🎬"La La Land" Movie review🎬

Držim se toga da filmove koji me nisu „oborili sa nogu“ ne recenziram, prosto jer smatram da prvenstveno film treba da prporučim ako valja,  a opet želim da što više filmova recenziram jer je to u principu osnovna „namena“ ovog mog bloga. Zato danas pišem ovu recenziju. Konačno sam sela da odgledam film o kome se tokom prethodnih meseci toliko pričalo i ovako sam ga ja doživela. Ovo je La La Land.😉

Rotten tomatoes: 93% (8,6/10)

IMDb: 8,3 /10

Uloge:  Ryan Gosling, Emma Stone

Režija: Damien Chazelle

Sinopsis: Mia je mlada glumica  koja za život zarađuje radeći u kafiću. Njen život satkan je o snu i uspehu u gradu filma, ali je realnost polako sustiže nakon što shvati da je svaka njena audicija neuspešna te je često ismejana, ignorisana od strane ljudi iz filmske industrije. Sebastijan je jazz muzičar koji je izgubio sve i sanja o otvaranju svog kluba, u kome će moći da svira ono što zaista voli. Kada upozna Miu, dva sanjara upustiće se u otkrivanje sopstvenih osećanja i ostvarivanju, naizgled tako dalekih snova.

Dugo sam bežala od ovog filma,  prosto nisam htela da ga gledam kada i svi –to sam ja, ne umem drugačije. Kada se o filmu previše priča, brzo me prođe želja za gledanjem, te sam sačekala da uticaji prođu a onda pustila  film. I... ništa film kao svaki drugi film, zašto je dobio toliku pažnju iskreno ne kapiram. Apsolutni prosek, i da nije muzike ne bi mi previše ostao u  pamćenju. Ideja Demijena Šazela da napravi film o tome koliko je težak put do uspeha u Holivudu dok u isto vreme odaje počast filmovima „zlatnog doba“ Holivuda i Šazelovom omiljenom džezu je odlična ideja na papiru, u praksi je ostala samo delimično realizovana.  Mogla bih da definišem La La Land kao prelepu vilu na prodajnom tržištu –prelepa je spolja ali kako niko u njoj ne živi, ona je prazna.  To je ono što je ovaj film u suštini.

Ema Stoun igra Miu, maldu glumicu, još jednu od toliko njih koje sanjaju o uspehu. Ja jako volim Emu Sotun, i smatram da je lik kao lik dobro iznela. Dopada mi se što glumi očima koje govore za nju i jako su izražene u kadrovima. Trenuci kada odustaje i kada je u agoniji, jer već 6 godina pokušava da uspe a ne ide joj nikako  su zaista odlični i maestralni. Njen lik ima dozu humora, i varira između devojke koja veruje u magiju i devojke koja odustaje. Međutim ovo nije lik za koji je Ema Stoun, po mom mišljenju,  zaslužila Oskara. Ovo je krajnje prosečan lik i kada pogledam žene koje su godinama iza nje osvajale ovu statuu i njihove likove –Bri Larson (koja nije bila moj favorit, čak mi je krajnje natipatična,  ali je naspram Eme daleko zaslužniji Oskar), Džulijen Mur (nema potrebe da objašnjavam), Kejt Blanšet...Emin lik je prosečan i  običan. Samo Rut Negu u filmu „Loving“ (pisala sam o tom filmu OVDE)  imam da upredim sa Emom i odmah u startu mogu da vam kažem, i ako mi je drago što je Ema, kao glumac,  dobila ovu nagradu jer je simpatična, Nega je za klasu imala bolji lik i jači perfomans.  Emin najveći problem bilo je što kada govori zvuči kao da tri dana hleb nije jela, kapiram da se išlo na način na koji se nekada tekst izgovarao, ali prererali su. Da budem fer ovde nije samo Ema kao glumac problem, već sam lik koji je Šazel napisao, nema ništa toliko očaravajuće u njoj. Dopada mi se kako peva, odlična je za slušanje u tom segmentu.

Rajan Gosling igra Sebastijana, umetnika u pravom smislu te reči. Sebastijan živi jazz, i ne odriče ga se. Iznenađujuće,  Gosling je zapravo bolja polovina ovog dua. On mi je bio čar filma, njegov lik ima nešto posebno nešto što Eminoj i njegovoj hemiji daje čar i magiju, što kada ih vidiš zajedno znaš da dolazi od njega uklapa se u celu sliku. Cenim to što je sve odsvirao uživo i ako pre snimanja nije znao da svira  klavir, te je izneadio i Džona Ledženda (koji glumi u ovom filmu), profesionalnog pijanistu koliko je brzo savladao, a i divan glas ima. Sasvim zadovoljvajući performans, fer nominacija za Oskara.

Rajan i Ema su stari znanci, ali  meni su bolje funkcionisali u „Crazy, Studpid, Love“ tu je hemija među njima bila prirodna dok ovde izgleda bukvalno kao odglumljena.

Damien Šazel je kao režiser ovog filma uradio sjajan posao. Postavka scena i način na koji su zamišljene su odlične –kada pevaju boje su jače, kada su im snovi bliže u kadrovima ima vedrine, u odnosu na to kada upadaju u rutinu života kada su boje slabije, nema toliko života. Znate kada imate divan dan i sve vam ide po planu pa sve gledate živopisno i lepo i sve boje sunčanog dana su žive, dok kada vam je loš dan sve je bledunjavo –baš to. Kao senarista/pisac je odradio ne tako dobar posao. Film nema neku preteranu poentu, prosto film o dvoje ljudi sa par  sporedna lika u vidu likova koji igraju Džon Ledžend i  J.K Simons. Druga stavka je činjenica da je ovo miks raznih, već napravljenjih mjuzikla. Od prepoznatljivih scena iz „Singing in the Rain“ do moderne replike „Mulan Ruža“...prepoznaćete mnoge. Ja  razumem da je hteo da oda počast onim starim dobrim filmovima, ali brale u čemu je poenta sastalvjanja filma od ostalih filmova, samo kucajte na Guglu, i naćićete sve scene koje su prekopirane iz ostalih filmova što je dobar deo filma. Sviđa mi se što je stavio akcenat na to koliko je zapravo teško i kako pozadina jedne karijere izgleda, ali to je možda i najveći kvalitet ovog filma.

Reditelj Demien Šazel i Ema Stoun na setu ❤

Kinematografija je sasvim zadovoljavjauća. Slike su lepe, čak i ja koja ne volim „Smaragdni grad“ / „Grad anđela“ (obično je ili NYC ili LA ja volim NYC dok LA ne volim) sam uživala u pogledu na isti i poželela da ga posetim,  već sam napomenula u delu o Šazelu, koliko je dobro odradio režiju u tom segmentu, a čovek koji je zadužen za kinmatografiju -Linus Sandgren, je uspeo da uhvati sve to. Da li je zaslužio Oskara za kinematografiju –valjda, lično smatram da je „Lion“ imao bolju. Ali to je moj i samo moj stav. Nerešeno pitanje je kako je film osvojio Oskara za kostimografiju kada oni nose  najobičniju odeću.

Muzika je najlepši deo filma, to je ono što će vas držati do kraja. Svaka numera je magična, toliko je lepo slušati ovaj film, da ću se soundtrack-u uvek rado vratiti. Svaka numera je prelepa a čuvena „City of Stars“ očarava.

Dakle generalini utisak je  -ovo je precenjen film, koji na momente izgleda kao fancy reklama za L.A. Ovaj film ne treba da ima veći rang od 75% nema šanse.  Napomenuću da mi je boli od Moonlight-a i da ako biram između ova dva filma, ovaj pobeđuje ali i da bi moj pobednik definitivno bio „Manchester by the Sea“ o kome sam pisala OVDE. Priča je lepa, ali ne preterano intersantna. Šazelov rad na filmu „Whiplash“ je neuporedivo bolji, to je istinski remek-delo i jedinstven film, ovo je fin film za ponekad ali to je sve.

Hvala na čitanju,

With love, S.