Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #39

Još jedan mesec je iza nas i eto mene sa rubrikom koju paniram da prenesem i u ovu godinu. Ne znam koja je po redu pogledaću kada budem pravila cover (hahaha). U međuvremenu ovde sam da sa vama ćaskam.

Jedno decembarsko jutro

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Još jedna "šoljica" je tu. Skuvajte šta god želite (preporuka: mešavina čaja od kamilice i šipuraka koju trenutno pijem -jedna kesica kamilice jedna šipurka- je ubedljivo najbolja stvar koju sam u zadnje vreme probala) i (iskreno se nadam) uživajte u postu. Danas sam tu kao i uvek sa pet tema koje su me interesovale tokom prethodnog meseca i slikama koje su mi obeležile mesec. Ova rubrika je otvorena diskusija slobodno se rapsišite i komunicrajte u komentarima jer za to i postoji.

Da više ne dužim

Let's go😉

Gledala sam Alisu Edvards moju omiljenu drag kraljicu jako često

1.I tako smo ušli u novu godinu

I na izgled sve je ostalo isto. Mislim ne može čovek da očekuje velike promene u roku od nekoliko dana zar ne? Međutim moram da priznam da se osećam kao da sam spustila deo tereta. Sve što je loše sam odlučno ostavila u staroj godini i rešila da stavim katanac na godinu koja me je oštetila. Bullshit iskreno (ovo je totalno spontana reakcija na sopstvenu rečenicu). Ne ide to tako lako. I trebaće vremena ali jesam se oslobodila dela tereta, to je prosto bilo neophodno polako ću se osloboditi celog.

Konaččno sam završila "memoare jedne Gejše" koje sam na polovini godine gotovo
ostavila za kraj jer mi je bilo žao da je završim

Po prvi put u životu svoju novu godinu provela sam kompletno sama. I uopšte mi nije bilo loše. Pila sam šampanjac i gledala praznične filmove. Šta čovek više da poželi. Na kraju u ovom i u svakom životu čovek ima samo sebe da se osloni i to je OK. Jedna stvar je interesantna. Svi mi pravimo novogodišnje rezlucije ali je čudno kako se sve vrati u "normalu" čim euforija prođe. I ne žalim se mislim da je to OK. Ali zaista je tako za velike promene treba dosta vremena i ona se neće desiti promenom kalendara. Tako se i moj život vratio u svoju rutinu uvek se tako vrati.

Mleveni keks i mleko je bio moj najćešći doručak

Takođe mislim da svi mi imamo velika očekivanja. Naravno da će biti loših delova u ovoj godini. To je prosto sastavni deo života koji svi mi moramo da prihvatimo. Promena na kojoj aktivno radim je da u u ovoj godini budem ambicioznija. Uspeh me mami i konstano nešto radim retko dozvoljavam sebi da samo ležim u krevetu. Ako od svih mojih malih rezolucija ova uspe jedina biću zadovoljna. A kako ja tako i vi. Fokusirajte se da jednu stvar odradite kako teba verujte mi i to će biti sasvim dovoljno.

2.Promene stvaramo sami

Prethodna tema me nekako sama nadovezuje na ovu temu a to je ono kad ljudi čekaju da se promene same dese. Za ovo smo svi bar u nekom trenutku našeg života bili "krivi" ali to je zaista neispravan način. Tvoj mozak pripada tebi i ti si taj koji stvara svoje promene. Jednom sam pročitala fantastičnu rečenicu koja kaže "ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo svoj stav prema njima". I to je zaista istina sve je u tebi i tome kako se ti postaviš prema određenoj stvari.

Dopadala mi se ideja igranja sa pink filterom

Koliko god smešno zvučalo stvari zaista ne padaju sa neba sve što želiš moraš sam da počneš i niko na ovom svetu ne može to osim teba. Nema oslanjanja na roditelje, braću, seste prijatelje u ovom životu svi mi imamo ljude ali suštinski u tvom životu ti si sam i ti sam kreiraš svoj put to je prosto tako i tu niko ne bira.

Kapućino je defintivno moje piće

Nema čekanja -ponedeljka, prvog u mesecu...kreni sad jer što pre kreneš pre ćeš videti svoje rezultate. Moramo kao društvo da postanemo što manje zavisni od okoline i ljudi i uzmemo svoj život u svoje ruke. Jedino tada možemo nešto da ostvarimo.

3. Praznici nisu ono što su nekada bili

I pre nego što uopšte pomislite na moju situaciju-ne govorim o tome. Nema veze samnom niti sa mojom perspektivom. Ovo sam primetila kod većine ljudi. Jednostavno praznici su izgubili onu čar koju su nekada imali. Bilo je drugačije vreme svesna sam toga. Svesna sam i toga da se vreme prosto menja ali uz ceo taj sjaj okićenog grada i prazničnih pesama koje su se mogle čuti po supermarketima ipak ona topla atmosfera više nije tu.

Jedan od poslednjih decembarskih dana

Ljudi su manje srećni a novac je - svidelo se to nama ili ne preuzeo glavne uloge u našim životima i ljude večito muče neki problemi da praznici više ne izgledaju kao proslava već kao dodatni trošak. Duh je nestao. Da me ne shvatite pogrešno ne mislim da treba da živimo halmark prazničnu razglednicu to je nesrealistično jednostavno mi je žao što se onaj nekadašnji duh izgubio. To je zaista tužno.

Male decembarske čari

Ovi praznici su prošli tako brzo i bez nekog užitka. Imam utiska da smo ih se samo otarasili i otuđili i iskreno bih volela da se vrati bar delić onoga što smo nekada imali. Jer nije sve u instagramičnim fotkama ima nešto i u nama.

4.Nije sve u novcu

E sad ne želim da budem cinik. Jeste da nam svima treba ali skoro sam razmišljala o nečemu -mi zaista više nemamo hobije. Nemamo nešto što radimo iz čistog zadovljstva i ljubavi prema istom bez da mislimo kako da ga napravimo u profit. Ako voliš da fotkaš- promoviši pa zaradi, ako voliš da crtaš- zašto crtaš ako ne za novac, ako učiš nov jezik- učiš da bi od istog profitirao. Ne radimo ništa više zato što jednostavno uživamo u tome da radimo. Sve je postalo mašinerija.

Evo i mene

Skoro sam čula rečenicu da je hobi ono što bi tvoja devetogodišnja ti uživala da radi. Kad smo deca ne mislimo o tome kako možemo od nečeg da zaradimo. Jednostavno radimo zato što volimo. To je ono čemu treba da težimo da se vratimo. Novac je bitan zbog puke egzistencije ne poričem da jeste ali je takođe bitno da se setimo da on izvan toga i nema neku veliku vrednosti. I da je prava vrednostu u životu  svuda oko nas .

Jedna od meni omiljenih decembarskih fotografija

Uživajte u nečemu što volite van svoje profesije van toga da morate od toga da napravite nešto što će obrtati novac jer onda gubi čar i nije ono što je nekad bilo. A život je mnogo više od toga.

5. Zašto sam tradicionalna

Znam gotovo je ironično da ja nešto ovakvo napišem. Opšte je pozato da sam neko ko ne vidi sebe kao majku, ne veruje u brak, podržava LGBTQ+ zajednicu...sve u svemu liberalna sam nisam konzervativna. Međutim to ne znači da sam veliki poštovaoc moderne kulture koja često nema granice.

Zima koja više liči na jesen

Jesam tradicionlna. Ponekad ne uvek. Imam određena verovanja koje se više uklapaju u svet koji je nekada bio nego što je sad i to me ne čini "izdajicom roda svoga" niti bilo šta slično. To sam jednostavno ja. Skoro sam vodila ragovor o tome koliko je pristojno biti go pred nekim drugim i po mom mišljenju nije pristojno da u brusu šetaš u toku dana i to je jednostavno tako. Postoje određene reči koje ne izgovaraš pred starijim ljudima iz nekog poštovanja prema godinama. Ne verujem da je golotinja tvoje samopouzdanje i tvoja vrednost. Određeni prisinzi su mi vulgarni. Da li to znači da mrzim ljude koji sve to rade? Ne. Da li mislim da postoje osobe čiji moral nije jak- apsolutno.

Zbogom 2019. godino

Moral nam treba i određena doza tradicionalizma nam treba. Lepo vaspitanje nije nešto što bi ikada trebalo da izađe iz mode. Kultura i maniri uvek trebaju da budu in a naš osećaj za to kako se neko drugi oseća mora da postoji. Zato otvoreno kažem- ima stvari u kojima sam tradiconalna i to je sasvim OK.

To je to za ovaj post. Kao i uvek sve što vam je na pameti, pišite mi dole.

Marli, večiti čuvar knjige, za kraj

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prethodne šolje

☆Moj instagram

♡ Moj Goodreads

☆FB stranica

♡Twitter

Hvala na čitanju,

With love, S.