💙❄Book review: „A Storm of Swords: Steel and Snow” George R.R. Martin❄💙

Pozdrav drage moje gospođice. What’s up? Kao što sam najavila u subotu danas vam dajem svoje viđenje  treće knjige iz serijala „Pesma leda i vatre: Oluja mačeva“ sa tim da je kod nas podeljena na dve knjige „Oluja mačeva: čelik i sneg“ i „Oluja mačeva: krv i zlato“ i to je način na koji ću ja vama i pisati recenzije. Pojedinačno. Isto važi i za „Gozbu za vrane“ jer kod nas su to dve knjige, neka tako i ostane.

Elem, ovo je prva knjiga iz serijala „Pesma leda i vatre“ koju sam ja ikada kupila, zbog toga svaki put kada prođem pored kućne biblioteke i vidim je bude mi toplo oko srca. Videla sam je kod ulične prodavačice (na žalost više ne drži štand) bila je čak upakovana u foliju kompletno neotvorena i nije bilo dileme, morala sam da je imam. Ovo je ujedno i prva koju sam ja ikada otvorila da čitam. Onda sam stala jer sam htela da sve lepo povežem. Sada kada sam pročitala „Igru prestola“ i „Sudar kraljeva“ (klikom na naslove možete čitati te recenzije) mogla sam da se prepustim uživanju ju njoj. U postu o „sudaru kraljeva“ sam rekla da je ova knjiga bolja od te- povlačim reč. Nakon analize ove kao i predhodne knjige,  mogu da kažem da je „Sudar kraljeva“ bolja knjiga od ove, što ne znači da je ova podbacila-nije već želim da se ispravim.  Kao i u predhodnom delu knjige neću mnogo anlizirati stil pisanja jer sve to sam već obradila u prvoj knjizi.  Kao i u „Sudaru kraljeva“ ićiću po glavama likova, ne na način na koji su pisani u knjizi već nasumice kako  mi koji naiđe.

Let's go 😉

Radnja: Oluja mačeva, treći deo čudesne sage Pesma leda i vatre, remek-dela savremene epske fantastike, nastavlja povest započetu u Igri prestola i briljantno nastavljenu u Sudaru kraljeva. Od petorice takmaca za krunu, jedan je mrtav, jedan poražen, a rat se ipak rasplamsava žešće nego ikada. U svet se polako vraća davno zaboravljena magija, nova savezništva se sklapaju a stara raskidaju, neke bitke se vode mačevima i kopljima, a druge, odlučnije, perima i gavranovima. Dok Džon Snežni jaše s divljanima, njegov brat Rob, neporažen na bojnom polju, mora da se suoči sa izazovima sa kakvim se do sada nije sretao. Tirion Lanister pokušava da se izbavi iz mreže spletki koju plete njegova sestra, a Arja Stark u potrazi za domom luta opustošenom i spaljenom zemljom. A dok kraljevstvom besni oluja mačeva, sa severa neumoljivo stiže hladnoća, užas koji preti da uništi sve što je ljudsko.

Prolog je možda jedan od mojih omiljenih delova svake od knjiga iz serijala.Prolog je uvek naznaka na čemu se radnja centrira. U ovom delu Čet, zakleti brat Noćne straže uvodi čitaoce u samo srce onoga sa čim se Mormont i njegova braća suočavaju. Po prvi put vidimo noćnu stražu iz ugla lika koji nije bitan za priču niti ključan. Iznad svega vidimo ga kroz oči nekog ko nije Džon Snežni i ne prima k srcu  sve što se dešava. Nagoveštaj velike i mračne zime odličan je uvod za ono što će se dešavati. 

🛳DAVOS🛳

Okovan u lancima i utamničen, Davos je lik koji nam ponovo daje uvid na Stanisa i dešavanja oko kralja koji je upravo neočekivano poražen.  Svaki put kada čitam njegova poglavlja uživam, jer Davos je sam po sebi takav lik. Lik koji u tebi budi onaj osećaj istinke ljubavi prema jednom sasvim običnom čoveku. Davos se suočava sa nerazumevanjem onoga što mu se desilo, pokušajući da shvati kakvu je grešku on napravio i da li je uopšte napravio istu, kao i gledanja svog kralja kako tone pod uticajem žene koja za samog Davosa predstavlja oličenje zla. Njegova poglavlja sa druge strane ostavljaju jedan bolan pečat tim pre što su mu sinovi žrtvovani a čovek kome je veran  ne može da ga razume. Kroz Davosa se srećemo i sa princezom Šrien, Stanisovom jedinicom i njenim velikim srcem i jednim novim procesom u njegovom životu-učenjem da čita i piše. Čin male priceze kao što je podučavanje starog viteza da čita i piše čini Davosove dane u tamnici ne toliko mračnim i lošim. Njegov odnos prema Melisadnre, sa druge strane ostaje nepromenjen.

🐺ARJA🐺

Muko moja pređi na drugoga. Tako od prilike. Ljudi moji Arjina poglavlja su mi bila najdosadnija u čitavoj knjzi,mnogi je obožavaju ali tako je bilo. Ona-Pituljica (na pomen nejgovog imena sam alergična, ne pitajte zašto, pojam nemam)-Gendri. Bio je tu par momenata sa Gendrijem koji su mi mamili osmeh na lice ali genralno je bilo dosadno. Činilo mi se da se sve svodi na lutanje, u pokušaju da dođe kući. Ništa ja u njoj nisam našla interesantno. Sada Arja treba da bude glas sa kompletno suprotne strane. Kao i Deneris ona nema na koga da se nadoveže, međutim ne. Poglavlja sa Arjom su bila mučenje.

🐺BRAN🐺

Bran, Rikon, Oša i Hodor su u izgnanstvu nakon što su pobegli od Teona Grejdžoja iz Zimovrela. Dečak koga upznajeemo još u „Sudaru kreljeva“-Džodžen Rid i njegova sestra Mira ovde već polako kreću da izbijaju na površinu. Ispravka Džodžen kreće da izbija na površinu. Uz Džodžena Branovi snovi, njegov čudan karakter polako kreću da dobijaju svoje pravo ja jer je Džodžen rođen takv čudan baš kao i Bran. Što se Branovih dleova tiče, bilo je onih glava u kojima sam uživala, a bilo je i onih koje su mi iskreno bile pomalo dosadne. Variralo je. Moram da izrazim  (i znam da se neki neće složiti ali moram) jednu stvar koja me je strašno nervrala, a mogu da „okrivim“ Marina za nju a to je  kada se piše deo i dođe do ovde (nije direktan citat već od prilike): ...a Hodor je rekao „Hodor“. Dakle, za glavu sam se hvatala. Mnogi vole Hodora ja nikada o njemu mišljenje nisam imala i izvinjavam se ali mene je nerviralo. Bran kao lik je uvek bio moj omiljeni legalni Stark (ako ne raćunamo legendarnog Brendona Starka, Branovog strica koji je daleko najfascinantniji Stark). Volim njegov razvitak moći i za razliku od Arjinog „treninga“ on ume da bude daleko zanimljiviji.

🎔SEMVEL🎔

Rekla sam da Ajra ima najdosadnija poglavlja u knjizi-povlačim reč oh kako samo povlačim reč. Zvanično je da Sem ima najdosandija poglavlja. Sem je ovog puta predstavnik dešavanja u noćnoj straži (jer Džon je sa divljanima), i ovo je možda dokaz da je noćna straža daleko manje zanimljiva kada Džon nije sa njima. Opisvanje Gilnog porođaja mi nije trebalo, muka mi je pripalo dok sam čitala- Sem deluje kao da je tu da skrene pažnju sa „glavne radnje“ ali ne mogu to da tvrdim (možda ima višu svrhu) sve dok ne pročitam drugi deo. Za sad on ima mislim u ovoj knjizi konkretno svega dva poglavlja i nije preterano zanimljiv (zamalo sam zanoravila da je bio u knjizi).

🐺DŽON🐺

Kad sam već pomenula lorda Snežnog hajde da se nadovežem a počeću sa sledećim- mrzim divljane (Tormund se ne računa on je ljubav), a Igrit je vođa svega onoga što mrzim. Džofri Baration je simpatičan naspram nje. Igrit je neko kome se većina divi-slobodna žena, koja se sama bori kroz život. Na žalost meni je Igrit odala utisak žene bez pardona, koja ima preveliki „apetit“  (scene iz pećine su bile odvratne za čitanje a i pre toga praktično je silovala Džona). Uz to smučilo mi se što svaku rečenicu kreće sa „ne znaš ti ništa Džone Snežni“ shvatili smo-ne zna, ali zna da je na zadatku i da mora da prekrši zavet. Elem Džon je jedan od tri lika koja su mi u knjzi izgledala daleko manje „sveti“ nego što ih je serija (stićiću do Tiriona i Džore već, Triron je posebna priča) napravila. U seriji Džon je svetac, ali bukvalno on je gotovo svetac, čak i ta pećina (koju ja i u seriji redovno preskačem) u seriji je delovala manje odvratno. U knjizi on je idalje dobar, idalje odan vrednostima koje ga je otac naučio (manje-više, Ned nikada nebi dozvoli sebi da ne oseća krivicu nakon nečeg takvog) ali je mračniji, sklon je tome da oseća zadovljstvo na neki način u kršenju svog zaveta. Sa druge strane (one pozitivne) nije  toliki „melem na ranu“ ima više ličnosti u njemu. Da me ne shvatite pogrešno Kit je sjajn izbor za ovu ulogu stvar je u načinu na koji je pisan lik a u knjizi je njegovoj ličnosti pridodat karater, ima Targerijana u njemu, ima vatre nije samo „ledena voda“ što bi rekao Džejmi. Divna je poezija koju je Martin ubacio u njegovim delovima, stare pesme koje je izmislio to je sjajno. Međutim sve dok je Igri kraj njega njegova poglavlja neće imati poptuni užitak-i kada sam gledala seriju delovi sa Džonom su bili „oštećeni“ baš zato što ja zaista ne volim Igrit.

🐲DENERIS🐲

Za razliku od prethodne knjige  u kojoj nisam uživala u Deninim glavama ovde sam se zapravo zabavljala. Njeno građenje tatike, razmišljanje o sledećem potezu i sami opisi Eosa su mi bili interesantni. Ono što je za mene bio šok  (i to kakav šok) je Džora. Džora onaj divni vitez koji bi ubio svakog ko ne pokaže poštovanje prema njegovoj kraljici, onaj čovek o kakvom svako sanja....taj isiti Džora se praktično „bacio“ na Deneris. Čitala sam tri puta glavu i bila sam u šoku. Zato sam rekla Džon-Džora-Tiron likovi koje su Den i Dejv oprali najviše što su mogli. 

🐟KETLIN🐟

Od prve knjige pa do sada Ketlin je lik koji ima konstantu sa poglavljima koja se meni dopadaju. Rekoh već u jednom postu ona je glas Roba Starka, sada kralja na severu pa samim tim ona nam daje uvid u dešavanja iz nejgovog tabora. Znajući da nakon drugo dela ove knjige više neću imati Keltinina poglavlja iskreno po prvi put mi je žao što je ishod onakav kakav znam da će biti. Ne nje kao lika već zato što je njena perspektiva gledanja na ostale i gledanja na stvari meni interesantna. Rob Stark po prvi put pada u očima svoje majke,ona po prvi put oseća kajanje zbog svojih postupka prema nevinom dečaku. Dovođenje žene koju nije trebalo da oženi čini jedan preokret u Ketlin, ona je prvi put svesna da je Rob izgubio, uz njenu krivicu puštanja Džejmija Lanistera. Međutim ja lično sebi dozvoljavam da analiziram ko je kriv  (samo moje mišljenje) i mada je tu splet pogrešnih odluka većinu  mogu da svalim na Roba. Rob je taj koji ju je zadržao kod sebe kada je trebao da je pošalje da bude sa Branom i Rikononom, tako ni Džejmi ne bi mogao da bude oslobođen, a ona bi na neki način zaštitla svoju decu. Kada pričamo o Robu hajde da ga ribam još malo zašto da ne, razlog zbog kojeg je oženio Džejn, pre svega kako je doveo Džejn to je bila šamarčina i njegovo ponašanje (srce me je zabolelo za „Sivog Vetra  života mi mog)  me je razočaralo. Ne opravdavam ga ni ujednoj verziji  (ni Džejn ni Talisu, Talisu posbeno ne jer je ona mogla hladno da ode iz tabora i spasi Roba). Delovi i način na koji Ketlin gleda sve to su mi bili sjajni za čitanje, ali sam Rob kao lik je razočarenje, njega mi neće biti žao.

🐺SANSA🐺

Sansa ima istu situcaiju kao i njena majka-njena poglavlja su mi uvek interesantna. Sansa je i u ovoj knjizi idalje u Kraljevoj Luci  samim tim ne čudi što je meni zanimljivo. Kraljeva Luka je uvek imala najbolja dešavanja ako mene pitate. Elem kroz Sansu se upoznajemo sa Mardžori Tajrel, njenim bratnom Lorasom i njihovom bakom Olenom. Pre svega moram da primetim da je ovde Mardžori daleko manje interesantna od serijske Mardžori, nekako deluje samo kao devojka koja je tu i koja će se udati za Džofrija. Što se Olene tiče, ona je neko zbog koga sam se slatko smejala, njen pristup Sansi i njena želja da joj koliko toliko pomogne su divni. Njeno obazrivo izvlačenje reči iz Sanse, dok je u isto vreme podrška ali i taktičar je fascinantno. Što se same Sanse tiče po prvi put sam osećala neku vrstu tuge zbog Sanse. Njeno venčanje mi je toliko teško palo (što npr. nije bio slučaj u seriji) pre svega što su je udali na prepad. Onda sva poniženja koja je morala da istrpi od strane Džofrija, pogledi koji je sažaljevaju. A onda ona, idalje devojčica u sebi ponvalja da je ona vuk, želevši da bude kćerka svog oca do kraja (podsetilo me je na Deni iz prve knjige koja uporno ponavlja da je krv zmaja i da mora da se drži). Njena prva bračna noć sa Tironom je isto bila prilično stresna za čitanje,  drago mi je da su je u seriji prilično izmenili Ž(moralo ej tako Piter je mnogo stariji od Sofi može kćerka da mu bude) i tu je opet jedan skroz drugi uvid na Tirona kao nekog kome je nit ljudskosti stala na put da postane neko ko uprkos svom preziru uvek sluša samo svog oca. Tirion je presekao to mnogo kasine ali u osnovi sva Lanister deca su na neki način robovi Tajvina Lanistera, Džejmi možda najmanje jer on je radio za porodicu otac ga nije posebno zanimao. Tirion i Sersi su najviše „propatili“ zbog njega a opet su bili oni koji su jajviše hteli da se on ponosi njima. Iznad svega Sansin deo u ovoj knjiz predstavlja na neki način njen najniži pad. I mada se jeste udala za boljeg člana porodice i prošla „srećno“, udaja nje za nekog ko je neprijatelj njenoj kući je njen udarac na dno, uspeli su i dotle su je ponizili. Tragičan deo ali jako dobro napisan. Ok odužila sam sa Sansom idem dalje.

🦁TIRION🦁

Naravno da sam uživala u Tirionovim delovima i ako sam dobila kompletno novi uvid na njega. Ali ovaj put moram da kažem i jedan deo koji mi se nije dopao (ne dopada mi se još od druge knjige ali tamo sam trpela računajući-prestačće)-Šei. Najbolji uvod u to bi bio ovako, svaki pisac ima lika koji je na neki način njegov lični predstavnik u knjizi. Džordž je par putan rekao  da je Tirion njegov lični predstavik u knjizi. Ako je Tirion predstavnik Džordža onda je meni samo napameti-da li taj čovek više od svega voli prostituke? Svaki put kad čujem pomen Šeinog imena okrenem očima. Elem da se vratim na Triona, jako su mi se dopala njegova poglavlja kada sve sklopim. Njegova reakcija na ženidbu koju mu je otac nametnuo, na to što je izgubin zvanje kraljeve desnice su bile sjajne za čitati jer možeš da vidiš kako se on zaista oseća (što se toga tiče Dinklidž i Čarls Dens su oglumili u originalu). Sa druge strane ni Tiron nije svetac ovde,  postoji nit u njemu (koja je meni dovoljan dokaz za pitanje čiji je on sin) koja je željna vladanjem i voli moć. Tirion  isprva odbija nametnutu stuaciju-ne Sansa je dete, ne to nije moralno ispravno...ali čim je Zimovrel u igri, to je druga priča. „Želim je“ kaže Tirion u jednom dleu „Želim Zimovrel, da ali želim i nju dete ili ženu ili šta god bila. Hoću da je utešim. Hoću da joj čujem smeh. Hoću da mi dođe rado da mi donese svoje radosti, tuge i strast...“ ovo je ne znam da li najromantičniji citat koji je ikada izašao iz Martinovog pera, ili pak najjezviji. Spoznaja da je on zlajubljen u svoju ženu menja Tiriona iz serije koji u Sansi vidi pre kćerku. Poslednja njegova glava u ovoj knjizi i dolazak Oberina Martela u Kraljevu Luku otvaraju vrata radoznalosti za sledeći deo knjige.

🦁DŽEJMI🦁

Svetlost ove knjige. Dovoljno je reći da bih je na goodreads-u rangirala sa tri zvezdice, zbog Džejmija će biti 4. On je neko ko je dao dubinu ovoj priči neko ko je lik iz sneke,  koji nas je proveo kroz put emocija koje prvo krije potom iskazuje. Pisala sam prošle subote o tome, on ne sažaljeva sebe, ne pkušava da se pravda za svoje postupke. Užitak je što on i u najcrnjim trenucima idalje ima dozu sarkazma i  ironije u sebi. Njegov odnos sa Brien, okretanje stolova jer je na početku on taj koji nju žali potom on postaje onaj koji je za žaljenje do kranjeg susreta u kadi kada ona više nije „Devojčura“ već Brien, prijatelj i saveznik. Otkrivanje njegove ljubavi prema Sersi, kako su uradili sve da budu zajedno i onda  krajnje priznanje svega što se desilo kada je ubio Ludog Kralja. Posotoji prelomni momenat kada ga Brien pita zašto nije obajsnio svoj postupak Nedu Starku on joj kaže „Po kom pravu, vuk sudi lavu“ što je sjajna metafora. Vukovi i Lavovi su u osnovi iste životinje-ubijaju kako bi preživeli, zaštitili i prehranili svoju porodicu. Na kraju ove knjige on ostaje, kod nas čitatelja samo Džejmi jer taj čin ispira sa njega krv i pere beli plašt kraljeubice, i nastavljamo drugi deo gledajući u njega kao u Džejmija, čoveka koji je žrtvovao svoj status da spasi živote mnogih.

Generalni utisak: Ovo nije deo u kome ste izgubili vreme. Na kraju ovo je još jedan deo slagalice koji vam je potreban za celu sliku. Stoji da ima svoje padove i skokove. Jeste malčice slabiji od prva dva dela, no to ne predtavlja veliki problem. Rekoh već uvođenje Džejmijevih poglavlja je znatno doprinelo knjizi, kao i to što se igra konačno zagreva i igra. Sve u svemu jedva čekam da završim drugi deo. 

Knjigu izdaje Laguna i možete je tamo nabaviti. Povez je mek, imate iscrtane mape na početku podeljene na: sever, jug, zemlje sa one strane zida i zemlje letnjeg mora što vam daje odličan uvid na to gde se šta nalazi. Na kraju imate apendiks, gde su kuće podeljene te možete da povežete članove porodica i slično. Knjiga košta 1099. Dinara.

Da li ste čitali ovu knjigu? Kako vam se dopala? Rešila sam da vratim moj GOT utorak barem jednom mesečno (ičiće svakog prvog utorka u mesecu) tako da ovog utorka  (6. Decembar) čitate jedana post na temu GOT (više baziran na seriji jer sam nju prostudirala više puta). Sve što vam je na umu, kao i uvek pišite dole.

Hvala na čitanju,

With love, S.