Hajde da pričamo o...Evroviziji!

 

Pozicija broj 10 i ona je spremna. Došla je da pobedi. Sama njena pesma kaže "Yo siempre primera, nunca secondary" (uvek prva nikad druga). Zove se Šanel Tero (mama je verovatno mislila da joj daje ime po modnoj ikoni, dok nam je istorija pokazala da je Šanel bila ikona… liderske partije koja je uništila mnoge živote iz drugog svetskog rata). Kubanska imigrantkinja (kao Kamila Kabeljo samo što je ova stvarno talentovana) i predstavnica Španije na Eurosongu. SloMo je njen debi. Šanel je glumica, dete teatra zapravo malo je falilo da dobije ulogu Anite (čuveno nasleđe Rite Moreno) u Spilbergovoj novoj adaptaciji West Side Story. Otišla je u Torino sa 4% glasova publike u Španiji (publika izgleda nije navikla da njihova zemlja šalje pravi latino pop hit već sve neke žalopojke). Ipak ova Latinoamerikanka postala je favorit fanova vrlo brzo. Nastupila je nakon "kućnih" favorita publike i pobednika San Rema-iskusnog momka iz Milana Mahmuda koji je svojoj zemlji još 2019-e doneo srebrnu medalju imajući sličnu priču kao njegova koleginica tada (slab odaziv publike, Soldi kao pesma koja je sve samo ne ESC hit i okret i odaziv svetskih fanova koji su od njega napravili zvezdu) i mladog popularnog muzičara Blanka. Fanovi vole Brividi. Već ima nagradu za najbolji tekst i više spotify strimova od svih ostalih pesama zajedno. Sada, sada je njen trenutak. Uno dos tres i obučena u crni bodi i dugačke crne čizme sa detaljima koje podsećaju na nošnje koje nose toreadori Šanel poseduje svaki minut pesme. Smeštena između dve balade biće sigurno upamćena. 

Šanel nastupa.
Izvor:google pretraga

Ali ona nije glavni favorit večeri. Uprkos svemu Evrovizija zadržava vladavinu srećnog broja 12. Grupa momaka došla je više da prenesu poruku nego samu pesmu. Februar 2022. godine, svet je obišla vest kako je ruski diktator (da sa namerom koristim ovu titulu) Vladimir Putin napao Ukrajinu. Nije ovo prvi put da Putin napada, ali je prvi put da deluje ozbiljnije. Masovna imigracija kreće. Rat, užasi. Odjednom, Voldomir Zelenski postaje internaconalni heroj kada odbija da se evakuiše i umesto toga uzima uniformu i ide da se bori za svoju državu. Profesionalni glumac, govorio je svuda od Oskara do Kanskog festivala. Znajući za situaciju ne treba onda da iznenađuje što su sve oči i na čuvenom Evropskom takmičenju bile uprete u Ukrajinu. Zovu se Klauš  (po gradu Klaušu, domovini frontmena Oleha) oni su rep trio koji sa dodatkom dvoje instruentalista čine etno rep grupu-Klauš orkestar. Pesma koju pevaju je Stefania. Frontmen i reper Oleh napisao je za svoju mamu. Mada stvorena pre rata, u vreme kada sinovi oblače uniforme ona ima veće značenje. Od kad su se pojavili izazvali su mnoštvo različitih mišljenja. Jedino koje ja ne odobravam je "Da bog da vas Putin pobio sve" molim vas čak i da vam se ne dopada pesma budite racionalni malo.

Klauš orkestar.
Izvor: google pretraga

Moja prva Evorovizija ikada isto se vezuje za pobedu Ukrajine. Imala sam 10 godina te 2004-e i nisam tačno znala šta gledam. Moja mama je sedela uz mene i ohrabrivala me da navijam za Željka Joksimovića jer ipak- to je naš predstavnik. Desetogodišnjoj meni se Lane nije dopalo, bila je to dosadna pesma ali pamtim prvi put kada sam videla nju, nastupala je deseta i bila je nešto drugačije. Ruslana je verovatno bila naznaka da se meni dopadaju i devojke jer sam je gleala opčinjeno  fascinirano. Divlja, sa jakom koreografijom u njoj sam videla pobednika. Mami se svideo Sakis Ruvas naravno, svim generacijamažena tada se svideo Sakis. Osim moje babe- ona je duboko verovala da je gej. Godinama kasnije kada se Sakis bude vratio na scenu Evrovizije i meni će se dopasti, ali u to vreme delovao mi je prevše jadno. Ruslana je i trijumfovala dva dana kasnije (ostavivši siroto “Lane” na drugom mestu) a svaka devojčica u plesnoj grupi u školi je oponašala čuveno dizanje “Divljih pleasača”. Eto nas sad 18 godina kasnije, vreme bola (a 6 godina od pobede Džamale i njene ratne himne pune bola) doneo je trijumf momaka koj pevaju majci o nadi da će opet čuti njenu priču. Dok jedni veruju da su doneli pravu pesmu u pravo vreme, drugi misle da je trofej iz milostinje. Bilo kako bilo Klauš okretar odneo je trijuf na Eurosongu a Evropa je prenela poruku- uz vas smo.

Ruslana i pobednički nastup 2004-e.
Izvor: Pinterest

Fer ili ne? Na vama je da procenite. Ono što ne treba da radite je da likujete na rat i ismejavate isti. Na kraju krajeva Evrovizija je kreirana sa namerom da ujedini nekada ratom osakaćenu Evropu. Možda je baš to ono što Stefania treba da prenese. Dobili smo brdo sjajnih pesama, naravučenije da Italija služi sjajnu umetnost ali ne ume da bude domaćin i lekciju da za uspešnu evroviziju treba zvati Mansa Zemerlova i previše slatki serijal zvani “Timofi sa trofejem” (ne poričite taj čovek je bukvalno sunce plus ima divan glas) i to je divno.

Luče Timofii (momak koji je otpevao Stefaniu) i njegov trofej.
Izvor: instagram @ sopilkar

O utiscima sa finala pričala sam u mom tiktok videu OVDE (moram da dam naznaku da u tom videu zvučim revoltirana u prvom delu uglavnom jer su mi smetale pošalice na račun rata a i snimila sam video manje od 24h nakon finala tako da odmah gledajte i naredni gde sve bolje objašnjavam) i imate mojih 5 omiljenih ove godine. Za mene glavni i najveći utisak ostavio je Antonio Diodato, nesuđeni predstavnik Italije na Evroviziji. Njeova Fair Rummore uživo je ništa manje od čiste umetnosti. Njegovi albumi (slušajte umetničko delo nazvano “Che vita meravigliosa” OVDE verujte mi ovo je album koji vam treba)  i uživo koncert “Arena di Virona” (on u praznoj areni u vreme kada Italija umire od gospoice Roni i sve emocije i lepota koju donosi) danas su deo mog života i hvala na tome. 

Dobila sam i Alvana, predstavnika Francuske koji je i za oči i za uši i čiji album Magna obožavam. Danas rangiram poslednjih 10 pobednika Evrovizije 2012-2022.

Alvan i devojke iz grupe Ahez bli su jedni od mojih omiljenih takmičara ove godine a njegov solo album mi se dopao.
Izvor: pinterest

Bez većeg odugovlačenja,

Let’s go!

10. Netta - Toy  (Izrael, 2018)

Jedan od najgorih pobednika slobodno ću reći u istoriji Evrovizije je upravo bila predstavnica Izraela Neta. Odmah ću reći ako Rusija kao zemlja okupatora od ove godine ima zabranu učešća isto treba da ima i Izrael. Uglavnom sa pesmom koja zvuči kao da ju je neki folker producirao i tekstom koji glasi “I am not your toy you stupid boy” Neta je osvojila ovo muzičko takmičenje 2018-e godine a nama je ostalo da žalimo što pesma kao što je Fuego nije odnela trijumf.

09. Jamala - 1944 (Ukrajina, 2016)

U vreme kada je ova pesma osvojila Evrovziju, nisam razumela o čemu Džamala peva. Situacija oko Krima se tada zahuhtavala a ja sam samo znala da Rusija uzima ono što nije njeno. Mnogo godina kasnije, Putin će napasti celu Ukrajinu a Džamalin tekst o detinjstvu njene bake na Krimu postaće crna istina i realnost ove zemlje. Danas razumem. Džamala je tada pobedila pesme koje su imale pobedndički potencijal- predsstavnicu Australije, Dami Im favorita žirija i Sergeja Lazareva, predstavnika Rusije i favorita publke (koji nikada nije mogao da pobedi u toj situaciji). Razum poruku koju je njena pobeda poslala ali ipak, ne mmogu da porekne da mi “uhu” ne prija mnogo.

08. Salvador Sobral - Amar Pelos Dois (Portugal, 2017)

Pamtimo pobedu Salvadora kao jednu pobedu muzike. Sa nazivom “ljubav za dvoje” predstavljala je ljubav njega i njegove sestre koji su je stvorli.  Lepota ove pobede je što je zaista čista. Nema ničeg političkog. Ničeg ekstravagantnog. Momak, divan glas, mikrofon i muzika. Svaki put kada kažu da muzika ne pobeđuje na Evroviziji uvek se setim da imamo ovo malo umetničko delo. Međutim budimo objektivni koliko god da je lepa, ume da dosadi i nije za svaki trenutak.

07. Kalush Orchestra - Stefania (Ukrajina, 2022)

Eto nama šampiona. Stefania nije moja omiljena pesma na Evroviziji ali nije loša (i to priznajem kao neko kome je muka od etno pesama hvala našoj delegaciji na tome smučili su mi iste) . Bila bi u top 10 i bez “situacje” ima dobar miks etno i repa i ima tekst koji je u ratnom vremenu još značajniji. Plus ima nešto posebno u scenskom nastupu. Čestitke Klaušu!

06.Conchita Wurst - Rise Like a Phoenix (Austrija, 2014)

Bio je ovo značajan trenutak na Evroviziji. Sada kada sam neko ko je pogledao svaku epizodu “Drag Race” prosto ne mogu da verujem koliko sam bila slabo informisana tada. Končita Vurst izazvala je kontraverze. Pa Turska se kompletno povukla zbog nje, dok je Kina dobila par nervnih slomova. To Tomasa (koji je inače veliki fan naše Konstrakte) nije sprečilo da trijumfuje na ovom takmičenju. Neki će reći da je gej lobi a ja kažem da je ovo prokleto dobra pesma sa jakom porukom.

05. Loreen - Euphoria (Švedska, 2012)

Mislim da sam volela ovu pesmu mnogo više pre. Sada sam je čula toliko puta da mi je malo dosadila. Ipak, čovek ne može da porekne da je ova žena napravila jedan deo istorije sa ovim hitom. Bia je baš popularna. Scenski nastup jednostavan (volim što Švedska delegacija zadržava originalnu formu Melodifestivalen nastupa i to donesu na scenu nikad ne menjaju) i efektan i njen divan glas. Takođe ova lutkica se relativno skoro outovala kao biseksualka pa mi je još draža.

 

04. Måns Zelmerlöw - Heroes (Švedska, 2015)

Jedna sam od retkih ali priznajem da mi je od dve pobede Švedske ova pesma uvek bila draža. Mans Zemerlov ima pravi pop glas i ova pesma je vrištala pobednik od kad se pojavila. Plus ovo je jedan od najboljih nastupa na evrovziji ikada,  i peva je jako lep muškarac sa osmehom koji kupuje apsolutno sve. 

03. Emmelie De Forest - Only Teardrops (Danska, 2013)

Moj top 3 je bukvalno borba titana jer se ne zna koju pesmu više volim. Godinu dana od pobede Lorin njen komšiluk je poslao ovu pesmu i ja sam je OBOŽAVALA. Hipik u meni je pao na…kada je video scenografiju i taj neki mističan ton koji prati pesmu. Nije imala konkurenciju te godine, bila je baš pravi pobednik i postala najmlađa moderna pobendica u 21.veku (tek prošle godine zamenjena njenom polu-zemljakinjom Viktorijom).

02. Duncan Laurence - Arcade (Holandija, 2019)

Bila je to godina od koje nisam očekivala mnogo. Tel Aviv he bio domaćin kako je i išlo nakon pobede Nete, a ja Netu nisam volela. Ispostavilo se da smo prešli od jednog od najgorih pobenika do jednog od najboljiih pa je tako pobedu odneo momak koji je praktično muška verija mene (starija sam od njega 3 dana i oboje smo otvoreno bi i kovrdžavi). Arcade je do danas jedna od najlepših evrovizijskih pesama (a ja sam navijala za Italiju). Divna nekako savršeno izbalansirana pobeda (žiri koji je Makedoniju stavio za pobednika i publika koja ipak bira neobičan trio iz Norveške) i jedna jenostavna a efektna scena mladića sa klavirom i jedna jako dobra pesma koju slušam do danas.

01. Måneskin - Zitti E Buoni (Italija, 2021)

I tu nema rasprave. Nije postojao pobednik za koji sam više navijala od Moneskina. Bend koji je na iznenađenje ljudi iz Italije osvojio prestižni San Remo odneo je trijumf na Evroviziji u poslednjoj sekundi. Mi smo ih birali mi smo im dali poene. Danas oni su uspešan svetski bend koji pravi fantastičnu muziku i nešto što mi se zadržalo i posle Evrovizije. Viktorija, Damijano, Itan i Tomas su stvarno napravili istoriju i svaka čast na tome.

To je to za danas.Mi se čitamo i u nedelju kad pišem novu mesečnu rubriku. 

To je to! Nadam se da su vam se post dopao.Pišite mi u komentarima ili na mailu! Mail je saramilenkovic1994@gmail.com .

Linkovi vezani za ovaj post:

☆ Patreon

♡TikTok

☆ Moj Goodreads

♡Moj instagram

☆FB stranica

☆Twitter

Hvala na čitanju,

With love, S.