a word or two about books 😉✌💙

Kada god dođe nedelja čini mi se kao da malo usporim sa inspiracijom. Ovo je random post, šta pisati ovde, zapravo mogu da napišem šta god a opet ne znam šta. Danas sam rešila da se malo (ne previše stručno) dotaknem „poularnih pisaca“ kod ljudi mojih godina, pot tim mislim na od nekih “kasnih” teen godina do negde 30 (meni je 22 godine).

Gle, nisam ja ovde da sudim bilo kome, svi imamo izbor ja sam prva koja i laganici daje šansu ali budimo relani kako nekome može da bude omiljeni pisac primera radi Giljom Muso (najčešći slučaj)? Ja sam osoba koja daje šanse i pročitala sam tri knjige njegove (da budemo realni dve sam pročitala treću prelistala) i bukvalno sam jednu priču sa izmenama mesta, radnje i imena videla u svakoj knjizi. Šta se dogodilo sa kreativnošću? Gde je nestala strast za stvarenjm nečeg novog i drugačijeg. Daleko da sam ja protiv romansa (mada jesam prilično operisana od romantike), pisala sam o knizi koja je savremena i romatnična OVDE ali to je zaista fino i pričino dobro napisano, a o  tenutno čitam Džejn Ajr koja ima dašak romanse i zaista uživam, samo to je fina romansa lepo sročena-umetnička a ono što se danas uglavnom plasira je pa rećići isuviše moderno za mene.

Analizirajući moderno doba, kod ljudi rekla bih da se mlade osbe (ovde prvenstveno mislim na ženski svet, jer ako muškarac čita Musoa ozbiljno se pitam na čemu je), najprostije rečeno pale na ljudav, na romantiku. Svi ti popularni pisci „savremenog doba“ (Roberts, Muso, Kingsela, Poter, Sparks pa i Šeldon kojeg ponekad volim da prelistam i pri tom ovde ne mislim nužno na ljude koji stvaraju u 21. Veku već su popularni za čitanje) imaju jednu zajedničku osobinu-svi pišu o najobčnijim devojkama i ne tako prosečnim ali ipak običnim mladićima, samim tim dolazi do poistovećivanja sa likovima kod većine, profil je jasan (sa malim izmenama od pisca do pisca)-mlada devojka, mlad momak ona prosečna devojka iz malog mesta, on frajerčina za kojim otkidaju sve devojke i on od svih ugleda-ha pa baš nju (ili obrnuto), ukomponovano sa jednostanvim jezikom. Dakle  situacija iz snova svake prosečne devojke. Sada ja odavde isključujem sebe, ja da budem iskrena nisam najobičnija devojka mada tehnički jesam ali moj snovi i moji pogledi su isuviše izvan svega toga da bih mogla da se poistovetim, valjda zato volim fantaziju toliko. Ali taj profil o kome govorim zapravo je oduvek tu-da malo preobradimo ovo,  smestimo u drugo vreme mogli bi smo da napravimo dobro proznat profil: prelepi princ neženja za kojim uzdišu sve devojke iz kraljevstva jednog dana upoznaje seljančicu na ulicama svog kraljevstva i zaljubljuje se u nju, mada zle sile pokušaju da ih rastave oni na krjau ipak dobijaju svoj srećan kraj. Dakle dolazimo do zaključka da bez obzira što se vreme promenilo devojke idalje vole da čitaju bajke.Nisam ja protivnik, još jednom kažem, sama ponekad zavirim u lakše štivo ali jedno je voleti „laganije“ stvari ponekad (nećeš na plažu poneti „Zločin i kaznu“ u svakom slučaju) a drugo stvarati „boli glava“ pisca od prosečnih pisaca koji zapravo prodaju jednu istu stvar u drugačijoj ambalaži, lepota je u različitosti, to je ono što pokušavam ovim postom da prenesem.

Kada mene neko pita ko je moj omiljeni pisac odgovor je uvek isti-Ernest Hemingvej. On je neko ko ima svoj prepoznatljiv stil, varira između sreće i depresije ali svaka njegova knjiga govori za sebe, svaka je drugačija i ima nešto novo. Gle budimo relani od stila pisanja se ne može pobeći. Ja gledam po sebi kakve ja npr. junakinje opisujem kada pišem priče-uglavnom su smeštene u drugo vreme i sve su feministički nastrojene ženske figure- samostalne su, ni jedna ne sanja o udaji, nema mnogo ljubavi u svemu tome... i kako kod mene tako i kod bilo kog drugog to je razumljivo jer svi mi donekle utkamo ono što mi zapravo jesmo... ali nikada ne dozvoljavam sebi da budu na jedan kalup, svaki lik koji moja glava smili mora da se razlikuje od predhodnog, svaki mora da ima svoje vrline i mane i iznad svega da bude jedinstven  jer to je dinamika, a za mene ključ svega je u dinamici upravo. 😃

Sa druge strane imamo fenomen broj 2 zvani Paulo Koeljo. Oni koji sebe smatraju, pa malo intelektualnijim od onih za Musoa oslanjaju se na ovog čoveka. Jezica me prođe kada čujem da neko navede njega kao najboljeg pisca modernog doba-ne zamerite mi, ne znam ko je najbolji da budem iskrena ali ako je Koeljo zaista taj književnost je u ozbiljnom problemu. Čovek radi isto što i romatična gospoda samo sa psihološko/ filozovskim profilom- prodaje jednu istu stvar u svakoj knjizi taj njegov pokušaj filozovije na nekom modernom nivou je nešto što meni nikako ne prija (da ne pominjem da dobijem alergiju kada čujem da ga zovu Dostojevskim modernog doba, a ja čan nisam ni ljubitelj Dostojevskog).
Na Spakrsa se neću ovaj put oslanjati, imam ceo tekst koji sam davno (još u provj godini blogovanja napisala) i stojim iza svake reči možete čitati OVDE.

Ono što pokušavam da kažem ovim postom je-ok je voleti i malo lakše stvari, ali zaista ne treba ih favoizovati i predstavljati kao dobre ili kao kvalitetne. Dozvolite svom čitalačkom umu da otkrije nove svetove, ja volim fantaziju ali vrlo rado čitam i klasiku, drame, čak i koj ljubavni roman (i ako je to tako ne ja) znam da um nije uvek raspložen ali proživećete mnogo više svetova na taj način, jer što bi rekao Marin „Čitalac proživi hiljadu života pre no što umre. Čovek koji ne čita, živi samo jedan“.💙

To je bio jedan kratak post, ali takva je danas inspiracija. Recite mi šta vi mislite o ovome. Svoje mišljenje pišite dole 😃

Hvala na čitanju,

With love, S.