Znano je da slika govori više od reči. Ali ja sam uvek verovala u suprotno. Meni su reči uvek bile na značaju, šta da radim valjda me sam dar od Boga tera da volim reč malo više (mada da se razumemo volim i sliku itekako). Nekada davno filmovi su zabavljali ljude bez da se progovori jedna jedina reč. Tada nova tehnologija zaludela je narod koji je konačno barem na kratko mogao da ode i da se zabavi. A onda su neki ljudi u njihov nemi svet doneli zvuk, pa nakon zvuka njihov crno –beli svet obojili su u mnogo boja. Nakon toga doveli su i specijalne efekte dočaravajući neke izmišljene svetove iz pera ljudi koji su umeli da maštaju. No sve ovo ne menja činjenicu da je film u osnovi pokretna slika i da to pre svega treba da bude. Pa barem je tako Nikolas Vinding Refn smatrao kada je napisao i režirao film „Vahalla Rising“ . Rešio je da me uvede u svoj svet ja sam mada malo skeptična oberučke pristala da budem deo istog.
Rotten tomatoes: 71% (7,8/10)
IMDb: 6,5 /10
Uloge: Mads Mikkelsen, Maarten Stevenson, Alexander Morton
Režija: Nicolas Winding Refn
Nisam očekivala da ću pisati recenziju za ovaj film. Kada sam ga gledala pre nedelju - dve bio je u najmanju ruku čudan za recenzirati, međutim duboko u sebi imala sam potrebu da napišem zaseban post pre svega zato što mnogi nisu čuli za ovaj film a onda i zato što me neka više sila vukla da napišem koji red od njemu. Zato se odmah izvinjavam, ovo možda neće biti dugačka recenzija ali najbitnije je da vam prenesem svoj utisak o filmu i nadam se barem nekog zainteresujem za isti.
Radnja filma smeštena je oko 1096.godine i prati neimenovanog staronordijskog ratnika poznatkog kao „Jednooki“ koji sa dečakom i grupom hrišćanskih krstaša putuje brodom u nadi da će naći svetu zemlju. Film objedinjuje nordijsku kulturu kao i staru hrišćansku kulutru.
Ne mogu da kažem da je ovaj film drugačiji od bilo kojeg ikada snimljenog ali svakako je drugačiji nego bilo šta što sam ja gledala. Sa Regnovim radom upoznata sam bila kroz „Drive“ koji je sam po sebi čudan film ovaj je još čudniji. Nikolas Viniding Refn je čovek koji sa gledaocima komunicira kroz kameru, ne kroz tekst film ima manje od 150 izgovorenih reči i priča je ispričana više kroz slike nego kroz govor. Mešanje istorije sa magičnim elemntima i verovanjima koje su severnjaci imali tada, kada su bili jedni od retkih koji nisu prihvatali jednog Boga već su idalje verovali u Odina, Tora i ostale bogove svoje kuluture upotpunjavaju ovaj film.
Hajde da pričamo o Madsu Mikelsenu, koji je glavna uloga u ovom filmu, uprkos tome što je glavna uloga u filmu Mikelsenov lik je „nem“ tj. on uopšte ne govori u filmu. Njegova osećanja, vizije vidimo kroz njegovo lice. I malo je reći da je briljantan, sam Mikelsen kaže da kada je potpisao ugovor verovao je da će lagano da odigra lik jer lik ne govori ali da je vremenom shvatio da je daleko teže nego što izgleda jer uprkos tome što lik ne govori ima širok spektar emocija. Hajde iskreno da vam kažem –ne možete meni verovati na reč uvek u potpunosti kada recenziram Madsa kao glumca, ja njega mnogo volim da gledam i iskreno umem da budem subjektivna po pitanju njega, ali ovde se ne radi samo o mojoj subjektivnosti već o verodostojnosti da prenese lik tago da ga svi razumemo i saosećamo se sa stvarima kroz koje njegov lik prolazi bez da išta kaže a opet da zadrži tu nit misterioznosti. Još jednom se dokazalo da ne mora da ima lepu ženu pored sebe, niti da govori, da može da bude u ranama, bez jednog oka i da čak i tada taj čovek ostane hodajuća harizma jer on ima hemiju i sa kamenom.
Nikolas zadržava svoje upečatljive emelnte režije pa tako kao i u filmu Drive i ovde nema imenovanih likova (sa tim da za razliku od filma Drive, gde je samo glavni lik neimenovan - ovde su svi neimenovani). Ono što je najfascinantnije je način sa kojim se Refn hvata u koštac sa projektom –vidite ovo je film koji traje dva sata, ovo kažem jer bi neki pretpostavili da zbog malo govora možda traje kraće ali ne. U dva sata on je upseo da prenese toliko elemenata starih kultura tako da ti dok gledaš film znaš da gledaš pravu umetnost. Ali nije samo to, već osećaj koji kompletiran film daje –to je ono što ne mogu da vam prenesem već sami morate da osetite.
Reditelj Nikolas Viniding Refn na setu sa Madsom Mikelsenom ❤ |
Mana filma je previše nasilja koje je isto tako previše realno pretavljeno. Savet vam je da ne jedete ništa dok gledate film (ja uvek jedem/pijem dok gledam film) –biće vam muka nema diskusije, ja nisam previše gadljiva na scene borbe ali mi je bilo muka. Da se razumemo nasije ovde ima svrhu relanog momenta međutim teško je za gledanje jer i ako služi svrsi (prikazivanje nasilja i borbi tada bilo verovatno baš ovako kako je pretstavljeno) nije prijatno za gledanje ni najmanje.
Scenografija, kinematografija i muzika su savršeni. Kamerman - Morten Søborg je pazio na svaki detalj. Način na koji se svetlo menja kada Mikelsenov lik ima vizije i kada gledamo svet kroz njegove oči u odnosu kada gledamo svet kako zaista izgleda je briljantan.
Nikolas se već dokazao (rekoh već jednom da Drive ima jedan od najboljih soundtrack-ova ikada) da zna da bira odličnu muziku pa je i ovaj film za koji su muziku radili Peter Peter i Peter Kyed odiše muzikom koja uspeva da obuhvati elemnte mitogloije, tradicije a da opet ostane veoma moderna. Rekoh već morate da doživite. Inače ovaj film je omiljeni Nikolasov film (koji je on snimio), što takođe govori o tome da je sjajan. Ja imam jedno veliko poštovanje za evropske reditelje (ovaj film je na engleskom ali su ga radili danci), jer za razliku od SAD-a koji su fokusiran na to da „prodaju“ film i oni su da se ne lažemo, veoma komercijalno tržište, evropski reditelji drže do umetnosti. A po mom mišljenju Danska ima najbolje (ne računajući UK koji je bliži SAD, mada bolji). Pogledajte ovaj film, verujte mi na reč ovo je jedan od onih umetničkih filmova koje želite da doživite.
To je sve za ovaj post. Pre svega straćšno se izvinjavam jer nisam stizala da odgovorim na komentare u velikoj sam gužvi bila. To se više neće ponoviti časna reč. Nadam se da vam ne smeta što je kraća recenzija i da sam vas barem malo zainteresovala za film. Sve što vam je na pameti pišite mi dole.
Hvala na
čitanju,
With
love, S.
Definitivno se bacam na evropsku kinematografiju kad se uželim boje, u planu su mi neki odavno, Almodovar naročito, pa ću i ovaj Refnov da pribeležim i dam mu prioritet, jer Mads. :)
ОдговориИзбришиJedan od najbizarnijih i najuvrnutijih filmova meni je Almodovarov "La Piel Que Habito" sa Banderasom, gledala sam ga davno, ali mi se pošteno urezao u sećanje.
Hvala na recenziji, javljam se koliko u toku samog gledanja filma. :*
Hvala puno :)
ИзбришиJa bih sa Madsom gledala i najveću glupost da budem iskrena, ja baš volim njega da gledam :)
Hvala za prepopruku i hvala na komentaru :)
Ja sama gledala ovaj film pre par godina, iskreno, smorila sam se kao dupe. :D
ОдговориИзбришиNisam nekako u fazonu siljenja umetnosti, jedino mi je kinematografija bila upečatljiva, ostalo totalno zaboravno. :/
Ja te skroz razumem, ja jedno vreme nisam mogla da gledam te umetničke filmove niti su oni nešto što može svako da svari, od skoro ih volim a kinematografija jeste briljantna :)
ИзбришиHvala na komentaru :)
Ma volim ja umetničke filmove, nego mi je ovaj bio nešto naročito dosadan.:D
ИзбришиDrive mi je bio neuporedivo bolji. Više volim da imaju nekog "mesa" u sebi i supstance, a ovaj mi je baš onako bio intrigantne slike i to je to. :D
Da budem iskrena ume malo da oduži, ali ja volim Madsa pa tolerišem :D
ИзбришиDrive je da daleko bolji jedan od najboljih koje sam ikada pogledala imao je tama dovljno života da održi čudnu situaciju :D
Neka si nam se vratila :)
ОдговориИзбришиAko budeš gledala javi utiske pomalo je neobičan film ali meni se dopao :)