7 arts of 7th art #10 ❤❤❤

Hej vi siroti đavoli ? Šta ima ? Danas je pre svega jedan jako tužan dan, i sumnjam da će moj post moći to da promeni, ali voljna sam da mu dam fer pokušaj.Pre svega ako ste prosputili prošlomesečnu kolumnu (a zanima vas) možete da pročitate klikom ovde , pa ako vam se neki od ovih ne dopadnu možda tamo nađete nešto :)
Protekli mesec bio je ispunjen serijama što automatski znači da jedva da sam uspela da sastavim 7 filmova (zapravo ih je na kraju bilo 8). Gotovo svi filmovi sa ove liste imaju prilično dobar rang, ali opet ne mogu da kažem da sam previše impresionirana i zadovoljna ovim mesecom (sledeći već sad vidim biće daleko bolji).  No je može se bežati od onog što se gledalo i vreme je da počnem.

7. Becoming Jane (2007)

Rotten tomatoes: 57% (6/10)

IMDB: 7,1/10

Uloge: Anne Hathaway, James McAvoy

Režija: Julian Jarrold

Biografski prikaz pred-slavne Džejn Ostin i njene romanse sa mladim Ircem.

„I have no money, no property, I am entirely dependent upon that bizarre old lunatic, my uncle. I cannot yet offer marriage, but you must know what I feel. Jane, I'm yours. God, I'm yours. I'm yours, heart and soul. Much good that is.“

Mislim da i sada kada sedim ovde i kucam post, ne mogu da prizovem u kom trenutku odlučila da bi Becoming Jane bio dobar film za pogledati. Takođe ne mogu da prizovem kada mi je kroz glavu prošala pomisao da je ovo zapravo odličan film, ali sam se po priznanju koje ovde kucam prevarila. Opet, nije ni loš. 

Becoming Jane je priča o mladoj Džejn Ostin, divljoj devojci mirnog vremena, koja odbija da živi po pravilima društva. Ona je slobodna i u svom svetu, ignoriše udvarače i mašta o romantici (što će kasnije vešto preneti na svoju junakinju „Gordosti i predrasuda“ Elizabet Benet).  U njen život spontano ušetava Tomas Lefroj irski advokat koji boravi  kod rodbine u  Džejninom mestu, i iste sekunde varnice sevnu mešu njima.Na neki način ovaj film sam doživela kao „Gordost i predrasude 2“  samo što lik nije Lizi već devojka koju zovu Džejn (a i Keira i En su fizički prilično slične). Mnogo sličnih scena, načina govora (oduzmimo da je jasno zašto jer je to vreme) kao i dijaloga...

Ulogu Džejn Osti u ovom filmu tumači En Hatavej. Veoma pristojan performans i neočekivano dobar. Ona fino drži lik Džejn prezentujući njenu smirenost, i divljinu u isto vreme.  Njeni dijalozi su kratki ali prenose jasnu poruku. Dinamika joj ipak nije jača strana, tekst joj je ravan i tamo gde treba da bude glasna ili tiša, stvara se utisak da su joj emocije zaleđene. Njene ekspresije lica sa druge strane su prilično dobre i fino donete, što dozvoljava da je doživiš kao Džejn. Ona neočekivano projektuje sposobnost buduće autorke bez preteranog šarma.

Džejms Mekavoj tumači lik Tomasa Lefroja. Kako sam Mekavoja ranije susretala samo kao čuvenog profesora X, malo je bilo čudno istovremeno smešno gledati ga kao nešto drugo. No Džejms je neko ko zna da iznese performans. Njegov lik je loše napisan, ne odaje odećaj ko je  Tomas ustvari, ali Mekavoj na malim mestima uspeva da šarmira. On uspeva da bude dovoljno harizmatičan i dobije Džejninu ali i moju gledateljsku pažnju. 

Hemija koju imaju Mekavoj i Hatavej, nije jedna od onih zbog kojih ćeš da požekiš da nađeš nekog sa kim bi ti izgledao kao njih dvoje.  Deluje prijateljski sa povremnim čarkama flerta u pogledu koji joj nasmejani Mekavoj upućuje.

Pristup reditelja je pomalo neprirodniji no što bi se ovde očekivalo. Scene deluju nasilnički snimljene a glumci kao da žele da se otarase teških kostima sa kraja 18. veka. Usklađivanje okolnosti i socijalnog statusa je vrlo nezavisno, a strasti su sve samo ne sveže. Jedina vatra zapravo koja gori je ona sa sveća koje Džejn drži na svećnjaku.

Ono što je moj generalni utisak je-film je prazan i nedovršen. Ja sam veliki fan istorijskih filmova, posebno bitanskih, ali ovaj ne pije vodu. Mnogo prekida, mnogo zastoja. Jedni put kada vidimo Džejninu želju za njenom budućom karijerom je kada sedi i piše, nema pokazatelja strasti ka pisanju (osim povremenih razmena mišljenja o knjigama sa Lefrojom). I ono što je najgore-njih dvoje nemaju dovoljno prostora zajedno. Emocije su prilično suzdržane, i retko kad možeš videti nežnost između likova. Gledano samo kao snimak lepo ’prikazuje fizičke karateristike vremena, ali pak zato pada u nameri da donese dih vremena. Ovaj film vam neću reći da ne gledate, jer zaista niste bacili vreme, ali ono što je istinito je da ovo nije film koji će vas oboriti sa nogu.Međutim uz malo Mekavojevog šarma i (pokušaja) lepe ljubavne priče, ovo je itini na volju šarmantan filmić za dan kada sedite uđuškani u svoju fotelju i želite da odete u neko drugo vreme :)

Zanimljivosti:

-En Hatavej je za ovaj film naučila da svira klavir

-Kejt Vinslet, Natali Portman i Keira Najtli su razmatrane za glavnu ulogu u ovom filmu

-Džejms Mekavoj je morao da nosi podizače jer je 3cm niži od En Hatavej

6. The Proposal (2009)

Rotten tomatoes:44% (6/10)

IMDB: 6,7/10

Uloge: Sandra Bullock, Ryan Reynolds

Režija: Anne Fletcher

Teška šefica prisiljava svog mladog asistenta, kako bi zadržala vizu za ostanak u Sjedinjenim Američkim Državama i izbegla feportovanje za Kanadu.

„Three days ago, I loathed you. I used to dream about you getting hit by a cab. Then we had our little adventure up in Alaska and things started to changed. Things changed when we kissed. And when you told me about your tattoo. Even when you checked me out when we were naked. But I didn't realize any of this, until I was standing alone... in a barn... wifeless. Now, you could imagine my disappointment when it suddenly dawned on me that the woman I love is about to be kicked out of the country. So Margaret, marry me, because I'd like to date you.“

Svakog meseca (ako se ne varam) imam taj jedan film, koji je kliše nad klišeima, i kritički je loše osenjen, no ipak ga ne rangiram kao zadnji. Ovog meseca to je ovaj film. Priznaću da mi ovo nije prvo gledanje (mnogo puta sam ga gledala), ali mu se često vraćam jer istinski zna da me nasmeje.

Film prati priču Margaret koja je šefica u jednoj Njujorškoj kompaniji i koja pod pritiskom da je nebi deportovali za Kanadu reši da se uda za svog asistenta Endrua (po principu ako radiš za mene dužan si da mi život posvetiš). Međutim njih dvoje moraju da se upoznaju pre no što dobije odobrenje da može da ostane. 

Sandra Bulok je žena koja je rekla da su komedije nešto što ona odbijati neće i da je nije briga koliko je glupa. Ona svaki put dokaže zašto to govori jer-ona je rođeni komičar. I u najozbiljnijim trenucima ona je smešna i tera te da je voliš čak i kada je teška kučka (u filmu naravno). U ovom filmu snimila je svoje prve (i rekla bih poslednje) gole scene i uspela da ostavi osećaj nelagodnosti koji i lik Margaret ima.

Rajan Rejndols (tada poznatiji po tome što je muž Skarlet Johanson, sada već bivši) igra Endrua, kompletnog idijota...šalim se ali realno je lik mu nije najbistrije stvorenje na svetu. On skoro supeva da parira Sandri, i vidi se da je skroz opušten u ulozi.

Hemija između Sandre i Rajana je lepa i neočekivano prirodna. Oboje su prilično opušteni u svojim ulogama i donose fin šarm celom filmu, razlika u godinama je neprimetna.

Međutim uprkos zabavnim performansima od strane lidera, film ostaje u „istoj kutiji“ poput filmova „Đavo nosi Pradu“ i „Upoznajte roditelje“. Film je takođe pun klišea poput klišea o poslovnoj ženi-njene emocije su zaleđene, ona živi za posao i nema karijeru, skoro se nije videla nisakim... Klasične rom-kom klišee poput toga da se njih dvoje isprva ne podnose a onda se ludački zaljube jedno u drugo, ona prvo njega muči onda on nju...Priča postaje prilično predvidiva.

I ako smešna i prilično smešna i fina postoje par scena koje su prosto bile neugodne za gledati, i nikako  se nisu uklapale u film (poput scene gde Margaret pleše i peva sa Endruovom. Ili scene gde je vode u klub).Međutim uprkos tome film je fin za neki tumran dan kada vam nije do života, lepo će vas nasmejati na kraju krajeva to je najvažnije zar ne?

Zanimljivosti:

-Sandra Bulok igra Kanađanku koja traži svom asistentu (Rejdnols) da je oženi kako bi zadržavala Američku vizu. U stvarnom životu Sandra je Amerikanka a Rejndols Kanađanin

-Džulija Roberts je bila prvi izbor za ulogu Margaret

-Beti Vajt je umalo odbila ulogu jer je zahtevalo da bude deset nedelja bez svog retrivera.

5. Juno (2007)

Rotten tomatoes: 94% (8,1/10)

IMDB: 7,5/10

Uloge: Ellen Page, Michael Cera, Jennifer Garner, J.K Simons

Režija: Jason Reitman

Suočena sa neočekivanom trudnoćom, mlada žena pravi neočekivanu odluku.

„Yea, if I could just have the thing and give it to you now, I totally would. But I'm guessing it looks probably like a sea monkey right now and we should let it get a little cuter..“

Od svih filmova koje imam ovde ovaj ima najveći kritički rang (gledate Rotten tomatoes to je „glava“ kritike). Međutim, rizikovaću da me svaka tinejdž majka osudi ali meni je sve što je vazano za tinejdž trudnoću jako odvratno i odbojno, naprosto kada vidim dete koje nosi dete (čak i kad znam da je kostimografija) nešto stane u meni i nije mi prijatno da gledam. Tako samo zbog lične preferencije ovaj film je daleko niži nego što bi trebao da bude.

Priča prati Džuno Mekguf tinejdžerku iz malog grada koja ostaje trudna nakon izguubljene nevinosti sa dečkom u kojeg je zaljubljena. On je kompletni šmokljan koji izgleda kao sve samo ne kao nečiji otac i ona donosi odluku da učini dobro delo i da dete nekome ko ga zaista želi. Te pronalazi bračni par koji nikako ne uspeva da ima svoju decu i donosi odluku da im da dete. 

Elen Pejdž igra Džuno. Elen Pejdž je osoba koja je mene držala prikovana za ekran tokom celog filma, njena gluma inspiriše, imaš utisak da bez po muke uspeva da donese Džuno publici. Ona otelovljuje tinejdžerku koja ima prilično cool stav prema životu, ona je blesava, vedra ali sa jakim i ozbiljnim životnim stavovima. Elen je jedna od glumica koja će sigurno napraviti ogromnu karijeru, naprosto brilijantna je.

Majkl Sera igra Blikera, momka u koga je Džuno zaljubljena. Meni je on generalno jako odbojan, on iznosi lik kako valja-tu nema dileme, on je šmokljan, neozbiljan, idalje klinac. Ali ipak nešto u njemu mi je kvarilo celokupan utisak.

Dženifer Garner igra Vanesu, ženu koja se dugo mučila da ima dete i zvuči joj neverovatno da će konačno uspeti da postene majka. Dženifer ima takvu pojavu da je ona rođena za ovakvu ulogu. Blaga, fino nasmejana smirenog glasa-ona oslikava jednu ženu koja ima sve što bi iko poželeo (fensli kuću, boli glava muža, dobar posao...) ali ne ono što najviše od svega hoće.Vredan pomena je i Dž. K. Simons koji u povremenim scenama kreira, najpoletniji portret ljubavi oca i kćerke. Sjajn je takođe i Jason Bateman (i boli glava zgodan) koji igra Marka Vanisong muža koji je gotovo prisiljen da postane roditelj. 

Hemija između Sere i Pejdž je ok (uzevši u obzir kakve su okolnosti u realnom životu i da privlačnosti nije moglo da bude) ali nisam oduševljena time preterano. Džuno je podrugljivo ali iskreno zaljubljena u Blikera, a on i ako skriva puno je voli.

Film je u isto vreme bezizrazan i ironičan, kao i sam lik Džuno koja će vam u uvodnoj špici delovati ako neko kome je pamet strana reč, no ona je daleko intaligentnija od onog što se na početku vidi. I ako  mi se zbog gore navedenih razloga film nije dopao, ipak je nešto što bi svaka tinejdžerka trebala da pogleda, jer nosi jaku poruku.  Pre svega donosi poruku da svi mi plaćamo svoje greške, i nerazišljanja koja učinimo u životu. Ali donosi i poruku da ako već napravimo grešku moramo da mislimo o tome šta je najbolje za ispravljanje pa čak i ako nam to slomi srce. Ono što je takođe sjajno je što ne osuđuje, ne osuđuje abortuse, ne osuđuje nespremnost da postaneš roditelj (imao 16 ili 36) ne osuđuje ljude...možda sam ga ipak prenisko rangirala 

Zanimljivosti:

-Snimljen je za 31 dan

-Hamburger telefon u filmu, poseduje pisac filma Diablo Cody

-Ni jedan mobilni telfon nije korišćen u filmu

4. Nymphomaniac: Vol. I (2013)

Rotten tomatoes: 75% (6,8/10)

IMDB: 7/10

Uloge: Charlotte Gainsbourg, Stellan Skarsgård, Stacy Martin, Shia LaBouf

Režija: Lars von Trier

Samo-prozvana ninfomanka, priča svoja erotska iskustva čoveku koji joj je spasio život.

„Perhaps the only difference between me and other people was that I've always demanded more from the sunset; more spectacular colors when the sun hit the horizon. That's perhaps my only sin“

Ako je postojao film koji sam osudila pre no što sam ga pogledala to je bio ovaj. A kada osudiš nešto i pre nego što ga pogledaš, obično je veto na to stavljen, međutim ako si ja onda će te samo još više vući da „baciš pogled“. Tako sam ja, veliki protivnik erotike i golih scena, ja dobro dete iz komšiluka koje još nije imalo dečka, rešila da sednem i pogledam najkontraverznije ostvarenje Larsa Von Tira. Ovo je inače jedini film gde nisam pogledala „kolege“ kritičare i njihova mišljenja, niti sam napisala u svom beležniku ijednu reč o filmu pa se može reći da će ovo biti jako spontana kritika.

Film prati Džoi, ženu srednjih godina koja čoveku koji je spasio priča svoju životnu priču, priču o tome kako je razvila zavist o seksu i svoja iskustva. 

Šarlot Gensbur igra ninfomanku Džoi, zapravo ona igra odraslu Džoi. Pomalo depresivna i namučena, opet hladna i distancirana engleska glumica uspeva da uhvati ožiljke koje Džoi nosi iz mladosti. Njena priča je hladna proživljena dek ponkim uzdahom sećanja osećanja koje je imala kao mlada devojka.

Stejsi Martin igra mladu Džoi (ona nosi ceo ovaj film), i njen zadatak u ovom filmu bio je...najškatljiviji rekla bih. Scene koje je ona morala da snimi su u isto vreme glumački sjajne ali previše degutantne za nešto što se zove umetnost. Ona drži lik Džoi, pokazujući sam njen razvitak. Emocionalnost kod nje se ispoljava tek ponegde, pokazujući da je bila sklona i tome da oseća ljubav, no i njene češće sklonosti da zadovoljava svoju zavisnost.

Stelan Saskard igra Seligmena, čoveka koji pronalai Džoi i sluša njenu priču, on ne govori mnogo tek iznosi par zaključaka, donoseći ozbiljne i jake teorije u film. Šaja Lebuv igra Džeroma, koji će kako se kasnije ispostviti biti jedini muškarac u koga je Džoi bila zaljubljena. Šaja nije loš glumac ali je podigao preveliku kontraverzu oko ovoga isprva govoreći kako je snimati gole scene normalno da bi se kasnije ispostavilo da ih on nije sam snimio već sa dublerom. Šaja je ok u ovom filmu, nećeš ga mnogo zapamtiti niti se sećati njegovog lika, on se pojavljuje tu čisto kao podsetnik Džoi kako je biti ljudsko biće, njegov lik kao neko ko je oduzeo Džoi nevinost predstavlja čuvara onog dečijeg u njoj, na poptuno čudan i uvrnut način.

Velika mana, moja lično je što nisam odlgelala drugi deo (ali znate već mene i filmove sa delovima), jer još ne znam kako se Džoina priča zapravo završava. Međutim, smatram da je Von Tir imao odličnu ideju koju je u jednom momentu realizovao na malo pogrešan način, on ne prikazuje šta sve zavisnost može da učini čoveku, on svesno ide na to da razbije filmsku ličnu pristojnost što se tiče scena seksa, uvodeći scene koje su više nego realne za film. 

Film prati priča o ribolovu, metaforički predstavljjući nju kao ribu koja ne može da odoli mamcu i mora da zagrize pa po cenu da je čovek koji je ulovi pojede. Sve u svemu mislim da sam preterano soudila film Larsa Von Tira, nema sumnje da on zna šta radi, ali za mene previše realnih erotskih scena i posebno scena u kojoj je prikazana mala Džoi koja otkriva svoje telo (dete ima 3 godine) to me je posebno zgrozilo. Mislim da je Lars mogao da napravi nešto poput moderne verzije „Širom zatvorenih očiju“ ali on na žalost nije proizveo ideju u delo, pa ok je i ovako to je što je :)

Zanimljivosti:

-Lijam Hemsvort je odbio ulogu Džeroma

-Šarlot Genbur je rekla da joj je najgora scena bila mazohistička scena opisijući je kao „sramotnu i pomalo ponižavajuču“

-Lik koji tumači Šarlot Genburg zove se Džoi, što je takođe ima Šarlotinog najmlađeg deteta u stvarnom životu.

3. Love Actually (2003)

Rotten tomatoes: 63% (6,4/10)

IMDB: 7,7/10

Uloge: Colin Firth, Hugh Grant, Liam Neeson, Emma Thompson, Keira Knightley, Alan Rickman

Režija: Richard Curtis

Film prati živote osam veoma različitih parova  suočavanju sa ljubavnim životima i svi se dešavaju mesec uoči božića u Londonu. 

„Whenever I get gloomy with the state of the world, I think about the arrivals gate at Heathrow Airport. General opinion's starting to make out that we live in a world of hatred and greed, but I don't see that. It seems to me that love is everywhere. Often, it's not particularly dignified or newsworthy, but it's always there - fathers and sons, mothers and daughters, husbands and wives, boyfriends, girlfriends, old friends. When the planes hit the Twin Towers, as far as I know, none of the phone calls from the people on board were messages of hate or revenge - they were all messages of love. If you look for it, I've got a sneaky feeling you'll find that love actually is all around“

Kada sam juče trebala da sednem i ispišem ovaj post, o ovom filmu sam raznišljala da ga krenem poletno i veselo. Međutim današnja vest o smrti Alana Rikmana, kome želim da posvetim ovaj post gde god da je. I koji je u ovom mom omiljenom božićnom filmu odigrao jednu od najboljih uloga ikada odigranih.  Tako da sad uz veliko izvinjenje skratiću deo o ovom filmu maksimalno toliko da iznesem svoje utiske (neke od njih ste mogli da čitate ovde).

Film parati ljude, obične ljude koji žive svoje živote a ranja je smeštena mesec dana pred Božić u Londonu. Velikom gradu u kome je čovek ostao udovac, dok je sa druge strane jedan postao premijer Velike Britanije. Grad u kome najbolji prjatelj teška srca gleda kako se njegov najbolji drug ženi ženom o kojoj i on sanja, i radnici u firmi koja nema hrabrosti da priđe kolegi koji joj se dopada. Ovo je film o tome kako su svi ljudi posebni na svoj način.

Glumačku postavu čine pre svega krenuću od Alana Rikmana, koji ovde igra Herija, direktora firme koji je kod kuće porodični čovek a na poslu zavodnik. Alan je u ovom filmu ostavio jak pečat za kinematografiju napravivši od jednostavnog lika kompleksan i svojim ekspresijama otkrivajući Harijeva osećanja. Mnogo će nam nedostajati. Ema Tomson igra njegovu suprugu Karen. Postoji scena gde Karen saznaje da je Heri prevario i odlazi u sobu gde se slomi, e ta scena dragi moji čitatelji je jedna od najbolje odglumljenih scena ikada. Ema je prirodan glumac, Ema je sjajn glumac, Ema je neko kome je nebo granica. 

Lijam Nison igra Denijela, udovca koji tek što je ostao bez supruge. Lijam je neko koga ja lično jako volim, i činjenica da je u ovom filmu istovremeno ironičan i depresivan ga čini još fenomenalnijim, uz šarmantan irski akcenat. Moram da pomenem (tada) malog Tomasa Brodie-Sangstera koji je maestralan kao njegov pastorak Sem, ozbiljno pokidao je. Ekspresije lica, dinamika, tonalitet..sve je tu. Dejvida sa druge strane igra Hju Grant (kako britansaka romantična komedija bez Granta pobogu) on me je mnogo puta nasmejao do suza, vrištala sam na čuvenu plesnu scenu (ostviću je dole negde).

Vredni pomena su Bil Naj u ulozi Bilija Marka, samo jedan pogled na njega idu vam suze, drugi već se valjate na patosu. Njegovi dijalozi su toliko moćni i dobri da želite još i još, presmešan je. Kolin Firt, volim da kažem da kolin Firt Glumi sa klasom, jer zaista je tako on drži elegantan kalisčan britanski, pozorišni stil glume i to ne odstupa u ovoj ulozi. Tu su i Keira Najtli, Chiwetel Ejiofor, Endru Linkoln, Laura Lini i preslatki (moj omiljeni par u filmu) Džoana Pejdž i Martin Firman koji su me kupili svojom neobičnom pričom.

Brilijantnost Ričarda Kurtisa je pre svega što spontano stavlja likove u situacije u kojima moraju da ponize sebe, a opet da to deluje toliko normalno i prirodno. Kreira situacije u kojima otvorene osobe-muškarac i žena, koji bez srama priznaju osećanja ostaju zaleđeni sopstvenim strahovima. 

Ovo je divan film, mada ima par mana-priča Laure Lini je ne dovršena, i ostala mi je pod znakom pitanja. Ali sve to pada u vodu jer ovo je film o onome što je  prokretač sveg-ljubavi, bilo koje vrste i tome da je Božić najlepši perod godine, period davanja i primanja, period praštanja.

Zanimljivosti:

-Bili Bob Torton ima jedinstveni strah od antičkog nameštaja. Hju Grant bi mu ponekad podmetnuo parče antike (koje u Engleskoj ima na pretek)  malo pre nego što bi kamera snimala i gledao Tortona kako ludi zbog toga

-Ema Tomson je morala da nosi debelo odelu jer nije imala kilažu za Karen

- Thomas Brodie-Sangster je rošak po drugom kolenu Hjua Granta

2. Requiem for a Dream (2000)

Rotten tomatoes: 78% (7,4/10)

IMDB: 8,4/10

Uloge: Ellen Burstyn, Jared Leto, Jennifer Connelly

Režija: Darren Aronofsky

Lekovima izavane utopie četvoro ljudi, postaju sve jače i jače

„I love you, Harry. You make me feel like a person. Like I'm me... and I'm beautiful.“

Od svih filmova ovaj je najteži za pisanje o njemu. Mislim da ne samo da kritički ne znam kako da napišem nešto o njemu, već ne znam kako da prenesem  ono što osećam dok ga gledam.  Ali hajde da počnemo sa ovim-ovo je jedan od najtežih filmova koje sam do sada pogledala. 

Rekvijem za snove je priča o majki i sinu. Rekvijem za snove je priča o najboljim prijateljima. Rekvijem za snove je priča o ljubavnicima. Ali konačno Rekvijem za snove je priča o pogrešnim snovima, nametnunim od strane ovog izopačenog društva. 

U poslenjoj godini 20. veka ja sam bila šestogodišnjakinja koja je čekala da joj se rodi mlađa sestra, koja se igrala sa barbikama i gledala televiziju provodivši svoje poslednju slobodnu godinu pre poslaska u školu, ali idalje mogu da se setim  pomalo tog vremena. Vremena kada je tehnologija polako počinjala da napreduje, vremena kada smo sve te nove programe na taleviziji videli kao veliku stvar. Baš ovaj pogrešan sistem vrednosti koji je tih godina polako počinjao da ispira mozgove u našoj maloj državi, davno je to učinio u velikoj preko-okeanskoj zemlji. Baš taj slučaj Daren Aronofski koristi kao ponor propasti jedne žene. Žene koju je život naizgled želeo da obraduje pojavljivanjem na televiziji, žene koja je ceo život provela kao manje bitna osoba svima i sada bi mogla da se oseća kao nešto posebno, znate kao mlade kada spremaju venčanje. Svaka od njih će vam reći da je to jedan dan kada i ona ima prilike da bude nekome posebna. Zato je lik Sare toliko moćan i toliko umetnički vredan-on je prljavština novog vremena, on je limit ponora i sjaja, on je opsesija.

Lik Sare tumači legendarna Elen Burstin, neki kažu da joj je ovo najbolji performans u karijeri. Elen je obuvatila srž ovog naizgled prostog, zapravo kompleksnog lika. Ona vidi sebe kao ženu sa slike, ženu za koju ona zna da je ona ali ženu koja je prestala da postoji. Ona postaje zavisnik o lekovima i počinje da živi u svom paralelnom svetu nesvesna da tako ubija sebe. Elen Burstin je razbila, ona je toliko uverljiva i moćna da će vas naterati na suze, smeh konstnanto ježenje.

Njenog sina igra Džared Leto. Džared je metodni glumac, Džared je neko ko zna da do potpunosti uđe u lik da jedino što ga odaje budu krupne plave oči. On izvodi savršeni performans momka koji na pogrešan način traži nešto više od života. Momka koji da je samo malo promenio pravac mogao bi da bude šta poželi. Njegov lik je tragičan na pravi Šekspirovski način. On budi bol svaki put kad ga pogledaš, nema sumnje da je Leto i u ovom (kao i inače) filmu fenomenalan.

Dženifer Korneli igra Marion, devojku u koju je Hari (Leto) zaljubljen.Kada pišem ovo citat iz filma koji stavim je uvek onaj koji najbolje opisuje film. Ovde sam koristila baš rečenicu Kornelinog lika jer to najbolje opisuje nju-ona je svesna da je postala niko i ništa i jedino što je drži da bude i oseća se kao osoba je momak kome je ona najlepša uprkos svemu.  Ona je dete koje je krenulo strnputicom i ako je imala sve što je želela. Korneli je depresivna, ravnog pogleda odaje utisak da je briga šta će dalje da bude sa njom. Ona je neko ko zna šta radi i njen performans je vredan divljenja.

Ovaj film je realnost potkopčana lošim ciljevima koji se izražavaju u vidu majke kojoj je san, što bi po srpski reki- „da izađe na televizor“ i sina koji sanja da bude najveći diler droge.  Previše je siv previše sumoran, Aronofski ni u jednom trenutku ne pokušava da ublaži realnost scene su brutalne i izuzetno realne prikazujući život. Film je vizuelno eksperimentalan i tematički bezkompromisan. Ipak ono što je ostalo interesantno je neka verzija alternativnog kraja koji on nudi (koji se ispoljava kao Sarina maštarija) pokazujući da je sve moglo da bude malo drugačije.

Zanimljivosti:

-Elen Burstin smatra ulogu Sare, najboljom koju je ikad odigrala

-Kako bi ušla u ulogu Marion, koja je dizajnerka Dženifer Korneli je sama počela da dizajnira odeću i na kraju nosila većinu svoje šminke i garderobe

-Kako bi se pripremio za ulogu Herija, Džared Leto je išao i razgovarao za Njujorškim narkomanima.

1. Pride & Prejudice (2005)

Rotten tomatoes: 85% (7,7/10)

IMDB: 7,8/10

Uloge: Keira Knightley, Matthew Macfadyen, Rosamund Pike, Carey Mulligan

Režija: Joe Wright

Varnice sevaju kada Elizabet Benet, upozna mladog i bogatog gospodina Darisja. A kospodin Darsi se nađe u nebronom grožđu kada se zaljubi u devojku ispod svoje klase. Mogu li prevazići sopstvenu gordost i predrasude?

„You must know... surely, you must know it was all for you. You are too generous to trifle with me. I believe you spoke with my aunt last night, and it has taught me to hope as I'd scarcely allowed myself before. If your feelings are still what they were last April, tell me so at once. My affections and wishes have not changed, but one word from you will silence me forever. If, however, your feelings have changed, I will have to tell you: you have bewitched me, body and soul, and I love, I love, I love you. I never wish to be parted from you from this day on.“

Počeli smo sa Džejn Ostin, ironično završavamo sa Džejn Ostin...pa filmom snimljenom po njenoj najpoznatijoj knjizi „Gordost i predrasude“. Sve što mi se nije dopadalo u Becoming Jane, ovaj film je ispravio. Isprva moja originalna ideja je da bude 2. ali kada sam shvatila da imam 8 filmova pogledanih prešao je na prvo mesto, ostavivši Kraljev Govor za posebnu kritiku.

Gordost i predrasude su ljubavna priča, klasična ljubavna priča o dvoje ljudi koji su živeli u vremenu kada je bilo bitno biti neko, ali koji su se na neki način našli. On idalje drži do porodičnog imena, ona ima previše ponosa da bi mu rekla išta, prolaze kroz menoge prepreke kako bi oboje bili srećni.

Keira Najtli igra Elizabet Benet, jednu od Benetovih kćerki koja sanja romantičnu ljubav i ako je svesna da je njena sestra Džejn daleko lepša od nje. Keira hvata veseo i gord Lizin duh, ona je neustrašiva, ona odbija da prihvati šta joj se da, ona zna da je posebna. Keira briljira u ovom naizgled lakom a opet jako kompleksnom perfomansu. Ona svojim velikim osmehom šarmira sve oko sebe donosivši nam snimku devojku koja zrači životom i harizmom.

Metju Makfeden igra gospodina Darsija. Kada sam ga videla u prvoj sceni mislila sam da to „neće da pije vodu“  jer mi je delovao dosadno i uštoljeno. Međutim kako je film odmicao shvatala sam da vidim zašto se Lizi zaljubila u njega, on je smotan na šarmantan način, obrazovan i suzdržan a opet na čudan način zabavan. Sada iz ove perspektive nebih htela drugog glumca. 

Moram da pomenem u glumačkom delu Rozmund Pajk, pre svega jer je jako poštujem a onda i jer je uspela tako sjajno da iznese lik. Njen lik je dokaz da lepota nije garancija za sreću ako ne umeš da iskažeš osećanja i da će pristojna suzdržanost nekad izgledati kao snobizam.

Vreme je jako lepo prikazano, u svakom delu možeš da osetiš atmosveru kraja 18. veka, kostimografija je odlična i verno donosi duh i vreme u kojem je radnja smeštena. Ono što je ipak najbitnije ovaj film nije kliše, ovo je ljubavna priča u kojoj se uživa od prvog do poslednjeg minuta. 

Film se otvara sa rečima „Ponekad poslednja osoba na svetu sa kojom želiš da budeš, je jedina osoba be koje ne možeš“ ja menjam te reči i rećiću da je „Ponekad poslednji film na svetu od koga očekuješ da te zavede, baš taj  koji te obori sa nogu“

Zanimljivosti:

-Rozmund Pajk je bila prvi izbor Džoja Vrajta za ulogu Džejn.

-Kopozitor Dario Marineli je napisao većinu balske muzike za film

-Metju Makfeden vidi veoma slabo, reditelj Džoi Vrajt je morao da mu pokazuje crvene zastavice kako bi znao gde da hoda

Sada kada sam završila konačno ovaj post vidim da je pola 2 noću tako da ću da stavim post (tj vi sada čitate) da ide sutra u 11 sati ujutu, jer mislim da je bez smisleno da objavljujem sad, nadam se da ste u živali. U nedelju (neću da kasnim) imam jedan specijal ove rubrike i do ta pozdrav

With love S.