Neplanirano objavljujem ovaj post jer imala sam inspiraciju pa sam poželela da je podelim sa vama. Naime ovo je moja originalna, kratka, autorska priča i zaista bih volela kada bi ste mi rekli šta o njoj mislite. Sve kritike i sugestija su dobrodošle. Svi događaji su izmišljeni.
NOMADI
Tamna noć nosila je sa sobom lepotu i mističnost kakva se retko mogla videti. Mesec koji se caklio visoko na tamnom nebu osvetljavao im je put. Samo ako si živeo u pustinjama gde su se kule od peska spajale sa nebom i ako si svedočio toj pustinjskoj noći znao si kakav osećaj budi u tebi. Osećaj spokoja, i osećaj toga da odlaziš u neki drugačiji svet. Vreme beše sparno a topao vazduh mešao se sa mirisom peska i kretanje je bilo otežano.U tami pustinjske noći prekrivene marama sa zlatnim šavovima, noseći težak nakit oko ruku one odlaze u novi svet. Svet u kome su ljudi druge boje kože, svet u kome tamo negde iznad kula od peska postoji veliko plavetnilo i ogromna drvena korita koje su beli ljudi zvali brodom. Tamo iza velikih kula pustinje koja ih je okruživala nalazio se neki drugi svet o kojem su slušale. Beli ljudi koje su tokom života putujući iz jednog u drugo mesto sretale govorili su o njemu i njegovim lepotama. Svet u kome ljudi nisu umotani u marame, svet u kome je noć vedra a dan miran. One idu a san o tom svetu drži ih čvrsto. Zovu ih Rajade, tri drugarice putnice. Elina, Aleksandria i Širi živele su tako oduvek, potkovane snom o lepšem svetu, tražeći neku drugu sudbinu, neko novo mesto neko lepše vreme. Za života nisu ostajale na jednom mestu duže od par godina, krenule su sa severne tačke velike pustinje i od tada su na svojim putovanjima često sretale razne ljude. Ali ništa se nije poredilo sa onim susretima ljudi iz drugog sveta, ljudi bele kože, ljudi koji su razumeli njihove jezike pričajući im o čudesnom svetu i kralju i kraljici i hrabrim kapetanima i gusarima zlim ljudima sa druge strane pravde. O svetu osvetljenom hiljau sveća. Govorili su da su došli preko peščanih kula. Priče o drugom svetu su ih fascinirale ali sve dok se mladić koji je bio u malom mestu koje su one barem na kratko zvale domom nije pojavio želja za novim svetom bila je više strah od nepoznatog nego sama istinska želja. Mladić kose boje sunca i očiju boje neba, jezik je naučio proučavajući istočnjačke krajeve, pričao im je o svim mogućnostima koje je novi svet nudio, tada u jeku 18. veka. Rekao im je da je se zove Edvard i da je on budući vladar male države, Lise i da njegov brod smešten iza peščanih kula keće kada sunce dva puta izaće a noć se tri puta spusti nad selom.I da je voljan da ih poevede sa sobom u novi svet. Rajade sledbenice slobode tada po prvi put reše da krenu duž peščanih kula.Njihova stopala su još uvek užarena od dana koji su prepešačile, njihova tela slaba ali odustajanja nema. Ipak u žaru njihove želje umor nadvladava i one zaspaše tu na peščanom prekrivaču. Prvi sunčani zraci žarili su pustinjom, njastarija od njih Elina se probudi i poče da budi ostale dve.Malo koraka delilo ih je od novog sveta, ruku već osušenih i lica bledog zbog nedostatka vode one uzeše jedna drugu za ruku i popešese tada jedna od njih spusti svoje bolno stopalo sa druge strane gledajući magičan prizor. Sunce im na tren zakloni pogled ali onda konačno videše kristalno jasno veliko plavetnilo koje se napod sunčanim zracima presijavalo manjejući boje iz plave u trikiznu, i velika drvena korita koje su beli ljudi zvali brodom a tamo kraj jednog ugledaše mladića koji ih dočeka nasmejan. Popevši se na visoke merdevine velelpnog broda, one baciše pogled još jednom na pustinjske kule, svesne da ih nikada više neće videti te pustiše marame visoko da ih vetar odnese otkrivajući svoja lepa lica i duge kose. I tako Rajade, sledbenice slobode napuštaju ono što su nekada zvale domom i odlaze u bolju budućnost.
-Sara Milenković
Side notes:
- Rajade je reč uzeta iz estonskog jezika ("rändajad") što znači nomadi/imigranti
- Pustinja je zamišljena negde na istoku ali nije tačno određeno gde
- Država Lise ne postoji i ja sam je izmislila kao malu kraljevinu između Britanije i Francuske
- Inspiracija za priču došla je spontano, naprosto mi je u glavi bila slika nomada koji pešače iz jednog mesta na drugo pa sam je ovako upakovala.
Hvala puno :)
ОдговориИзбришиOduvek mučim muku sa gratičkim greškama (trudim se da ispravim kunem se) ali nikada dovljno ne znam (mislim znam ona najosnovnija pravila ali moge glasovne promene itd stvarno ne znam sramota ili ne). Ja u osnovi jesam samouki pisac jer sam dosta u školi prpoustila (a nisam ni bila mnogo vredna) zato i zvučim ovako špa mi tvoje sugestije gde grešim monog znače, stvarno bila bih još lošija da me ti par puta nisi ispravljala :) .
Kao što rekoh mnogo mi znači svakasugestija/kompliment/argument koji od tebe dobijem jer znam da iskreno misliš i da možeš da mi pomogneš a između ostalog da se niko u mom životu/okruženju ne razme u materiju kao ti i zato ti mnogo hvala :)
Komentari mi baguju ili je do mog lap topa valjda će hteti sada da se postavi :)
ОдговориИзбришиHvala puno stvarno se trudim da obratim pažnju na greške ali posebno mi teško pada tamo gde se menja slovo ili ga ne čujem lepo trudiću se da što više obraćam pažnju na ono što pišem :)