Pozdrav dragi ljudi šta ima? Nedelja je dan kada ja volim da vam „plasiram“ random post, nešto što nema veze ni sa filmovima ni sa serijama i iskreno da vam kažem, pojma nisam imala šta da pišem za danas. Međuitim kopka me da bih mogla da se dohvatim jedne knjige o kojoj sam želela da pišem a nekako imam strah. Ne zato što je klasik ili slično, već naprotiv-zato što je grešno zadovoljstvo. Međutim smatram da je sloboda pisanja i čitanja onoga što želimo jedna jako individualna stvar i nema razloga da ne napišem koji red i o tome. Nije Dostojevski i ne treba da shvatite ozbiljno zato je neću preterano analizirati već ću vam plasirati jednu priču o knjizi. Radi se o knjizi „Stranac u noći“ i autroka je Veronika Henri. Knjiga je iz 2013-e (ako se dobro sećam) tako da se radi o jednom savremenom štivu. Knjigu sam kupila prvenstveno za mlađu sestru koja je jako želela da kupim i njoj nešto da čita (ima čak i posveta na početnoj stranici njoj) kada sam sebi kupila „Molitva za kraljicu“ En O Brajen. Sestra od obaveza u školi nije stigla da je čita (mada je kupljena 20. aprila) i ona je ostala na polici da skuplja prašinu. Međutim znate dane kada se uroti sve protiv vas? E takav jedan dan desio se i meni. Dan kada nisam mogla da se koncentišem na Šerloka kojeg sam čitala, dan kada sam feilovala u svemu čega sam se dotakla i takvog dana rešila sam da možda nije loše da bacim pogled na tu knjigu. Lagana je a ja sam ceo život bila opčinjena idejom o priči o vozu kroz koji je prošlo toliko duša. Da sam ja pisala bio bi roman koji bi pratio određene likove u različitim periodima nešto tako. Ovo je malo drugačije ali mi se iznenađujuće jako dopalo.
P.s izvinjavam se zbog fogotgrafija slikano je kasno uveče, jer nsiam znala šta ću pisati 💞
Naime ovaj roman nas vodi kroz nekoliko različitih priča, sve ih ujedinjuje voz nazvan po onom iz čuvenog romana Agate Kristi „Orijent ekspers“. Priča prati par različitih priča, koje spaja put u „Orijent ekspersu“ od Londona do Venecije. Prva i glavna priča je priča Adel, žene koja nakon mnogo godina poziva čoveka kojeg dugo nije videla i želi da preuzme sliku koju je on čuvao za nju dugo godina. Kroz flešbekove otkrivamo da je Adel bila prilično nesrećna u braku posebno kada je poslala sinove u internat, provodiviš život uglavnom sama jer muž koji je lekar je radio daleko od kuće. Ona na jednoj licitaciji upoznaje Džeka Moloja i malo po mlao se zaljubljje u njega. Kroz flešbekove pratimo njihovu romansu, njeno otvaranje glaerije i stvari koje su se odvijale u njihovim životima u mladosti. Adleina priča je zanimljiva pre svega vodi u drugo vreme što ja jako volim, način na koji se autorka trudi da ne odmiče od njenog vremena je sjajan a opisi karatera oboje Džeka i Adel su fenomanalni, ona ipak ne iskljućuje da doda ulogu njenog supruga koji zalsepljen verovanjem „da je žena samo žena“ ne vidi ništa oko sebe. Tamo gde Adelina priča staje, nastalvja se Imodženina priča. Imodžen je Adelina unuka koja je jako uspešna i tražena u sveri umetnosti i ako idalje ne želi da napusti, ona je zaljubljena u Denija lošeg momka koji je takođe promenjen od kada je upoznao nju, oni imaju mnogo poblema prevazilaženja onog što su, i to česot dovodi do svađa. Njena priča nije spretrano zanimljiva, ona više služi kao podrška na Adelinu priču, interesntni su tek trenuci kada ona ode u Venciju da upozna Džeka. Sledeća priča odvija se između dva kompletna stranca Emi, modistkinje kojoj je srce slomljeno i Arčija farmera koji je upraov izgubio jako dragu osobu. Emi i Arči su ljudi koje je spojila igra na sreću koja veruje da zna da isprovodadžiše parove. Ona se prijavila iz očaja, njega je njegov najbolji drug prijavio nepsoredno pre tragičnih događaja. Arči nije zainteresovan mnogo za upoznavanje ikog, tim pre što je prošao težak period a ona žudi za romansom. Interasntno u vezi njih dovje je što autorka lepo obajšanjava početak razvijanja nekog odnosa, i što do samog kraja ne znaš konačan ishod. Što se tiče opsia karatera, koliko je njegova priča dobro urađena toliko je teško saživeti se sa njom, ali generlano lepe deonice imaju i mogu fino da se vizualizuju. Sledeća priča, i ujendo najmanje zanimljiva je priča o Stefani ženi koja je zaljubljena u oca već dva odrasla deteta Džejmija i Bet i njihovog prihvatanja kao i njenog traženja udela u porodici. Zanimljiv obrt imaju ali ništa što baš drži pažnju kada prepričavam knjigu često zaboraivm na njihov deo. Posledenja priča, ujedno i moja omiljena odigrava se izmađu Rajlija, fotografa koji već sada ima vleiku slavu i Silvi poznate glumice.Da je knjiga samo o njima bila ja bih je božavala još više. Kroz flešbekove otktivamo kako je Rajli upoznao Silvi još kada su oboje bili jako mladi i kako je sve između njih počelo. Oni imaju tradiciju da svake godine za njen rođendan putuju u Veneciju i proslave ga zajendo. Njihova priča je prelepa, apsolutno magična i divna. Svaki segment čitanja jedva sam čekala ponovo njih dvoje to je tip priče kakav bih ja sama ispisala.
Cover knjige na engleskom |
Pre svega moram da kažem da je ovo pravi ženski roman. Dakle, da ima romanse, ima tipičnog ženskastog sanjarenja, ima čak i flešbeka u prošlost-svi elementi su tu. Zato je meni jako čudno što mi se dopao no činjenica je da sam ga pročitala u dahu. Knjiga je laka za čitnaje.Bukvalno je bila gotova za dan-dva, ne nešto za šta vam treba preterana koncentracija. Međutim ovo je odlično štivo za relaksaciju, zaista nije „jeftino“ romantična, naprotiv gestovi su jako staormodni i priče su zanimljive. Nema vulgarnog opisivanja noć koje su junakinje provele, ima nekog daška Džejn Ostin romantizma u njoj. Sad ja moram da kažem da ja sam neko ko lično bude kupljen knjigama koje me izmeste iz sopstvenog tela. Ovo je takva knjiga. Posebno mi se dopada što se i ako se ne sreću sve priče dodiruju se na mestima poput toga da Rajli gleda dvoje mladih (Emi i Arčija) kako poziraju i možemo da vidimo kako on vidi njih dvoje, do porodične večere Stefani i njenog patrnera i njihove dece i način na koji ih ostali likovi iz knjige vide sa strane dok prvo pratimo šta se zapravo sa njima dešava. To je jako dobro osmišljeno i meni iskreno predivno. Ja nisam romantičar, za mene su ruže, sveće, cveće od prilike bljak ali bajkovitost ove knjige je nešto što mi se jako dopalo. Ja sam nepopravljivi sanjar, svakom sanjaru će se dopasti. Ja smatram da čovek po nekad treba malo da ohladi glavu, i mislim da je ova knjiga stvorena za to. Nekako ona je kao kada gledate lagan lep film- neće imati uticaj na vaš život ali za tih par sati biće vam lepo. Nju potražite na sajtu ili u knjižaram vulkana mada sam sigurna da je ima u Liliju (ja sam je kupila u Liliju) na akcijama za po 300 dinara (500 dve tako sam ja kupila). Kada želite da se opustite i ne misite mnogo ovo je moja preporuka.
Poleđina knjige :) |
kakao vam se dopao post? Koje knjige su vaša grešna zadovoljstva? Ovde nema sramote i pišite dole 🎀💝
Hvala na čitanju,
With love S.
Hvala puno :)
ОдговориИзбришиI ja sam bila iznenađena da nema tog modernog klišea po pitanju knjige, koje "isipira mozak" kompletnim idjotima i apsolutno se slažem da i kada se čita nešto za opuštanje ne mora intaligeciju baš da vređa :)
E pogodila si suštinu, baš kao kolaž film kao Love actually ali ne za vreme Božića već u vozu :)
Odlične preporuke za te knjige, ako ti ikad padne šaka preporučujem da baciš pogled :)
I slažem se da knjiga pre svega treba da je dobro anpisana to je suština, nije svaka knjiga za svaki trenutak tako ni DOstojevski ne uvek već kad trenutak naiđe :)