Mesečna šolja kakaoa sa Mademoiselle S. #37

Prošlo je po prilično dosta od kada sam poslednji put pisala mesečnu šolju kakaoa. Imala sam raspored koji se sastojao od dva posta nedeljno i plan je bio drugačiji, međutim početak stažerstva mi je malo poremetio planove. Sad da li sam mogla da postignem da svake druge nedelje pišem po dva posta? Verovatno da međutim o planovima u daljem tekstu. 

Početak Septembra i još uvek letnji dani

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Danas sam tu sa mojom rubrikom koja postoji već dosta dugo i u kojoj vam pišem o pet tema koje su me interesovale prethodnog meseca. Obično se u ovoj rubrici osvrnem na društvene i političke teme, ovaj put su radije personalne. Post prate slike koje su obeležile septembar i ako vas zanima o čemu pišem nastavite da čitate.

Da više ne dužim,

Let's go😉

Vikendi su za doručak u krevetu

1. Umorna sam

Ovih dana primećujem da sam konstat-no umorna. Danas sam spavala do 4 popodne (ne šalim se) i tako svakog dana. Sve mi teže pada da ustajem i idem u kancelariju i svakog dana kada se vratim kući oči mi se sklapaju. Naravno ovo nije poremetilo moj biološki sat koji me posle ponoći vrati u život i opet natera da prisilno odem u krevet najranije u dva. Svesna sam da delimično problem leži u mom lošem rasporedu vremena. Svako ko ustane u 7 a ode u krevet u 2 će biti umoran tokom dana.

 Prvo jesenje lišće

Međutim mislim da je kod mene delimično psihički problem. Priznajem da se moja anksioznost popravila od kad imam redovan "organizovan" život. Ali me takođe stiže i problem "vreme leti". Da, da da. Dobra stara Sara i njen strah od prolaska vremena. Imam utisak da sve što želim neću imati vremena da ostvarim. Konstano se preispitujem da li je ovo život kakav želim? Da li sam srećna u životu. I odgovor je ni da ni ne jer sam u određeno delu života gde ne mogu sebi da dozvolim da mislim o budućnosti ali sa druge strane nema nikavu vezu sa svojom sadašnjošću.

Evo i mene

Čudno je zaista. Mislim da me izjeda blaga depresija ali se trudim da to promenim redovnim vežbama. Za sada sam polako uvela rutinu uz pomoću koje se barem tokom nedelje ne osećam toliko umorno i nisam loše držimo palčeve da uspe. Možda sam ja jednostavno trenutno umorna od života. I to je OK. Tek sam počela.

2.Prvih mesec dana stažerstva

Moje stažerstvo počelo je tek tako. Mislila sam da neće krenuti iznenada ali sam poptuno nepripremljena počela da stažiram. I evo me ovde, ubačena u mašinu zvanu "ja imam odgovornost". Prva tri dana je bila mizerija. Krenula sam u sredu naredna dva nisam želela da mislim o tome da će moj život postojati od 3 pa nadalje. Ah da plakala sam u nedelju uveče jer u ponedeljak moram u kancelariju, a onda je posalo lakše.

Knjiga, planer i Ateez ...jedan septembarski dan

Moj život se promenio. Ne. To je zapravo velika laž. Moj život se nije promenio samo je dodao nešto što je eto narednih devet meseci moja obaveza. Lakše je nego što sam očekivala. Očekivala sam da će bit mnogo teže međutim nije. Dan po dan, nedelja po nedelja mesec dana je brzo proletelo. Radim pored lepog parka koji će te videti na slikama pa me uvek obraduje što mogu da čitam za vreme pauze u takvom okruženju. Sa druge strane imati "posao" je ništa kao škola. Nema onog pritiska koji osećaš kao školarac. I to je sjano. Radim sa super ljudima sa kojima nemam konflikt nikakav što je još jedan plus.

Jesen u kroz prozore moje kancelarije

Šta sam naučila do sad? Iskreno govoreći još nemam neku lekciju. Naučila sam da je prokleto dobar osećaj kada dobiješ svoju platu (slobodno se smejte jesam totalno luda ali kunem se sjajan osećaj). Da te radno okruženje inspiriše i imam sjajne ideje za buduće postove i daleko sam kreativnija posebno sa vremenom jer nemam drugog izbora. Se u svemu -navika se stvara 21 dan, i tako je i u mom slučaju bilo. Drago mi je što sam došla do zaključka da sam se ipak rodila za osobu od karijere umesto za domaćicu! Planiram da počnem da pišem po dva posta svake druge nedelje (tako da sledeći ide u četvrtak) jer sam naučila šta je moć kreativnosti i planiranja blog ne zapostavljam i znate da sam ovde uvek tu za vas. Za neredovnost koju sam imala do sada se još jednom zaista izvinjavam!

3.Ne, nisam žena i nemoj tako da me zoveš

Postoji jedna rečenica koja me strašno iritira "ti si žena moraš da razumeš". Ne krivim ljude što se osobi od 25 obraćaju tako, ali ja...nisam. Mislim da se titule dodeljuju ljudima po osnovu na kome oni smatraju da treba. Ja konkretno sam previše nezrela i vidim sebe jako mladoliko (a tako i izgledam) da bi neko koristio titulu žena. I očekujem da se to poštuje.

Subota i pasije šapice

Broj 25 je upravo to samo broj. I veoma je alternativno kako osoba od 25 vidi sebe. Neko u mojim godinama ima već par godina radnog staža, muža dete...a sa druge strane imamo mene. Ja sam u svojoj glavi kilinka. OK imam odgovornosti osobe od 25 ali ne zavaravajte se nisam ja previše zrela. Još uvek gledam život kroz voje ružičaste naočare i ne vidim loše koliko vidim dobro. Osim toga zar nisam baš ja juče (ne samo juče nego i danas) sedela i gledala anime i Produkciju 101 padala u napad slatkoće svaki put kada bih videla Dongpjoa i umirala jer je Songvu prokleto zgodan a Johan prokleto lep? O da ja sam ta. To nije odlika žene definitivno. I super stvar je što ne moram to da menjam. Moja vremenska linija i tvoja dragi čitoce su smo naše. Kako se odnosimo prema životu je samo na nama i na nikom više. Živeti u setu odraslih ne znači da moraš da se ponašaš kao svaka odrasla osoba, odnosiš se prema sebi kako ti misliš da ti odgovara.

Klasici

Što se mene tiče razgovori koji vode odrasli ljudi- pričanja o tuđim životima,  razgovori o udaji i sličnom  nisu za mene. A imenicu "žena" ne volim tako da vas molim kada govorite koristite devojka ili devojčica jer ja  smatram da sam ja u toj zoni. I svako od vas ko čita ovo- ne dozvolite da vam iko kreira vremensku liniju ili govori šta morate da budete- ništa ne morate i sve je na vama. To je sve što imam da kažem da ovu temu.

4. Obrnuti rasizam i heterofobija

Da se odaljim malo od mojih "životnih tema" htela sam da pričam o jednoj koja je radije društvena/politička a koja me je jako zanimala prethodnog meseca. Dakle radi se o tome da li obrnuti rasizam i heterofbija postoje. Dakle u Bostonu je krajem avgusta održana strejt parada- jako neuspešno. Došlo je dosta protestanata koji nisu bili za ovu manifestaciju što je nateralo američko desno krilo da kaže kako su ljudi heteroffobični. Što me je nateralo da razmisim da li je heterofobija realna stvar. Nakon debate da (mržnja može da se uperi prema bilo kom pravcu, ide se u ekstremitete) i ne. Odgovor je prevagnuo da heterofobija ipak nije realna.

Moje omiljene krofne

Evo i zašto. Naime problem leži u tome da strejt ljudi nikada nisu imali oduzeta prava. Muškarac i žena su mogli da se venčaju od nastanka braka do danas bez da im iko išta kaže. Međurasni brakovi su u Americi bili problem ali ne i obični strejt brakovi. Usvajanje dece za jedan normalan strejt par takođe nije bio probleam a niko na ulici nije bio spreman da te ubije zbog toga što voliš suprotan pol. Dakle ne heterofobija nije realna.

Knjiga (koju završavam i koja mi se jako, jako dopada), kapućino i plazma su moja dnevna rutina

Iz istog razoga obrnuti rasizam nije realan. Postoje beli ljudi koji su patili ali ne postoje beli ljudi koji su bili diskriminisani samo zbog svoje boje kože.  Diskriminacija može da postoji samo i jednio ka manjinama. Što se propale strejt parade tiče- drago mi je što je propala. Mislim da je veće poniženje što su je imali ali je bila nikakva nego da je nisu imali pa da su mogli da idu na soluciju država nije dala a ljudi su hteli da dođu. Budimo svesni naših privilegija i toga što možemo slobodno ulicom da se krećemo i nikada ne podržavajte ovakve projekte koji donese smo loše.

5. Kako sam ponovo stekla ambiciju

Kako je mesec proticao polako sam se vraćala u normalu. To je značilo i da sam malo po sam se dizala sa dna na kom sam bila tokom cele godine. A onda sam se u jednom trenutku našla u totalnom haosu od života gde je sve krenulo nizbrdo. Obaveze koje do sada nisam imala su postale moje i sve je išlo nizbrdo. I tada sam otvorila oči i zapitala se "da li je ovo život koji želim da živim?" odgovor je bio jasan ne. 

Додајте натпис

Ovaj život malogradske devojke zatvorene u svojoj ljušturi nije život koji ja želim da živim. Želim više. I želim da živim život kakav zaslužujem. To nije sebično. Jednostavno je vreme da sažaljevam sebe i dignem se sa ovog dna. Vreme je da uzmem rečenicu "Carpe Diem" za ozbiljno i živim kao viking- kao da mi je svaki dan poslednji.

Jesen u parku u kome čitam u pauzama 

Korak po korak počinjem da zatvaram vrata saosžaljenja i života kakav sam nekad živela jer od toga nemam ništa. Potpuno sam sposobna ososba od 25 koja ima još dosta vremena i želje i volje da ostvari život kakav smatram da zaslućujem i to je sjajna stvari srećan sam zbog toga. I sako od vas ima tu istu priliku, nije kasno iskorisitete je!

To je to za ovaj post. Kao i uvek sve što vam je na pameti, pišite mi dole. Sledećiide u četvrtak. To je to za danas kraća šolja nego inače jer nisam dobro pripremila stvari ali sledećeg meseca će biti bolja.

Naravno Marli za kraj

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡Prethodne šolje

☆Moj instagram

♡ Moj Goodreads

☆FB stranica

♡Twitter

Hvala na čitanju,

With love, S.