I am...back

Kako ovo uopšte početi? Nisam toliko dugo pisala da mi se čini da više ni ne umem da pišem. Da su me stranice mog sopstvenog bloga koji vodim godinama zaboravile i odrekle me se. Ali hej u sred vrelih letnjih dana ovog sparnog ali tmrnog dana vraćam se na staro. Pozdrav dragi ljudi. What's up? Evo mene nakon 3 čitava meseca ponovo na blogu. Prešli smo karantin, proteste, parodiju zvanu izbori, pride month ...I mene nije bilo. 

April: Karantinski rođendan, improvizovana (mada jako ukusna torta) kako je situacija bila takva i
svećica je improvizovana ali sve je OK nije bio loš dan!

Da vam nadoknadim svoje odsustvo ubaciću neke svoje slike od aprila do sad čisto da vidite gde sam i šta radim. Ovaj post bi trebao da govori o tome gde sam bila, šta sam radila i ono glavno -zašto nisam pisala. Da krenem  od poslednjeg. Nisam pisala prosto zato što nisam imala volju. Svaki put kada bih sela da kucam osećala bih se kao da imam neki teret i da me neko primorava a takvo "na vrat na nos" pisanje i nije pisanje složićete se.

April: Lekcija naučena sa 26: lepo vreme, belo vino i čokolada su jedine 3 stvari koje mi
trebaju za lep rođendan!

Karantin sam provela relativno lako. Kao introvert koji svakako većinu vremena provodi kući i navikao je da ne izlazi iz stana danima nije mi bilo toliko teško da se prilagodim merama. Do negde pred kraj kada je počelo lepo vreme i kada sam očajnički patila za šetnjama oko sedam popodne. Izlazila sam samo kada mi nešto hitno treba za sve mesece karantina napustila sam kuću svega 10 ak puta i u to računam odlaske do prodavnice preko ulice. Videla sam pozitivne i negativne stvari vezane za ovaj čudan jedinstven period u životu ali to ostavljam za drugi post jer sam beležila kao mali online dnevnik tokom čitavog vandrednog stanja, želevši da kao i svi pisci sačuvam ovaj period kao podsednik.

April: Karantin u jednoj slici: kapucino od vanile, dnevnik, pocepane frmerice (čisto da se setim da sam
ljudsko biće i ne sedim samo u pižami), i boy love draama (ovo je 2gether, Tajlandska).

Možda su i ostali ljudi trbali da rade ovo jer se čini mi se po završetku karantina sve tako brzo zaboravilo. Ljudi su prešli od 0 do 360 stepeni zaboravljaujuć da virus neće da ispari preko noći. Javna okupljanja mnogo ljudi postala su status quo ponovo a mere zaštite su jako brzo pale u vodu. Eh Srbija, samo ovde je veliki problem što ne  može da se ide na more i u klubove jer pobogu umrećemo bez toga. No dobro to je vaš izbor.

Maj:Dobih Eliozu za rođendan- života mi jedna od najgorih knjiga u poslednje dve godine. Toliko
pohval koje ja ne razumem jer na 200+ strana ja se vrtim u krug ili stojim u mestu,
ali Marli je sladak.

Moj prvi pride month od kada sam javno rekla da sam bi je bio super konačno sam se osećala kao da mogu da budem ono što sam i da me svi prihvate. Sd realnost je takva da postoje još uvek ljudi koji nalaze da je to protiv booga, loše, da je bolest...Ali to pokazuje da nije problem u meni već u njima zar ne? Iskreno govoreći ne mislim  da me to definiše u bilo kom smislu ja sam na kraju krajeva is ososba koja sam bila i pre. Samo ne moram da krijem više.

Maj: Peti maj moja prva šetnja nakon 50 dana, prvi izlazak iz kuće nakon 6 popodne. Osećaj
kako sve ponovo oživljava- neopisiv!

Izbori. Nisam ni znala da se dešavaju. Toliko da mi je moj ujak rekao "juče su bili izbori" dan nakon izbora a ja sam odgovorila "kakvi izbori?" bojkotovala sam, slučajno nije da sam planirala da voditelju vesti, pardon, predsedniku dam svoj glas. A izbori su bili tragi- komedija koliko sam čula. Da došli su da me pitaju za koga ću da glasam i da li podržavam "njegovu" politiku na šta sam veoma ponosno odgovorila da sam apolitična i da ne podržavam. Ali ljudi ovde ne razumeju značenje reči "apolitičan" pa su opet došli da me pitaju da li sam sada politički opredeljena "uz dužno (ne)poštovanje ali ja sam apolitična već godinama" odgovorih. I tako nema glasa od mene. Da li se još nešto značajno desilo? 

Maj: život je mnogo interesantniji kad si mačka

Ah protesti u Americi. Tih kasnih majskih i ranih junskih dana Amerika je bukvalno gorela. Na žalost "čuveni" klip Džordža Flojda u kome preklinje policajca da ne gazi po njegovim leđima jer ne može da diše potresao je ceo svet. Ako ovo ne smatrate ubistvom problem je u vama. Ja sam gledala klip bez obzira što izbegavam takve stvari samo da bih svhatila koliko je rasizam ukorenjen u Americi. Ali i ovde koliko je resima oko nas. Nikada pa ni danas ne mogu da razumem mržnju prema nekom na osnovu boji kože. Svet je dobio veliku lekciju a ova već ogrona i totalno naopaka godina (neko se šalio da je za ovu godinu zapravo kriv Leonardo Dikaprio od kad je on dobio Oskara sve je krenulo naopako hahaha) dobil je još jedno istorijsko obeležje. A tek smo prešili pola. Još nešto? Mislim da ne. Naučila sam važne lekcije a to je da hodati sam kroz ovaj život je moguće. Ne možeš da čekaš nekog drugog, ako nešto hoćeš uradi odmah, sam.

Maj: na instagramu sam pisala o socijalnoj anksioznosti i tome kako je pošla na gore od karantina. Odlazak u baanku i poštu mi je jedno vreme bio muka jer ima dosta ljudi a nisam očeivala da će to biti nakon karantina daleko gore, međutim prvi odlazak u banku nakon karaantina mi je bio pakao. Sad sam već bolje.

Šta radim trenutno? Stojim u mestu. Ni tu ni tamo. Maratnoišem boy love drame (tajlandske većinom daću vam preporuke u nekom od narednih postova), gledam drag kraljice svake subote i čitam "Baštu sljezove boje" ne pamtim kad sam zadnji put gledala neki film prosto moj mozak ne funkcioniše.

Jun: junske stranice bullet journala nisu mogle da predvide rolerkoster od meseca

Stažerstvo mi se završilo na žalost nisam imala prilike da odradim zadnji dan jer zbog moje istorije bolesti nije bilo dobro da se vratim u kancelariju. I to je negde to. Trudiću se da postujem barem jednom nedeljno. Prijalo mi je pisanje ovog teksta i nadam se da ću nastaviti obećavam barem 2 post mesečno ako ništa drugo.

Jun: moja jutarnja svakodnevinca
 (osim kafe u čaši dušu dajem za šolju i ovu sam koristila samo u kancelariji))

To je negde to. Svet je naopak i nepredvidiv ali takav je život. Komentarisala sam sa jednom drugaricom kako ne postoji dobra godina svaka je sranje na svoj način. I to je sasvim OK dokle god ima dobrih momenata, ali ova je baš naopaka hahahaha. Ali preguraćemo, do sledećeg posta nosite maske i perite ruke.

Jun: moj prvi otvoreni pride month! Divan trenutak

Sve što vam je na pameti pišite mi dole ili me kontaktirajte na moj email saramilenkovic1994@gmail.com .

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

☆ Moj Goodreads

 ☆Pesma

♡Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆Twitter

Hvala na čitanju,

With love, S.