Najluđe pitanje koje me ljudi pitaju ovih dana (nakon onog šoka da ne nosim crno) je "o Bože, pa ti slušaš muziku". Aha, that's right! Šalu na stranu, dugo sa vama nisam podelila moju playlistu i mislim da je super da to sada učinim. Tako sam danas tu sa jednim muzičkim postom.

Jun je prošao nekako brzo, počeo sjajno a onda je uzeo zalet i postao turbulentan. Mature, vrućine, navikavanje na leto koje je praktično došlo posle jeseni jer smo do sredine juna koristili ćebe za pokrivanje. Ne mnogo odgledanih filmova.

Dugo, dugo nisam radila tagove. A volim ih. Možda je to nešto narcisoidno u meni ali obožavam da odgovaram na pitanja. Da ja sam onaj tip koji je kao klinka kupovala časopise najviše zbog testova koji su se davali. Znate ono "koji si lik iz Čari" ili "koji tip osobe je idealan za tebe"? Da, baš taj tip, ali hej, svi mi imamo grešna zadovljstva. 

Mislila sam da neću imati želju da pišem ali srećna sam što naprotiv imam veliku želju za pisanjem. Vidite ovako život možemo da posmatramo sa dve strane. Jedna je da je crn i da nas loši momenti obeleže i druga je da možemo da ga nastavimo i živimo najbolje što možemo. Svest o tome da je moja situacija daleko od najgore koju ljudi prežive je konstantno prisutna. Baš juče sam gledala tinejdžerku koja ima bolest zbog koje neće doživeti 25 godina i njen pozitivan stav ka životu. E sad nisam baš bila raspoložena za neki ozbiljan post pa sam došla na ideju da napišem ovaj. Osim toga leto je, šta je bolje od dobrih frajera za letnji post?

Znala sam pre ili kasnije da će biti loše. I ne, nije mi želja da ovaj post počnem negativno ovo je zapravo moja realnost. Kada je baba tog 28. marta tražila da je Maša odvede u hitnu ostavljajući mene na podu u suzama i kada se Maša vratila bez nje sa rečima da su je ostavili u bolnici znala sam da se život menja. Tog trenutka. Nisam znala da će  biti ovoliko loše i da ću narednih nekoliko meseci prolaziti kao neko ko je konzumirao previše marihuane pa sada samo tumara svetom kao utvara.

U zadnje vreme posle svega što se desilo od početka godine ozbiljno mislim o životu. Zapravo ceo život mislim o istom da budem iskrena ali češće to činim u zadnje vreme. Ja sam kao Mali Princ, lutam galaksijom tražeći neko svoje mesto. Razmišljajući o tome shvatila sam da koliko god male stvari i rutine delovale dosadno, to što postoje sačinjava naš mali univerzum. 

Volim onu čuvenu rečenicu, mada je malo kliše "pričaj Bogu svoje planove i smejaće ti se" . Živa istina. Imala sam u planu jako kreativan i zanimljiv post na žalost danas moram da ga zamenim za jedan za koji se nadam da je barem polovično interesantan kao taj.

Kasnim par dana (i ceo mesec sa ovim postom konkretno ali progledajte mi kroz prste), ali sad sam tu! Pozdrav dragi ljudi. What's up? Dosta filmova sam gledala u maju ali sam shvatila da nema potrebe da vas smaram sa njima jer sam većinu već recenzirala, tako da u ovom postu imate samo one koje nisam do sad gledala. Ima ih pet.