„I don't want to survive. I want to live.“ - 12 Years a Slave 🎬 💘

Ceo dan odlažem pisanje ovog teksta, prosto mi se neda da ga iskucam ne znam zašto. Evo konačno sam sela i iskrneo se nadam biću gotova do ponoći.

Da budem iskrena slušam o ovom filmu još od kada je izašao, međutim u momntu kada je on izašao ja sam baš tada gledala „Đangovu osvetu“ Kventina Tarantina, tada za mene Stiv Mekvin nije bio znan reditelj, ali iskreno govoreći nikada mi nije predstavljalo problem to da li znam autora filma ili ne- za svakog reditelja postajo je prvi put. No da se vratim na to u vezi sa Tarantinovim filmom nekako činilo mi se da film bez obzira što je počeo sa snimanjem pre nego što je Tarantino predstavio svetu Đanga, ima tendenciju da puca na istu tematiku kao što je Tarantno uradio. Što su naravno bile apsurde, jer svaki film je za sebe, ali ako idemo u detalje zašto nisam odgledala film pre dve-tri godine evo ovo je razlog.

Za razliku od većine filmskih kritika koje sam do sada uradila gde sam se fokusirala da sagledam stvari iz prevashodno  tehničkog ugla, ovde ipak osećam potrebu da vam napišem i način na koji sam ja lično doživela ovja film tako da će biti spoj oba.

Rotten tomatoes: 96% (9/10)
IMDB: 8,1/10
Uloge: Chiwetel Ejiofor, Lupita Nyong'o, Michael Fassbender
Režija: Steve McQueen

Soldomon Noup, slobodan čovek iz Njujorka, na prevaru biva odveden u ropstvo. 

„I will not fall into despair! I will keep myself hardy until freedom is opportune!“

Film 12 godina ropstva poznat je kao film koji je digao kritiku na noge. Film koji je u svkaoj svojoj kategoriji bio glavni kanditat za oskara na kraju čak i razultirao pobedom u najprestižnijoj kategoriji najbolji film.

Ovaj film je pre svega brilijantno realizovana ideja Stiva Makvina da napravi film o čoveku koji nije rob po rođenju već čovek koji je odvučen u ropstvo i ako je slobodan čovek. Makvin uspeva da obradi jedan život koji je postajao i jednu priču koja se zaista desila tako da ne dodaje suvišne detalje  u nju a da opet prenese suštinu priče a to je da zbog nepravde neko može da izgubi godine života,  predstavljajući razne strane ljudskog uma-namučenost, poštenje, ludilo, ljubomoru.

Gluma u ovom filmu je  istinski sjajna. Sam scenario je odlično sročen tako da glumci imaju materjala. Sa jedne strane glumci su imali odgovornost da prenesu nešto što se zaista desilo i otelove osobe koje su zaista i postojale. Sa druge strane imali su dovoljno slobode jer se ne radi o likovima koji su preterano poznati javnosti ili čiji je život zabeležen bio na traci, uz ta dva mogu reći da je posao fino odrađen.

Čuetel Edžiofor, a.k.a glumac sa najtežim imenom nadam se da sam dobro napisala, igra Solomona čove koji je odveden u ropstvo i ako je on zapravo slobodan čovek koji ima porodicu i zarađuje od sviranja violine. Solomon je mudar i kada prvi put bude prodan gazda ga jako zavoli. Edžifor je fino izneo lik, lepo je igrao u momentima kada je Solomon slomljen,kada se bori sam sa osbom. Ono što je moj lično problem sa njim je nedostatak emocionalnosti prosto tek u poslednjoj sceni u filmu sam osetila nešto, tokom celog filma čak nisam imala ni osećaj kao da gledam čoveka u ropstvu. Kada sagledam tehniku njegovu-sve je na mestu: dikcija, ekrpresije lica, držanje...sve ali neostaje mi emocionalnost. On je bio nominovan za oskara u kategoriji najbolji sporedni glumac, međutim izgubio je od Metjua Mekonahija i što se njegovih šansi tiče mogu ovo da kažem –od petoro nominovanih odgledala sam 4 i mislim da su i Mekonahi  (kojeg inače ne volim ali je apsolutno zaslužio oskara) i Dikaprio (koji je bio moj lični favorit) i Beil (i ako je imao daleko lakšu ulogu) bili veći kandidati za ovu nagradu od njega baš zbog tog nedostatka povezivanja sa publikom. Generalni utisak je dobar da delim zvezdice dala bih mu 3,5/5 npr.

Majkl Fesbedner ili ti „show stealer“ igra Edvina Epsa čoveka kojem je Solomon prodat. On je religijski fanatik i veruje u pravdu „po blibliji“ tako da ako ne naberu 91kg pamuka bivaju bičevani. On takođe ima čudnu opsednutost ka mladoj crnikinji Petsi koju redovno siluje. Rekoh već on je „maznuo film“ taj čovek odigrao je tako brutalne scene da je prosto neverovatno da je taj isti čovek onaj koji je bio „princ iz bajke“ u Džejn Ajr. Fesbenderu negativci nisu strana reč ali ipak ovo je drugačije. Ovo je psihopata, pored koga bi i Ramzi Bolton izgledao kao normalan dečko. Fesbeder toliko dobor ulazi u lik da mu veruješ sve-apsolutno sve, par puta sam stala i geldam i treba da ga mrzim a ja sedim i aplaudiram misleći „bože on je neverovatan“. Prva Fesbdenrova nominacija za oskara ikada došla je baš sa ovim filmom i mogu reći da mu se zalomio najgori protivnik te godine, jer je izgubio od Džareda Leta koji je jedan od najjačih nagrađenih u 21. veku.

Lupita Njongo (rekla bih da se tako kaže) igra Petsi, mladu crnkinju koja nabere više pamuka od svih na plantaži dok je Edvin redono siluje. Lupita je osvojila oskara za sporednu glumicu u ovom filmu i ne poričem da je dobro. Ali mislim (lično) da je malo precenjena. Nije me ništa kod nje (osim scene sa sapunom i scene slilovanja) oborilo toliko sa nogu koliko se pričalo, prosto nisam se konektovala. Za mene te godine (ne verovatno je da ja to kažem ali iskreno pričam) je bolja bila Dženifer Lorens  u „American Hustle“.

Vredi pomenuti i Benedikta Kamberbeča koji igra Vilijama Forda, čoveka koji i ako ima robove ne tretira ih loše već kao ljudska bića. On je bio prvobitni „gazda“ Solomona. Fino, sa klasom nema mnogo da se kaže tu ali smatram da je dovoljno veliko ime da se pomene.

Sara Polson međutim je sjajna. Sara Polson (žena koja je meni ista Lana Del Rej) je neko koga sam gledala više puta prvenstvano sam je zavlela u AHS serijalu ona je zaista jedan maestralan glumac, žena koja ne znam gde se do sada krila pošto je zaista neverovatna. Način na koji ona igra Meri, Epsovu ženu napadi ljubomore, svo ludil koje ona prolazi-neveovatno dobro, baš je ušla u lik.

Negativan pomen ide čika Bred Pitu-katastrofa za glumca njegovog kalibra. Gle ja nikada nisam nešto posebno volela Breda, ali glumačko umeće mu priznajem, ovde  je bilo krajnje užasno. Pokušaj izvođenja kanadskog akcenta ili šta god da je pokušao zvučao je kao da je progutao flautu od prilike pa ga pritiska ne može da priča, bolje da je samo producirao film nema mnogo minuta ali je loš brate mili.

Stiv Makvin i pored toga što je ovo prvi film da ga on sam nije osmislio (već je adaptovao knjigu) uspeva da da svoje pečate u režiji, tako i ovde imamo dugu minutažu snimaka bez reči i ovde govor počinje tek nakon 15-20 minuta, ima divne umetničke fotografije koje su njemu svojstvene i on zaista drži do toga da nam prezentuje umetnost u filmu, ne samo čist film. On je odlično napravio rapsored kadrova i vidi se da je neko dovljno domišljat radio film. Njemu je međutim izostao oskar za režiju koji je izuzetno pravedno otišao u ruke Alfonsa Kuraona koji je osvojio za „Gravitiy“.

Snimatelj Šon Bobit ima fine kadrove ali previše mračne tako da nisam impresionirana, te godine kada je Emanuel Lubeski radio za Gravity  (on je takođe radio i Birdmena i  Povratnika i tako uzeo tri oskara za sinematografiju, za redom) trebalo je zaista istaći se, i nisam impresionirana njegovim radom na ovom filmu, mislim da (s obzirom da je on radio takođe) je Shame i Hunger mnogo bolje snimio, znam da Makvin voli jednu kameru samo, ali za ovakav film je bilo potrebno malo više (što ga nije sprečilo da bude dobar ofc).

Hans Zimer je komponovao muziku za ovaj film i ona je zaista lepa. Da je imao bolja izdanja-imao je ali ne mogu da se žalim uklopio je ambijent, i energiju filma i zasita je ispalo ok.

Moj genralni utisak: moram da kažem da je ovo pre svega jedna dobra drama. Mislim da je zaslužio oskara za najbolji film pre svega jer 2013-a je bila godina kada je gluma bila bolja od filmova tako da nije imao neku konkurenciju. Međutim ja lično imam par problema sa ovim filmom. Pre svega 12 godina je u ropstvu meni izgledalo kao da je 12 meseci prošlo. Edžofor kao da su ga prodali da bude robovlasnik a ne rob-niti je ostario, niti ima da mu se na licu ocrtava da je bio u ropstvu. Ne on od početka do kraja ostaje isti.

Drugi problem je problem naracije, znam da Makvin ne voli da je koristi ali ovom filmu je naracija bila potrebna, prosto nemaš ideju koliko je prošlo, nemaš ideju šta se dešava sa filmom, ovakav tip filmova zahteva neku vrstu naracije čak ni godine nisu obleležene. A ono što je najbitnije meni je da ja se emotivno nisam konektovala sa ovim filmom. Znaš da je film remek delo kada nakon završetka i ako je nevidljivo znaš da je nešto u tovom svetu promenjeno, znaš da je vazduh koji udišeš drugačiji, ovaj film to ne radi za mene. Završila sam ga bilo je kasno noću i sve je u mom svetu ostalo isto. Bilo je par scena koje su mi bile teške, mislim da je završna scena jedina kada sam osetila da i ja krvarim sa njim ali celokupno nije imalo impakta na mene. Da li treba da pogledate ovaj film? Svakako, bez obzira na sve što sam napisala ovo je kvalitetan i dobar film vredan je gledanja, ako ništa Fesi razbija. Ako bih ga uporedila sa Đangom...priznala bih da mi se Đango više dopada, Đango ima umentičku slobodu tim pre što ga je Tarantino sam smsilio ali ima muziku, kretanje kamera, scene u kojima se više oseti tako da ako bih ponovo gledala Tarantino bi bio moj izbor, ali daleko od toga da je ovo loš film.

Dve nedelje pisanja ove analize konačno je gotovo, valjda sam uspela. Kako vam se dopao ovaj post? Kako ste vi videli ovaj film? Pišite dole.

Hvala na čitanju,

With love, S.