...and so it happened ❤

Šta zapravo čini dobru kritiku ? Koliko sam ja kompetentna da uopšte pišem o nečemu tako velikom i toliko legendarnom? Papredpostavljam da će mo sada saznati i to :D
Ovo su pitanja, koje sebi postavljam trenutno dok pokušavam da nađem način da vam pišem o ovom filmu. Sad da vas prvo je uvedem u sve to. Dakle možda se sećate onog filmskog izazova (ko se ne seća klik OVDE) gde sam pisala o filmovima nagrađenim oskarom koje želim da pogledam podeljenih u 6 kategorije . Pa evo informacije pogledala sam  neke filmove i red je da počenem da pišem o jednom od njih. Naime razlog zašto sam se odlučila da gledam ovaj film je čudan-sanjala sam Klarka Gejbla. Da se razumemo, ja čoveka nikad pre nisam gledala na filmu a opet nešto me je samo vuklo da pogledam ovo ostvarenje koje je davne 1934-e napravilo neku vrstu filmske revolucije. Danas vam kroz priču, pre nego kririku pišem o filmu It happened one night, a sva vaša viđenja o filmu kao i o tome da li vas inspiriše da gledate, ostavite dole u komentarima :D

Rotten tomatoes: 98% (8,9/10)

IMDB: 8,2/10

Uloge: Clark Gable, Claudette Colbert

Režija: Frank Capra

Razmažena bogatašica beži od svoje porodice, u pomoć joj prilazi čovek koji je zapravo novinar željan njene priče.

„Sure I've thought about it. Who hasn't? If I could ever meet the right sort of girl. Aw, where you gonna find her? Somebody that's real. Somebody that's alive. They don't come that way anymore. Have I ever thought about it? I've even been sucker enough to make plans. You know, I saw an island in the Pacific once. I've never been able to forget it. That's where I'd like to take her. She'd have to be the sort of a girl who'd... well, who'd jump in the surf with me and love it as much as I did. You know, nights when you and the moon and the water all become one. You feel you're part of something big and marvelous. That's the only place to live... where the stars are so close over your head you feel you could reach up and stir them around. Certainly, I've been thinking about it. Boy, if I could ever find a girl who was hungry for those things...“

Priznajem vam iskreno ovde, imam minijaturan problem sa gledanjem crno belih filmova, naprosto kao pravi apstraktni slikar volim boju i daje život nekako filmu. Uvek mi je teže da se uklopim u crno belu sliku nego da gledam film u boji, što je i logično jer sam rođena u vreme kada je crno-beli film bio daleka prošlost i odrasla sam na filmovima koji su u boji. Međutim sa ovim to nije bio slučaj od samog starta nisam imala problem sa tim. Ovaj film možda nije obojio moj svet, ali je ostavio pečat koji će zauvek živeti samonom kao jedan od najlepših ikada.

Priča počinje prilično kliše (bar u današnjem vremnu), mlada bogatašica želi da se uda za momka koji joj se dopada, otac to ne odobrava i ona beži u Njujork da ostvari što je naumila, na putu ona upoznaje čoveka sa kojim je na neki način primorana da deli taj put. Kako put odmiče, maske padaju a čini se da se ovim čudnim saputnicama prava lica drugog zapravo dopadaju.

 „Dogodilo se jedne noći“ je daleko od nekog ozbiljnog filma gde će te kada se na ekranu ispiše „The end“  sedeti i razglabati o tome koliko vas je neka scena potresla, ali „dogodilo se jedne noći“ je priča o dvoje strnaca koje je sudbina spojila, ispričana na jedan lep način sa daškom finog humora. Postoji određena doza spokoja i mira koja se javlja tokom emitovnaja ovog filma, samo vreme budi nostalgiju i otvara vidike na neko lepše i mirnije vreme. 

Klodet Kolber igra igra Eli, razmaženu bogatašicu koja se protivi očevoj želji i želi da radi kako je njoj volja. Klodet je ušla u lik maksimalno, njena interpretacija razmažene devojke koja tokom puta polako menja je odlična, mimika licem joj je konstana i svaki put kada Eli nešto izgovori to se oslikava na njenom licu. Međutim postoji nešto odbojno u samoj Klober što me nije toliko držalo fascinirano njom, nešto što je npr. Vivijen Li koju sam gledala samo dan kasnije imala.Kada gledam Vivijen ja sam zaljubljena, ovučena, Kolber mogu samo da gledam sa nekog tehničkog apekta. Na momente mi je delovalo kao da ne želi da bude tu. Ali ne može se umanjiti vrednost performansa, posebno što je jedna od najboljih filmskih scena kada oni stopiraju automobile, postala njen zaštitni znak i donela je u film nešto novo.

Klark Gejbl igra Pitera, novinara koji nakon lečenja od alkoholizma pokušava da se vrati na posao, i korisiti mladu bogatašicu za to. E Klark ima to nešto što me je uvuklo u njegov svet i nije me puštalo. Sam način na koji je on lika (kojeg je, uzgred rečeno, dobio da igra po kazni jer je pokušao da odbije ulogu ali mu njegov studio nije dozvolio) koji je prilično jednostavan napravio sjajnog novinara o čijem umu razmišljaš svo vreme gledanja filma. Postoje toliko dobre scene sa njim da svaki putg kada ga vidiš pomisliš „ovo je legenda“. Moja omiljena je kada se on presvlači, i taj dijalog, dikcija i način na koji je on držao taj lik je legendaran.

Odnos njih dvoje je divan, koliko god da se svađaju moraš da navijaš da završe zajedno. Mogu da primetim da je nekako on više dao emocija nego ona, svaki put kada on nju gleda scena deluje vatrenije nego ona njega, ali možda je to samo moje viđenje (ili je to do samog Gjbla pošto i sa njim i Vivijen Li mi je on bio taj koji bolje igra zaljubljenost).Divna je scena gde ona njemu priznaje da je zaljubljena u njega i Kolber i Gjebl su zaista lepo funkcionisali (sa Vivijen Li je bilo bolje ali o tome u sledećem postu). Zanimljivo je da oni konstano između njih kada odsedaju u nekom motelom imaju kao prekrivač zakačen, što je odličan prikaz berijere između Pitera i Eli, toliko ih tanak „zid“ deli a opet on je tu i ni jedno od njih nije voljan da ga skloni.

Frenk Kapa je odradio rećiju na jedan toliko dobar način i toliko lep, da ostavlja bez reči. Čovek je limunadi dao dubinu i napravio film koji ima smisla odlično postavljanjući scenu gde treba.

Moram da kažem film je prilično slobodan za to vreme, od gole noge Kolberove do toga da je Klark Gejbl go do pojasa, na momente donosi čak i dozu erotičnosti koja je u film uklopljena na jako lep način. Kažu da je nakon te Gejblove scene, drastično opala kupovnina podkošulja koje su muškarci tada redovno nosili.

Ovaj film nije film sa kojim ste izgubili vaše vreme, ovaj film je opuštajući čak i na momente jako sladunjav ali smatram da ovakvi filmovi koji čak i u stenama kao što sam ja bude romantičare, su potrebni nama u životu pokazujući nam da se slučajnosti dešavaju i da sudbina zna najbolji put za nas. To je samo 90 minuta u vašem životu, vredno je gledanja.  A što se mene tiče, znam da je skroz drugo vreme ali nikada neću prestati da sanjam da se i meni jednom dogodi nešto slično....pa možda jedne noći.

Zanimljivosti:

-Klark Gejbl je svog oskara (koji je osvojio za ovaj film) dao detetu koje mu je uz divljenje reklo da je važno osvojiti statuu ne posedovati je. Dete je vratilo statuu u Gjblovu porodicu nakon njegove smrti.

-Klodet Kolber se govoto svakog dana snimanja filma žalila. Nakon što je završila snimanje rekla je prijatelju „upravo sam završila snimanje, najgoreg filma ikada“.

-Kada se prvi put upoznao sa Frenkom Caprom, Klark Gejbl je bio nepristojan, ljut i pijan, tokom snimanja postali su jako dobri prijatelji.

Nadam se da vam se dopalo, pištie dole :)

With love S.