Na kraju godine uvek zaključim jednu stvar-prošla je jako brzo. Mada kada bih se vratila, posebno na početak godine verovatno ne bih imala isto mišljenje i Sari u januaru bi godina delovala jako dugačko. Ali evo nas ovde.
 |
| Sjajna Gejmanova knjiga. |
Pozdrav dragi ljudi. What's up? Smatrala sam da je godinu najbolje završiti sa vašom omiljenom rubrikom plus dugujem vam post sa slikama novembra tako da je post koji zatvara 2018. upravo ovaj. Ostaviću "želje, čestitke i pozdrave" za kraj posta a sada idem na prvu temu.
Let's go 😉
 |
| Sabrina je obeležila novembar |
1. Lepo je kada stekneš smokontrolu nad svojim umom
Mislim da je najveća prepreka koju sam imala ove godine bila samokontrola. Ne u smilu samokntrola mog ponašanja već daleko više samokontrola uma. Moj um je jednostavno izmicao i nsiam mogla da nateram sebe da gledam drugačije a jesam pokušala.
 |
| Ja sam onaj naopak tip kome kad je zima i jesen endostaje leto |
Međutim krajem novembra i početkom decembra sam nekim čudom uspela da preokrenem svoju glavu, i postalo je mnogo bolje. Uspela sam da naučim da kontrolišem svoje misli i iznad svega svoj stav prema njima. Postajala je jedna rečenica koju sam pročitala ne sećam se gde, koja mi se duboko urezala glasila je ovako "ne možeš da biraš okolnosti ali možeš stav prema njima". I to je bila početna tačka. Koristila sam je kao mantru svaki put kada stvari ne krenu po planu.
 |
| Počela sam ponovo da se interesujem za Igre gladi |
Lekciju važnu sam naučila i od dve devojke koje sam vam pominjala jedna je slepa devojka Moli Burk. Moli je motivacioni govornik koja živi život punim plućima i potpuno je samostalna i nezavisna uprkos tome što je uskraćena za jedno čulo. Druga je pokojna Kler Vajnlend. Devojka koja je bolovala od bolesti koja se zove "Cystic fibrosis" neizlečive bolesti. Kler me je naučila koliko je život vredan. Moli me je naučila da ništa nije nemoguće. To što sam mentalno dobro dugujem njima.
2. Bila je to interesantna godina....
Mislim da ja generalno volim godine koje se padaju na neparan broj. Uvek mi one bolje budu ili je to samo moj trip. Ali ova godina je bila godina izgubljenosti za mene. Nisam mogla da se pronađem. Nisam mogla da vidim gde sam i šta treba da radim. Prvih par meseci se sećam kroz maglu. Bila sam kao biljka koja apsolutno ništa nije želela da radi.
 |
| Sitinice koje volim |
Moja anksioznost se vratila gotovo jednakom snagom kao i u mojim tinejdžerskim danima. Nisam žellela da čitam, da izađem iz kuće...bila sam biljka i to sam prihvatila prosto tako jer verovatno drugačije nisam znala. Ne sećam se dešavanja sa početka prethodne godien ali se sećam duboke agonije i sivila u kome sam se našla.
 |
| Sneg |
Kraj godine je doneo poboljšanje. Stvari su krenule na bolje. A onda sam shvatila da godina nema ništa sa tim. Ja sam rešila da će mi biti bolje. Ja sam krenula da radim na sebi. I ja sam ta koja je popravila svoju situaciju.To je sjajno saznanje jer na kraju ja sam ta koja drži svoj život u sovjim rukama i niko drugi.
3. Ja ne pripadam nigde
Tokom novembra "mučila" me je misao o uklapanju. Koliko se neki ljudi uklapaju gde god da ih baciš i koliko se oni drugi ne uklapaju. Da li treba da pomenem da sam ja uvek ova druga kategorija koja ne može da se pronađe?
 |
| Zaleđene grane |
Ovo datira još od kada sam bila klinka. Moja baka kaže da se moj mentalitet nikada nije uklalpao uz mentalitet našeg naroda te da sam ja uvek videla stvari drugačije i imala svoj način. Sada sa 24 situacija je još gora. Prolazim ulicom, gledam ljude, sedim sa ljudima i slušam ih kako govore i moj um na sve to ima jednu reakciju "šta ja dođavola tražim ovde?" , "kako sam uošte završila ovde u ovom trenutku u ko su ovi ljudi i zašto sam ja sa njima?" Ne uklapam se. Moji životni prioriteti i stavovi su uvek bili drugčaiji od generalnog stava koji ovaj narod ima, a posebno u mojoj sredini.
 |
| Volim ovu knjigu |
Ne znam šta budućnost nosi. Ni ne razmišljam o budućnosti preterano. Gde ću biti za 10 godina, šta ću raditi...šta god da je nadam se da ću naći svoje mesto gde mogu da se osećam kao svoj na svome. Osećaj "kao riba na suvom" me ubija u pojam sve više is svakom godinom je sve gore. Ali ja sam večiti optimista verujem u bolje.
4. Novogodišnja slavlja
Imam love-hate vezu sa praznicima. Sa jedne strane volim živopisnost i energiju koja se širi tokom praznika. Volim ljude koji biraju pokoloneu radnjama, volim ukrašene prodavnice i ulice...istovremeno praznike ne volim.
 |
| SLušala sam Boss, uživala u pogledu na Jaehyuna i jedva završila Virdžiniju |
Nemojte pogrešno da me shvatite ali imam utisak da se u zadnje vreme svaka moguća proslava svodi na jednu stvar-koliko će da se popije. Naravno ima tu i procenta koliko će da se pojede ali uglavnom je prvo. Pijančenje je, rekla bih, omiljena disciplina današnjih ljudi. Nova godina-da pijemo, repriza nove godina (FML ako razumem poentu REPRIZE nove godine i kako možeš da repriziraš tako nešto)-daj da popijemo, čuvena naša nova godina (još veće sranje)-daj da popijemo. Evo da vam dodam i Lunarnu novu godinu, petog februara- čisto ako treba ralog više da se pije. Pijančenje je meni genralno stran pojam. Zašto ideš da se provedeš ako ćeš sutra ujutru da se porbudiš sa glavoboljom i nećeš se sećati? Zašto ti je poenta slavlja bilo čega alkohol i koja je svrha?
 |
| Pogled sa moje terase |
Ja ću novu godinu provesti kući uz super filmove i muziku koju volim i znate šta-možda je dosadno ali ja to najviše volim. Jedna čaša kuvanog vina, filmovi do jutra, babina "Bomba torta" i sjajna atmosfera! Meni idelano!
5. Ipak sam postigla nešto
Poečtkom decembra sam poglagala vozački. Test sam položila pre godinu dana i došao je red na praktičan deo-vožnju. Bila sam van sebe kada sam krenula na polaganje ali nekim čudom-položila sam. Iskreno nisam pasionirani vozač niti sam neko ko je smatrao da mu je dozvola prioritet ali zaista je bio lep osećaj kada sam par dana kasnije otišla po dozvolu. Mučim se sa "kada ću da polažem" već par godina činjenica da sam to konačno odradila me čini jako srećnom.
 |
| Jesenji tonovi |
Završila sam faklutet. Dobro završila sam osnovne studije sada sam na mastersu. Uverenje mi je stiglo sreidnom decembra, mada ja još nemam utisak da sam ga završila koliko god smešno da zvuči. Ko god da je rekao da kad završiš studije svoj si čovek, barem u mom slučaju nije bio upravu, ne osećam se drugačije niti se osećam zrelo i odraslo i to je super želim da zadržim svoj teen duh još mnogo godina.
 |
| Fotkala sam. |
Upisala sam masters. Lepe knjige za masters sitigle su sa uverenjem. Iskreno masters prava nije neophodan ali sam ja htela da završim još jedan nivo obrazovanja i eto me ovde, moram da stažiram jer planiram da dam pravosudni ispit nisam baš siurna da želim karijeru advokata ali valja ga imati. Mislim da još uvek ne mogu da dozvolim sebi da se osolobodim titule studenta. No nema veze, tu sam gde sam sledeći korak nadam se da će biti dobar!
E sada je vreme da vam poželim srećnu novu godinu, da bude uspešna i srećna i iznad svega da vam poželim moć kontrole. Jer kada vi kontrolišete ono što radite jedino tad stvari idu po planu.
 |
| Za kraj posta Marli koji voli da spava po knjigama, jer kako drugačije da završim šolju. |
Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
Mene, pre svega, oduševljava činjenica da je "Šolja kakaoa" dogurala, još malo, do tridesetog izdanja!:))))
ОдговориИзбришиJoš jednom ti čestitam na stečenoj diplomi i vozačkoj dozvoli!:* Kao što rekoh, ogroman razlog da godinu smatraš uspešnom i od srca ti želim da master završiš sa jednakim uspehom, u šta ni najmanje ne sumnjam. Budi mi i dalje tako snažna, samosvesna, dobra i sjajna osoba!:)*** Videćeš kako se, onda, sve lepo složi i ide svojim tokom.
Uh, što se tema tiče, mislim da me nikad do sada nisu ovoliko zabolele. Starija sam nekoliko godina, ali, veruj mi, ne samo da vidim u tebi i mnogim tvojim stavovima onu raniju, nego i sadašnju sebe...volela bih da mogu da te ohrabrim, ali uviđaš i sama: posebnost, neuklapanje u masu, zbunjenost nad time ko smo, gde smo, kuda vodi naša budućnost, nije nešto sa čim se lako izboriti. Bez obzira na godine. Bojim se da je jedino rešenje - ostati veran sebi, dosledan, davati uvek sve od sebe i nadati se najboljem.
Hvala na hrabrosti kojom me uvek inspirišeš. Da, često sam se i sama ove godine osećala, ponašala kao "biljka". Nisam mogla da se nateram ni na šta. Ubija me pomisao da je ovo SVE, ostatak života provesti u groznom, zatucanom gradu, gde očigledno nikome nisi potreban kao saradnik, gde nema širine da se razvijaš i napreduješ, a otići je ipak teško bez prihoda, a prihod moraš prvo da zaradiš....i tako sve u krug.
Večito pitanje je li kasno otrgnuti se, krenuti iznova.
Isto viđenje Nove godine, isti plan za doček!:) Već nekoliko godina mi najviše prija da ostanem kod kuće. Veče kao i svako drugo. Verovatno ću prošetati do Trga da poslušam "YU grupu" (za promenu, nema seljane na repertoaru), nadam se samo da ova kiša neće padati ceo dan.
Da li mi veruješ da se ja niti osećam, niti usuđujem da sebe nazovem "profesorom"? Kakav, bre, profesor, kad sam održala jedan čas u životu i to na praksi, pre osam godina?:) Šalu na stranu, pomalo je tužno, ali kako prolazi vreme, a ja ne dobijam priliku za rad, bilo kakav, kamoli u struci, blage veze nemam šta sam. Studentski duh me nije napustio. Nama je master bio obavezan, ali svakako bih ga upisala i da nije, jer sam za stalno učenje i usavršavanje. Zato, samo napred!:))))
Želim ti srećnu Novu godinu, mila, pre svega unutrašnje zadovoljstvo i mir, pa onda sve drugo! Zdravlje, smeh i radost tvojoj porodici, druženje, podršku i inspiraciju na sve strane.:)))))))))
Meni je prosto teško da verujem da će uskuro biti 30-a iskreno par puta sam msilila da je batalim ali mi se nije dalo, uvek mi je bilo zanimljivo da je pišem. Hvala ti na lepim rečima.
ИзбришиSlažem se jedino rešenje i jeste ostati veran sebi!
Kod mene je pevala gospođa "mama" naravno nije bilo šanse da idem da je slušam posebno jer znam koliko se seljačine pale na nju a ida nije tako pre bi se ubila nego slušala nju odvratno.
Meni svi čestitaju kao "jao sad si diplomirani pravnik" i stvarno cenim to, ali daleko od toga da se tako i osećam nekako nemam utisak da sam diplomirala niti da imam zvanično proferiju. Šteta je velika što ne možeš da nađeš posao u struci ali to je ovo sranje od države ipak držim ti plačeve dda kad-tad uspeš!
ŽElim ti takođe svu sreću pre svega zdravlje a onda sve ostalo. Navijam da mi se javiš sa zaposlenjem!