Ovo je jedan od postova koje uvek vagam da li da pišem ili da ne pišem. Uvek preovlada da pišem, jer uvek budu čitani. Pa ako već volite ovaj tip postova, evo mene i evo posta. 

Novembar je ponekad predugačak mesec, međuitm kako nas je ova godina spasila ogromnih kiša i lošeg vremena mogu da kažem da nije bio loš. 

Kvalitet je zaista proizvod dobre kreativnosti i kvalitetno uloženog vremena i vrednog rada. Razmišljam o kvalitetu već neko vreme. Oduvek sam volela film kao pokretnu umetnost, međutim u zadnje vreme imam utisak da se dosta filmova pravi samo radi profita te da se na kvalitet ne gleda.

Ljudi su skloni da dele savete čak i onda kada nisu sigurni da su nam isti potrebni. Lično se suzdržavam da ih delim osim ako ih neko baš ne traži. Poslednji savet koji sam ja dobila bio je od moje bake pre par dana i glasio je ovako "gledaj kako zatvaraš vrata od lifta sledeći put". Taj savet je istinski bio koristan i dobronameran tim pre jer sam pre par dana prebila kažiprst desne ruke vratima od lifta, što je doprinelo da i sada 5 dana kasnije moj prst bude "u tonovima" ljubičaste. Pa hvala joj na savetu.

Kasnim, ponovo kasnim ali se vodim da je bolje ikad nego nikad. Pozdraav dragi ljudi, what's up? Imala sam goste tokom prethodne nedelje i nije bilo šanse da ovaj post objavim tad, zato ove nedelje imate dva (drugi će ići u nedelju).

Mislim da se šokiram svaki put kada sednem da računam koliko godina aktivno blogujem i uvek me ta informacija snađe "iz neba pa u rebra" i sednem i pitam se koliko beše, "oko dve-tri...uh čoveče već četri godine, kad pre". Počela sam  bez veće ambicije, i evo me ovde četri godine kasnije. 

Neverovatno je, ali ovo je rubrika koja se toliko dugo zadržala da ne mogu da se setim vremena kada je nisam pisala, i jako sam srećna zbog toga. Pozdrav dragi ljudi. What's up? Kraj prethodnog meseca mora biti obeležen ovom rubrikom jer drugačije ne mogu da zamislim kako bih počela sledeći.