Pozdrav moje drage gospođice. Jesen je došla a sa njom i prva prava prehlada, oh kako ja ne volim da budem prehlađena. Ozbiljno ja sam onaj tip kojeg ne drži mesto (pravi horoskopski ovan) i ne volim da sedim ugrejana i ne radim ništa, zato tretiram sebe kao zdravu osobu i osim što ne izlazim iz kuće, idalje se ponašam kao da mi nije ništa, što vam uvek savetujem, najbolji način da “ozdravite” brzo u vreme prehlade je da je ne tretirate kao bitnu stvar. Elem danas ne pričam o prehladi kao o temi ovog posta, ali pre nego što krenem na temu o kojoj pričam moram da kažem da je danas moj 200. post i hvala svima koji su ikada kliknuli na ovaj blog, jer me motiviše da pišem, iskreno kada sam kretala nisam verovala da ću ikada stići do ovog broja.
U ime ovog “malog” dostignuća, rešila sam da tema bude jedna koja se meni dopada. A to je mala diskusija o određenim vrstama likova. I ako se ova rubrika zove “filmski razgovor” sve što budem napisala važi i za knjiške i serijske likove pa ako upotrebim i takve primere da vas ne čudi. Likovi su mi uvek bili omiljena tema u bilo kom segemtu stvaranja umetnosti, ja sam tip koji voli likove sa identitetom, ne volim kada su likovi obeleženi sa “on” ili “ona” (“No one” se ne računa on je posebna priča) volim kada znam ko su i kada imaju lični identitet, iznad svega kada imaju karater. Takve likove i sama pišem, retko se desi da pišem priču sa likovima bez identiteta, a i ako se desi onda je focus na dešavanjima ookolo ne na likovima.Na neki način čini se da likove ako gledamo generalnu podelu možemo podeliti na : heroje, negativce i ono što bi na engleskom rekli "misunderstood villains” ili ti pogrešno shvaćeni negativici/ljudi koji su u suštini dobri ali rade loše stvari. Da prodiskutujem malo o svakoj kategoriji.
HEROJI
Ko su oni? Obično likovi koje svi vole. Oni su časni, pošteni ne retko idealni ljudi vredni divljenja. Njihov cilj je obično da spasu celu priču, njima je poštenje izvan granica ovog univerzuma, ne plaše se da umru za one koje vole.
Šta volim kod heroja?
Uvek je lepo videti nekog čije poštenje i čast isijava iz njega kao lika.Pogledajte npr. Aragorna iz “Gospodara prstenova”. On je odličje jednog pravog kralja/ viteza, jednog čoveka vrednog divljenja, skoro svaka žensko je zaljubljeno u njega bilo da ga gleda (posebno kada ga gleda) ili čita o njemu. Ono što je najbolje kod njih je što su podstrek da budeš bolji i na neki način dostigneš (ili pokušaš da dostigneš) njih kao likove.
Šta ne volim kod heroja?
Previše savršenosti je ipak “too good to be true” ako me razumete. Pisaću o tome kao velikom problemu koji sam imala sa Džejn Ejr kao likom, ljudi mene je njena “savršenost” ubila u pojam, počela sam da je mrzim zato što je dobra, ali uskoro o tome. Kada je neko savršen tu nema prostora za pronalaženje sebe u liku, ne postoji osoba koja nikada nije imala jedan od grehova i to je ono što je generalno odbojno kod heroja.
Moj omiljeni heroj?
Makismu iz Gladiatora je verovatno meni najdraži heroj svih vremena. On ima sve kvalitete koje krase jednog junaka i heroja ali sa druge strane on jeste ljudsko biće, ima žar za osvetom (koja je opravdana, ali je ne čini manje osvetom) i reaguje ljudski u određenim situacijama.
Inače o omiljenim herojima pisala sam 👉OVDE.
Generalni utisak?
Heroji su moja najmanje omiljena kategorija likova (osim u slučaju kada imamo one poptuno dosadne likove koji niti su biti niti bilo šta drugo ali su tu). Ne volim savršenstva i draže mi je da vidim lika koji je zao, nego nekog za kojeg mi je teško da verujem da je stvaran. Oni imaju svoje kvalitete, imaju taj efekat „instant“ zaljubljivanja u njih ali manje više to je sve.
NEGATIVCI
Ko su oni?
Obično likovi koje svi vole da mrze. Likovi koji predstavljaju poptunu suprotnost herojima. Oni su loši, bez časti i uvek sebe stavljaju na prvo mesto, misle svima zlo...
Šta volim kod negativaca?
Negativci su jako često najinteresantniji knjiški likovi.Oni su faktor zabave u pri;ama/filmovima/serijama. Oni su ono što kompletira priču, ono što izvlači najbolje i najgore iz heroja.
Šta ne volim kod negativaca?
Generalno teško je navijati za lika za kog znaš da nije dobar. Kada uzmeš i sagledaš stvari sa realnog aspekta shvatiš da bi verovatno u stvarnom životu takvu osobu mrzeo, međutim u filmu/seriji/knjizi ti prosto...odgovara jer kada se ne dešava tebi imaš sasvim drugačiji doživljaj.
Moj omiljeni negativac?
I ako sam na mojoj listi negativaca imenovala drugog lika, biram Hansa Landu iz filma „Inglourious Basterds“. Landa je lik koji je zapravo toliko istinski zao i odvratan negativac, da su mnogi filmski negativci naspram njega „mala deca“ a opet Kristof Valc koji igra ovog lika toliko doprinosi njemu da će te jednog okorelog nacistu obožavati svake sekunde filma. Landa je čovek čije namere ne saznaš do samog kraja ali njegova okrutnost i moć manipulacije te oduševe svakog trenutka kada je on u kadru.
p.s znam da će se mnogi pitati zašto nisam imenovala Džokera, i da napomenem da volim Džokera ali onaj kojeg je Leto igrao mi je dosadan, za mene je Ledžer jedan jedini💝
Moju listu negativaca možete čitati 👉OVDE.
Generalni ustisak?
Volim loše likove, volim tu psihološku igru (posebno volim psihopate) koju prolaziš gledajući/čitajući iste. Kao što sam napomenula oni jesu predstavnici faktora zabave u filmovima i to je ono što drži nama gledaocima pažnju. Zato ja ne volim romantične komedije mnogo, jer tu nema negativaca, samim tim ostaje mi ne potuno .
MSUNDERSTOOD VILLAINS
Ko su oni ?
Uglavnom dobri ljudi koji iz nekog razloga čine loše stvari. Ljudi koji u suštini nemaju mržnje u sebi, ali donose pogrešene odluke. Karakteriše ih promena u liku tokomtokom samog procesa čitanja/gledanja i večiti hod po ivici između dobra i zla.
Šta volim kod njih?
Ovo su zapravo najrealniji likovi. Jer su dobri ljudi koji kao i svi mi prave određene greške. Ono što je meni najinteresantnije je što su oni vrlo često jako kompleksne osobe i treba ti vremena da shvatiš ko su i zašto u određenim segmetnima želiš da im daš dubok naklon dok u drugim želiš da ih ubiješ. Takav primer je recimo Magnito ili ti Erik iz X men-a, Erik je neko ko je zapravo dobar i brine za one koje voli ali zbog straha i potrebe da ih zaštiti povređuje druge pa ne retko i one koje zapravo želi da zaštiti.
Šta ne volim kod njih?
Zapravo nisam sigurna da imam ovaj odgovor. Ne volim jedino što ponekad toliko ume da se „opere“ lik da na kraju bude svetac i sve što je pre radio se ne važi. Više volim kada lik svo vreme koketira sa dve strane takav lik je npr. Džek Sperou iz „Pirata sa Kariba“, on nije svetac ali ni toliki grešnik i njegov lik ostaje takav kroz svaki snimljeni film i zato ga svi volimo.
Moj omiljeni ovakav lik?
Mislim da je Džejmi Lanister (iz serije „Igra prestola“ i serijala „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R Marltina ) najbolji odogovor koji mogu da dam jer on predstavlja ovu kategoriju u pravom smilsu te reči. On obuhvata tu celokupnu promenu ne samo njega kao lika nego njega kod nas čitaoca/gledaoca i način na koji ga vidimo . Pisala sam veliki tekst o njemu OVDE ali da skratim on je čovek koji je na početku jedan od najomraženijih međutim jedna scena i promena ga vode ka jednom od najvoljenijih likova. Međutim on je idalje na ivici dobra i zla, idalje zarad sopstvene strasti čini dela koja nisu časna i koja su loša a opet u sledećem trenutku može da te impresionira.
Generalni utisak?
Ovo su možda, (ne možda zapravo ovo su) najkvalitetniji likovi, definitivno moji omiljeni. Poslednjih nekoliko dana gledam „Once upon a time“ i „Breaking bad“ i primećujem da me svaki put impresioniraju likovi koju su baš na toj granici(Kuka, Redžina, Džesi...). Ovo su likovi koji su kao i mi ljudi od krvi i mesa i čine dobro ali prave i greške,što je zapravo sastavni deo života.
Celokupan zaključak: Ono što čini dobru priču je ispunjenost dobrim,različitim likovima to je ono što zapravo kreira jedno delo. Moji omiljeni su kao što sam rekla ovi iz poslednje kategorije, dok klasične heroje najmanje volim, ali sam svesna da bi bez nekog od njih priča uvek ostala nepotpuna, mada možda i grešim vi mi recite : Koje likove vi najviše volite? Da li je za priču potrebno da ima od svega po malo? Sve što vam je na umu pišite dole a ja odoh da nazdravim za ovaj post uz šolju čaja 💝
Hvala na
čitanju,
With
love, S.
Eto i mene sa zakašnjenjem, napokon mi je prošao septembar i tek me stiže svest o tome KOLIKO sam iscrpljena, umorna, koliko mi je neophodan odmor od svega....da čitam, gledam, slušam, stvari mimo fakulteta bar neko vreme. :))))
ОдговориИзбришиPa sad nadoknađujem uz vaše tekstove i beleženje novih ideja. :*
Veoma mi se dopada novi post, odlična je zamisao, ali, ponovo (kao i sa onim o transferima filmskih glumaca na televiziju), nekako je ogroman zahvat, a na kraju si se spetljala i zbrzano zaključila tekst. Savet: ubuduće rasporedi celine ili podeli na više postova, kao feljton, jer je očigledno da imaš ambicioznu ideju, ali na kraju ti vreme ili prostor ne dozvole da je razviješ. :)
Dopada mi se kako si izvršila podelu i definisala tri grupe junaka, koncizno je i sažeto, a pogađa suštinu. Lepo je i zahvalno što si to povezala sa književnim (nikako "knjiškim" - knjiški je moljac, upitnik, ali junak, delo, žanr, pravac je uvek, uvek KNJIŽEVNI) likovima, mada je to tema za sebe i znatno složenija.
Džejmi je posebno dobar primer ambivalentnog lika, prejako je reći možda "anti-heroja", ali definitivno "viteza sa manama" iliti kompleksnog i slojevitog čoveka čiji svaki postupak "skine" još koji sloj sa te fasade.
Džejn Ejr za mene nije neka heroina ili savršena junakinja, čak me uvek prilično nervirala, pa se potpuno slažem sa tobom - bezlična je, dosadna, nema snagu i harizmu jedne Skarlet O'Hare ili Ketrin Ernšo, npr.
Mogla bih još mnogo toga reći na ovu temu, ali to bi onda bio poseban tekst.
Serjski, filmski, a posebno književni junaci svaki za sebe zaslužuju posebno, pažljivo razmatranje.
Meni lično i profesionalno, pitanje književnih junaka, tj. karakterizacije je već godinama u središtu interesovanja i proučavanja. Posebno volim "problematične", tzv. bajronovske junake. Diplomirala sam i masterirala na temama koje su se na različite načine bavile književnim figurama, a biće to i tema mog doktorata, živi bili pa čitali. :) Jedva čekam da se "bacim" na istraživanje, samo dok odmorim od ispita. Uglavnom, baš si me našla sa ovom temom i BRAVO. :))))
E, da, SVE vreme, ne može "svo".
Meni je, kapa dole Ledžeru, Džek Nikolson zauvek najbolji Džoker.
Za to kako ćemo shvatiti određeni lik, kao pozitivan ili negativan, presudna je i TAČKA GLEDIŠTA iz koje nam biva predstavljen (prvenstveno u knjigama), tj. da li je reč o objektivnom pripovedanju ili je fokus na utisku određenog pristrasnog učesnika priče, možda čak i svesti samog junaka: najprostiji primer, kada u prvom delu "Pesme Leda i Vatre" čujemo za Regara, doživljavamo ga kao siledžiju i otmičara, jer je verzija Robertova - od trećeg dela, uvidom u tuđe utiske i sećanja, sklapa se sasvim drugačija slika. :)
Hvala puno :)
ИзбришиOdmori se, vala zaslužila si 💞
Odličan savet, primeniću ubuduće, bolje tri posebna teksta razrađena nego da zbrzam u jendom :D
Apsolutnno se slažem sa Džejn, i odlično poređenje sa Skarlet, Džejn je neko (pisaću to uskoro urecenziji knjige) kod mene kao odrasla osoba izaziva ravnu liniju ne mogu da se pronađem u njoj :)
Jeva čekam da čitam šta imaš da kažeš na temu, taman možeš da me inspiriđeđ :)
Valjda svako ima svog Džokera ;)
I sa poslednjim delom se APSOLUTNO slažem, ne samo Regara da tako doživljavamo nego i Džejmija vidimo kao nekog ko je izdao svog kralja, ali to su Robertova/Nedova perspektiva iz svakog ugla lim se drugačije doživljava u u tome je lepota svega zapravo :)