7 arts of 7th art #7 ❤ ✨

Hej vi siroti đavoli, dakle kako već red nalaže moja kolumna je tu, moram da pohvalim sebe jer sam u septembru bila jako vredna i obično svih 7 filma odgledam do pre objavljivanja ali kad to kažem mislim i na nedelju posle favorita pa kako mi se zalomi. Nekad to bude i sama sredina meseca, međutim sad sam ih zavšila do kraja septembra tačnije 30. sam odgledala poslednji film.

Imam 7 filmova (ono kao i uvek ) ali prvobitni  plan je bio sa potpuno dva druga filma koja bi napravila ovu listu daleko jačom ja sam ih odgledala ali sam shvatia da imam mnogo više da kažem o njima tako da oni idu zasebno videću kad. Dakle to je što je, da krenem ja polako

7.P.S I love you (2007)

Rotten tomatoes: 28% (4,6/10)
IMDB: 5,5/10
Uloge/Roles: Hilary Swank, Gerard Butler
Režija/Directed by: Richard LaGravenese

Mlada udovica otkriva da joj je pokojni muž ostavio 10 pisama kako bi joj pomogao da prebrodi njegovu smrt .  

A young widow discovers that her late husband left her 10 letters to help her to get over his death.

Pokušaj reditelja Ričarda LaGravansea da napravi neku Giljom Muso/ Nikolas Sparks fikciju propao je kod kritike ali ne i kod mnogih slabih ženskih srca koje su isplakale reku gledajući kako Holi pronalazi put do potpunog preboljevanja bola uz Džerijeva pisma. Film je prilično nejasan, sve je početo pa ne dovršeno,  onda opet počne pa se ne dovrši. Zašto je dvostrukoj oskarovki trebalo ovako nešto? I ako je komercijalni uspeh Hilari koja je sebe dokazala u filmovima poput „Dečaci ne plaču” i “Devojka od milion dolara” nije morala da uzme ovako depresivan i dosadan lik.  Čini se da ne spušta jedan te isti izraz sa lica, da ne pominjemo failove u Irskoj kojih je tek mnogo.



Batler…kao žensko moram da kažem da mi njegova reklama, za Boss koja se vrti ovih dana vraća osmeh na lice, ali on i ako nema preveliku ulogu jako je loše radi njegov irski akcenat je katastrofalno loš (a 90% uloge mu se oslanja na govor)  ne dolazi mu prirodno i više bi volela da je koristio svoj maternji škotski, on je komičan na momente ali ipak mislim pogrešan izbor za ulogu. U filmu se pojavljuje i oskarovka Kathy Bates i ne znam šta će ženi koja je onako brutalno igrala u “Misery”  ovako nešto. Ovaj film ima cilj zašto je napravljen-da bi žene šitom ove naše divne planete mogle da brišu suze. Ja mora da sam sa Marsa ja ja suzu nisam pustila.

6.Life as we know it (2010)

Rotten tomatoes: 28% (4,6/10)

IMDB: 5,5/10

Uloge/Roles: Katherine Heigl, Josh Duhamel, Josh Lucas, Christina Hendricks, Melissa McCarthy

Režija/Directed by: Greg Berlanti

Muškarac i žena postaju staratelji devojčici nakon što njihovi zajednički prijatelji ginu u saobraćajnoj nesreći.

Man and woman become guardians of the girl after their mutual friends die in a car accident.

Ketrin Higl je glumica koja se proslavila ulogom Dr. Izi u seriji “Uvod u anatomiju” koju je naprsno prekinula i posvetila se svojoj filmskoj karijeri koja je uključivala komedije poput “27 haljina” “ Knocked up” i “Ugly truth” (sa gore pominjanim Batlerom). Džoš Damel je čovek koji se proslavio serijom “Las Vegas” nakon koje je snimio filmove slične njegovoj koleginici iz filma mada je češće pominjan kao mužu pevačice Fergie. Dakle odma je jasno da se radi o romantičnoj komediji. Pre svega moram da kažem da je reditelj istini na volju imao interesantnu zamisao, ali nije je dovoljno razradio. Tako imamo to da dete “ladno” daju kompletnim strancima  (ok oni jesu kumovi maloj) bez da ih provere dal valjaju ili bilo šta . Tu (da ne bi priča otišla u out skroz) se pojavljuje i socijalna radnica koja (naravno) uvek dođe u pogrešno vreme ni ne najavljuje se. Ono što je mene mučilo ceo film je: ako se Holi (Higl) i Meser (Damel) od starta nisu podnosili zašto su roditelji “ostavili u amanet” za svaki slučaj dete dvoje ljudi koji se ne podnose ? Kako su mogli da uopšte predvide da može nešto da im se desi tako rano i da su njih dvoje dobra porodica za Sofi ? Film je preidealizovan jer gledajmo realno Holi je dobila seksi muža, dete a da nije morala ni da ga rodi i boli glava kuću na tacni? Ko još to dobija tako? Niko! 

 Ketrin Higl je loša glumica i to sam već pominjala (OVDE) i ona zaista ne ume da se unese u lik, jedan te isti izraz lica na momente prenapadna, scena kada joj jave da je izgubila prijateljicu koju je volela kao sestru je prilično razočaravajuća jer ona deluje kao “e u..” nema ridanja i plakanja što bi svako radio za prijateljem,  dakle ne nije valjalo. Sa druge strane Džoš Damel je šarmantan svakako nije za oskara ali Erik mi je bio daleko simpatičniji od Holi čak me je i nasmejao par puta. Ketrin Higl i Džoš Damel ipak imaju lepu hemiju koja je vidljiva od starta. Ono što je celokupan utisak je da scenariju nedostaju dosta stvari  da bude kompletiran. Ovaj film je prava rom -kom  stvar dakle nešto što pustite i mozak vam je negde drugde jer na kraju uvek bude happy ever after

 . 

5.Lovelace (2013)

Rotten tomatoes: 54% (5,7/10) 

IMDB: 6,2/10

Uloge/Roles: Amanda Seyfried, James Franco, Peter Sarsgaard, Sharon Stone

Režija/Directed by: Rob Epstein, Jeffrey Friedman

Piča o Lindi Lovlejs, zvezdi filmova za odrasle koja se bavila  ovom profesijom pod pritiskom muža koji je zlostavlja.

The story of Linda Lovelace, star of adult films that dealt with this profession under pressure from her husband who is abusing her..

Kada sam istraživala nešto novo da gledam nikada mi nije padala napamet biografija porno zvezde, mada sam veliki fan biografskih filmova nikada mi nebi palo napamet ovo da gledam ali zainteresovalo me je. Kod biografskih filmova ja imam dva stava:  ili je da padneš na teme ili ne valja ništa, ovaj je poseban po tome što nije ni jedno ni drugo dakle odgledala sam ga kao reklamu da sam gledala toliko da sam morala iznova radnju da iščitavam jer mi nije ostao u glavi uopšte. Amanda Sejfild (za one koji ne znaju ko je to to je ona mlada plava devojka koja je igrala u svim mogućim romantičnim komedijama) igra Lindu Lovlejs, veliku zvezdu filmova za odrasle ‘70ih. Kako ja pre ovog nisam znala ko je Linda Lovlejs bilo je logično da malo istražim po netu da vidim čisto kako je Amanda prenela nju, pa bacih  pogled na “taj film” ali samo na pra scena jer sam previse gadljiva da bih gledala sve, i mogu reći da i ako je Amandina transformacija dobra nije uhvatila to nešto što je Linda nosila u sebi, kada neko radi biografski film mora da gleda da uhvati duh i ličnost persone koju igra, ona to ne radi. 

Film je rađen od strane dva reditelja Roba Epstein-a i Džefrja Fridmana i ono što je kritka zamerila je što nisu dali raznovrsni ton koji je filmu bio preko potreban, sa čim se ja slažem. Dakle sve od scenografije do scena je rađeno po istom kalupu film zadržava jednoličan ton i nedaje gledaocima da se sažive sa pričom jer gle i ako je ona bila velika zvezda ono što je bilo preko potreno je da se prikaže da je ona bila žrtva, a ja na kraju filma nisam imala takav utisak.

E sad postoje stvari koje su valjale, tačnije stvar ili ti osoba da preciziram-Piter Sasgard. Piter igra Čaka Tejlora, Lindinog muža (koji se kasnije ispostavi da je nasilnik) koji je uvodi u celu industriju. Piter je svojom fantastičnom glumom i pre svega svojim šarmom prikazao zašto se Linda zaljubila i udala za čoveka kakav je on, njegov lik je doprineo tome da ja na kraju nisam imala osećaj da treba da žalim Lindu jer on nadomešćuje to svojom harizmom, dakle svaka cast. Kao jedan od likova pojavljuje se i Šeron Stoun kao Lindina majka (Da to je ona plavuša koju bi svaki policajac poželeo u da privede) i prst gore za šminkere onako lepa žena nije ličila na sebe. Cameo ima i Džejms Franko (da to je onaj dobar glumac koji je počeo da puca po svim šavovima pa ne ume da iskoristi tu talentčninu više) koji (bi trebalo da) glumi Hjua Hefnera, međutim on je Džejms Franko i tu nema ni H. od Hjua više je u stilu  “pogledajte mene ja sam Džejms Franko” dakle jes lep ali nije izvuko ulogu. 

Budžet je nešto što ovom filmu odmaže jer je evidentno jako slab tako snimci ne izgledaju dobro uopšte jedno je zadržati ton godina u kojima je radnja smeštena a sasvim drugo uraditi loše snimke (a godina je 2013.). Dakle ovaj film je nešto što ćete vrlo brzo da zaboravite i smatram da postoje daleko bolje biografije od ove. Završiću deo o ovom film rečima jednog kritičara Colina Coverta “ Gledanje Lovelace je poput  gledanja dokumentarca sa predatorima koji žvaću zaglavljenu gazelu”, to je baš ono što ovaj film predstavlja. 

4. Mona Lisa smile

Rotten tomatoes: 35% (4,9/10)

IMDB: 6,4/10

Uloge/Roles: Julia Roberts, Kirsten Dunst, Julia Stiles, Maggie Gyllenhaal, Ginnifer Goodwin, Marcia Gay Harden 

Režija/Directed by: Mike Newell

Profesorka otvorenog uma uči konzervativne Velsli učenice u 1950im  da ispituju njihove tradicionalne uloge.

Professor open mind learns conservative Wellesley girls in the 1950s them to question their traditional roles.

Još kao jako mala gleda sam ovaj film i uvek sam ga volela jer sam duboko u sebi bila još u mojim ranijim danima feministiknja. Čak mislim, zapravo sigurna sam,  da sam ga u 10 omiljenih glumica i citirala kao moj omiljeni Džulijin performans (OVDE). Razlog zašto sam budila uspomene bio je film “društvo mrtvih pesnika” koje sam ovog meseca prvi put gledala, no o njima kasnije u tekstu. Imala sam utisak da sam već videla žensku verziju ovoga i setila se ovog filma. Kritika Dereka Adamsa  za Njiujork Tajms (OVDE) mi je pokazala da sam upravu. Ovim filmom Džulija Roberts je postala najplaćenija glumica u istoriji filma. 

Dopalo mi se vreme, ‘50e prošlog veka su meni jedna od najdražih epoha ikada, film lepo oslikava to neko mirno doba od mesta na kome se radnja dešava do kostimografije i muzike sve mi je budilo de ja vu,  za vremenom u kojem nikada nisam živela. Film ima za cilj da pokaže jednu neshvaćenu feministkinju koja se ne vodi po pravilima i živi po svom. Svi je vide kao deo osude osim Žizel devojke koja važi za “laku žensku”. Kasting je dobar prilično, Džulija Stils jako dobro iznosi ulogu, verujem joj ono što igra. Megi Džianhol takođe. Kristin Danst ima problem sa likom i njena Beti je često prenaglašena. 

Međutim ono što uništava film je to što izgleda gotovo kao rimejk “Društva mrtvih pesnika” dakle načina na koji nju učenice polako kreću da cene, forma da se umetnost ne gleda u uskim okvirima, i naravno jedno razočarenje….sve  to je “već viđeno”. Film postaje aljkav na raznim mestima tako Ketrinin raskid i sa verenikom i sa profesorom Italijanskog (koji spava sa svojim učenicama) je ostalo nedovršen kao “ok to je to?. Lik Džulije Stils, Džoan ostaje nerazrađena skroz  u momentu hoće jedno sledećeg drugo da bi na kraju profesorica ispala loš policajac tu. 

Sve u svemu i ako volim dobre filmove koje kritika ceni ovaj mi je posebno drag jer me vraća u detinjstvo zato i nisam mogla niže da ga spustim. 

All in all, and although I love good movies that critics price this is especially nice because it brings me back to my childhood and that's why I could not lower it down.

3.The Age of Adaline (2015)

Rotten tomatoes: 54% (5,5/10)

IMDB: 7,3/10

Uloge/Roles: Blake Lively, Michiel Huisman, Harrison Ford, Ellen Burstyn

Režija/Directed by: Lee Toland Krieger

Mlada žena rođena na početku 20. veka, prestaje da stari nakon nesreće. Nakon mnogo godina provedenih krijući identitet upoznaje čoveka koji joj upotpunjuje život.  

The young woman was born in the early 20th century, with stops aging after an accident. After many years spent hiding the identity meets a man who complements her life.

Jedan od filmova koji su me najviše intrigirali još pre izlaska je baš ovaj film.Film ima trajler tako da ćete odmah poželeti da ga pogledate, prelepa žena magično vreme, jako kvalitetan snimak. Film ima predugačko izlaganje narator nam bukvalno govori šta se desilo od kulina bana, e onda kada radnja konačno počne ona oslobađa kratak nalet melodramske enegije potom staje. 

Pre no što je postavljen zvaničan izbor uloga Natali Portman je trebalo da igra Adelajn, sa izgledaom Odri Hapburn i nesumljivim talentom izraelska glumica je svakako mogla da izvuče ovu ulogu, međutim odbila ju je sada mi je jasno i zašto.  Početak filma je lep drži pažnju, Blejk Lavl je lepa žena i pija oku, potom snimci sa početka 20. veka su još lepši od samog početka, međutim ne mogu da se oduprem osećaju da mi nisu preneli dovoljno to vreme. Blejk Lavl igra Adelajn Bouven ženu koja je nakon čudne nesreće prestala da stari. Očekivala sam da neće da izvuče ulogu uopšte moram da budem iskrena, jer meni je Blejk prvenstveno lepa žena ali ne dobar glumac međutim bila sam pozitivno iznenađena ona zaista izgleda kao prava dama, njen blagi glas doprinosi tome i odaje utisak žene sa manirima. Međutim onog momenta kada treba da igra uštogljenu i prilično sebičnu ženu koja svoj dar tretira pre svega kao prokletstvo ona  to loše radi uz to reditelj Li Toland Kriger joj samo odmaže jer nema perspektivu lika. Scenaritsti Dž. Mils Godole i Salvador Patkovitz  jedva pokazuju lepotu jedne epohe. Adelajn koja u 2014. sebe predstavlja kao Dženifer Larson na proslavi nove godine upoznaje Elisa Džounsa kojeg (WTF) ne pita za prezime (jer ofc ovo je holivudksi film mora da se iznenadi kada skapira da se umalo udala za njegovog ćaleta) . 

Elisa igra Michiel Huisman (aka Dario iz igra prestola) koji je jednu Kalisi menjao za drugu. On odrađuje ulogu koja se traži, dakle lik beznadežno zaljubljen u Adaline. Postoje mnogo nerazjašnjenih stvari u filmu poput  toga da “zašto bar boju kose nije menjala godinama” jer ona izgleda identično svih godina i niko na svetu se nije setio da se zapita “da nije možda to ona žena” jok bre dovoljno je ime da menjaš. Do toga kako uspeva da nađe posao. Još jedan deo prilično jeziv je to što Adelajn još od xx godina čuva određenu rasu psa i svaki put kad ugine jedan ona stavlja njegove slike u album i kupuje drugog. Harison Ford kao Vilijam je sasvim pristojan zadržao je taj neki Indijana Džouns šarm, legendarna Elen Burstin takođe jako dobro prikazuje Flimng, Adelajninu kćerku samo ono što meni ostaje nedovršeno je “kako se Fleming nikad nije udala i rodila decu ?” zar njen život staje onog momenta kada i Adelajnin i ako je Aldelajn često bila daleko od nje. Film je pretendovao da bude vanvremenska romansa i pao u toj nameri. Ipak ono što je meni lično, možda i najviše  zasmetalo je što je priča zbrzana dakle od momenta kad je on upozna sa roditeljima do kraja filma sve je prebrzo objašnjeno i zbijeno ostalo je mnogo nedorečeno. Ovaj film primer je  lošeg filma dobrog kvaliteta. Da sam uvela i dva filma koja sam vam pominjala, ovaj bi verovatno bio 5. što je neka realna pozicija ipak zbog promene planova je ovako kako sada čitate. 

2.Before sunset (2004)

Rotten tomatoes: 95% (8,3/10)

IMDB: 8,1/10

Uloge/Roles: Ethan Hawke, Julie Delpy

Režija/Directed by: Richard Linklater

Devet godina nakon što su se Džesi i Selin upoznali ponovo se sreću u Parizu, gde je Džesi kniškoj turneji.

Ten years after Jesse and Celine first met, they again met in Paris, where Jesse's book tour.

Pre par godina, prvi put sam gledala prvi deo triologije (tada treći nije postajao) Ričarda Lankatera i bila oduševljena kako jednostavna radnja i samo dva lika mogu da upotpune film, i tu ću da stanem o prvom delu jer planiram zaseban post ovog i prvog dela (treći će da sačeka pa će  biti update jer želim bar godinu da razdvojim između ovog i trećeg). Konačno osetila sam potrebu da pogledam i ovaj i bila sam očarana. Tema deluje jednostavno poput : krenuli smo u šetnju po parku, pa stali na kafu pa plovili Senom a zapravo Lankaterov sat magije izvođenja bez pripreme osvetljava strast i mogućnosti. Uvek smatram da prvi deo nikad ne može biti dostignut, neću lagati i nije (prvi deo ima 100%) ali je iznenađenje koje je ovaj film doneo bilo daleko veće jer je toliko kvalitetan.

Ovo je skroman nastavak ljubavne priče čije je prirodno stanje netaknuto (što je postavilo formu u prvom delu ovde se samo nastavlja) i nikada nije prekršeno svojom istovremenom samorefleksnošću kao fikcija i nastavak. Likovi zadržavaju svoje karaktere sa tim da sada vise nisu mladi već odrasli oboje su direktni i svesni  da je ovo ponovno viđenje ujedno repriza susreta od pre devet godina ali i kompletno novo poglavlje u životima. Oni ipak žele da veruju da ono što se desilo, desilo se samo likovima iz Džesijevog romana, tu Lankater odlično koristi metaforu za sudbinu jer kada misliš da se nešto toliko lepo desilo ali je brzo nestalo počinješ da veruješ da je to zapravo fikcija a ne realnost. 

Uloge su i ovog puta reprizirali Itan Hok, kao Džesi i Džuli Depli kao Selin ponovo razbijaju. On je zadržao šarm kojim je Džesi zračio još od prvog filma ona je i dalje egomanijak depresivna francuskinja, fantastični su. Ipak ono što je najbolje u vezi filma je to (o čemu više u posebnoj recenziji/kritici) što jednostavna radnja koja ne traje vremenski predugo, samo dva lika i teme naizgled bezazlene i životne mogu da naprave jedan od najboljih filmova i za mene najbolju romansu ikada. Svaka cast. 

1.Dead poet society (1989)

Rotten tomatoes: 85% (7,2/10)

IMDB: 8/10

Uloge/Roles: Robin Williams, Robert Sean Leonard, Ethan Hawke

Režija/Directed by: Peter Weir

Profesor engleskog Džon Kiting, inspiriše svoje učenike da izraze ljubav prema poeziji i iskoriste dan.

English professor John Keating inspires his students to express their love of poetry and seize the day.

Da li ste se ikada pitali kako izgleda jedno moje pisanje ovakve kolumne. Svejedno rećiću vam. Uglavnom to se razdeli na par dana (jer ovo i favoriti nisu naivna stvar) i tako film po film ja pročitam sve zanimljivosti par kritika  i krenem da pišem. E sad ovaj film ne izgleda tako. Zapravo izgleda ovako:

Moja podsvest: “Ok kasno je red je da napišeš nešto i o društvu mrtvih pesnika”

Moja svest: “Ok trebalo bi”

Moja podsvest: “Znaš li ti koliko poštovanje treba da odaš tom čoveku? Kako uopšte smeš da se pozoveš na bilo koju kritiku?”

Da kako uopšte da se pozovem na bilo koju kritiku kada je ovaj film nešto mnogo više od samo filma. Ovaj film je život. Film prati jednu malu grupu momaka iz razreda koji usred dolaska novog čudnog profesora Džona Kitinga olučuje da oforme “klub”koji je Džon nekad imao “Društvo mrtvih pesnika”. Naizgled sveato film uzima odličja prave drame i pokazuje šta kukavičluk i nesposobnost mogu da naprave od čoveka, pa tako negde pred kraj filma jedan od glavnih likova Neil izvrši samoubistvo zbog nesposbnosti da se suprotstavi ocu. Prikaz jedne realnosti, nečega čega se svaki adolescent plaši-da se suoči sa roditeljem lice u lice. 

Neću mnogo da dužim u kritici ovog filma (ako želite dublju idite OVDE   i OVDE ) neka pravi ljudi govore o tome. Ono što ću ja da kažem je da je ovo jedan od najboljih filmova koje sam u životu pogledala. Performansi svih glumaca bili su na vrhunskom nivou od pokojnog Robina Vilijamsa kome je ovo sa razlogom jedna od najboljih uloga u životu do mladog Itana Hoka (ponovo ) koji je toliko ušao u lik da sam prestala da ga vidim kao Itana ili Džesija već kao  Toda Andersona. Sviđa mi se što film daje jednu otvorenu mogućnost na kraju a to je da sami razmislimo da li je Kiton uradio dobar posao i da li su momci našli svoju sreću? Ali ono što je najbitnije je da je ovaj film lekcija života. Lekcija da svaki dan treba iskoristit (Carpe diem, govori Kiting njima), lekcija da umetnost ima daleko veće okvire od onih koje vidimo trenutno i da oni koju su nam nametnuli nešto da učimo nisu uvek upravu (Scena kada ih on tera da cepaju ceo predgovor i učenje o poeziji jedna od najupečatljivijih na filmu ikada) i da život mi sami organizujemo.

Zato želim da ovaj post posvetim Robinu Vilijamsu, gde god da je pa ću ga završiti rečima kako valja

“O kapetane, moj kapetane”

"Oh Captain, my Captain"

With love S.