zajedno.
Gluma
Glavne uloge u ovom ostvarenju tumače Hoakin Finiks, Merion Kotijar i Džeremi Rener.
Hoakin Fniks igra Bruna, vlasnika jednog bordela. Bruno je lik koji će vas ostaviti u u dilemi do samog kraja filma. Tokom celog filma će se smenjivati nedopadljivost, dopadljivost ali do kraja nećete moći da kažete -e da on je dobar ili on je loš lik. Hoakin Fniks je jedan od mojih omiljenih glumaca, gledala sam i pokojnog brata i mnogo ga volim, ali uvek sam stajala iza toga da Hoakin ima moćniji perfomrnas. Vlajda zato što je čovek metodista, pa živi svoje likove ne igra ih. Još od Gladijatora pa do ovog filma niakda nisam bila razočarana (vidite mogla bih njegovo „iz filmografije“ jednom da uradim). Ja volim tip glumca kao što je on (Beli, Baredem, Leto...) odnosno glumci koji su rođeni za psihički nestabilne likove, takvi me uvek najviše impresioniraju. A uzevšti u obzir da je ovde nisam mogla da povežem lik sa čovekom znači da je odradio maestalan posao. Do samog kraja vas drži u neizvesnoti, način na koji gleda Merion Kotijar kao da ništa dragocenije nije video a opet je daje svima je brilijantan. On je na neki način totalno drugačiji ovde (pozitivno) a opet vidi se da ima nešto svoje, ne mogu dovoljno da ga nahvalim, fantastičan je. Pisaću vam zašto sam digla ruke od Oskara, pa evo vam jedan od razloga.
Merion Kotijar igra Evu, poljsku imigrantkinju koja dolazi u Njujork kako bi pobegla od prošlosti. Momci mogu da se pomere lagano, ovo je film gde ih je obojicu nadigrala ova divna francuska glumica. Kao i Hoakin i Merion je metodistkinja pa je verovatno zato toliko osetljiva njena bol i sve što nosi njen lik. Toliko emocija, toliko davanja. Toliko tuge i perfektan poljski (kao da se rodila sa njim). Merion je bez dileme zvezda ovog ostvarenja.
Džeremi Rener igra iluzionistu Emila. Za razliku od Bruna, Emil (čije je pravo ime Orlando) je rešio da krene poštenijom stranom i radi na sebi. On je taj mir i ta slatkoća koju ima film, ali neću vam reći šta će se dešavati (nema spoilera ovde) sa njegovim likom ko je gledao-zna. Džeremi Rener je neočekivani glumac u ovom spoju metodista kao što su Hoakin i Merion, ali on je idealan za ovu ulogu. Obožavaćete ga od momenta kada se pojavi na ekranu. Osim toga niko više od njegovog lika ne predstavlja ’20-e.
Hemija između njih troje je čarobna. Da su ih drugačije sastavljali ne bi valjalo mračni Hoakin, nežna Merion i nostalgični Rener dopunjuju svoje likove i stvaraju jednu atmosferu koja oslikava ovaj film samom svojom energijom. Lakše rečeno-idalan su spoj.
Režija Džejmsa Greja je fantastična. Kako nisam upoznata sa filmovima ovog reditelja ne mogu da kažem koliko je svojstvena njegovom stilu ili ne ali za prvo gledanje sam oduševljena. Pre svega doneo je duh vremena. U punom sjaju je doneo duh 1920-ih godina. Možeš da osetiš na svojoj koži doba džeza, ali ovog puta bez svog glamura koji dolazi sa vremenom. Glamur je prljav i jeftin jer je takvo mesto dešavanja. Film i ako ima potresnu priču daje osećaj spokoja i mira što je jako čudno, ali kada ga gledate osećate se dobro. Ovo je siromašan kraj, ovo je „teatar“ (praktično jeftina verzija Mulan Ruža u Njujorku). Reditelj uspeva da prikaže jednu realnost ali da ni jednog trenutka film na pretvori u vulgaran, već da ga predtalvja i prodaje kao umetnost.
 |
| Džejms Grej (levo) na setu sa Džeremijem Renerom 💜 |
Kinematografija je fantastična. Kamera Darius-a Khondji-ja je uhvatila pravu srž filma i svi snimci su prelepi (znam da je mnogima ovaj deo nepotreban ali ja sam vizualista volim da spomenem kameru). Ovaj film je 80% sjajna vizualizacija i to je ono što mu je jača strana. Muzika Chris-a Spelman-a je lepa, usklađena sa vremenom u kojem se dešava.
Sve u svemu ko voli filmove koji oslikavaju neko drugo vreme, treba da gleda ovaj. Mogu odmah da vam kažem da nije ljubavna priča i da to ne očekujete (treiler će nagovestiti da jeste ali zapravo i ako ima elementa romanse nije), ovo je drama u pravom smislu te reči. Pre svega jako potcenjen film, ali ako želite da u filmovima koje ste gledali dotate nešto što je umetost, što je kvalitetan film koji kasnije možete nekom drugom da preporučite onda obavezno skinite i odgledajte ovaj film, obećevam obožavaćte ga.💜
Da li ste gledali ovaj film? Da li imate želju da ga pogledate? Sve što vam je na umu pišite mi dole.
Hvala na
čitanju,
With
love, S.
Hvala mnogo :)
ОдговориИзбришиJavi kako ti se dopao i kako si ga ti videla :)
Hvla na ispravci da me ubiješ nisam znala da postoji razlika sad znam za ubuduće :)
Ubedi ti mene da napokon odgledam ovjaj film. Glumačka postava je i više nego obećavajuća pored toga kinematografija me je oduševila, ova pretposlednja slika je divota, da nije samih glumaca samo bi zbog kinematografije gledala film. Setilo me malo na Nortonovog "Iluzionistu" u kom je kinematografija šlag na torti.
ОдговориИзбришиHvala na tekstu. <3
Hvala mnogo darling :)
ИзбришиI tvoje utiske isto čekam, gledaj veruj mi pkajati se nećeš :)
Ja sam gledala samo PRestiž sa Beilom i Hju Džekmenom moraću da gledam i tog Iluzionistu :)
Sad sam i ja naučila neću grešiti više pojma nisam imala razliku :)
ОдговориИзбришиČekam utiske kad pogledaš reci mi meliom ili na GR kako kod je tebi najlakše :)
Da me ne shvatiš kao nekog uobraženog ali znala sam da će se tebi dopasti ovakav film prosto jer je bez mnogo pompe i promocije napravljen jedan dobar kvalitetan film i mnogo mi je drago da sam imala dobru slutnju :)
ОдговориИзбришиHvala mnogo uvek se plašim da sam nešto izostavila jer u trenutku pisanja to je nekako enminovno da se desi :)
E o Oskaru imam šta da kažem uskoro kako vreme odmiče sve ima utisak da je upitanju komerciajla i propaganda nešto gubim osećaj za to da ga cenim kao nagradu :)
I ja sma imal utisak da su Emila malo isekli i da je bio više kao oruđe a zapravo kvalitetan lik ja bih gledala film još duplo da je trajao baš je prelep :)
Mnogo mi je drago što si rešila da ga pogledaš jer ovo je zaista film kome se ne zna mnogo a toliko je dobar :)
Kod tebe sam čitala o Riveru sad idem da čitam i o bratu :)
Evropa kao cleina nekako ima tendenciju da pravi manje komercijale, Amerika je ekspert za njih oni moraju da imaju komercijalu pa kud puklo da puklo zato ovakvi filmovi slabo kod njih prolaze zanimljvo je da je još jedan sjajn film sa Finiksom zove se Master isto izvisio na blagajnama jer je drugačiji od drugih. Ja ove godine gotovo ništa nisam gledala iskreno da ti kažem a dodelu neću ni gledati već su verovatno samo sutradan pročitati ko je dobio šta čisto da budem upućena stvarno više nije što je nekad bilo :)
ОдговориИзбришиMaster je odličan pokojni Filip Simor Hofman je tu odigrao sjajnu ulogu :)
ОдговориИзбришиE Globus je kupljen nagrada a Oskar je nagrada koju osvajaš sa što većom promocijom (jer u kom svetu je Riz viterspun bolja od Ejmi Adams) čak je britanska BAFTA najrealnija od svih tih nagrada. Ova godina je filmski slaba psotoje par koje vredi pogledati poput Nocturnal Animals (što ej drugi film Toma Forda odličan dizajner još bolji reditelj) i Manchester by the Sea (konačno da Kejsi Aflek (mlađi brat Bena Afleka/zet Hoakina Finiksa) ispiliva na površinu) sve ostalo je razočarenje :)